Сајт за наставнике биологије


„Мозак разуме само један језик – оно што дете ради. Дете му свјом делатношћу саопштава шта да развије.“ Ово је једна од мудрих мисли Уроша Петровића, а следи још.

bio04 praktični savetiПрактични савети

Балканс прес: 20 великих мисли Уроша Петровића које ће родитељима и васпитачима отворити очи… (приступљено 27.12.2022)

bio04 naukaНаука

Да ово није само мудра мисао, већ да има нечег и у науци, сведочи следећи чланак. Он говори о томе како се сива маса мозга тинејџера мења, али има ту још занимљивих ствари.

Scientific American: Teens These Days, Always Changing Their Gray Matter (3.2.2015)

_10211229344876582_5497058094131789157_nСамо размишљање о вашим свакодневним интеракцијама са пријатељима или рођацима вероватно вам даје десетине примера када је било важно протумачити или предвидети осећања и понашања других људи. Временом су се делови нашег мозга развили посебно за те задатке, али очигледно нису развијеи једнако за све друштвене интеракције створени једнако.

Истраживачи који проучавају мозак људи када покушавају да предвиде мисли и осећања других, увидели су разлику у можданој активности у зависности од тога да ли та особа покушава да разуме пријатеља у односу на странца. Чак и на нивоу крви која тече кроз ваш мозак, третирате људе које добро познајете другачије од оних које не познајете.

Истраживачи су навели учеснике групе да сниме кратке видео записе о себи. Учесници су веровали да ће ове видео снимке погледати анонимни рецензенти који би затим одабрали 10-15 придева који описују њихову перцепцију учесника. Следећег дана, учесници су стављени на магнетну резонанцу како би се пратиле мождане активности док су слушали два скупа епитета: оне које су рецензенти одабрали да описују учесника и оне који су одабрани да описују једног од осталих учесника.

У стварности, епитете су унапред одабрали истраживачи, што им је омогућило да измере мождану активност када је учесник чуо да рецензенти мисле о њима високо и да је упореде са активношћу док су чули да рецензенти мисле високо о другом учеснику.

Истраживачи су открили да су учесници чији је мозак дао већу награду за сопствене повратне информације у поређењу са повратним информацијама других, вероватније да ће интензивније користити Фејсбук. С обзиром на то да Фејсбук омогућава личне повратне информације у виду лајкова и коментара, као и могућност праћења успеха и одобравања других, ова корелација изгледа да има смисла.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Има и смисла Фејсбук и друге друштвене мреже користити за едукативне материјале и наш колега Славољуб Тоскић је много тога поделио са нама. Овај пут у питању је прича о уху или увету, како желите. 🙂

bio04 sa časovaСа часова

Осим Славољуба, примере добре праксе поделиле су и наше колеге. Данас представљамо сјајне радове из учионица Оливере Коларић (модели органела), Љубице Савић (панои) и Марије Шапоњић (модели протиста).

Толико од мене за ово полугодиште, видимо се после распуста. 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: