Сајт за наставнике биологије


„Ово су били прави тестови! Ни један уџбеник се не препознаје, слике су јасне, лепо обележене, питања су конципирана тако да се тражило право знање и повезивање… Мислим да је генерално став Палилулаца крајње позитиван!“

_nwymm5ncBf1rqxfc2o1_500 (Small)И не само Палилулаца. И други наставници изразили су позитивне критике, попут колега из Сомбора, Руме, Горњег Милановца и Пожеге. Чак, према мишљењу неких колега, тестови су били лаганији у односу на ниво такмичења за који су прављени, али с обзиром на то како је прошло општинско такмичење, другачије ваљда није ни могло.

Ипак, ништа није савршено, па тако ни ови тестови и нека питања су постављена и дате су сугестије. Некако једино за седми и осми, јер, на крају крајева, ови разреди настављају такмичење.

Можда је тренутак да сада честитамо свим петацима и шестацима, који су, иако најмањи, издржали велики терет наметнут на општинском такмичењу, храбро наставили даље и постигли резултате. Браво, децо!

А ево и неких критика, на које очекујемо и да ће нам организатори одговорити.

Седми разред

fractured-ribs11. задатак: Бодовање је проблематично (и не само у овом задатку и не само у овом разреду). Дете које је уписало тачно два слова и које је уписало три, али једно погрешно, имају исти број бодова. Треба конкретизовати бодовање за овакав тип задатка.

17. задатак: Од општинског Актива Новог Београда добили смо примедбу да постоји желудачна липаза која вари липиде, али смо незванично поводом овог проблема разговарали са представницима факултета и сигурно није истина да се масти варе у устима и желуцу (цревне липазе изгледа има у пљувачки). Тако да је тачан одговор ипак по кључу (и како већ пише у уџбенику), али ћемо ово питање разјаснити када будемо конкретније разговарали са факултетским професорима.

Осми разред

06 задатак: Како у популацији не постоји диверзитет – генетички?

9 задатак: У многим уџбеницима раздвојени су биолошки и еколошки нивои организације, а у задатку су се тражили само ови први. Ипак, одговор је подразумевао и популацију и биоценозу и биом.

10. задатак: Зашто биљна ваш није паразит? (Незванично, већ смо причали са представницима Биолошког факултета у вези са овим питањем и добили смо одговор да се гледа у контексту задатка, односно у ланцу исхране. А у ланцу исхране ми имамо биљоједе, месоједе и сваштоједе.)

И уопштено гледано, нешто што није замерка, али је примећено да у овом тесту није било питања у вези са глобалним променама.

tumblr_nfylv9G2Nh1qaityko7_1280 (Small)

Примедби нема много, а ми ћемо се трудити да и то мало разјаснимо. Још да замолимо школе домаћине да проследе спискове где треба и за сада нам је остало да…

честитамо ђацима и њиховим наставницима на постигнутим резултатима и свима који су се пласирали на даљи ниво такмичења желимо много среће тамо негде 15. маја.

Толико од нас за данас. Креће заслужен одмор. 🙂

Advertisements

Коментари на: "И после (градског) такмичења…" (144)

  1. Osmakinja рече:

    Ovaj put je test za 8.razred bio najtezi.Bilo je jako dvosmislenih pitanja.Ja sam za 9.zadatak stavila samo organizam(sto je lav) sto pripada BIOLOSKOJ ORGANIZACIJI a sve ostalo je EKOLOSKA ORGANIZACIJA sto su oni stavili u resenju…
    Strasno

    • Видећемо коментар на то питање.

      • OS LjubaNenadovic Zarkovo, Cukarica рече:

        Mozete li mi reci da li znate rezultate za opstinu cukarica, takmicenje je bilo u os dusko radovic sremcica ali na njihovom sajtu nema rezultata. Ja inace znam moj rezultat (2. mesto sa 83 poena) jer mi je nastavnica javila ali hteo bih da vidim ostale rezultate. Sto se tice smanjenja praga i dodatnih poena zbog ,,gresaka,, u kljucu mozete li me obavestiti povodom toga. Izvinite na smetnji hvala unapred za odgovor.

        PS. Blog je veoma koristan i redovno ga pratim

      • Заиста не знам резултате и једини начин је да их школа домаћин објави. Могуће је да ће то учинити након жалбеног рока који траје пар дана. Најбоље је да наставница пита школу.

      • OS LjubaNenadovic Zarkovo Cukarica рече:

        Ima li dojava o odlukama za smanjenje praga I u vezi sa greskama u kljucu za osmi razed

      • Када буду биле било какве информације, објавићемо.

  2. BIOLOG рече:

    Moglo bi pojasnjenje za metamorfozu repatog vodozemca tj mrmoljka

    • То је 6. разред? Па, мени је то питање баш лагано. Веома је слично као код жаба.

  3. BIOLOG рече:

    Pogledajte zadatak sa preobrazejem tj metamorfozom mrmoljka

    • Погледао, али не знам шта је спорно?

      • Mislim da postoji greška u ključu za 6. razred u 18. zadatku.
        Rešenja u ključu za 18. zadatak su: 4,5,3,1,2. Moja rešenja su 5,4,3,1,2. Po ključu slika 2. je polno zrela jedinka, što nije (koliko ja znam). Na primer evo citata iz Gerundijuma za 6. razred sa strane 141 : „Odrasli mrmoljci provode većinu vremena na kopnu. Razmnožavaju se u mirnim vodama obraslim vodenim biljkama. U vreme parenja mužjak dobija „svadbenu odeću“. Postaje izrazito obojen i na ledjima i repu dobija nazubljenu krestu. „. Pošto organizam na slici 1. ima krestu to znači da je polno zreo, a kada je organizam polno zreo to je poslednji stupanj u razviću. Navodim citat o mrmoljcima jer u repate vodozemce spadaju: mrmoljci, daždevnjaci i čovečije ribice. Pošto na ovim slikama organizam nema spoljašnje škrge nije čovečija ribica, a verovatno nije daždevnjak pošto oni nemaju ništa slično „kresti“ na ledjima. Tako da je ovo najverovatnije mrmoljak. Ako nisam upravu voleo bih objašnjenje jer ne nalazim bilo šta da podrži odgovor u ključu.
        Takođe postoji slično objašnjenje u Logosu za 6. razred na strani 108. (koje takođe podržava ono što sam napisao iznad).

      • Ево, на коментар сам већ одговорио негде напред, горе. 🙂

      • Ja sam se za taj zadatak vodio misljenjem da se na drugoj slici vec vidi suzavanje recnog peraja i formiranje repa a to je bila i poenta jer ono uopste nije kresta.

      • Ovde je bila poenta da se prepozna da na drugoj slici organizam vec gubi repno peraje i nastajemu rep.Uostalom na 1. slici ono uopste nije kresta jer svakako nije na ledjima i nelici na istu.

  4. Zarko рече:

    Zar juzni deo Namibijske savane nije samo deo bioma, sto ustvari predstavlja ekosistem? Kad se malo bolje pogleda nigde se ne pominje biom nego deo bioma samo ta jedna konkretna savana sto predstavlja ekosistem

    • Marko рече:

      Imam isto misljenje. Teritorija je odredjena, pa bi to trebalo da predstavlja ekosistem. Svi ekosistemi predstavljaju biom.

    • Искрено, нисам сигуран да бих га прогласио екосистемом, јер екосистем се не дефинише као део биома. Са друге стране, биом би требало да буду све саване збирно… Немам осмаке ове године, па се нисам превише бавио тиме. Најбоље је да питам неког ко више зна од мене, па јављам.

  5. Marko рече:

    Slazem se… Test za osmi je bio najtezi, a dokaz za to je mali broj onih koji su imali preko 91 poena.

  6. Nikola рече:

    Test opet nije bio korektan ali u suprotnom smislu-bio je lak. Opet bilo je glupih pitanja a meni(sestaku)nisu neko vreme teli da priznaju tacan zadatak samo sam umesto paukoliki zglavkari kako je u resenjima stavio arahnide sto je tacno!

    • Ау, Никола, откуд ти, као шестак, знаш латинске називе?

      • Pronasao sam u kletovoj knjizi koju mi je nastavnivca dala pred takmicenje pa sam to zapamtio odatle.

      • Нема потребе да у основној памтиш латинске називе. Иначе, арахниде су назив који означава пауколике животиње и ја да сам био прегледач, ја бих их признао (и кључ то дозвољава). Најбоље је да твоја наставница/наставник уложи жалбу.

      • Pa i jeste ali nisam siguran da li su priznali. Oni nisu priznavali ako napisemo zglavkari a ja sam napisao ovako: zglavkari (arahnide) pa jos nisu sigurni da li da priznaju.

      • Зглавкари нису арахниде, већ артроподе, али то, као шестак, ниси могао да знаш. Зглавкари су нетачан одговор, јер имаш и оне са шест ногу (инсекти), као и оне са десет (ракови). Но, ако си тако написао, а да немаш никаква жврљања одговора, ја бих ти свакако признао због оног у загради.

      • Pa da ali ja sam mislio kao spadaju u zglavkare a od svih tih zglavkara spadaju u arahnide odnosno paukolike zglavkare.

      • Јасно ми је.

    • Да у праву сте Никола,
      У уџбенику издавача Klett 2011, од аутора В. Миљуш и З. Радишић, уредник М. Дрндарски, страна 79, други пасус. Латински назив „арахниде“ примерен узрасту.

      • Иако има у уџбенику, као наставник противим се томе да је примерено. Но, Николи бих свакако признао одговор.

    • Svakako sam zadovoljan i sa 91 i sa 94 pa kako bude.A jos jedan dokaz za lose bodovanje je to da devojcica koja je bila jedina ispred mene na opstinskom u paliluli za 3 poena (imala je 83) sad ima 82.Ima li logike.

  7. Везано за седми разред и 17. задатак формулација питања и понуђени одговор у кључу нису сагласни.
    Формулација питања је јасна:

    17. Повежи састојак хране са органом за варење у којем
    ЗАПОЧИЊЕ ХЕМИЈСКО РАЗЛАГАЊЕ тог састојка.
    (Извините, написао сам велика слова, јер нема опције подвлаченја или болдовања текста).

    Кључна су два појма: (1) започиње и (2) хемијско разлагање

    Дакле није реч о потпуном разлагању, већ о ПОЧЕТКУ разлагања
    и не говори се о месту ВАРЕЊА масти, већ о месту почетка ХЕМИЈСКОГ разлагања масти.

    Хидролиза је хемијска реакција разлагања масти и одвија се под дејством дејством:
    (а) киселина, (б) база или (ц) ензима (довољан је само један од конституената).

    Процес киселе хидролиземасти није неповратан, али тече (слева у десно у смислу грађења глицерола и масних киселина) до успостављања равнотеже (која је функција концентрације водоничних јона и воде).

    Масти, дакле, подлежу процесу хидролизе.
    У желуцу постоји више него довољно водоничних јона.
    Иако непотуна, хемијско разлагање започиње у желуцу.

    Зато књуч не нуди исправно решење.

    • Хвала на коментару, проследићемо и надам се, добити одговор.

    • Aнђелка рече:

      Извините, ја као лекар имам другачија сазнања. Постоје:а) лингвална липаза у пљувачки, која разлаже незнатну количину триглицерида, већ у усној дупљи; б) желудачна липаза, која делује у неутралној ph средини, делује на липиде млека, поготово код беба, код одраслих је слабо активна, јер је ph вредност желудачног сока, у нормалним условима, кисела, а и масти нису разбијене на масне капљице; б) цревна липаза, пореклом из гуштераче, која врши „главно“ разлагање масти у танком цреву, разбијених у масне капљице, тј. емулзификованих од стране жучних киселина. Е сада Ви на основу ових информација кажите где почиње варење масти

      • Хвала Вам на овим информацијама.

      • Biljana рече:

        Poštovana Anđelka da li bi ste mogli da mi kažete u kom udžbeniku osnovne škole za biologiju se spominje ,,lingvalna lipaza“ ?
        Hvala

      • Aнђелка рече:

        Поштована Биљана, ја сам и рекла да су то информације које сам ја усвојила на студијама медицине и мислим да тако нешто и не пише у уџбеницима за основну школу, сем Заводовог где се помиње желудачна липаза. Коментар сам послала због приговора који је уложио Општински актив наставника биологије са Новог Београда, а незванично је одговорено да нема говора о томе да се масти разграђују у усној дупљи и желуцу и откуд цревна липаза у пљувачки, те сам из тог разлога поменула лингвалну липазу. Са друге стране, у већини уџбеника (осим Заводовог) стоји да се масти разлажу у танком цреву и пошто су деца усвојила информацију као такву, мислим је одговор у кључу коректан. Ја ћу још једном изнети свој став да је ова збрка са седам одобрених уџбеника по разреду катастрофа, пошто у различитим уџбеницима имате различите податке за једну те исту ствар, што само уноси конфузију.

  8. Везано за седми разред и 17. задатак формулација питања и понуђени одговор у кључу нису сагласни.
    Формулација питања је јасна:

    17. Повежи састојак хране са органом за варење у којем
    ЗАПОЧИЊЕ ХЕМИЈСКО РАЗЛАГАЊЕ тог састојка.
    (Извините, написао сам велика слова, јер нема опције подвлаченја или болдовања текста).

    Кључна су два појма: (1) започиње и (2) хемијско разлагање

    Дакле није реч о потпуном разлагању, већ о ПОЧЕТКУ разлагања
    и не говори се о месту ВАРЕЊА масти, већ о месту почетка ХЕМИЈСКОГ разлагања масти.

    Хидролиза је хемијска реакција разлагања масти и одвија се под дејством дејством:
    (а) киселина, (б) база или (ц) ензима (довољан је само један од конституената).

    Процес киселе хидролиземасти није неповратан, али тече (слева у десно у смислу грађења глицерола и масних киселина) до успостављања равнотеже (која је функција концентрације водоничних јона и воде).

    Масти, дакле, подлежу процесу хидролизе.
    У желуцу постоји више него довољно водоничних јона.
    Иако непотуна, хемијско разлагање започиње у желуцу.

    Зато кључ не нуди исправно решење.

  9. Biologija123 рече:

    Za sada je već poznato dosta pitanja u testu za 8.razred koja su pod znakom upitnika.
    U 6.zadatku u Venovom dijagramu, slovo Đ bi trebalo da se ubaci kao zajednička osobina za populaciju i životnu zajednicu. U 8.zadatku slovo G može da predstavlja i biotički i abiotički faktor. Biotički npr. jer kantarion nema prirodnog neprijatelja, a abiotički zato što mu npr.odgovara zemljište. U 9.zadatku je jasno određena celina-Namibijska afrička savana. To ne bi trebalo da bude biom, nego ekosistem. Biom predstavlja skup ekosistema sa sličnim karakteristikama. Što se tiče biljne vaši, ona jeste biljojed, ali zar nismo naučili u šestom razredu da su vaši parazitski insekti? U 11.zadatku obično nisu priznavali slična rešenja koja su pisali učenici. Ne mogu baš učenici da napišu kao što je u ključu, pogotovo kod takvih zadataka. Sve u svemu, ne mogu reći da je ovo takmičenje (konkretno za 8.razred) bilo tako lako. Ali, to je valjda uzrok što je i mali broj učenika prošao dalje.

    • на нека питања сам већ одговорио (горе), али за главна питања чекамо одговоре са факултета.

  10. Pretpostavljam da je moje pitanje glupo, ali usudjujem se da ga postavim: postoji li sansa da se makar malo spusti kriterijum za prolazak na republicko takmicenje, konkretno osmi razred? Unapred hvala!

  11. a mogle bi i sve skole da objave rezultate, deci ovo cekanje bas tesko pada (palilula, os vasa pelagic)

  12. Osmakinja рече:

    Ali nisu naveli da treba precizno da se odredi npr.brzina vode,ja sam stavila u abioticke samo voda i temperatura a u bioticke uzajamni uticaji organizama jer tu spada ishrana i jos je taj zadatak nosio dosta bodova..

    • Температура већ нешто значи, али само реч „вода“ – да сам прегледач ни ја не бих разумео шта се под тим одговором мисли. Мислим да се за биотичке тражио конкретан пример из текста, јер су узајамни утицаји сувише уопштени.

  13. Па, није то до конкретности. Истина јесте да је осми био тежи и захтевао много размишљања.

  14. U Raskom okrugu nijedna škola ne objavljuje rezultate takmičenja!Sramota!Ne znam kako je u drugim okruzima.

  15. 15. zadatak, 6 razred: Kako organizam moze da se razvija ako prethodno ne nastane? Jasno je svima sta su autori testova hteli da pitaju decu, ali nisu ih pitali to, pitali su da se opise proces polnog razmnozavanja i proces razvica organizma. Jasno je da se ne moze razvijati nesto sto prethodno nije nastalo, pa su neka deca (rukovodeci se osnovnim poznavanjem srpskog jezika) jedino zato posle zigota odmah stavila organizam pa na kraju razvice (takav redosled su im cak potvrdili i pojedini nastavnici nakon testa, misleci isto). U formulaciji tog pitanja se morala izbeci fraza „razvice organizma“ (moglo je biti receno nastanak organizma ili nesto sl.), ovako nije jezicki ispravno, dovelo je decu u zabludu da je u pitanju jos jedna u nizu sitnih caka i navela ih da na trivijano pitanje daju „cudan“ odgovor. Zato smatram da je jedino ispravno priznati naizgled pogresan redosled (organizam pa razvice) ili cak oba (razvice pa organizam-kako je po kljucu) Da li je iko lektorisao ove testove? Moze li se i ova primedba/pitanje uvrstiti u postojeci spisak. Zahvaljujem…

    • Ja sam se u tom zadatku vodio misljenjem da se organizam treba razviti pre nego to postane organizam.Malo brljavo ali sta cemo kad neznaju da sastave test.

    • Може, наравно, проследићемо.

      • Biljana рече:

        Ovaj zadatak pod brojem 15. za šesti razred je u potpunosti preuzet iz zbirke zadataka iz biologije, geografije, istorije , fizike i hemije za završni ispit i to je zadatak pod brojem 19. u istoimenoj zbirci.

      • Могуће, не спорим.

      • Postovani, to sto je zadatak u potpunosti preuzet od negde, ne znaci da je ispravno formulisan. Razvice organizma ned osmisleno znaci da organizam nastane pa se razvija, nije receno proces razvica U ORGANIZAM ili postanak/nastanak organizma. To je kao kada kazete razvice deteta, pa prvo dete nastane pa se razvija. Ili, pojam „razvoj ljudskog drustva“… pa prvo to drustvo nastane pa se dalje razvija i menja. I sama sam prosvetni radnik, bavim se jednom divnom prirodnom naukom (ne biologijom) i znam koliko je vazno jasno i precizno formulisati zadatak, jer poneki put i mala igra reci u postavci zadatka odigra znacajnu ulogu u procesu razmisljanja prilikom resavanja. Deci je na takmicenju skrenuta paznja da obrate paznju na svaku rec u tekstu jer moze biti presudna i neka deca su, sa pravom, ovde sebi „upalila lampicu“ da je autor testa hteo da kaze da se organizam, na kraju kada nastane, i dalje razvija (sto je, u krajnjem slucaju i tacno). Pri tome, ponavljam da su i pojedini nastavnici jednako protumacili zadatak. Sam zadatak je trivijalan, a ovakva „greska“ je djake skupo kostala, citavih 8 poena po sadasnjem kljucu. Molim uvazenog metodicara (oprostite sto Vam ne znam ime) da pomogne da se uvrstiti ova ozbiljna primedba u spisak primedbi koji se prosledjuje autorima testova. Ja sam licno proverila sa profesorom srpskog jezika i dobila potvrdu da je ovako formulisan zadatak u najmanju ruku dvosmislen, a sa logicke strane je, cak, jasno da nema razvica necega sto ne postoji vec mozemo govoriti samo o razvicu/razvoju U NESTO (ovom slucaju u organizam). Stoga smatram da se makar nacin bodovanja u ovom zadatku moze malo ublaziti, ako nista drugo (ne mora biti sve ili nista) ili priznavati oba resenja jer je tekst dvosmislen. Zahvaljujem na strpljenju i oprostite sto sam Vam oduzela ovoliko vremena.

      • Уврстићу је свакако.

      • Puno Vam hvala! I to ne samo na ovome, vec na strpljenju i svemu sto cinite. Vi ste zapravo jedini kojima mi, koji nismo nastavnici biologije, mozemo da se obratimo i zamolimo za pomoc. Veliki pozdrav!

      • Поздрав. 🙂

      • Biljana рече:

        Поштовани, да не би било неспоразума нисам уопште похвалила то што је питање преузето а затим лоше модификовано. Коментар је био узрокован једним од првих постова у којима су тестови били изразито похваљени, премда је одмах било јасно да постоје одређени проблеми.

      • Проблеми увек постоје са сваким тестом, од када пишем овај блог, а има томе четири године. Некада треба бити и реалан; како се котирају ови тестови у односу на претходне?

      • Postovani, nisam potpuno kompetentna da sudim o testovima. Konkretno, moje dete je uradilo ove godine odlicno i opstinsko i okruzno (nagrade na oba), a i sva prethodna okruzna koje je radilo za vezbu je uradilo bez ikakvih problema. Kao sto metodicar, jedan od autora ovog bloga kaze, problemi mogu i cesto postoje sa svakim testom i to nije sporno. Vazno je da postoji dobra volja da cujemo jedni druge i da se te „sporne situacije“ rese, a ja se nadam da hoce. Ja verujem da svakako nije kasno da i nakon izlaska resenja i kljuca po kome su bodovani zadaci dodje do odgovarajucih promena u istom, ako se utvrdi da za to ima razloga. Jos jednom, svaka cast na entuzijazmu i strpljenju! Srdacan pozdrav!

      • Да, управо и радимо на томе. Верујте да ће сва питања бити прослеђена и одговориће нам на њих. Тамо где има простора за корекцију, заиста верујем да ће се кориговати. За Ваше дете све похвале и честитке.

  16. Miloje рече:

    Test za peti razred 15.pitanje- materijalna greska. Trn kod kupine nije preobrazaj stabla nego emergenca (izrastaj epidermisa).

    • Милоје, петаци не уче емергенце. Они уче да је преображај стабла свака промена на њему која омогућава неке нове улоге. Ако ћемо да ситничаримо, не постоји ни пет царстава, па их они ипак уче. Градиво мора да се прилагоди узрасту.

      • Miloje рече:

        Naravno da ne uče emergence, ali uče da razlikuju trnove razlučitih tipova. Zašto onda stavljate u pitanjima takve „začkoljjice“ i pogrešno učite decu. Verujem da si i ti učio iz knjige prof. Tatića, pa takve osnovne stvari treba deca da znaju. Ili bar nastavnici treba da ih znaju, a autori testova da ih ne postavljaju.

      • Час ви, час ти… Јако ми је тешко да пратим коме се обраћаш. За сваки случај да разјаснимо (ако си мислио да ја правим тестове): аутор Биолошког блога није аутоматски и аутор теста. Могао бих бити, али би могао и било који други наставник.

        И ово ипак није „зачкољица“, јер на нивоу петог разреда не уче да разликују трнове различитих типова и то није основна ствар, нити је значајно за тај узраст, а ако ћемо право – није значајно ни за кога ко није биљни морфолог. Тако да ја неку већу штету од тога да они то науче погрешно (или да се то баш зове емергенца), заиста не видим. За њих је значајније да то виде као прилагођеност (а тако ће је и видети ако их учимо да је стабло мењало своје улоге).

  17. Divergent рече:

    Ne verujem da ce se spustiti kriterijum, jer je uopste ceo plan ovogodisnjeg takmicenja bio da dodje znatno manji broj ucenika na republicko. Posto to nisu uspeli opstinskim, uspeli su gradskim. Nema potreba spustati granicu, kada su ovog puta uradili sve regularno, sve dobro i po prvi put napravili test kako treba. Meni test nije bio tezak, ali to je zato sto ja ne ucim napamet, vec mi bolje idu logicki zadaci.
    U svakom slucaju meni je bolje da se ne spusti kriterijum jer onda bi na republicko doslo mnogo vise dece, a samim tim bi moje sanse za osvojeno neko mesto, bile manje. ☺
    No, nemojte ocajavati. Ako imate 80+ poena, to nije mali uspeh, i trebate biti prezadovoljni, a ne tuzni. Tako da, samo glavu gore, i vidimo se na republickom. 😉

    • Miloje рече:

      Cenim Vaše mišljenje, tačno je da je njihov plan ostvaren, biće plasirano onoliko koliki su im kapaciteti. Inače, primećuje se u mnogim pitanjima da su preuzeta i nespretno prevedena iz testova raznih stranih udžbenika. Nažolst, autori pitanja nisu sposobni da sami sastave adekvatno pitanje, a i zašto bi kada je lakše „prepisati“ (čitaj ukarsti) pitanje i malo ga „prilagoditi“ našim uslovima. Oni ne shvataju da udžbenike u tim zemljama ne pišu nastavnici nego eksperti. Zato, kada se ukrste „zapadna-strana“ loše prevedena pitanja, onda se dobija baš ovakav rezultat. A to što vas sve teši moderator bloga, to je u duhu cele situacije da se što manje čuje glas nezadovoljnih učenika. Pitajte ga koliko je učenika on imao na takmičenju i koliko njih je „prošlo“ dalje.

      • Biologija123 рече:

        Skroz se sa vama slazem, Miloje!

      • Biologija123 рече:

        Ja sam za to da se cuje glas nezadovoljnih ucenika! Kojih, ocigledno, ima mnogo!

      • Да ли сам на било који начин спречио да се чује било чије мишљење? Зашто је сваки Милојев и твој коментар на овом блогу? Бојим се да чињенице говоре супротно од оног што приказујете.

      • Милоје, да си човек као што ниси, представио би се пуним именом и презименом. Само то имам да кажем.

      • Divergent рече:

        Nije potrebno da se svadjate. Autor bloga je jako ljubazan prema svima, i samo zeli da vam pomogne koliko je u njegovoj mogucnosti. To sto svi zelite da se spusti kriterijum, to nema veze sa njim. Niti je on sastavljao testove, niti ima bilo kakve veze sa njim. Prenece sve vase zalbe i zelje ali nemojte njega napadati. Ne bira on sta ce biti sa testovima. To sto ima malo dece koji idu dalje, ne znaci da je to lose. Nemojte ocajavati zbog „samo“ 80+ poena.
        Samim tim sto se ovaj test razlikovao, videli smo nesto novo. Vredi sve pokusati. Razlikuju se deca. Kod mene na opstini svi su dobro uradili, samo nas 2 idemo dalje, ali ima dosta ovih sa veliki brojem poena. Ja npr. vise volim zadatke sa razumevanjem, nego bubacenje napamet. Ne mora zadatak biti direktno iz udbenika prepisan tacno tako. Ovo je vec gradsko takmicenje, to je ogromni nivo trebate znati kako primeniti nauceno, a ne samo suvo znanje.
        U svakom slucaju, Vi metodicare, nemojte da se nervirate oko ovih komentara. Nego samo tako opusteno i fino, i vidimo se na republickom. 😉

      • Хвала на овим лепим речима. 🙂

      • Naravno da UVEK ima i da će biti nezadovoljjih kao što nema savršenog testa. Jedino što znam da je ovaj test idejno mnogo bolji od onog poništenog.
        Tome je, u ne maloj meri, doprineo i ovaj blog koji sam počeo da pratim povodom opštinskog takmičenja a nastavio privučen zanimljivim biološkim temama koje su izlagane sa mogo ljubavi i znanja (uz ogroni trud, naravno).
        Zbog toga, kao i zbog lepog tona koji diskusijama daje moderator (metodičar), nastaviću da ga pratim uz nadu da ovakva mesta postanu češća čime bi se, uprkos svemu, bar malo popravio pristup/vrednovanje ZNANJA/VASPITANJA, koje je skrajnuto u korist ocena, ma kako se do njih dolazilo.

      • Хвала Вам, заиста.

    • Miloje рече:

      Ja jesam Miloje, svi me tako znaju-samo poneki kao „Grešni Miloje“. Možda se vi ne družite sa biolozima koji me poznaju. Čemu nervoza, pa Vi kontrolišete blog i još vređate javno i prosuđujete ko je „čovek“ a ko nije.
      Moglo bi se reći da se Vi lažno predstavljate pod nadimkom „metodicar“, a zapravo kako reče jedan Vaš „prijatelj“, citiram: „on je magistar metodike hemije“. Dakle, treba da napišete svoj puni nadimak. Onda ću Vam ja dati moj telefon, i ostale kontakte pa ćemo razgovarati o svemu.
      Moguće je da sam ja jedan od retkih sa pravim imenom na ovom blogu.
      Neću se više jaljati, jer ovo više nema smisla.
      Završiću samo sa jednim poznatim citatom. „U laži su kratke noge, istina je večna“.

      • Јасно ми је да се нећете јављати, јер је „Грешни Милоје“ далеко од имена и презимена. На овом блогу, моје име и презиме постоји. Магистар хемијских наука није мој надимак, већ титула, а остаје да ја јесам наставник биологије, што је све проверљиво. Немам разлога да се лажно представљам – ја иза свог рада стојим, баш као што Ви, „Грешни Милоје“, не стојите иза својих речи, чим избегавате да напишете пуно име и презиме (већ користите надимак човека познат СПЦ).

        Једна изрека каже: „Човек се држи за реч, а во за рогове.“ Пошто се позивате на познате цитате, верујем да могу то исто. И ваљда сам сада објаснио на основу чега просуђујем ко је човек, а ко не и ко се од нас двојице крије иза надимка.

      • Pravda рече:

        Знате ли ви које био „Грешни Милоје“, какве везе он има са биологијом? Људи читајте мало …
        Ајде да се вратимо на тему:
        Грешке постоје, препустимо надлежнима да се о томе изјасне. Нека декан Биолошког факултета одабере експерте који ће дати образложење на сваку примедбу. Колко сам схватила, од општинског такмичења па надаље све ће бити документовано и јавно објављено.
        (извините што се представљам као Правда, ја уистину верујем у њу)

      • Управо смо у таквим договорима са представницима факултета.

      • Aнђелка рече:

        Господине Милоје, ово стварно није место за расправе какве Ви водите. Као родитељ двоје деце која већ годинама иду на такмичења из биологије, а и заљубљеник у ову област, већ дуго пратим овај блог и имам само речи хвале за ауторе и њихов труд да ову дивну и занимљиву науку популаришу. Такође су уз децу и нас када су у питању такмичења и све оно што их прати и то активно учествујући и одговарајући на сва наша питања, жалбе,проблеме. Нашем методичару и његовим колегама све похвале и подршка за даљи рад! Можемо указати на пропусте у тестовима или се жалити на организацију, али ови дивни, претпостављам, млади људи немају везе са тим и учествују у томе колико и наша деца и ми. Пропуста има и на такмичењима из других предмета, али , сем за математику, нема места где ми можемо да се огласимо, јадамо износимо своја мишљења, као што је то случај са овим блогом. Зато молим све посетиоце да буду фини и уљудни и не пројектују своје незадовољство на ауторе Био-блога!

      • Анђелка, хвала Вам на овим речима.

  18. Osmakinja рече:

    Biologija da li mozes da mi kazes gde si nasao rezultate za sve te opstine inace iz cacka jedan osmak

  19. Evo još jedng osmaka. Imam 82 i sasvim sam zadovoljna. Iskreno, opet su omašli sa testom. Ne kao prošli put ali jesu. Da ne ponavljam sve primedbe ali meni šta je zapalo za oko jeste to forsiranje abiotičkih i biotičkih faktora i biodiverzitet. Kad su već bili toliko privrženi tome da test bude primena znanja trebali su da zahvate sve oblasti, ovako to je test o ekološkim faktorima. Opet kažem, zadovoljna sam sa rezultatima baš zato što je test bio kakav je bio. Čestitam svima koji su prošli, i sedmacima i osmacima. 😀

    • Хвала, Лана, на овом коментару, а ти свакако треба да будеш задовољна. То је леп број бодова и ја ти честитам.

  20. Kolačić рече:

    У тесту за 5. разред 12.задатак је био да се означи како се који плод распростире. Друга слика је личила ни на шта,а све остало се лепо видело:јавор,боца,кокос… Мислим да је то чичак,али ако јесте,ја сам Тејлор Свифт.Нико није знао шта је. Имате ли Ви идеју? Нагађао сам да се распростире животињама,и погодио сам.Али опет,није у реду стављати нејасне слике.

    • Да, рекао бих да је некакав чичак.

    • Sinisa рече:

      Ja sam učenik 8. razreda iz Zemuna. Na petnaestom pitanju sam i ja nagađao, i zahvaljujući načinu bodovanja za to pitanje, ostvario sam čak 17 poena. Moj drug, koji je ostavio praznu tabelu, dobio je 13 poena.
      Milsim da nije u redu da se na ovakav način dobije 13 poena. Niko neće o tome da piše, jer bi bilo normalno da se takvi poeni ne priznaju i ceo zadatak poništi ili da se uvaže samo tačni odgovori. Moji roditelji kažu da su za to odgovorni autori pitanja i da je to velika nepravda i greška.
      Molim Vas da i ovo bude razmatrano, er je veliki broj poena u igri i pitanje je koliko bi učenika 8. razreda zaista prešlo famozni prag.

  21. Molim Vas, da li je istina de se bodovi sa republičkih takmičenja iz osmog razreda više ne računaju u zbiru sa bodovima iz škole i sa završnog ispita? da li to važi za ovu generaciju ili za narednu? Hvala na odgovoru.

  22. Prema ovom članku USPRV, izgleda da ini sadasnji osmaci ne mogu da računaju na bodove sa republičkog?!?! Užas!

    http://www.usprv.org.rs/2016/04/04/bez-dodatnih-bodova-za-nagradjene-osmake/

  23. Samo iz mog odeljenja troje ucenika se plasiralo na dalji nivo takmicenja! Ja nemam primedbe na test!

  24. marijana рече:

    Test za peti razred nije bio težak.Moja jedina zamerka je što su u 12.zadatku postavljene nedovoljno jasne slike za čičak,maslačak,a naročito za kokos.Mogli su da nađu neke jasnije fotografije.

  25. Ja takodje mislim da nesto nije u redu sa 18. zadatkom za 6. razred. Na prvoj slici prikazana je po meni odrasla jedinka (polno zreli muzjak sa ,,svadbenim ruhom,,), kako pise u BIGZ-ovoj knjizi.

    I pored toga zadatak nosi previse poena, pa tako neko ko jedino na tom zadatku pogresi ima 90 poena, a neko ko nije dobro uradio 5 zadataka ima isti br. poena.

    Zbog tog zadatka ja sam osvojila 2. umesto 1. mesto.

  26. Da li postoji mogućnost da se promeni granica za prolazak na republičko takmicenje?

  27. Nikolina рече:

    Da li postoji mogućnost da pomere granicu za prolazak na republicko?

  28. marijana рече:

    Zaboravila sam da pohvalim što su sastavljači testa u svakom pitanju gde se tražio negativan odgovor (npr. šta nije,šta ne pripada,šta nije karakteristično itd.)podebljali,pa čak i podvukli te negacije i to u svakom razredu.To je baš za svaku pohvalu,jer se dešava da deca ne obrate pažnju na negaciju.Volela bih da se i sledeći put drže toga.

  29. Divergent рече:

    U mojoj opstini u Beogradu, plasiralo se samo nas dvoje od osmaka, a od sedmaka mislim 4. To uopste nije los uspeh. Ukoliko svaka opstina ima prosecno 2 ucenika osmog razreda za dalje (Beograd ima 16 opstina) to je 32 ucenika iz Beograda, sto je vec veliki broj. I da racunamo da ce ih otprilike toliko biti iz ostatka Srbije. Preko 50 ucenika, to je vec dosta. 😉

  30. Jep znate kada ce biti objavljeno da li je spustena granica za prolaz

  31. Moja cerka je osvojila 86 poena sada mada jos uvek nije izasla rang lista u skoli gde je bilo takmicenje. Pogresila je kod metamorfoze. Malo mi je cudno da takvo pitanje nosi 10 poena s obzirom da postoje mnogo teza. Inace, sve pohvale za test koji je sada napravljen (6.razred) zato sto prati i gradivo i uzrast. Test za opstinsko je bio katastrofalan. Pozdrav.

  32. Marija рече:

    Mozete li mi dati adresu na koju mogu da posaljem pisani prigovor Bioloskom drustvu?

  33. Миодраг рече:

    Имам све уџбенике за седми разред, али нисам нашаоинформацију да инсулин подстиче претварање глукозе у гликоген.

    • Jedna Sedmakinja рече:

      U mojoj knjizi ne pise da bez vitamina A fotoreceptori ne funkcionisu!

      • Логично је. Пише да витамин А побољшава вид, а главни део чула вида (као и сваког другог чула) су – рецептори.

        Иначе, то су осмаци некада учили: да би фоторецептор обавио посао у њему мора да се деси хемијска реакција – родопсин се (под утицајем светлости) разграђује на ретинен и опсин. Да би се та два молекула наново спојила и да би се родопсин повратио, потребан је витамин А. То не мораш да знаш, него да мало појасним шта се ту у ствари дешава.

    • Једино што ја могу да помогнем је да мало објасним: инсулин и глукагон делују антагонистички. Глукагон повећава ниво шећера у крви, а инсулин га смањује. Да би овај други то урадио, он „откључава“ ћелије како би шећер ушао у њих и магационира шећер (глукозу) у јетру. У јетри ствара се депоновани шећер, који се зове гликоген (зову га још и животињски шећер, као што је скроб – биљни).

  34. Katarina рече:

    Da li ste dobili objasnjenje na pitanje zbog cega diverzitet nije zajednicka osobina(da stoji u preseku) populacije i životne zajednice? 🙂

  35. Rezultate smo saznali od nastavnice. Ali mi je neverovatno da i posle 5 dana jos uvek nema jedinstvene liste sa rezultatima (makar i ne bili konacni) za grad Beograd… 21. vek, jedna tabela… Kakvo nam je skolstvo, i ne samo skolstvo, deca su nam sjajna, a posvecenim nastavnicima svaka cast kako opstaju u takvom sistemu.

  36. Da li na republickom za 9. razred se kao vezbe ocekuje prepoznavanje vrsta, i onaj isti spisak kao i prosle godine?

  37. Mislila sam 8. razred 🙂

  38. Buduci lekar рече:

    Da li mozete da mi kazete koliko poena nosi vezba a koliko test na republickom takmicenju? I da li ce uopste biti vezbe?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: