Сајт за наставнике биологије


156209_859767040803031_8956186784183059607_nНајпре, како традиција налаже, тестови са овогодишњег такмичења:

Републичко за 8. и 7. разред и кључеви

Преузети су са сајта Биолошког факултета.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Такмичења (унос 28.5.2017)

На овом линку наћи ћете и ранг листу такмичара. Користим прилику да свим учесницима и њиховим менторима честитам, а посебно победницима.

Био сам данас на факултету и одслушао занимљиво предавање које је одржао др Срђан Стаменковић. Најпре је разјаснио зашто је све мало каснило, а у вези је са неблаговременим пријављивањем ђака који иду на тест и из биологије и из српског језика, као и оних који раде тестове на језицима националних мањина. Такође, поједине колеге су мало касниле са доласком. Али, све је опроштено јер се све одрадило по плану.

20170528_125202 (Small)Потом је Срђан најавио радионицу у три сата данас, а која је у вези са темом предавања (о новом Плану и Програму из биологије). На радионици се радило у групама, а групе су подељене према областима (Порекло и разноврсност живота, Јединство грађе и функције као основа живота, Генетика и еволуција, Живот у екосистему, Човек и здравље) које би требало да постану наставне теме за сваки разред. Наставници су доприносили свакој теми према сопственом избору својим сугестијама. Производ рада група биће објављен на сајту СБД-а, а биће прослеђен и ЗУОВ-у.

Своје излагање Срђан је започео тако што је присутне подсетио на Стратегију развоја образовања. Према тој Стратегији, образовање мора бити усмерено на исходе и компетенције, а не на садржаје, као до сада. Логично је било очекивати промене у складу са том Стратегијом. Није желео претерано да се бави тиме зашто је Стратегија важна и ко има утицаја на њу, већ се фокусирао на наставу биологије.

А та настава се није мењала већ деценијама и поред ситног „шминкања“ у прошлости. И све то време инсистира се на формалним чињеницама што је превазиђено.

Највећа замерка постојећем Плану и Програму је што нема међупредметну корелацију, а још мање хоризонталну. Поменуо је и лоша постигнућа наших средњошколаца на ПИСА тестирању.

Превазилажење проблема који се јављању у постојећем систему види у исходима на нивоу примене знања, а да буду базирани на реалној пракси, односно могућностима школа. Наставник мора да преузме одговорност за свој рад са ђацима, а не да криви систем, програме и слично, али му је потребно дати више слободе у креирању школског програма. И мора да постоји самоевалуација наставника и учење које се никад не прекида.

Документа која прате наставу биологије до сада дефинишу циљ образовања, опште предметне и специфичне компетенције, исходе од 5. до 8. разреда и стандарде постигнућа ученика у пет великих области знања, како их је Срђан назвао.

20170528_125213 (Small)О новом Програму је рекао да подразумева обједињавање више области биологије (анатомију, физиологију, ботанику, зоологију, микологију, екологију, еволуцију и све остале) већ на самом почетку петог разреда, а кроз особине живих бића. Ђаци ће и кроз остале разреде радити све ове области, али прилагођено узрасту (разреду) и биће припремљенији за завршни тест. Досадашња пракса је била да се гљиве одраде детаљно у петом, тек помену у седмом и осмом и онда се очекује да ће их знати на поменутом испиту.

Дакле, ђаци ће поменуте гљиве радити у сваком разреду, а не само у петом. Када бисмо упоредили постојећи и будући програм, ништа се не губи, али ни додаје.

Оваквим програмом биолози су заштићени и у том смислу да им нека друга струка преузме часове јер се биологија из разних области учи сваке године. Дакле, може да је предаје само онај ко има адекватно биолошко (а не, рецимо, медицинско знање).

Програм усмерен на исходе даје већу слободу наставницима. Некима ће то свакако представљати проблем, али не треба заборавити да школска пракса најчешће говори да како год кројили планове и писали припреме, наставу прилагођавамо нашим ђацима и потребама самог одељења.

Срђан је закључио да је основни циљ да ђаци заволе биологију. С обзиром да радимо са тинејџерима, дешаваће се да их биологија „смара“. И нека их смара, каже Срђан, али важно је да их ми нисмо сморили, већ урадили свој посао како треба.

На крају је било пар питања из публике. Једна колегиница је поздравила нови програм, а друга је сматрала да је мање напорно ако бисмо само скратили постојећи програм. Међутим, да ли нам то решава проблем који годинама имамо?

Једно питање, у ствари недоумица, било је у вези са прекратким временом за прирпему и нас и ђака. Срђан је одговорио да за ђаке највероватније неће бити проблем јер долазе од учитеља који већ имају другачије системе рада. Што се нас тиче, нови програм ће ступити на снагу највероватније тек оне тамо године, па ће до тада постојати и неки уџбеници, а и предвиђена је обука за 19200 наставника.

Све ово прати и пригодна презентација:

Ја бих се, за ову школску годину, поздравио са вама, а најављујем велики повратак у септембру, са још бољим издањима Биолошког блога него икад. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 20170528_125222 (Small)Завршили смо републичко такмичење за ову годину;
  2. додали смо тестове у нашу богату колекцију тестова;
  3. сазнали све што нас је занимало о новим Програмима;
  4. честитали свим такмичарима данас;
  5. поздравили се до идуће школске године.
Advertisements

Коментари на: "Републичко такмичење 2017." (13)

  1. Sedmak рече:

    Molim za komentar testa 7. razred: 8. pitanje: da li i devojcicama mutira glas u pubertetu? 16. pitanje pod a) : da li je 0% manje od 30% i zasto je navedeno samo resenje da je 26.3% manje od 30%?

    • Девојчицама се глас у пубертету мења. Међутим, за разлику од дечака, којима гласне жице расту и до дециметар (отуда и Адамова јабучица, да би све то могло негде да се смести), код девојчица расту свега неколико милиметара. Дакле, то није тако драматична промена и не може да се назове мутирањем. Осим тога, код дечака се често и чује у том животном добу како им се глас мења.

      У питању број 16. не видим шта је спорно јер је математика веома јасна. Од 19 људи, петоро је вакцинисано и то је, заиста, мање од 30%. Није се тражило да се израчуна тачан број.

      • Sedmak рече:

        Na prvoj slici ih ima 0 i to je 0% , ne treba da se racuna. A 0% je manje od 30%. Ako je u poslednjem pitanju odobreno i/ili trebalo je i u prvom. Jer odgovor pod A je takodje tacan odgovor.

      • У поставци је писало „вакцинисано је“, а на првој слици нико није вакцинисан. Ако ћемо заиста поштено, никада не кажемо: „вакцинисано је 0% људи“. Не можемо да правимо научну коректност на нечему што није коректно ни логички, ни језички.

      • Sedmak рече:

        Mutacija je svaka promena. Zenski glas postaje meksi ,a muski dublji. I jedan i drugi pod uticajem istog hormona.

      • Нисам сагласан, а и није ми јасна дефиниција „мекшег“ гласа.

      • Matematicar рече:

        Одговор на питање бр.16 – „А“ је исто тачан, тј. од 19 људи ниједан није вакцинисан што је заиста мање од 30%.

      • Matematicar рече:

        Можда овај мој коментар и нема смисла пошто се овде користи као одговор „не слажем се са….“, а ипак у мом коментару тј, математици или је нешто тачно или нетачно. Нисам приасталица за питања на која се тражи тачан одговор, а оцењује са „сагласан“, „слажем се“ или „не слажем се“.

      • Од мене сте тражили мишљење. Мишљење сам дао и образложио и мислим да сам то урадио веома коректно. Али не могу сада да га понављам пет милиона пута јер ми све време постављате исто питање. Дакле, према образложењу које сам дао нисам сагласан. Да ли је сада у реду?

  2. Ivan рече:

    Szo se tice rebublickog iz biologije za osmi razreed,kljuc po kome je pregledan je netacan.Ovo nije prvi put da se to desi i nista nije uradjeno povodom toga.Znam da je kasno da se isprave takve greske ali bih voleo da nego pregleda resenja i posebno obrati paznju na 19.zadatak.Hvala unapred i ako neko uoci nesto neka mi posalje odgovor na email(haticivan@gmail.com)

  3. Sedmak рече:

    Hvala na komentarima, bilo nam je zadovoljstvo cuti misljenje i objasnjenje strucnjaka.

  4. Matematicar рече:

    ~ Слажем се….:)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: