Сајт за наставнике биологије


Шта каже један од ауторитета из области психијатрије за завршне тестове?

Зелена учионица: Светомир Бојанин: Хвала Богу што нисам полагао пријемни испит, ко зна како бих прошао (26.4.2016)

_10153472042499656_1691498637967478895_nКако ће проћи наши садашњи осмаци могли су да виде на пробном испиту. „Зелена учионица“ је ове тестове објавила малте не одмах како су их ђаци решавали, тако да је мало било смисла за оне који их тад нису радили да их раде накнадно (а како је и планирано). Но, то може бити и поука ђацима за следећу годину да гледају да се тих дана када се проба ради – ипак не разболе. 🙂 Било како било, ево и линка ка тестовима:

Зелена учионица: Пробни завршни испит: Тестови и решења тестова за школску 2015/2016. годину (16.4.2016)

Наравно, има још времена да се број бодова поправи, односно да се још штошта научи. А наше је да учење учинимо забавним, па ћемо уз коментаре задатака дати и неке занимљивости. Па да почнемо. 🙂

1. задатак

Захтев овог задатка је био да се одвоје својства која важе искључиво за жива бића (животни процеси) од оних који важе за све. Costasiella kuroshimaeДакле, боју и масу имају жива бића, али та својства нису њихова ексклузива. Но, то не значи да ова два својства за жива бића нису важна, напротив. Боја је често важна карактеристика за опстанак, а некада доприноси и језивом утиску. 🙂

Блиц: Зелени црв с Тајвана је најјезивија нова врста животиња. Чекајте тек да исплази језик (7.6.2015)

Што се масе тиче, погледајте најмасивнију од свих гусеница (макар у Северној Америци):

Не знамо у каквог лептира ће се ово чудовиште преобразити, али за неке друге врсте знамо. На следећем интерактивном сајту довољно је да кликнете на слику гусенице и видећете какав ће лептир постати:

Вa-bamail.com: 19 Amazing Caterpillar Transformations (приступљено 27.4.2016)

2. задатак

994059_538396202913514_461589047_nУ овом задатку вишеструког избора било је потребно пронаћи тачну тврдњу. Задатак је свакако први ниво, јер је било потребно знати дефиниције. То не значи да је био лак, јер се захтевала критичка процена сваког исказа. И тачан је онај који каже да су сви чланови биоценозе међусобно повезани. Не би било тачно када бисмо написали да су повезани искључиво односима исхране, мада имамо пример управо такав. Сиви соко лови плен са велике висине брзином од чак 390 километара по часу.

Smithsonian: How the Fastest Animal on Earth Attacks Its Prey (8.4.2016)

_mti5glEzeO1sh9h80o1_250.gifСове нису најбрже, али јесу најтише. У прилог томе говори и следећи експеримент:

Facebook video – BBC Two: The silent symphony (3.3.2015)

3. задатак

Ево га и „бизарни“ задатак како су га медији и неке наше колеге назвали, што је наш пријатељски сајт, „Зелена учионица“ једва дочекао. 🙂 Дакле, порука паметнијих припадника нашег друштва је да ако имате озбиљнију повреду, треба да држите облогу и да се не јављате лекару, јер сувише је, па, „бизарно“. capsulesАко питате нас биологе, треба разликовати ситуације када сами можете да решите проблем и када ипак морате да затражите помоћ. 🙂 Ево једне ситуације када можете да помогнете сами себи, ако је веровати следећем извору:

Женствена: Знакови и симптоми да је тијело пуно токсина (приступљено 27.4.2016)

А момак из следеће приче одлучио је да помогне себи на крајње необичан начин.

Мушки магазин: Лудило! Овај лик је платио 5000 долара како би добио трбушњаке (23.12.2015)

4. задатак

1546054_10154526673185284_7830698426204951429_nУ овом задатку ђаке је највише намучила резница, јер је мање познат појам. Искрено, помињу га само у једној јединој лекцији у току целог основношколског периода. Сналажљивији су могли да дођу до решења системом елиминације познатијих појмова (делова цвета и шишарке). Иако бисте сад очекивали да због овог питања пређемо на ботанику, ипак нећемо. 🙂 Данас нам се више допада да пишемо о царству животиња.

Блиц: Ово је најскупља животиња на свету и власништво је четири бизнисмена (23.4.2016)

5. задатак

И у последњем, најтежем задатку циљ је био повезати протеин са ћелијом у којој се налази. imagesdzabaМи ћемо за крај о једном трансмембранском протеину кога зову клото (Klotho) и који је у вези са дуговечношћу! Тело призводи мање овог протеина током времена и ниски ниви клота узроци су бројних болести, укључујући остеопорозу и болести срца, али и повећаног ризика од можданог удара, а смањених когнитивних функција. Ови фактори доводе до смањеног квалитета живота, па чак и преране смрти. Научници са Универзитета у Калифорнији открили су како манипулација овим протеином може да спрече симптоме Алцхајмерове болести. Ова болест је шеста по реду узрочник смрти у САД и сваки дан оболева више од 1200 људи.

IFL Science: Protein Treatment Staves Off Alzheimer’s Disease Symptoms (11.2.2015)

Ми вам желимо да вам клото ради још дуго, дуго, а тренутно вам желимо да се лепо проведете током празника. Видимо се након тога. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: