Сајт за наставнике биологије


Др Душко Благојевић је научни саветник и руководилац одељења за физиологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду. Он је, између осталог, и Председник Управног одбора Српског биолошког друштва. То је био разлог да направим интервју са њим, а главна тема је врло актуелна ових дана: такмичење из биологије.

Шта се догађа у СБД-у у вези са такмичењем из угла председника УО СБД?

УО СБД је на својој 3. седници од 23.10.2019. разматрао питање организације такмичења из биологије за 2019/2020 школску годину. Биолошки факултет у Београду и Департман за биологију и екологију ПМФ у Новом Саду су прихватили да буду само логистичка и техничка подршка организацији такмичења. У складу са тим, УО СБД је био става (свих присутних на састанку) да Комитет за образовање треба да одреди остварив формат за такмичење у школској 2019/2020. (који би могао реално да се реализује), формира тимове за припрему задатака и одреди правила по којима би се такмичење одвијало.  Такође, у складу са послатим мишљењем и упућеним препорукама у вези са тим како би такмичење требало да изгледа, УО СБД је става да Комитет за образовање треба да разради концепт будућег такмичења за 5. и 6. разред основне  школе и 1. и 2. разред гимназије.

У суботу, 30. новембра, у библиотеци Института за зоологију БФ, у 11.00 часова, одржан је састанак поводом такмичења из биологије за ученике основне и средњих школа у школској 2019/2020. Предложени су датуми такмичења, а на адресу председника СБД и председника УО СБД је стигла информација са одржаног састанка.

  • Констатована одлука УО СБД-а: такмичење (републичко) за гимназије и средње школе ће се организовати  у Новом Саду, а за основну школу  у Београду.
  • Координатори такмичења: за Нови Сад одредиће се координатор до краја текуће недеље, а за Београд је то прихватила др Драгана Миличић. Координатори ће формирати тим, од наставника из школа, као и професора са Универзитета. Тим организује активности за израду тестова, као и методичку и научну проверу предложених тестова.
  • У најкраћем року треба да се ускладе правилници такмичења, да се уједначе за основну и средње школе.
  • Изнаћи решење за проблем  провођења тестова на девет језика националних мањина.
  • Да се нови концепт такмичења за 5, 6. и 7.  и 1, 2. и 3. разред осмисли до маја 2020, када би се презентовао наставницима на републичком такмичењу. Пре тога, хеопходно је организовати обуку довољног броја наставника за писање тестова оријентисаних ка исходима.

Тренутно, Правилник такмичења за основне и средње школе је на сајту СБД.

Које тело у оквиру Српског биолошког друштва ради поделу посла и доношење Пропозиција и Правилника за такмичење? Другим речима, ко је заиста одговоран за овакав формат такмичења?

Послове у вези са образовањем идеја је да не ради управа, да не раде чланови који су само укључени, већ да то раде они који су компетентни у области образовања. Замисао је да Комитет за образовање, баш као и Комитет за науку, буду оперативна тела Српског биолошког друштва. Председник комитета за образовање, како у претходном сазиву тако и у овом, уједно је и члан Националног просветног савета. Та позиција омогућава председнику комитета за образовање, да, као најпозванијем међу нама, адекватно и брани позиције биологије у оквиру наставе. На овај начин Управни одбор друштва је показао да има слуха, односно направио је поделу, не у лошем смислу те речи, већ у смислу поделе посла према компетенцијама. Треба да прође мало времена да свако прихвати те одговорности која им је променом Статута дата.

Ако заиста управа има слуха, како је могуће да управа није чула да наставницима не одговара што су пропозиције дате тако касно, а и да им саме пропозиције нису прихватљиве?

Проблем је у томе што нико неће да ради. Прошле године, ми смо до краја године чекали да видимо ко ће уопште да се прихвати посла у вези са такмичењем. Буквално у пет до дванаест пријавили су се људи који су били спремни да изнесу такмичење и оно је било какво је било. Слична ситуација је била и ове године. Мало је људи који су спремни да организују и припреме такмичење, односно да преузму одговорност за такмичење. Зато ми у Српском биолошком друштву тражимо људе који су спремни да се ухвате у коштац са тим. Технички гледано није потребно да се нека институција прихвати такмичења; то могу бити и чланови Друштва у било ком граду који би се прихватио да организује такмичење и угости такмичаре. То подразумева и велику припрему, као и све нивое такмичења, те то заиста јесте велики посао.

Да ли је онда решење да се паузира такмичење док се не створе услови и не нађу људи који би то радили?

И та идеја је била у оптицају. Мислим на то да не радимо такмичење, односно да свесно одбијемо да учествујемо у тој активности. Колико ја видим, ми имамо три могућности. Једна могућности је да прихватимо да радимо такмичење, са тим да видимо који је ту посао Школске управе, односно Министарства, а шта треба да ураде чланови Друштва. Друга могућност је бојкот, која се помињала и прошле, а помиње се и ове године, а трећа ствар је да паузирамо, те да ту паузу искористимо да направимо добар формат такмичења. Проблем прави притисак да ако не организујемо такмичење трпеће деца. Ако организујемо такмичење по овим правилима опет ће трпети деца.

Ко у ствари ту трпи највећи притисак?

Наравно да највећи притисак трпе деца, али ја мислим да ту ипак има различитих интереса и размишљања. Мислим да се многи крију иза деце и да заговарају интерес деце, али да та иста деца могу да изаберу и да се такмиче из хемије, на пример.

Да ли је циљ да се деца преоријентишу на хемију? И то је једна од ствари о којој колеге причају. Изгледа као да колеге физичари и хемичари све више привлаче децу под своје окриље, када је већ биологија таква каква је.

Контра-питање је како то да је биологија таква каква јесте. Да ли је биологија као наука тако лоша или је проблем у такмичењу и пласману?

Ја мислим да се одговор логично намеће.

Реци га онда ти ако се већ логично намеће.

Биологија је божанствена наука, али је поента у томе да су услови за такмичење прилично отежани. За разлику од такмичења других струка.

Да те исправим. Услови за добијање диплома су прилично отежани.

Истина је.

То су, дакле, две различите ствари. Што се мене тиче, ти знаш мој став и ти знаш да је Управни одбор изгласао одлуку да директори школа могу да дају посебне дипломе ђацима који су учествовали на такмичењу док је Правилник као такав био на снази. Сада смо дали могућност Комитету за образовање и наставницима који су том телу да креирају нови Правилник. Прилика је да се наставници активније укључе у ту причу и узму учешћа у креирању Правилника. Нека направе формат онакав какав њима одговара. Поента Комитета за образовање и поента Српског биолошког друштва треба да генеришу, односно да стварају оно за шта мисле да је за децу најбоље.

А за струку?

Самим тим и за струку. Када сам рекао да је за децу најбоље, нисам мислио у смислу повлађивања, већ у смислу знања и развоја. Ако је то циљ и ако такмичење служи томе, онда то наставници најбоље знају. Идеја јесте да они формирају такмичење и да учествују преко Комитета за образовање. Заиста мислим да највећи број мишљења остаје на периферији врло малих радних актива, а оно што би била права снага – разговори на републичком нивоу кроз различите врсте дебата – то изостаје. И што је такође битно, не само да изостају, него и ако се спорадично десе, људи који у њима учествују слабо преузимају одговорност за оно што следи даље. Има колега, и то сјајних, које сам питао да ли су вољни да раде у Српском биолошком друштву. Они су одбили са речима да не желе, али јако добро знају шта би било добро за децу. Мени, као човеку који је у науци на Институту, најлогичније је да људи који су у образовању преузму послове и одговорност образовања. Аналогија је врло једноставна. Сјајан клинички лекар који има искуство у свом послу ће најбоље знати који лек делује него најбољи фармаколог са врхунске клинике, који то искуство нема. Поента је управо разлика између теорије и искуства. Моја апел да се наставници више укључе остаје без одзива.

И то се сада мења. Вероватно си упућен да су се наставници организовали на последњем Активу и одлучили да формирају делегацију која ће преговарати са представницима Српског биолошког друштва у вези са такмичењем. При томе се пре свега мислило на председника друштва и Управни одбор. Колико је Управни одбор спреман на ову врсту дијалога?

Ти знаш да су, од самог почетка рада Управног одбора у овом сазиву, представници овог тела долазили и на састанке београдског Актива. И све је почело увек истом причом око такмичења. Разговор на ову тему уопште није споран. Најмањи је проблем да седнемо да разговарамо. Спорно је када ће наставници који ће нам доћи у делегацију да се активније укључе и постану део Српског биолошког друштва који учествује на Скупштини овог друштва? При томе мислим на то да предлажу чланове Комитета за образовање и да ти чланови дају конкретан допринос организовању такмичења. Ми смо од почетка за то потпуно отворени, али све се сведе на неколико имена и то је то. Највећи број наставника се учланио у Српско биолошко друштво онда када је требало да дајемо препоруке Министарству просвете када су се бирали саветници спољни сарадници министарства. Ми смо добијали препоруке од својих чланова за те наставнике да су заиста квалитетни у свом послу, али поента није у томе. Поента је да ти људи нису били наши чланови, већ су постали чланови за само једну годину. Морам да напоменем да није ствар у чланарини. Ми смо чак доносили одлуке да наставници плаћају мању чланарину. Чланарина је симболична и она се троши наменски за потребе друштва. Тренутно највећи део чланарине се добија од истраживача. Број наставника је веома мали у оквиру Друштва. Овде се пре свега ради о вољи да се наставници више ангажују у раду друштва. Закључак је да не недостају идеје, има их чак превише; недостају људи који ће своје идеје да реализују, а не да их само проследе другима и очекују да ће неко други да их одради.

Питање је колико ће бити могућности да наставници из других градова присуствују Скупштини?

И то смо решили тако што ти наставници могу да формирају подружнице. Моћи ће да делегирају своје гласове и да на тај начин доприносе раду Друштва. Када се већ Комитет за науку прихватио тога да организује предавања, зашто се подружнице не би организовале да обезбеде простор и логистику за таква предавања? Само је потребно да се људи организују, виде интерес за то и верујем да је то лако решиво.

Када смо поменули интерес, осим што ће моћи да гласају на Скупштини за поједине кандидате, која би још могла да буде корист за наставнике ако су чланови Српског биолошког друштва?

Пошто сам ја истраживач, одговорићу питањем. Зашто наставници не би рекли том истом Српском биолошком друштву шта је то што би за њих било корисно? И да онда потом раде на томе што је њихова корист да се спроведе у дело? Ја за себе признајем да не видим даље од онога што се дешава са децом у неком мом окружењу. Дакле, као човек из науке препустио бих ономе ко је у наставничкој струци да каже које потребе има, али не само да каже већ да се прихвати посла да то реализује. Наравно да ће имати подршку, или ће наићи на опонентни тон са којим ће дискутовати. Биће потребно да придобије већину Српског биолошког друштва за оно што жели да постигне. Тиме се наставници укључују у рад и то је поента. И Поента је у томе да заједнички креирамо оно што је добро.

Колико имамо слуха за наставнике говори и податак да је у оквиру конференције у Кладову једна сесија била посвећена настави. Дошли су наставници из Новог Сада из других градова и презентовани пример своје праксе. На овај начин све сфере биологије су биле заступљене. Сада, да ли смо довољно транспарентни то је већ друго питање. Свакако треба пратити сајт Српског биолошког друштва, као и Биолошки блог. Наравно, Биолошки блог би требало све то и да прати и да објављује. 🙂

Мислим да знаш да Биолошки блог све то лепо прати. 🙂

Ти врло лепо радиш блог. Али треба указати и на то да се све прелама око такмичења. Између такмичења ништа се не дешава. Сад замисли следећу ситуацију. Да осим тог блога, а између такмичења, постоје и четири издања „Савремене биологије“, па да су ту и неки стручни семинари. Такође могу да се организују и радионице, које би правили сами наставници и на тај начин надокнађивали недостатак инструкција за рад које би требало да добијају од Министарства. Наставници имају искуства и не морају да чекају да им инструкције даје Министарство. Та размена добре праксе може да се одвија и преко сајта и блога Српског биолошког друштва. Такође, у часопису „Савремена биологија“ могу да се публикују радови наставника који се иначе могу видети на Биолошком блогу и верујем да би то представљало вредну референцу наставничког рада.

_mc9hrkOW8t1r4zr2vo1_500

Надам се да је и овај интервју био вредан вама, а и да сте добили одговоре на нека питања. Душку се много захваљујем, а вас поздрављам.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: