Сајт за наставнике биологије


Пролог

dav

Сви ђаци су, осим похвалнице за учешће, добили и овакве фасцикле са брошурама. Леп знак пажње, нема шта.

Завршено је и овогодишње такмичење из биологије. Неки ће рећи напокон јер готово је крај године за осме разреде. Но, готово је и ево тестова…

…а ранг можете наћи на добро познатој страни Биолошког факултета Универзитета у Београду. Остало ми је још да честитам свим учесницима, као и победницима и њиховим менторима.

Но, ту није крај. 🙂

Трибина

Док су ђаци решавали, наставници су учествовали на трибини коју је организовао факултет. Трибина је имала поприличан назив и дуго ми је требало да га препишем:

Трибина о правцима развоја модалитета такмичења у наредном периоду у складу са новим планом и програмом наставе биологије у другом циклусу

У име факултета наступио је др Срђан Стаменковић, а модератори су били наставници мр Ана Ђокић Остојић (ОШ „Свети Сава“ у Крагујевцу) и мр Милена Цветковић (ОШ „Сретен Младеновић Мика“ у Нишу). Све троје су чланови Комитета за образовање СБД-а.

Пре било какве дискусије на тему, Милена је направила једну ретроспективу такмичења почевши од 2012. Како је то изгледало, видећете у презентацији.

 

Након ове презентације, кренула је дискусија. Неки наставници су иступили у име својих општинских актива, док су други говорили у своје име. Др Срђан Стаменковић је захтевао да се дају печатиране и потписане изјаве, односно предлози и примедбе наставника, али се од тога одустало јер то није тражено у обавештењу пренетом и на сајту СБД-а и на овом блогу.

Пре него што почнем да кажем да је велика сала на зоологији била крцата, о чему сведоче и фотографије које ћете разгледати у тексту. И, напокон, почињем.

Представници Котежа: Предлог је да 10 % ученика на нивоу округа добије дипломе на градском такмичењу и то тако што ће се „одвојити“ по 3,3 % за сваку награду.

Представник Ниша (Милена): Предлог је да се врати стари начин рангирања (71, 81, 91) из више разлога, а најважнији је што ђак пролази из нивоа у нови ниво такмичења, а да притом не добије ниједну диплому. Колеге из Ниша су такође тражиле да се ретроактивно поделе дипломе. За такмичење следеће године су тражили да учествују само 7. и 8. разред због нових програма, али и да се такмичење измести из Београда и да датуми не буду овако касно – буквално на крају школске године.

Представник Ариља: Сагласни су да је ранг нефер из више разлога, па и због аплицирања тих ђака за ђака генерације у сопственим школама.

Представник Крагујевца (Ана): Такође су се сагласили да је ранг нефер, без обзира на толерантан став према малим срединама. Залажу се за оно старо рангирање. За 5. и 6. разред предлажу смотру, а не такмичење, на којој би ђаци радили пројекте. Јасно им је да је тешко то све вредновати и гарантовати да ће то бити самостални рад ђака.

 

 

 

Представник Ужица: Не буне се за пласман, може да се пласира и мањи број ђака, али се противе подели диплома. Сматрају да је сулудо да се дете пласира без дипломе. Може да се разговара и о вишем прагу, рецимо 75 или 80 бодова. Углавном, ако пропозиције остају, наставници из овог града су најавили своје повлачење из даљег такмичења. Напросто не пристају на овакав статус у односу на друге предмете.

Представник Панчева: Констатовали су такође да на такмичењима из математике, физике и хемије ђаци добијају значајно више диплома, па се на та такмичења и одлучују. Предложили су да уз прва три места постоје и награде (прва, друга, трећа).

Представник Лазаревца: Што се тиче пласмана ђака из малих места треба да постоји неки праг за број бодова, како се не би пласирали и они са заиста малим бројем бодова. У реду је мотивисати ђаке из малих места, али овакав систем демотивише ђаке из великих градова. Предложили су да се организује такмичење само за ђаке 7. и 8. разреда док се не заврши циклус са увођењем новог програма.

Представник Ниша (Милена): Што се тиче ђака из малих средина, ако би постојао практичан, лабораторијски рад онда бисмо могли да разговарамо о (не)условима у којима ђаци раде. Овако, потребно је само да уче.

Представник Лазаревца: Тестови треба да мере способности, а не да буду „бубалачки“ и такав пример добрих тестова су ови у последњих три године. Дали су предлог да градска такмичења буду у истим школама где су се одржала и општинска. То би смањило далека путовања са којима се сваки пут суочавају наставници из приградских општина. Драгана Станишић се осврнула и на Анин предлог гледе пројеката и прокоментарисала како их је тешко вредновати.

Представник Панчева: Школе домаћини се суочавају са тим да такмичење финансирају из сопствених средстава.

 

 

 

Др Срђан Стаменковић: Још од 2016. добијен је „сигнал“ (није прецизирао од кога, прим.Метод) да такмичење не сме бити као такмичење из те године. Он сматра да је ранг од 20 % фер јер онда није важно колико ће тест бити тежак (па макар био као и тај из 2016). Тај проценат остаје и неће се ни повећавати, ни смањивати. Подсетио је наставнике да постоји и школско такмичење, а он одговорно тврди да се у 50 % школа не одржава и најавио је да ће школске управе вршити неку врсту надзора над тим. Он сматра да ђаци нису демотивисани, а у прилог његовој тврдњи је да тренутно четиристо ђака решава тест (овде је негодовање наставника било веома приметно, прим.Метод). Директни пласмани ем повећавају број ђака, ем не фаворизују велика места. Поменути праг мора бити „педагошки брањив“, а директни пласмани фаворизују места у којима „ми никада не бисмо радили“.

Др Срђан Стаменковић позвао се на стручно упутство министарства, али и на одлуке Управног одбора СБД-а, који инсистира на директним пласманима. Према поменутом упутству, директор може да подели дипломе у складу са статутом школе и на то је указао др Срђан Стаменковић. Изнео је податак да је прошле године подељено 12.000 диплома.

На ово је уследило питање наставница: Зар то није наш понос? Друго питање је било да ли је др Срђану Стаменковићу нормално да дете са 95 бодова не добије диплому. Он је одговорио да је није добило ни прошле године. И на ово су наставници бурно реаговали.

Др Срђан Стаменковић је рекао како дипломе ни до сада нису потписивали представници СБД-а. Што се њега тиче, нека се овде и договоримо да ће се дипломе поделити, али Управни одбор (нагласио је да није члан тог тела) то никада неће одобрити. Лично, он нема ништа против поделе диплома јер кад је он био координатор (прошле године) поменутих 12.000 диплома је и подељено, закључио је Стаменковић.

Поједине колеге су закључиле да је давање предлога бесмислено јер не наилазе на разумевање др Срђана Стаменковића. Он је објаснио да се предлози односе на наредну годину, никако ретроактивно. Ана и Милена су увериле присутне да су забележиле предлоге и да ће их изнети где треба (најпре су замолиле др Срђана да напише писмо Управном одбору, али, колико сам разумео, то се неће десити). Сумирале су да је 20 % најбољих за пласман проценат који је у реду, али да треба те ђаке некако наградити.

У другом делу излагања др Срђан Стаменковић је изнео идеју о будућим такмичењима за ђаке који раде по новом програму. Према његовој визији, то би требало да буду ПИСА задаци. Разлог је и тај што су наши ђаци слабији на овом тестирању. Но, запитао се да ли је ико од нас способан да направи довољно оваквих задатака.

 

 

 

Мр Светлана Конта: Предлог је да се нови програми „тестирају“ тек у 7. разреду. Позвала је наставнике да покажу више иницијативе.

Ја: Поставио сам питање који закључак да напишем на Блогу, пошто је потпуно нејасно остало шта да предложимо директорима гледе поделе диплома. Наиме, након излагања представника факултета, повела се (све)општа дискусија о томе шта урадити и како, па су се чули неки предлози, а и нису се чули. Уосталом, треба пренети свим школама у Србији шта да раде јер мислим да је то фер, а Био-блог као званичан медиј СБД-а то може да уради.

Др Срђан Стаменковић је дао предлог Ани и Милени да буду „револуционарно тело као Дејан Бошковић“ (апропо мог питања), те да оснују републички актив и изгласају одлуку. Сви наставници ту су довели децу на републичко такмичење и заслужују статус у том активу.

Милена: Истина је да је Управни одбор дао задатак Комитету за образовање да направи модел такмичења, али сама не може да донесе овакву одлуку.

Ипак, одлучено је да се поступи према стручном упутству. Но, о томе у закључку који следи.

Пролог још један

Као што видите, посао новинара није једноставан. Ако не постављате подобна питања одмах постајете „страни плаћеник“ или – у бољем случају – „револуционарно тело“. Но, нисам желео да вам се жалим (сам сам се прихватио, уосталом), већ да вас вратим који месец раније. Као што знате, моја школа је била један од домаћина (бео)градског такмичења. Тада је мој директор др Милан Пашић послао молбу следеће садржине Управном одбору СБД-а:

Молба СБД-у

На ову молбу добили смо и одговор председника тог одбора др Душка Благојевића, који преносим у целости:

УО СБД се са 11 гласова за и једним гласом против сагласио са одлуком директора школе да у складу са својим ингеренцијама и у складу са стручним упутством награди ученике. Толико од УО СБД.

Све ово време смо чекали са доделом диплома како бисмо видели шта ће да се одлучи на трибини, а како бисмо поступили у складу са осталим школама домаћинима.

Након трибине, позвао сам др Душка Благојевића и изнео му укратко оно о чему се причало на том скупу. Он ми је дао дозволу да објавим овај мејл и не види препреку да директори школа искористе своје дискреционо право.

Епилог

Некакав договор који је постигнут на трибини је да дипломе може да додели директор школе домаћина у складу са стручним упутством. Прилажем то упутство:

Стручно упутство за такмичења

Издвајам реченицу на четвртој страни:

Директор школе, у складу са статутом школе, може посебно да награди наставника и ученика за постигнуте резултате на такмичењу и смотри.

Ако се одлучите за ово, оно што треба да знате је:

  • дипломе потписује само директор школе, не и представник Српског биолошког друштва, што је Упутством прецизирано;
  • дипломе се не могу назвати по освојеним местима јер су она прецизирана Правилником. Предлог је да се дају „за освојени пласман“;
  • предлог је да се дају оним ученицима који су се пласирали за даљи ниво (логично с обзиром на претходни предлог);
  • како ће их школе вредновати, зависи од школа и њихових статута, односно Правилника о награђивању ђака.

Још ми је остало да похвалим организацију и захвалим се дивном домаћину др Драгани Миличић и њеном тиму. Свакако треба поменути да су имали помоћ студената који су били врло љубазни и предусретљиви и наставника који су се и ове године показали као ефикасни у дежурству и прегледању.

Ах, да. Морам још једном да поменем др Срђана Стаменковића. Пошто су наставници често наводили неравноправан став између такмичења из различитих предмета, рекао је да су хемичари своје пропозиције преписали од нас. (Додуше, они су их задржали и ове године.) Мислим се ја, па и ако је тако, као наставник тврдим да се увек преписује добар рад. Право питање је зашто смо ми одустали од њега. Мислите о томе, а ја…

…одјављујем се за вечерас.

Поздрав од вашег револуционарног тела

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: