Сајт за наставнике биологије


Јуче није било чланка, а разлог је што сам био у Нишу. Гостовао сам на Стручном активу наставника биологије из Ниша, а по позиву Јелене Анђелковић, самосталног стручног сарадника из Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању у Нишу. Надам се да колегама није било досадно да ме слушају, а моји утисци су сјајни. Сви су били предусретљиви и колегијални. Има и линк, али мора мало да се скролује.

Регионални центар Ниш: Састанак Актива наставника биологије (19.10.2017)

То је било у Нишу, а у Србобрану Адријана Вереш је известила да је спроведна акција сакупљања старе хартије „Папирко“ у тамошњој Основној школи „Јован Јовановић Змај“. Сакупљено је чак 8374.4 килограма. Папир је продат рециклажном центру, а од добијеног новца се купују наставна средста за школу и слаткиши за све учеснике. Једна фотографија ће вам дочарати колико је то била велика акција.

адријана вереш

Када зборимо о рециклажи, највеће проблеме нам праве пластичне флаше. Према неким подацима време потребно да се разгради пластична флаша за воду износи око 1.000 година. Ако узмемо у обзир колико пластичних флаша се баци током једне године, можемо очекивати да ће ускоро доћи дан када ћемо сви живети на огромној лопти смећа. Ово је поприлично суморан податак, али захваљујући људима попут Арија Јонсона, дизајнера са Исланда, овакав апокалиптични сценарио могао би се избећи само ако бисмо применили неке иновативне идеје. Флаша за воду коју можете видети на следећем линку направљена је од алги и 100 одсто је природна и биоразградива. Она задржава свој облик све док се не испразни и тек тада почиње да се разграђује. Надам се да се ове флаше већ негде користе.

2Tout2Rien: Une bouteille biodégradable à base d’algues par Ari Jónsson (23.3.2016)

_nbazwz2v7C1txeruoo1_r1_500Ђубрета, можда, можемо да се решимо тако што бисмо га испаљивали огромним топовима ка Сунцу, које би га, нормално, спржило. Међутим, професор Ендрју Понцен у популарној Би-Би-Сијевој емисији „Бућућност“ (енг. Future) је рекао да од те идеје нема ништа због трошкова који би били абнормални. Наиме, да би се нека ракета лансирала у орбиту с циљем путовања дубље у свемир, потребно је 200 милиона долара. Ако је носивост ракете 7000 килограма, онда би то значило да сваки килограм који шаљемо у свемир кошта око 41.000 долара.

А колико долара, пардон динара ће нам бити плате, сазнаћете у чланку који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Износи примања од 01. јанауара 2018. (17.10.2017)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Похвалили смо се лепим гостовањем;
  2. посведочили смо сјајној акцији у Србобрану;
  3. препоручили смо флашу од алги;
  4. сазнали смо зашто не можемо ђубре да шаљемо у свемир;
  5. радовали смо се већој плати идуће године.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: