Сајт за наставнике биологије


17mt5id08ewanjpg (Small)На сајту факултета можете наћи прелиминарне резултате окружног такмичења:

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Прелиминарна збирна ранг листа резултата са окружног-градског такмичења из Биологије за основне школе, одржаног 09. априла 2016. (14.4.2016)

Колико смо дознали, било је потребно време док су све школе послале своје резултате (пар њих то није учинио још увек). Дакле, школе нам нису баш најефикасније могуће, али су макар иновативне. Шта кажете, нису ни иновативне? Па, ево неких које јесу:

Професионални блог Валентина Кулета: 13 најиновативнијих школа на свету (17.12.2015)

И док смо у категорији нај:

Фондација Новака Ђоковића: 20 најлепших и најмаштовитијих вртића и школа на свету (10.1.2016)

_863765556981965_3115161107287049170_n

У животињском свету ми не знамо да ли су корали најлепши, али свакако јесу предивни. Погледајте и сами се уверите:

Science dump: Watch: this video shows you coral isn’t frozen in time (9.11.2015)

Донели смо мало мора на блог, а ево како изгледа када се мало мора донесе у собу или тржни центар:

Деци је играчка ајкула била страшна, а тек прави примерак је заиста хорор:

Блиц: Да се смрзнеш – Ево зашто велика бела ајкула има репутацију бруталног предатора (11.12.2015)

Не, нећемо се смрзнути чак ни на помен беле ајкуле. Сва је прилика да ћемо имати управо супротну судбину, а због глобалног загревања. Ипак, неке државе, посебно оне развијене, траже начина да томе стану на пут. Пре свега одрживим развојем. -2013-10-12_netherlands_windmills_and_dikes_670_868858197 (Small)Шкотска, рецимо, више од половине своје електричне енергије добија из обновљивих извора.

IFL Science: Scotland Now Generates More Than Half Of Its Electricity From Renewable Sources (6.4.2016)

Можда ће та енергија да се користи у будућности за напајање ДНК-компјутера? ДНК, молекул у срцу живота, најмоћнији је и најсофистициранији „уређај“ за складиштење информација. Није чудно што научници покушавају да искористе својства ДНК у рачунарству и електроници. Не само да ДНК има капацитет за складиштење огромне количине података, већ такође пружа могућност да се превазиђу тренутна ограничења за смањење величине електронике.

Иако смо драстично смањила компјутере од њиховог доласка, научници могу само ићи оволико далеко, јер је потребан неки минимум простора између транзистора (главни блокови за израду електронских уређаја) како би се спречило мешање. То значи да процесори не могу бити дизајнирни много мањи него што их имамо данас.

_1178760615482546_2443915457820882374_nДНК може нам бити решење за ово, али нажалост, научници су пред великим изазовом да га користе у области „молекуларне електронике“ (коришћење молекула у производњи електронских компоненти). Довољно је лако пројектовати и измишљати погодне молекуле базиране на ДНК, али пренос значајне електричне струје кроз њих показало се напорним. Осим тога, мерење протока струје кроз синтетичке ДНК ланце је раније увек давало контрадикторне, а самим тим и непоуздане, резултате. Али сада, међународни тим истраживача, на челу са научницима на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, направио је значајан напредак који представља огромну корак у развоју електричних кола на бази ДНК.

Као што је описано у часопису „Натура нанотехнологија“ (Nature Nanotechnology), научници су своје ДНК жице правили тако што су апсорбовали четири ДНК ланца на један силикатни супстрат. Онда су могли да прецизно и више пута мере струју која протиче кроз ове молекуле, а која се кретала од неколико десетина пикоампера на преко 100 рА. Поред тога, струја је превалила раздаљине веће од 100 nm.

IFL Science: Scientists Make DNA Wires That Carry Electric Current (29.10.2014)

22323_880378922034425_9127527407291931216_nТо је било пре више од годину дана. Нисмо чули да су за сада ови ДНК компјутери заживели, али и са овима свакако муку мучимо. И кажу – због њих смо се отуђили.

Рикавела: Овај цртани је освојио планету, а кад га погледате, одушевићете се (21.4.2015)

Обично то замерамо младима – да много више пажње посвећују електроници него једни другима, па и изласцима и природи. Са друге стране, када неки од њих поклоне пажњу природи, помислимо да је боље да су остали уз компјутере.

I ❤ Zrenjanin: Mladi gađali labudove i patke na jezeru (13.4.2016)

_mr8b5jJ4841r3k73wo1_250Уместо да гађају пловке, боље би им било да науче нешто од њих:

Блог – Сунце знања: Поуке дивљих гусака (22.10.2015)

А надамо се да сте и ви нешто ново научили, односно сазнали. Видимо се у понедељак.

Advertisements

Коментари на: "Најинвентивније школе и летећа ајкула" (3)

  1. Такмичарка рече:

    Поштовани,
    Ја сам 7. разред. Пласирала сам се на републички ниво такмкчења. Оно што ме интересује јесте вежба. Шта она подразумева? Микроскопирање?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: