Сајт за наставнике биологије


Финска

Ани Раутинен, предавач из Финске, изазвала је велику пажњу наших медија, а од блогера ја сам имао то задовољство да причам са њом. Одржала је била предавање у петак 10. фебруара у хали „Спејс“ о томе где ће бити образовање за сто година.

20170210_132249-small

Прво моје (очекивано) питање било је у чему је тајна квалитета финског образовања.

Одговорила ми је да није у питању само једна. Рецимо, курикулум или школски програм, како желите, није стриктно прописан. Финци не верују у централизацију и дају слободу наставнику. И то не само у креирању програма, већ и тиме што га не оптерећују тестовима. Ни њега, ни децу. Тако наставник неће радити под пресијом шта све мора да научи децу (самим тим, Финци немају стандарде). Када тестирају, то раде на узорку и само зато да би унапредили наставу.

Персонализују учење, односно верују у то да свако дете треба пратити. Такође је рекла нешто што ми није било најјасније, а то је да теже да сву децу доведу до истог нивоа, а онда их „гурну“ и преко тога. Такође је рекла нешто што ми је било веома јасно, као и сваком иоле образованом човеку (а што се у Србији, из неког разлога, не примењује), а то је да наставници имају сву могућу подршку породице и друштва уопште и да се много пажње посвећује управо њима. Сваки наставник мора да студира пет година и при томе их на Универзитету терају да истражују, како би истраживачки дух пренели ђацима. Професионално усавршавање се тиме не завршава и наставници се, током рада, усавршавају сваке године три пута, а по жељи самог наставника и више.

Приватних школа имају толико да могу да их преброје на прсте једне руке и папирологија која прати отварање једне такве школе је толико компликована да се ретко ко одлучи да их уопште оснује (те које имају углавном су католичке и сличне). Приватне школе мало тога раде другачије од државних јер су под јаком контролом државе и родитељи деце која их похађају не плаћају школовање.

Што се биологије тиче, труде се да и ту развију неке вештине (пре свега у вези са заштитом животне средине), а труде се да актуелизују теме (прича о климатским променама) и учине их занимљивим.

Што се целокупне наставе тиче нису фокусирани на информацију, већ на развој вештина. Веома им је важно решавање проблема и проучавање феномена јер тако развијају и медијске вештине, да их тако назовем. Важно им је и да развију своју децу у људска бића. Буквално је тако рекла, а објаснила је да је њима развој карактера есенцијалан.

16640784_10154932449104840_4103998914105606268_n

У вези са тим, питао сам је да ли то значи да им је развој толеранције важан.

Најпре ми је рекла да толеранција није добра реч, већ – прихватање. Ми можемо нешто да толеришемо, али не морамо и да прихватимо, а њима је управо то циљ. Посебно се осврнула на културолошко прихватање (верујем да им је то она људска различитост на којој треба више да раде), а то постижу у сарадњи са локалним заједницама и ван школе. Деца не могу нешто (или неког) да прихвате ако само седе у учионици и не виде то што треба да прихвате.

С обзиром да је предавала о томе какво ће школство бити за сто година, управо сам је то и питао – какво ће бити?

Какво год да буде, у смислу робота или којекаквих СФ чуда, Ани верује да никада неће заменити људе. 🙂 Увек ће људи бити на првом месту. Али оно што ме је натерало да се замислим над нашом ситуацијом је то што је рекла да свакако морамо већ сада да се припремамо за тај период. Тако мисли она и њени сународници, а како мислимо ми у Србији, па, упоредите. 🙂

16684070_10154932448939840_1115225219642692113_n

И на крају, с обзиром да смо на конференцији на каквој јесмо, питање је било које технологије су јој најомиљеније.

У првом тренутку није могла да се одлучи, али је онда преломила да су то ипак роботи. Не зато што деца уче да праве роботе, већ зато што уче да буду креативни. Наиме, роботе могу да направе на разне начине, па и тако да личе на плишаног меду.

Такође је рекла да обожава и виртуелну реалност јер на тај начин деца могу да стигну где год пожеле, односно на места где наставник објективно не би могао да их одведе. На крају је рекла да обожава ову технологију пре свега због примене педагошких метода које су у настави круцијалне. То би могао да буде и закључак овог разговора.

Грчка

Исти дан Николаос Димитрадис одржао је у истој сали веома живахно предавање на коме сам био и заиста ме је одушевио. Човек је ушао међу публику, трчакарао тамо-амо (зато и јесте мутан на свакој фотографији) и држао нам пажњу све време. Његово предавање било је о људском мозгу.

20170210_093529-small

Најпре нам је открио зашто је створен мозак (иако звучи креационистички, заиста није). Ако сте мислили да је створен за размишљање, погрешили сте. Мозак је створен за преживљавање. Погледајте следећу слику, а која говори колики проценат масе људског тела одлази на мозак (леви дијаграм), а колики проценат утрошка енергије (десни дијаграм).

20170210_094131-small

Од те енергије, тј. 20%, чак 19% одлази на функције одржавања живота, попут дисања и срчаног ритма, а тек нешто више од 1% за – размишљање. 🙂 Што би рекао Николаос, највећи део енергије утрошимо, а да нисмо урадили ништа! И ето вам зашто је ово његово предавање важно; ако желимо да знамо како ће дете користити мозак, морамо прво да припремимо сопствени. Наставници су важни, више пута је поновио овај Грк, а зато што могу утицати на мозак детета. Касније је детаљно објаснио због чега.

Прво треба да знамо да за наш мозак све представља информацију и да је тотално социјалан орган (само људи раде удружено, пчеле и мрави не, већ они живе у, како ју је назвао, „хемијској тиранији“). Да би нам илустровао још неке карактеристике мозга, приказао нам је психолошки оглед са манчмелоуном. Деци је остављена ова посластица са задатком да је не поједу. Ако би испунили задатак добили би још један слаткиш, а ако би подлегли искушењу, награда би изостала. Погледајте, потпуно је смешно, али и поучно:

Овакав тест је спроведен и са одраслима. Неки су га прошли, други не. Међутим, урађен је још један тест где је требало препознати да је задатак нерешив. Они који су пали на манчмелоун тесту, прошли су овај други и обрнуто. Закључак је јасан: за други тест, као и за, вероватно, многе животне проблеме, није пресудан карактер особе, већ утрошак енергије. Рецимо, каже он, ако сте незадовољни послом трошите енергију много брже него ако радите нешто са страшћу. Успут нам је дао савет да избегавамо колеге који су „енергетски вампири“.

Што се тестова тиче и утрошка енергије, Николаос сматра да су тестови личности без везе. Данас ћете урадити тест тако да будете једна личност, а сутра већ као сасвим различита. „Па, ко сте, онда, ви?“ – упитао је. Нажалост, овако не могу да вам пренесем његову врцавост, а цело ово запиткивање је било заиста комично. И закључци су били заиста поучни.

20170210_095617-small

Изгледа да је пресудно да ли смо оптимистични или песимистични. Такође, важно је да ли имамо „фиксирани ум“ (то сам ја и не могу да радим ништа друго до овога што сада радим) или „растући ум“, који је потпуно супротно оријентисан и у случају овог потоњег мозак „гори од активности“.

Такође је рекао да дете када се плаши, слабије учи. И да игра развија и мозак и машту. То све заиста треба имати на уму.

20170210_100707-small

Последњи график који сам вам показао је да међу децом расте нарцисоидност из године у годину, а да опада емпатија. Зато емпатију треба развијати и то у три корака: 1. когнитиван (да ли разуме зашто неко други осећа патњу), 2. емоционални (да ли се заиста повезао са том другом особом) и 3. саосећајни, али не у буквалном смислу, већ више у функционалном – у налажењу начина како да помогне.

И за крај, желео бих да вас упутим на један сјајан блог. Моја колегиница, блогерка Јеца, урадила је интервју са Николаосом и можете га прочитати на следећем линку:

Блог – Како Јеца каже: Саосећајност је закон! (12.2.2017)

Advertisements

Коментари на: "Финска и Грчка на британско-српском #NewTechEdu" (5)

  1. […] Извор: Финска и Грчка на британско-српском #NewTechEdu […]

  2. Kako nastavnici iz drugih gradova(Kikinda) mogu da dodju do šifre za preuzimanje testova za školsko takmicenje iz biologije?

  3. Osmak рече:

    Da li neko moze da mi kaze da li imam direktan plasman iz biologije na okruzno ako sam prosle godine ucestvovao na republickom takmicenju i ostvario dobre rezultate.Ove godine nisam bas nesto uradio dobro.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: