Сајт за наставнике биологије


Јутро

Оба јутра имали смо слична окупљања праћена куповином кафе у кафићу са симболичним ценама. Било је и вредних који су ишли на рекреацију (шетњу до језера), а било је и оних који смо само пили кафу и ћаскали. Потом бисмо ишли на доручак и онда на предавања (од десет). Предавањима је тог дана започела др Тања Аднађевић.

_210428 (Small)

Предавачи су нам били увек насмејани и расположени, иако су радили сва три дана и то много сати.

Дан други

Генетички инжењеринг (метода и технике, примена, етика)

Од тридесетих до педесетих година прошлог века, у САД су „бомбардовали“ поље кукуруза гама-зрацима, а како би се отарасили непожељних становника агроекосистема. Да ли је то боље него ГМО? Понекад заборављамо да често користимо средства која су веома опасна и по здравље и по животну средину, али око тога не правимо толику галаму. Но, код нас галаме није било. Предавање Тањино је пропраћено у тишини. И сталним запиткивањем. 🙂

Зашто заправо је поменуто зрачење и још многе друге методе још лошија варијанта од ГМ? Зато што генетичким инжењерингом мењамо један ген, а овим другим методама ни сами не знамо колико. Ми видимо измењен фенотип, али колико је генотип другачији, тешко је рећи.

Но, појавила се метода CRISPR којом је могуће променити и до 173 гена. Ова метода је преузета из природе и сада се води спор око тога да ли ју је могуће патентирати. Као када би неко патентирао Сунце, упоредила је Тања. Наиме, ову „технику“ користе бактерије при наслеђивању стечених особина. Код њих се на тај начин „уграђује памћење“ на бивше инфекције. Када вирус унесе своју ДНК, постоје протеини који буквално патролирају ћелијом и секу тај инфективни део, а уз помоћ РНК. Научници су утврдили да овај начин није ексклузива бактерија да секу вирусну ДНК, већ то може да се примени и у једрима других ћелија, па и људских. За сечење ДНК која рецимо носи ген за наследну болест. И све што треба урадити је убризгати поменуту РНК и ДНК коју желимо да уградимо. Погледајте и сами у филмићу:

Касније смо у Душановом предавању чули да је захваљујући овој CRISPR техници могуће да се заувек „искључи“ ХИВ. Мало ли је? 🙂

Science alert: Scientists have removed HIV from human immune cells using a new gene-editing technique (22.3.2016)

Још неки подаци које смо чули је да је тренутно у ЕУ дозвољено да се ради на 130 биљака, а да се на тзв. ауторизацију за једну врсту чека око десет година. А још један препоручени филмић је:

Било је разговора о већ свима познатим пацовима који су оболели од вишеструких тумора јер су јели ГМО:

Вести онлајн: Ово су пацови који једу амерички кукуруз (21.9.2012)

Права истина је да је рад заправо повучен из (и то озбиљног) научног часописа, због лошег дизајна експеримента, а што је подразумевало и лош одабир сојева експерименталних мишева. Наиме, тај сој је иначе подложан туморима, који би се највероватније развили и да сте их хранили најобичнијом чоколадом. Уредник часописа је добио отказ због лоше научне праксе, мада је он то представио да су „велике силе“ над њим извршиле одмазду јер је рекао истину.

Заиста, да ли се речи ауторитета могу узети као меродавне? Код нас се неки лекари противе вакцинацији и људи им, по поставци ствари, верују. Истина је да има и лекара и научника који тврде ово или оно, али су они, ипак, у мањини. Тада је др Душан Мишевић поменуо пројекат Стева (Project Steve), где су позвани искључиво научници који се тако зову да потпишу петицију против креационизма. И опет их је било више него научника који су и креационисти. 🙂

_210340 (Small)

А и нас није било баш много, али смо били добра екипа. Јако смо се лепо дружили и успут кукали на муке које нас све море. 🙂

Негде у ово доба дошао је да нас поздрави Вигор Мајић, директор станице Петница и причао нам је о методологији рада у Петници. Тамо се не инсистира да се у предавањима форсирају богзна какве методе и техничка средства, већ предавач треба да ради онако како му лежи и како успева да пренесе знање. Па таман то био и најкласичнији могући приступ. Такође је рекао да Петничари више воле овакве семинаре за које се не добијају бодови, јер су тако сигурни да ће доћи они наставници који су искрено мотивисани.

_210445 (Small)

Ове наставнике бодови за семинаре не занимају. 🙂

Дуго смо ћаскали са Вигором, а онда је кренуло друго предавање.

Синтетичка биологија

Предавање о овој биологији одржао је др Душан Мишевић, кога сам већ пар пута помињао.

20160326_130941 (Small)

Синтетичка биологија је део биологије који се бави тзв. биолошким циглама (Bio Brick). То су делови ДНК, а који могу да се уклапају попут лего коцки са циљем да се добије нешто корисно за људе. Као модел организам који се користи при конструкцији најпопуларнија је ешерихија коли.

Синтетичка биологија је, макар за мене, била потпуна новост, те су приче које су уследиле биле заиста занимљиве. Постоји међународно такмичење за студенте iGem, које окупља екипе оних младих људи који хоће да праве биолошке цигле и да њиховом употребом направе нешто ново и нешто добро. Па су тако правили бактерију која светли када је у додиру са нагазним минама, те модификовали бактерије чијим радом наш зној добија непријатан мирис (за овај рад су се посебно заинтересовали људи који имају редак синдром (триметиламинурију) због кога непријатно миришу попут рибе), а прво место 2013. добио је тим који се бавио борбом против бактерије туберкулозе (болести присутне много више него што мислимо).

Тимови из разних земаља имали су заиста занимљиве идеје (видећете у презентацији), а наша Србија још увек није оформила тим, мада се о томе размишља. Но, то не значи да наших младих људи у таквим тимовима нема. Па и поменутим победничким.

b92: Српска студенткиња биологије у светској елити (6.11.2013)

_210159 (Small)

Наш тим баш није био победнички (ни у чему нисмо победили), али је био добар тим. 🙂

Чули смо о још неким подухватима и то фирми које желе да помогну свету, али и да зараде, да се не лажемо. 🙂 Тако једна од њих ради на томе да светлеће бактерије постави на фасаде зграда и жардињере и тако смањи потрошњу електричне енергије која иде на уличну расвету. Други су се више фокусирали на болести, па осмишљавају ГМ бактериофаге који ће убијати лоше, а поштедети добре бактерије. Процене су да ће због ових првих и због њихове све алармантније резистентности на антибиотике, умирати десет милиона људи годишње. Трећи су се фокусирали на заштиту животиња, конкретно азијске цибетке палмашице (латински назив је Paradoxurus hermaphroditus, али није хермафродит).

Ова животиња је сваштојед, али углавном једе воћке и помаже у њиховом расејавању. У земљама где живи, затварају је и хране зрнима кафе, које она искаки, али су је њени дигестивни ензими тако обрадили да та кафа делује фино и – скупо. Научници су имитирали тај цибеткин дигестивни процес у лабораторији и добили исти процес, али без животиње. Ово није баш прави пример примене синтетичке биологије, али јесте у вези са њом.

Душан нас је научио и шта је Симпсонов парадокс. Лакше га је илустровати на примеру. Године 1973. на Универзитету Беркли процентуално гледано примљено је више мушкараца но жена. Међутим, када се гледа према департманима, у већини је више примљених женских особа. То се дешава и у природним популацијама када један тип преовладава у односу на други.

И Душан је завршио игром која може да се игра онлајн, као и стрипом. У првом случају у питању је бактерија којом управљамо и која сакупља гене, а у другом, па погледајте и сами.

Herocoli.com: A synthetic biology game (приступљено 29.3.2016)

phd051809s

Вакцинација – историјат, значај, заблуде

О вакцинацији причао нам је вазда духовити др Владимир Јовановић. Још на почетку семинара представио нам се као еволутивни предак Томицин, јер је пре њега водио програме у Петници. 🙂 Ево његове презентације:

Проблем је у томе што ми давно нисмо имали неку опаснију епидемију, попут великих богиња, те смо заборавили да је те, 1972. године, 18 милиона људи чекало у реду за вакцину, те колико је живота тада било спашено. И колико је спашено дан – данас.

Мондо: Прете нам заборављене болести (21.4.2015) & цин.ба: Опасности од (не)вакцинисања (6.6.2014)

Један од примера је да бебе могу да оболе од хепатитиса Бе, који касније може да доведе до канцера јетре. Зато се бебе вакцинишу. Истина је да постоје они код којих вакцине могу да изазову контраиндикације, па и смрт, али ако ћемо се већ „играти“ вероватноћом, већа је вероватноћа да ће неко умрети услед последица болести.

Вечерње новости: Вакцине не крију мрачну тајну (15.3.2016)

Посебно нас је занимао аутизам, пошто се у медијима тврди да је ово стање директна последица болести. Најпре треба да знамо да је под појмом аутизам обухваћена широка лепеза поремећаја. Друго, не постоји нити једно научно истраживање које је повезало ММР вакцине и аутизам. Постојао је рад А.Ј.Вејкфилда из 1998, али је овај рад повучен, јер није рађен коректно. Један од показатеља је да касније нико није успео да понови ово истраживање. Вејкфилд је довео у корелацију аутизам и ММР вакцине, али нам је Влада показао да корелација не значи и узрочност и то нам је илустровао духовитим примерима.

20160326_210205 (Small)

Резултати истраживања могу да заварају, као и ова фотографија. Изгледа као да смо заплесали, али нисмо. 🙂

Рецимо, постоји веома очигледна корелација између броја људи који су се удавили у базену са бројем филмова у којима се појавио Николас Кејџ. 🙂 Једна озбиљнија корелација је између аутизма и продаје органске хране! И шта сад да мислимо?

И да треба поменути да је поменутог научника Вејфилда финансирала адвокатска канцеларија (која је припремала случај против ММР вакцина) са 400.000 долара, што је 400.000 добрих разлога да Вејкфилд направи истраживање какво је направио.

Фармацеутске куће често оптужују да су мафијашке, али очигледно ни друга страна не ради ствари из чистог филантропизма. Коме веровати? Владимир каже да је институција којој можемо веровати Центар за контролу болести и превенцију, чији су се узбуњивачи ономад правовремено огласили и били истрајни пет година, да би напокон Бела кућа прихватила да је ХИВ стваран. Како закон стоји код нас? Актуелна је одлука да вакцине буду обавезне (овде имате студију која говори о (не)обавезности вакцинисања у појединим европским државама), али још увек није и алармантна. Најпре, закон не обавезује, а статистике показују да још увек 95% родитеља прихвата вакцинацију.

Лако до лека: Закон за народ или против њега??? (8.3.2016)

Још и ово је актуелно:

b92: Почиње имунизација против изазивача рака грлића материце (25.3.2016)

Ћаскали смо о још неким стварима, па нам је тако Влада објаснио да на оној листи коју добијамо приликом анализе крви и где већину ствари не разумемо, имуноглобулини су обележени са IgM и IgG. Уколико је овај потоњи низак, а први висок, инфекција је или почела или се завршава, а уколико је други висок, инфекција је у току. Добро је знати. 🙂

Дан се још није завршио, али се чланак одужио, па настављамо сутра. 🙂

20160326_210436 (Small)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: