Сајт за наставнике биологије

Први дан на #NewTechEdu


18.20. (већ код куће)

Британци, очигледно, сматрају да је предавање – досадно. Такав је случај и са још једном мојом саговорницом данас, Рејчел Максвел. Зато ми је причала о активном мешаном учењу (Active Blended Learning). Оно што ово учење чини мешаним то је што комбинује онлајн са живом речи. Пре него што вам објасним шта је то у ствари, најпре да вам предочим предуслове. Наиме, на Универзитету у Нортхемптону праве кампус у коме ће бити учионице са флексибилним намештајем. Пошто овај тип учења захтева рад у групама, намештај је дизајниран тако да може да се помера и размешта по жељи. Е, сад излазимо из домена научне фантастике и прелазимо на учење. Идеја је да ђаци добију материјал који ће проучити код куће, а на самом часу дискутују о њему. Када радимо класично предавање, каже Рејчел, ми (вероватно) успемо да објаснимо 80%, док 20% остаје проблем ђацима. Овај тип наставе бави се градивом у баш тих 20% и на часовима фокусирамо се на оно што је проблем у том садржају. То би било моје површно објашњење, а детаљно имате у следећем филмићу преузетом са њиховог сајта.

Када сам је питао ко мени гарантује да ће деца проучити материјал код куће, одговорила ми је питањем – ко мени гарантује да су ђаци разумели и научили све оно што сам испредавао. 🙂 Углавном, ђаци ће временом схватити да је добро доћи припремљен на час (што јесте одлична ствар), а и кораци не морају да буду увек такви да морају прво да погледају онлајн материјал.

Још сам је питао која је разлика између овог и учења методом изврнуте учионице, на шта ми је одговорила да сличности има, али да је главна разлика у томе како им дајемо онлајн материјал. Код изврнуте учионице је једноставно; дате им презентацију или филмић. У овом случају материјал који им дају тако је презентован да они виде смисао у њему.

А ја и те како видим смисао у овој конференцији. Много тога може да се чује, види и да се о свему томе поразговара са људима добре воље да се нешто уради са овом нашом наставом. Ако нисте били први дан, већ знате да нас и сутра и прекосутра очекују лепе ствари. Видимо се тамо. 🙂

15.55.

Већ сам вам поменуо Доналда Кента и интересантну причу о вештачкој интелигенцији. Он је одвојио неко време за мене и урадили смо мини интервју, где ми је појаснио шта је заиста вештачка интелигенција (ВИ). Рецимо, једна врста ВИ вам је и Гугл јер он „зна“ шта ми желимо да укуцамо. ВИ о којем је причао може да процени шта је у градиву проблем за дете и да се фокусира на то. Такође, даје сваком детету довољно времена да може тај проблем да реши. ВИ може да нас одмени у оцењивању и то не само тестова, већ и да саслуша одговарање ђака и да га процени. Одахнуо сам када је рекао да ВИ не може да замени наставника, макар не још увек. Па шта је то што наставник може, а ВИ не може? Ми можемо да упознамо особине ђака, према чему и градимо однос током часа, што ВИ не може – вештачка интелигенција није емоционално интелигентна као што јесмо ми.

unnamed-small

Фотографисао Зоран Милојевић

То су биле добре вести за наставнике, а сада следе лоше. 🙂 Доналд каже да ми наставници нисмо професионалци свог посла. Пре него што скочите са столице да вам објасним. Наставници знају своју струку, али не знају много о томе како памтимо, на пример. Недостаје нам то психолошко образовање. И још нешто што није добро код наставника је то што – предају. Наиме, Доналд сматра да ће предавања временом нестати и да ћемо тако напокон ући у 21. век. За предавања (онако класична, као на факултету (факултет је поменуо у више наврата)) каже да су досадна. И да, још нешто занимљиво је рекао, а то је да је факултетско образовање од три, четири године предуго и прескупо. Јасно је да сам се избечио и питао колико би заиста требало да траје и човек је одговорио: једну годину. 🙂

14.55.

Ово је свакако прилика и да најавим предстојећи Фестивал новог британског филма, од 16. до 19. фебруара у Културном центру Београда. Био сам на једном од штандова Британског савета који промовише овај фестивал на оригиналан начин – преко виртуелних наочара.

20170209_134124-small

Е, овако сам озбиљан кад разговарам.

Могао сам да гледам филм о диносаурусима (који је правио Би-Би-Си) јер је некако примеренији мени као биологу, али, на срећу, нисам. То је, људи моји, толико реално да сам имао утисак да сам заиста на улици. Могу само да замислим на шта би личило да сам био међу џиновским гмизавцима…

20170209_134358-small

А овако изгледам у виртуелној реалности.

Питао сам да ли су ове наочаре испробали у учионици и одговор је да јесу, али у Сингапуру. Михаило Ђорђевић из фирме „VR Labs“ ми је испричао да су ђацима давали да буду у виртуелном свету пар минута (на врху планине, поред неке грађевине, у џунгли, где год) на самом почетку часа и њихову пажњу су придобили за цео час. Дакле, то би нам и те како решило дисциплинске проблеме у учионици. 🙂

13.15.

Одслушао сам предавање Доналда Кента из Британије у сали „Спејс“ о вештачкој интелигенцији у образовању. Заиста је било занимљиво, али не бих баш да вам преносим све што сам чуо јер је тога много. Ево само једна занимљивост: већ сада ВИ (Вештачка интелигенција) може да се „обучи“ на примеру стотињак есеја да оцењује есеје и тако нас замени у том мучном послу. Додуше, ми биолози чешће дајемо тестове, али би нам и те како значило да их неко оцењује наместо нас. 🙂

20170209_125944-small

Доналд Кент на предавању у препуној сали.

12.15.

Посетио сам штанд фирме „Division visual solution“ и (премијерно) имао прилике да видим паметну таблу на поду.

20170209_113324-small

Ово им је, ваљда, маскота.

То се зове „Active floor“ (превели бисмо га као „активан под“) и по њему се гази са задовољством. 🙂 Намењен је ђацима свих узраста, а осмишљене активности су да се тркају одговарајући на питања или праве причу. Постоји и игра меморије. И све је то применљиво и на биологију јер ви можете да убацујете, или да бацате на под, како желите, садржаје који су вам блиски.

20170209_113346-small

Није свеједно где ћете згазити.

Када сам их питао да ли су овај под испробали у њиховим (британским) учионицама рекли су ми да их нису постављали у те, већ у просторије где се окупљају сва деца из школе, попут библиотека. Наиме, за разлику од паметних табли које има свака учионица (човек ми је то саопштио ноншарлантно) овај под школа може да приушти само један.

20170209_120259-small

Успут сам се потписао на зиду. Креативни вандализам на делу.

10.25.

Срећом да имам директан превоз до „Беоекспоцентра“, где се, као и прошле године, одржава овогодишња конференција „Нове технологије у образовању“. Не баш срећна околност је да сам све време морао да слушам разговор једне путнице у аутобусу, која је разговарала са неким мобилним телефоном, те сам сазнао ко је кога лагао и зашто и ко се изнервирао, а ко не треба да се нервира… Права мала шпанска, турска или српска серија, како желите. Новим технологијама прилично смо изгубили осећај за друге људе, али и сопствену приватност. То смо изгубили, а шта смо све добили, тема је овогодишње конференције и прве панел дискусије којој сам присуствовао.

20170209_090859-small

Дакле, то су били гости.

Гости су били Гордана Кнежевић, директор издавачке куће „Klett“, Катарина Анђелковић, представница Центра за промоцију науке и Зоран Милојевић, шеф нас блогера. Већ сам „ошацовао“ да на конференцији има приличан број издавача и разлог зашто су они ту је тај, судећи према Горданиним речима, што нове технологије представљају изазов. Разјаснила нам је да пдф формат није е-уџбеник, већ такав уџбеник треба да буде интерактиван. Но, и уџбеник и све друго (3 де анимације, на пример) далеко су од српског издаваштва (за разлику од света) јер нема ко да их користи. Да би наставници могли да користе „рецепт“, односно да „кувају“, неопходан им је „шпорет“, сликовито је објаснила.

20170209_091524-small

Испод пројекције је званични хаштаг.

Катарина сматра да постоји све већи интерес да наставници користе нове технологије јер се јављају њеној организацији са жељом да прикажу свој рад. За разлику од ње, Зоран није био толико оптимистичан и према његовом мишљењу још увек мали број наставника користи ИКТ у настави. Такође, и ученици што их користе то чине на врло површан начин. Они не треба да буду конзументи, већ креатори образовних технологија. Зоран је поменуо и нас, блогере, односно какве ће нам активности бити. И да знате да смо прошле године ми блогери заједничким снагама, уз коришћење свих друштвених мрежа, достигли посећеност од 300.000. Ове године „пробијамо“ рекорд.

Advertisements

Коментари на: "Први дан на #NewTechEdu" (1)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: