Сајт за наставнике биологије


Почетак

У петак, 25. марта, допутовао сам у Петницу, где је пристигло још двадесетак колега из разних градова Србије. Од последњег пута када сам био, пре неких седам година, много тога се променило, односно изградило и схватио сам да ми је проблем да нађем улаз. 🙂 Ена, са којом сам се био нашао на аутобуској станици, није могла да допринесе да решимо овај необичан проблем, јер је први пут дошла у Петницу. Но, љубазни возач (који нас је и довезао) нам је показао (прави) пут и пријавили смо се на семинар.

Нисам се сетио да сликам како Петница сада изгледа, али зато ево слика природе око пећине до које смо се други дан прошетали:

Уосталом, како Петница изгледа сада, можете да видите и сами. Ускоро почињу Петнички дани, односно радионице које можете посетити са својим ђацима. Све информације имате у следећем документу:

Пролећни научни дани у Петници 2016.

Да се вратим семинару. Семинар је урађен под покровитељством Европског друштва за еволуциону биологију (The European Society for Evolutionary Biology (ESEB)) и имао је за циљ рад на подизању научне писмености која је у Србији на веома ниском нивоу. Најпозванији да то иницирају су свакако научници и факултетски професори, који су окупили оне који су такође најпозванији да ту врсту писмености шире и развијају – наставнике. За онлајн учење је потребна и онлајн платформа да се то учење реализује, али пошто је ово било окупљање уживо, „жива платформа“ је била Петница. И било је заиста живо у Петници, али и лепо; опуштено, а радно (други дан се одужио до један по поноћи). 🙂 Но, да кренем из почетка.

Дан први

Увод у еволуциону биологију

Након упознавања и обиласка Петнице, семинар је званично почео предавањем др Биљане Стојковић. Биљана нам је дозволила да објавимо њену презентацију:

Биљана нам је причала о томе шта јесте наука и зашто је еволуција једна од оних која нам прави проблеме. 🙂 Еволуција има временски континуитет од много милиона година, а наш живот у том времену је „трептај“ од неколико деценија и у том „трептају“ који ми можемо да појмимо, треба да појмимо и све оно што је било пре нас и што ће после нас доћи. Када тако поставите ствари, чак и са знањем које смо стекли на Биолошком факултету, схватамо да то није тако лако прихватити.

Такође, оно што збуњује људе је што је јединка производ еволуције, она је њен представник, а сама јединка не еволуира.

Биљана нам је разјаснила и како треба гледати на природну селекцију. Природна селекција је последица различитости међу јединкама, што доводи и до њихових различитих репродуктивних потенцијала, а не сила која одлучује ко ће да живи, а ко ће да умре.

Нас није одвела сила до лабораторија, већ Томица Мишљеновић, који руководи биолошким програмима у Петници. Гвирнули смо у лабораторије за биологију и хемију.

Но, да се вратимо на проблематичну еволуцију. Она је проблем многима због Платона, а потом и због његовог ученика Аристотела, који је успоставио есенцијализам, а који потире индивидуалну варијабилност и очигледно је утицао на Хришћанство. Платон је рекао да негде постоји свет идеја, који је стваран свет. У том свету постоје идеали (есенције) за сваку могућу врсту (куцу, мацу, слона, маслачак), па тако и човека. Сви се рађамо са циљем да будемо као та есенција (која је садржана у сперматозоиду), али због грешака које се дешавају током развића (већих или мањих), ми се удаљавамо од тог идеала и зато се и разликујемо. Највеће грешке претрпеле су жене, јер је идеал мушкарац, тврдио је Платон. Сви смо чудовишта, казао је он, а жене су, дакле, највећа. 🙂 Уосталом, тератогени утицаји, који се дешавају током развића, добили су назив по чудовишту (τέρας, односно тера – значи управо то).

Занимљива прича, зар не? И било је таквих много, те не могу све да их пренесем, али могу да пренесем утисак да је предавање било заиста интересантно и да нам је појаснило теорију еволуције из више углова.

Увод у популациону генетику

Након једног увода, уследио је и други. Овај пут предавање је одржала др Тања Аднађевић. Она нас је упутила на који је начин генетику приближила младим полазницима у Петници. Овде је много тога за шта није лоше да се ми, основци, подсетимо. 🙂

Потом је уследила радионица коју је Тања водила и да будемо искрени, играли смо се, али и учили како да на забаван начин објаснимо многе појмове и феномене из области генетике. Рецимо, најобичнији глуви телефони могу да послуже као илустрација како се дешавају мутације, а чули смо и за идеју како да се еволуција дочара кроз рад у школском дворишту (том причом се надовезао др Душан Мишовић, о коме ћемо касније). Наиме, деца добију свако по неки прибор (виљушку, кашику, кинески штапић и слично) и задатак да тиме покупе што више зрна грашка расутих по дворишту. У односу на сакупљене ресурсе би им се мењао број могућих алатки, што би илустровало адаптивне вредности појединих фенотипова. Ко каже да еволуција не може да има теренске вежбе? 🙂

Још неке игре можете видети овде:

А имате и онлајн игрицу:

Science channel: Charles Darwin’s game of survival

У овој игрици бирате фенотипове који треба да преживе милион година уз веома изазовне промене средине. Неколико нас је покушало, али је само колега Горан успео да одабере „победничку екипу“. 🙂 Онда смо гледали и филмић уз који не можете да заборавите еволуционе механизме:

И до краја вечери (која се одужила до касних сати) гледали смо још један филм.

Пројекција

Петничари имају две занимљиве особине. Једна је да им семинари, иако планирани (што можете да видите по програму који добијете), имају прилично „пластичан“ распоред, па су претумбације могуће, а друга је да трају до ситних сати. Када дођете из Петнице, увек сте задовољни и исцрпљени. 🙂 Након вечере (храна се у Петници служи у мензи и баш је добра), гледали смо документарни филм о суђењу у једном граду (Доверу) из Пенсилваније, које је требало да одлучи да ли ће ђаци у тамошњој школи учити и интелигентни дизајн. Заправо, требало је да се види да ли интелигентни дизајн има статус науке и тако и своје место у Школском програму.

Још раније са Биљаном разговарали смо о интелигентном дизајну, који је у ствари нов назив за креационизам и о аргументима које ова идеологија пласира. Рецимо, један од аргумената је да ако видите часовник, јасно вам је да га је направио неко интелигентан, па тако када видите било коју врсту, аналогно, јасно је да ју је „направио“ неко такође интелигентан. Међутим, овде је кључно – време. Креационисти верују да је Земља веома млада (свега неколико хиљада година), а ми знамо да је много старија и ако је човек успео да створи нове расе и варијетете биљака и животиња за свега неколико година, природа је за нове врсте имала на располагању милионе година (приметио је Патрик Метју још у 19. веку, а приметићете да је ових дана 21. век 🙂 ).

Један од аргумената је и да човеколики мајмуни имају 48 хромозома, док човек има 46. Ако је истина да имају заједничко порекло, зашто немају и исти број хромозома? Ако погледамо други пар људских хромозома, видећемо да само они имају теломере осим на крајевима (што имају сви хромозоми), такође и на средини. Прилично је очигледно да су се два хромозома спојила дајући један нови, а тако се и број хромозома код људи, а у односу на мајмуне – смањио. 🙂

20160325_161334 (Small)

Овде су сви фини, али су неки пројекцију пратили и изувени, са ногама опруженим на другој столици. Да је било хоклица, био би то пун погодак. 😀

Још један аргумент је тзв. несводљива сложеност, а која је показана код бича бактерије. Бич је сачињен из неколико делова (протеина) који му омогућавају рад. Уколико би се уклонио било који део, бич не би функционисао. Како је онда могуће да је бич еволуирао од једноставнијих форми, када оне зацело нису функционисале? Показало се код неких других бактерија да оне и данас имају једноставнији бич, са истим, али не и свим протеинима, и да он заиста не служи за кретање, али служи да буду инфективније за домаћина. Функција може да се мења. 🙂

Након свих ових (контра)аргумената јасно је да креационизам поставља своје темеље на негирању науке, а не на постављању сопствених научних чињеница, образаца и теорија. И ту се враћамо на причу с почетка дана шта наука јесте и шта је научна теорија.

Када кажемо да је „еволуција само теорија“ грешимо из најмање два разлога. Први је што је еволуција – процес који је, узгред, и доказан, а други је што теорија еволуције заиста јесте теорија, али не у смислу спекулације, како обично мислимо. Научна теорија је круна науке, а до ње долазимо након констатовања научних чињеница, њиховог повезивања у образац и коначно, објашњавања механизма који до тог обрасца доводи. У науци, изнад научне теорије нема вишег нивоа и то је тако у свим наукама, а не само у еволуцији.

И да овим закључком завршимо за данас, а сутра иде други део са још занимљивих еволуционих прича, још интригантнијим темама и мојим импресијама о семинару. 🙂

20160326_210152 (Small)

Advertisements

Коментари на: "Семинар у Петници о еволуцији – 1. део" (2)

  1. Dejane, hvala ti na ovako iscrpnom izveštaju koji će nam pomoći da nam ovaj seminar ostane dobro zapamćen 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: