Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-аутори’

Интервју са председником Управног одбора СБД-а

Др Душко Благојевић је научни саветник и руководилац одељења за физиологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду. Он је, између осталог, и Председник Управног одбора Српског биолошког друштва. То је био разлог да направим интервју са њим, а главна тема је врло актуелна ових дана: такмичење из биологије.

Шта се догађа у СБД-у у вези са такмичењем из угла председника УО СБД?

УО СБД је на својој 3. седници од 23.10.2019. разматрао питање организације такмичења из биологије за 2019/2020 школску годину. Биолошки факултет у Београду и Департман за биологију и екологију ПМФ у Новом Саду су прихватили да буду само логистичка и техничка подршка организацији такмичења. У складу са тим, УО СБД је био става (свих присутних на састанку) да Комитет за образовање треба да одреди остварив формат за такмичење у школској 2019/2020. (који би могао реално да се реализује), формира тимове за припрему задатака и одреди правила по којима би се такмичење одвијало.  Такође, у складу са послатим мишљењем и упућеним препорукама у вези са тим како би такмичење требало да изгледа, УО СБД је става да Комитет за образовање треба да разради концепт будућег такмичења за 5. и 6. разред основне  школе и 1. и 2. разред гимназије.

У суботу, 30. новембра, у библиотеци Института за зоологију БФ, у 11.00 часова, одржан је састанак поводом такмичења из биологије за ученике основне и средњих школа у школској 2019/2020. Предложени су датуми такмичења, а на адресу председника СБД и председника УО СБД је стигла информација са одржаног састанка.

  • Констатована одлука УО СБД-а: такмичење (републичко) за гимназије и средње школе ће се организовати  у Новом Саду, а за основну школу  у Београду.
  • Координатори такмичења: за Нови Сад одредиће се координатор до краја текуће недеље, а за Београд је то прихватила др Драгана Миличић. Координатори ће формирати тим, од наставника из школа, као и професора са Универзитета. Тим организује активности за израду тестова, као и методичку и научну проверу предложених тестова.
  • У најкраћем року треба да се ускладе правилници такмичења, да се уједначе за основну и средње школе.
  • Изнаћи решење за проблем  провођења тестова на девет језика националних мањина.
  • Да се нови концепт такмичења за 5, 6. и 7.  и 1, 2. и 3. разред осмисли до маја 2020, када би се презентовао наставницима на републичком такмичењу. Пре тога, хеопходно је организовати обуку довољног броја наставника за писање тестова оријентисаних ка исходима.

Тренутно, Правилник такмичења за основне и средње школе је на сајту СБД.

Које тело у оквиру Српског биолошког друштва ради поделу посла и доношење Пропозиција и Правилника за такмичење? Другим речима, ко је заиста одговоран за овакав формат такмичења?

Послове у вези са образовањем идеја је да не ради управа, да не раде чланови који су само укључени, већ да то раде они који су компетентни у области образовања. Замисао је да Комитет за образовање, баш као и Комитет за науку, буду оперативна тела Српског биолошког друштва. Председник комитета за образовање, како у претходном сазиву тако и у овом, уједно је и члан Националног просветног савета. Та позиција омогућава председнику комитета за образовање, да, као најпозванијем међу нама, адекватно и брани позиције биологије у оквиру наставе. На овај начин Управни одбор друштва је показао да има слуха, односно направио је поделу, не у лошем смислу те речи, већ у смислу поделе посла према компетенцијама. Треба да прође мало времена да свако прихвати те одговорности која им је променом Статута дата.

Ако заиста управа има слуха, како је могуће да управа није чула да наставницима не одговара што су пропозиције дате тако касно, а и да им саме пропозиције нису прихватљиве?

Проблем је у томе што нико неће да ради. Прошле године, ми смо до краја године чекали да видимо ко ће уопште да се прихвати посла у вези са такмичењем. Буквално у пет до дванаест пријавили су се људи који су били спремни да изнесу такмичење и оно је било какво је било. Слична ситуација је била и ове године. Мало је људи који су спремни да организују и припреме такмичење, односно да преузму одговорност за такмичење. Зато ми у Српском биолошком друштву тражимо људе који су спремни да се ухвате у коштац са тим. Технички гледано није потребно да се нека институција прихвати такмичења; то могу бити и чланови Друштва у било ком граду који би се прихватио да организује такмичење и угости такмичаре. То подразумева и велику припрему, као и све нивое такмичења, те то заиста јесте велики посао.

Да ли је онда решење да се паузира такмичење док се не створе услови и не нађу људи који би то радили?

И та идеја је била у оптицају. Мислим на то да не радимо такмичење, односно да свесно одбијемо да учествујемо у тој активности. Колико ја видим, ми имамо три могућности. Једна могућности је да прихватимо да радимо такмичење, са тим да видимо који је ту посао Школске управе, односно Министарства, а шта треба да ураде чланови Друштва. Друга могућност је бојкот, која се помињала и прошле, а помиње се и ове године, а трећа ствар је да паузирамо, те да ту паузу искористимо да направимо добар формат такмичења. Проблем прави притисак да ако не организујемо такмичење трпеће деца. Ако организујемо такмичење по овим правилима опет ће трпети деца.

Ко у ствари ту трпи највећи притисак?

Наравно да највећи притисак трпе деца, али ја мислим да ту ипак има различитих интереса и размишљања. Мислим да се многи крију иза деце и да заговарају интерес деце, али да та иста деца могу да изаберу и да се такмиче из хемије, на пример.

Да ли је циљ да се деца преоријентишу на хемију? И то је једна од ствари о којој колеге причају. Изгледа као да колеге физичари и хемичари све више привлаче децу под своје окриље, када је већ биологија таква каква је.

Контра-питање је како то да је биологија таква каква јесте. Да ли је биологија као наука тако лоша или је проблем у такмичењу и пласману?

Ја мислим да се одговор логично намеће.

Реци га онда ти ако се већ логично намеће.

Биологија је божанствена наука, али је поента у томе да су услови за такмичење прилично отежани. За разлику од такмичења других струка.

Да те исправим. Услови за добијање диплома су прилично отежани.

Истина је.

То су, дакле, две различите ствари. Што се мене тиче, ти знаш мој став и ти знаш да је Управни одбор изгласао одлуку да директори школа могу да дају посебне дипломе ђацима који су учествовали на такмичењу док је Правилник као такав био на снази. Сада смо дали могућност Комитету за образовање и наставницима који су том телу да креирају нови Правилник. Прилика је да се наставници активније укључе у ту причу и узму учешћа у креирању Правилника. Нека направе формат онакав какав њима одговара. Поента Комитета за образовање и поента Српског биолошког друштва треба да генеришу, односно да стварају оно за шта мисле да је за децу најбоље.

А за струку?

Самим тим и за струку. Када сам рекао да је за децу најбоље, нисам мислио у смислу повлађивања, већ у смислу знања и развоја. Ако је то циљ и ако такмичење служи томе, онда то наставници најбоље знају. Идеја јесте да они формирају такмичење и да учествују преко Комитета за образовање. Заиста мислим да највећи број мишљења остаје на периферији врло малих радних актива, а оно што би била права снага – разговори на републичком нивоу кроз различите врсте дебата – то изостаје. И што је такође битно, не само да изостају, него и ако се спорадично десе, људи који у њима учествују слабо преузимају одговорност за оно што следи даље. Има колега, и то сјајних, које сам питао да ли су вољни да раде у Српском биолошком друштву. Они су одбили са речима да не желе, али јако добро знају шта би било добро за децу. Мени, као човеку који је у науци на Институту, најлогичније је да људи који су у образовању преузму послове и одговорност образовања. Аналогија је врло једноставна. Сјајан клинички лекар који има искуство у свом послу ће најбоље знати који лек делује него најбољи фармаколог са врхунске клинике, који то искуство нема. Поента је управо разлика између теорије и искуства. Моја апел да се наставници више укључе остаје без одзива.

И то се сада мења. Вероватно си упућен да су се наставници организовали на последњем Активу и одлучили да формирају делегацију која ће преговарати са представницима Српског биолошког друштва у вези са такмичењем. При томе се пре свега мислило на председника друштва и Управни одбор. Колико је Управни одбор спреман на ову врсту дијалога?

Ти знаш да су, од самог почетка рада Управног одбора у овом сазиву, представници овог тела долазили и на састанке београдског Актива. И све је почело увек истом причом око такмичења. Разговор на ову тему уопште није споран. Најмањи је проблем да седнемо да разговарамо. Спорно је када ће наставници који ће нам доћи у делегацију да се активније укључе и постану део Српског биолошког друштва који учествује на Скупштини овог друштва? При томе мислим на то да предлажу чланове Комитета за образовање и да ти чланови дају конкретан допринос организовању такмичења. Ми смо од почетка за то потпуно отворени, али све се сведе на неколико имена и то је то. Највећи број наставника се учланио у Српско биолошко друштво онда када је требало да дајемо препоруке Министарству просвете када су се бирали саветници спољни сарадници министарства. Ми смо добијали препоруке од својих чланова за те наставнике да су заиста квалитетни у свом послу, али поента није у томе. Поента је да ти људи нису били наши чланови, већ су постали чланови за само једну годину. Морам да напоменем да није ствар у чланарини. Ми смо чак доносили одлуке да наставници плаћају мању чланарину. Чланарина је симболична и она се троши наменски за потребе друштва. Тренутно највећи део чланарине се добија од истраживача. Број наставника је веома мали у оквиру Друштва. Овде се пре свега ради о вољи да се наставници више ангажују у раду друштва. Закључак је да не недостају идеје, има их чак превише; недостају људи који ће своје идеје да реализују, а не да их само проследе другима и очекују да ће неко други да их одради.

Питање је колико ће бити могућности да наставници из других градова присуствују Скупштини?

И то смо решили тако што ти наставници могу да формирају подружнице. Моћи ће да делегирају своје гласове и да на тај начин доприносе раду Друштва. Када се већ Комитет за науку прихватио тога да организује предавања, зашто се подружнице не би организовале да обезбеде простор и логистику за таква предавања? Само је потребно да се људи организују, виде интерес за то и верујем да је то лако решиво.

Када смо поменули интерес, осим што ће моћи да гласају на Скупштини за поједине кандидате, која би још могла да буде корист за наставнике ако су чланови Српског биолошког друштва?

Пошто сам ја истраживач, одговорићу питањем. Зашто наставници не би рекли том истом Српском биолошком друштву шта је то што би за њих било корисно? И да онда потом раде на томе што је њихова корист да се спроведе у дело? Ја за себе признајем да не видим даље од онога што се дешава са децом у неком мом окружењу. Дакле, као човек из науке препустио бих ономе ко је у наставничкој струци да каже које потребе има, али не само да каже већ да се прихвати посла да то реализује. Наравно да ће имати подршку, или ће наићи на опонентни тон са којим ће дискутовати. Биће потребно да придобије већину Српског биолошког друштва за оно што жели да постигне. Тиме се наставници укључују у рад и то је поента. И Поента је у томе да заједнички креирамо оно што је добро.

Колико имамо слуха за наставнике говори и податак да је у оквиру конференције у Кладову једна сесија била посвећена настави. Дошли су наставници из Новог Сада из других градова и презентовани пример своје праксе. На овај начин све сфере биологије су биле заступљене. Сада, да ли смо довољно транспарентни то је већ друго питање. Свакако треба пратити сајт Српског биолошког друштва, као и Биолошки блог. Наравно, Биолошки блог би требало све то и да прати и да објављује. 🙂

Мислим да знаш да Биолошки блог све то лепо прати. 🙂

Ти врло лепо радиш блог. Али треба указати и на то да се све прелама око такмичења. Између такмичења ништа се не дешава. Сад замисли следећу ситуацију. Да осим тог блога, а између такмичења, постоје и четири издања „Савремене биологије“, па да су ту и неки стручни семинари. Такође могу да се организују и радионице, које би правили сами наставници и на тај начин надокнађивали недостатак инструкција за рад које би требало да добијају од Министарства. Наставници имају искуства и не морају да чекају да им инструкције даје Министарство. Та размена добре праксе може да се одвија и преко сајта и блога Српског биолошког друштва. Такође, у часопису „Савремена биологија“ могу да се публикују радови наставника који се иначе могу видети на Биолошком блогу и верујем да би то представљало вредну референцу наставничког рада.

_mc9hrkOW8t1r4zr2vo1_500

Надам се да је и овај интервју био вредан вама, а и да сте добили одговоре на нека питања. Душку се много захваљујем, а вас поздрављам.

Закључак са нових технологија 2018.

Reduce-Reuse-RecycleПре него што сам отишао јуче са конференције, одслушао сам још једно предавање. У питању су биле технике за ефикасније учење, о којима је говорила Јехона Ђурђеаља са Косова. Јехона ради за организацију Тока која има за циљ едукацију младих. Ово је било изузетно надахнуто предавање, а поменула је и једну активност која се ради у дворишту и замишљена је као „игра без граница“. Ђаци добијају цедуље са називима разних материјала и треба да дотрче до кутија са називима: редукуј, наново искористи и рециклирај. Сваки папирић треба да сместе у одговарајућу кутију. Ова активност се младима допада јер је енергична и такмичарског карактера. Публика није имала баш такве активности, али некакве активности је имала, тако да ово предавање није било обично.

Обична или не, тек то је била и моја последња активност на овогодишњој конференцији. Моје мишљење о конференцији читаћете за који дан на Бигзовом школском порталу, а овог пута завршну реч ће дати Снежана Марковић. Пошто сам нешто трапаво урадио, интервју је „пресечен“ на два дела, али видећете да није страшно. Апропо тога Снежа ми је рекла да побољшам своје информатичке компетенције, што сигурно није лош савет. Уосталом, редовним доласком на „Нове конференције“ из године у годину већ увелико радим на томе. 🙂

Други дан на новим технологијама

9:20

Ево га и други дан. Предавања су већ почела, а ја полагано хватам залет уз јутарњу кафицу. Још увек је празњикаво, али људи почињу да долазе.

20180609_091729

10:35

Свратио сам до сале Инсерт да чујем искуства гошћи из Словеније. Др Магдалена Шверц и Маја Вичич Крабоња представиле су пројекат на коме раде и њихова ведрина и ентузијазам су ме подстакле да их замолим за интервју.

10:45

Ево га и обећани интервју.

Причао сам и са директором тамошње школе Робертом Гајшеком и упитао га како мотивише наставнике да раде на пројекту, што је ипак додатни рад. Рекао ми је да је то мањи проблем јер у школи праве атмосферу тимског рада, а да су технички проблеми већи (када закаже опрема). Ипак вреди јер ђак који је радио на неком пројекту много више ће знати од онога који је само слушао о пројекту. Нису исте ствари ако слушате о нечему и ако радите на нечему, закључио је Роберт.

11:25

Срео сам Ирину Дамњановић и морао сам да искористим прилику да је питам и у вези са предавањем које је одржала овде на конференцији, али и о новом програму из биологије.

12:00

На блогерском ћошету је врло живахно и вазда се нешто ћућори.

Но, у паузама ћаскања посећујемо и предавања и ево управо сам пристигао из сале Мајкрософт где се прича о популаризацији библиотека. У једној од њих у свету (нисам чуо где конкретно) библиотекар је робот, врло омиљен међу млађима. Ето начина да им се приближи књига.

20180609_114708

13:05

На штандовима има гужве као и у салама. Конкретно, на штанду Бигза је предавање које је изазвало лепо интересовање.

20180609_121423

За блогере иначе нема паузе, па када сам изашао напоље искористио сам прилику да разговарам са гостом из Хрватске Хрвојем Месићем. Он је био и предавач и његово предавање је било у вези са новим технологијама, али другачије у односу на све остале. Наиме, он се (као физичар) бави колико је зрачење из свих тих компјутера и мобилних телефона и да ли је оно опасно за нас. Сви пропагирају ИКТ у настави, али је питање да ли је то опасно за децу и за наставнике који су све време изложени и да ли је потребно можда чак и прогласити наставничку професију за ризичну и у складу са тим је и платити. У Хрватској су овај проблем толико озбиљно схватили да су уложили значајна средства у истраживање (помињу се ту неки милиони). И то све у оквиру Карнет пројекта.

20180609_123415

Хрвоје Месић је први слева, а у друштву је колега физичара.

И да вам откријем тајну – на моје питање да ли имамо „мини Чернобиљ“ у учионицама, одговорио је да немамо. Дакле, зрачење од све те опреме није опасно.

15:20

На једном од штандова (видећете на слици која је фирма) затекао сам и нешто корисно за час биологије. Ово бисмо могли назвати старим добрим моделом на новим технологијама.

20180609_131304

У сали Мајкрософт Филип Беџ (ваљда сам добро транскрибовао презиме) говори о развијању СТЕМ курикулума у основној школи. То занима и нас биологе пошто се у поменутом акрониму крије и енглеска реч за (природну) науку, па тако и биологију. Колико сам успео да пропратим, ово развијање креће од дечјих цртежа. Чак је и светским научницима јасно да на млађем узрасту дијаграми не постижу циљеве којима су се надали, па су се оријентисали на више „уметничкије“ цртеже.

20180609_150714

Први дан на новим технологијама

9:40

Пристигао сам и сместио се у наш блогерски кутак. Није више на оном месту као претходних година и сада смо истуренији. Тако да ћете нас лако видети и добродошли сте да чаврљамо.

20180608_094701

Одмах имамо и друштво у ћошку блогерскоме!

11:00

Пре него што пређем да извештавам, морам да вам представим колегинице блогерке Југу и Јецу. Кликом на њихова имена ући ћете на њихове блогове и тамо добити још неке лепе информације о конференцији. У блогерски кутак је свратила и Снежана Марковић, па су Јеца и она мало позирале да нам представе одевну колекцију за предстојећу сезону пролеће/лето 2019.

11:50

У сали Мајкрософт наступа Ричард Гервер, који је директор једне тамошње школе. Причао је како је његова школа била веома лоше котирана и да је лако добио посао директора јер је једини за ту позицију и био заинтересован. Нико није желео у брод који тоне, да тако кажем. Школа сада ради добро (била је у 2% најлошијих, а сада је у 2% најбољих), а тиме је Ричард заслужио право да држи предавање (врло живописно, са све глумачким моментима) и каже да су технологије одиграле значајну улогу. Поменуо је и да је имао идеју да од школе направи Дизниленд и изгледа да је у томе успео. 🙂

20180608_111738

13:05

У хали Мајкрософт је сада у току прича о свему ономе што смо научили из ПИСА тестова. Предаје Алфонсо Ехазара (ваљда сам правилно транскрибовао име), а да вам не бих препричавао графици вам говоре више од речи.

13:35

Био сам на штанду Мајкрософта и тамо се одржава сјајна радионица у којој присутни ђаци радо учествују, а видех да је занимљиво и наставницима. Кроз суперпознату игру Мајнкрафт ђаци уче разне предмете. Има и биологије, али хемија је (морам признати) урађена скроз интерактивно и интересантно. Дакле, ред јурцања лавиринтима и потраге за дијамантима, као у свакој игрици, а ред учења о белим радама.

20180608_112509

14:45

Пре сат времена у сали Мајкрософт представила се школа из Финске са тзв. собама за бег у образовању. Помислио сам да су то собе где може да се збрише када нас обавезе савладају или да се попије кафа уз чаврљање, али ипак није то. 🙂

20180608_135608

У сали Алт су наступиле колеге из моје школе Тања Парезановић и Ненад Стаменовић и причали су о употреби ВР наочала у учионици. Јесам субјективан, али ми се предавање баш, баш допало. 🙂 Иначе, у поверењу, док ово пишем уједно и позирам за ТВ (док други дају интервјуе тамо у првом плану). 😀 Догађај је медијски пропраћен и моћи ћете о њему да чујете у оквиру научног програма РТС-а.

16:05

Разговарао сам са Тањом Аднађевић са штанда Центра за промоцију науке. Тамо имају 3Де штампач и пробао сам (додуше не баш успешно) да нацртам тродимензионалног коња. Ову активност, лего-робота и још много тога овај центар нуди ђацима и уколико се пријавите за посету онлајн, можете тамо да направите читав час или ваннаставну активност са све пројектном наставом (што је императив реформе школства која се тренутно дешава). Само цртање је бескрајно занимљиво и верујем да ће бити пун погодак и мотивисаће ђаке за рад, а осим знања стећи ће и значајне моторичке вештине. Углавном, добродошли смо у Центру.

Борба за опстанак научне писмености 2. део

Јучерашња трибина мени је изгледала као емисија. Том утиску допринели су и видео прилози које смо имали прилике да погледамо. Један од њих је био и део емисије на РТС-у „Да можда не“ када је народни посланик Муамер Зукорлић изјавио како научници еволуционисти причају лажи. Након тога, наставио се разговор. Када поменух видео прилоге, целу трибину можете да пропратите на следећем линку:

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Смедереву: ЦПН трибина: „Борба за опстанак Чарлса Дарвина“ (24.5.2017)

Др Биљана Стојковић је прокоментарисала да је ово показатељ да ако неко нешто не разуме, то значи да то није истина. Међутим, људи на факултету у Бањалуци би требало да разумеју, али ипак петицију узимају заозбиљно.

Питање је, мислим се ја, да ли ће тај факултет узимати заозбиљно.

Коментар др Алексеја Тарасјева је био да дебате са шарлатанима немају смисла. Ипак, утицај неуких медијских личности није занемарљив и вероватно добар проценат људи сматра да је, у ствари, Зукорлић тај који је доминирао. Уосталом, подсетио је Алексеј, председник Националног просветног савета који је доктор наука и универзитетски професор, иако је на „прву лопту“ одбио петицију, касније је цео овај догађај назвао научном дебатом између Дарвиниста и креациониста. Ако је он збуњен, како рече Алексеј, шта очекивати од људи са значајне мањим степеном образовања.

Др Софија Стефановић је изразила жељу да председник Одбора за науку у Скупштини буде научно писмен човек, мада је јасно да то законом (и очигледно) није обавезно.

Једине научне дебате које би могле да се воде су у вези са новим открићима у палеоантропологији. То је динамична наука и дешавају се промене, па се тако мењају сазнања када је заиста започео двоножни ход. Мишљења, у овом случају, није проблем ревидирати.

Наново се вратила на причу о тешком порођају жена и он је био узрок за то што се наша врста „провукла кроз иглене уши еволуције“. То је назвала демографским минимумом јер је наших предака било мало, а због велике смртности новорођенчади. И то је трајало првих два милиона година све до пре осам хиљада година (доба неолита) када је започео демографски раст. Наше прамаме тада су имале и по двоје живе деце.

Иначе, једна занимљивост. Род Homo почиње да постоји од тренутка када је мозак заузимао 700 центиметара кубних запремине.

Др Биљана Стојковић је наставила причу тврдњом да генетичке промене у вези са еволуцијом мозга датирају од пре 2,5 милиона година (поклапа се са појавом рода Homo). Неурони имају тачно одређену путању (до седме године живота). Дупликације гена су се дешавале у нашој еволуционој линији (две непотпуне дупликације), па је продукт краћи протеин и зато нервне ћелије спорије путују од истих код шимпанзи. То ће утицати на дужи развој мозга и јасно вам је шта је последица тога. Ово су потврдили и експерименти са мишевима.

Наш геном садржи скоро 50% гена који нису у нашој предачкој линији и које смо, заправо, добили од вируса. Тачно знамо и од којих вируса. Да нисмо добили гене од неких ретровируса не би постојали сисари јер управо су ти гени значајни за развој плаценте.

Сва ова открића су сјајна, али нису изненађујућа. Концепт еволуционе биологије је тако добро утемељен да се нова сазнања уклапају попут мозаика.

20170523_193352 (Small)

Пошто није било довољно места, људи су стајали. И публика се није осипала без обзира на дужину трајања трибине.

Др Алексеј Тарасјев је истакао и значај еволуције у заштити животне средине и у медицини. Сви смо чули за бактерије које су развиле резистенцију на пеницилин.

Алексеј се запитао како то да када језици еволуирају нико не поставља питања који су прелазни облици језика и зашто и данас руски језик не еволуира у српски (познато је питање зашто мајмуни не еволуирају у људе и данас).

Такође је разбио предрасуде о прелазним формама. То нису чудовишта и нема у њима ничег мистериозног. Они су облици из којих је нешто настало и који су изгледали као свака друга врста.

Др Андреј Јефтић верује да је све о чему се разговарало божје дело, али такође верује да раздвајање научних сазнања и вере не би требало да буде проблем. То, напросто, нису исти магистерији. Његова жеља је да та два не би требало да буду у замрзнутом конфликту, већ у дијалогу. Другим речима да постоји сарадња. Тиме могу да профитирају и наука (јер се теолози баве идејама), али и теологија (јер неће назадовати стварањем ненаучних „истина“).

Још је истакао да се школе слабо баве еволуцијом и људи, реално, имају мало знања о томе.

20170523_200008 (Small)

Након још једног видео снимка, гости су одговарали на питања публике.

Др Биљана Стојковић је у једном одговору рекла да је петиција последица писања нових Планова и Програма, које треба, у ствари, осавременити.

Основни проблем креационистима је да разумеју да јединке не еволуирају, већ популације.

Др Алексеј Тарасјев је поменуо добар пример сарадње наставника биологије и теологије у борби против псеудонауке. О томе нећу сада, него ћемо (надам се) нас двојица направити разговор о томе.

Треба разјаснити да је креационизам потиче из САД крајем прошлог века у оквиру фундаменталиста који припадају екстремном протетсантизму. Алексеју је занимљиво како антиглобалисти воле производе из Америке, чак и овакве.

Др Софија Стефановић је дала један аргумент за еволуцију за крај. Пре 10.000 година људи нису били толерантни на лактозу, а нису ни пили млеко. У међувремену су еволуирали и људи и говеда и знамо да су људи пре 8.000 година пили млеко, иако и даље нису били толерантни на лактозу. Та толеранција се развила тек пре три до четири хиљада година.

И на крају је била одјавна реч модератора Слободана Бубњевића, који је рекао да разум постоји у Србији: вечерас у великом хемијском амфитеатру.

И на самом крају и моја одјавна реч. Надам се да ће нас неке боље прилике опет одвести на овако квалитетне догађаје, а и надам се да сам успео да вам макар делимично дочарам добру атмосферу са трибине.

Борба за опстанак научне писмености 1. део

 

Као што сте претпоставили, био сам на трибини коју је организовао Центар за промоцију науке и коју сте могли и уживо да пратите на њиховом сајту. Трибина је била и медијски пропраћена и верујем да ћу имати сутра и неке линкове ка новинским чланцима за вас, а пратио сам је и ја и све уредно записивао. 🙂

 

Најпре смо одгледали промотивни видео Центра, а онда је све присутне поздравио модератор трибине Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа Елементи. Он је дао неке уводне напомене. Ова трибина није политички скуп, нити протест против власти, већ део програма који траје већ четири године. То је, заправо, место где ће научници објаснити оно што у ТВ емисијама не би могли, а због недостатка времена. Такође, ова трибина је доказ да је Србија нормална држава у којој научна заједница даје своје мишљење у вези са актуелним дешавањима, а која су у вези са науком. Петиција која је покренута на почетку је изгледала као сасвим маргинална, али је медијски пропраћена и направила је велики одјек у јавности. Слободан је поменуо неке од реакција, па и реакцију САНУ. Испоставило се да су два академика потписници петиције, али изгледа да је у међувремену један од њих повукао свој потпис.

 

Прва је реч добила др Биљана Стојковић, еволуциони биолог, ванредни професор за ужу научну област генетика и еволуција на Биолошком факултету у Београду, аутор књиге „Од молекула до организма“. Најпре смо видели један кратак филм који је приказивао заиста чудесан живи свет и Биљана је потврдила да је биологија чудесна, али да у постанку живота нема чуда; све је доказано и има научну поставку.

 

Даље је причала управо о постанку живота и у складу са простором у коме смо били (велики хемијски амфитеатар на Хемијском факултету) поменула и експерименте пребиотичке хемије, чији производи постоје и у свемиру (на метеоритима). Ти хемијски процеси нису једноставни, али јесу објашњиви.

Поменула је и фосиле и да нису обавезно у нашој или предачкој линији било ког рецентног живог створа. Неки од њих су и неуспешни покушаји еволуције.

Такође је поменула и креационисте који су све ово започели. Рекла је да смо суочени са људима који не желе да разумеју еволуцију и праве „карикатуру“ од те науке, а онда нападају сопствену (и нетачну) визију еволуције и то ненаучним аргументима. Ти напади су континуирани и тек периодично букну у јавности, као овај сада.

Онда смо чули и др Алексеја Тарасјева, еволуционог биолога, научног саветника и руководиоца Одељења за еволуциону биологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду, аутора књиге „Биологија и креационизам“. Најпре је закључио да ништа не прави такву рекламу као покушај да се нешто нападне.

 

Алексеј је рекао да у науци, иако имате слободу при научном истраживању, нису сви равноправни. Међутим, у медијима постоји став, преузет са политичке сцене, да треба чути свачије мишљење. Ово је илустровао тиме да би један хирург назвао дилетантом доктора биолошких наука који би ушао у операциону салу са намером да оперише. И то са пуним правом јер титула из било које науке није довољна. Зашто је ово сада другачије?

Потом је препоручио чланак из часописа „Данас“:

Данас: Зашто је важно бавити се „будалама“ (6.5.2017)

Кад смо код тога ко се ту чиме бави, Алексеј је рекао да се ми не бавимо политиком, али се политика бави нама. А оно што се пласира, назвао је некомпетентна псеудонаука. Ово звучи као плеоназам, али у ствари и није. Псеудонаука је у свету данас на прилично високом нивоу, а оно што се видело у тексту петиције датира из шездесетих година прошлог века.

 

Алексеју се није допао назив ове трибине („Борба за опстанак Чарлса Дарвина“) јер Дарвин своје место у науци и историји има и то нико не може да оспори. Он је назив преиначио у борбу за опстанак научне писмености (што ми се толико допало да сам и ја преузео то као наслов овог чланка). Свој допринос овој борби Алексеј је дао и тако што је објаснио шта је еволуција. Она има три значења.

 

  1. Процес – што је чињеница и тај процес можемо чак и посматрати;
  2. теорија – која је изузетно добро заснована;
  3. еволуциона историја или филогенија – која је примена и њу базирамо на фосилима и са открићем нових фосила, стичемо и нова сазнања.

Потом је говорила др Софија Стефановић, физички антрополог, редовни професор на Филозофском факултету у Београду и сарадник Biosense института у Новом Саду, прва добитница престижног ERC гранта у Србији.

Најпре је рекла да ју је ганула реакција теолога који су се успротивили петицији и поздравила је тај потез јер сви заједно треба да радимо на томе да у Србији буде боље. Даље је говорила да разуме реакцију људи и да је тема осетљива јер нас не погађа много чињеница да су пси настали од вукова, али нас погађа како су људи настали јер смо лично заинтересовани.

Дарвин није могао ни да сања какве ће све доказе модерни еволуционисти пронаћи у прилог његовој теорији, али и други научници – не само што се фосила тиче и молекуларне биологије, већ и у оквиру геоморфологије и других наука.

Софија је издвојила веома занимљив доказ еволуције. Две најважније еволутивне промене при настанку људи су двоножни ход и велики мозак. Због овог првог облик карлице се променио пре неких пет милиона година и постао ужи и дужи. То је довело до тога да је порођај најпроблематичнији код људи, а у односу на друге примате. Поручила је женским креационистима да када се буду порађале, биће им јаснији овај доказ еволуције. 🙂

 

Последњи гост трибине је био др Андреј Јефтић, теолог, доцент на Православном богословском факултету у Београду и један од дванаесторице потписника Јавног апела којим су богослови одговорили на петицију за ревизију изучавања еволуције, о чему је Биолошки блог писао.

 

Најпре је нагласио да су дванаесторица богослова написала апел у своје, а не у име Богословског факултета. Они самтрају да Библија не може бити научни извор, мада се изучава на начине који науци нису непознати.

Сврха апела је била да покажу да није потребно да их ико брани од науке јер сматрају да ништа не може угрозити њихову веру. А да ли ће бити важећа теорија еволуције таква каква је или нека друга, одлучују биолози.

И на крају свог првог излагања одговорио је Биљани на опаску да ничег чудесног нема у постанку живота. Њему је чудесно како је настао живот на начин како то еволуција објашњава и захваљује Богу на том чуду.

Ово је за прво јављање и надам се да вам се допало ово што сте прочитали до сада. Настављам сутра и надам се да ћу успети и лично да попричам са неким од гостију трибине.

 

Кад се учионица дупло изокрене на #NewTechEdu

Последњи дан на конференцији о новим технологијама, мимо уобичајене праксе, за мене је трајао најдуже. Наиме, чекао сам предавање Ирине Дамњановић, наставнице из школе „Креативно перо“, а које је носило назив „Еколошка авантура на Мудлу“. За све нас наставнике екологија у осмом разреду је дефинитивно авантура, посебно када треба да реализујемо еколошке садржаје у учионици. Ирина је то објаснила тиме што су теме деци и сувише апстрактне (јер травни и сваки други екосистем то заиста јесте за тај узраст) и што нису баш стимулативне, посебно када треба да се учи списак врста.

20170211_154750-small

Сцена на конференцији је екосистем у коме се Ирина заиста добро сналази.

Мајстор изврнуте учионице сада је имао задатак и да изврне апстрактну и нестимулативну екологију у нешто што ће деци бити блиско. Према њеним речима, она им је пружила искуство у вези са екосистемима и за то је користила Мудл.

Најпре им је дала информације, или кроз слику и текст, а некада и на мало компликованије начине. Рецимо, климатске факторе им је презентовала кроз график и задатак да са тог графика прочитају највишу и најнижу температуру и сличне вредности. Што се врста тиче, дала им је списак латинских назива, а како би их што брже (и прецизније) пронашли преко претраживача. Није био циљ само да пронађу слику и народни назив, већ и податке у вези са њом (колику величину има та врста, чиме се храни, ко су јој непријатељи и слично). Те податке су користили да направе „Галерију врста“ (у Мудлу су за ту активност користили опцију, односно ресурс „речник“). Следећи задатак је био да користећи те врсте направе ланце исхране.

20170211_152616-small

Техничка подршка у салама је, мени макар, изгледала импресивно. Сва та техника на једном подугачком столу.

Када се радио заштитарски део, како то већ обичавамо да кажемо, ђаци су га радили тако што су се уживели у улогу законодаваца. И тиме је обрада тема била завршена. Ред је био да се види и колико је тога усвојено. Ирина је то урадила путем презентације са питањима за ђаке. И тек када су одговорили на питања, одгледали су видео-предавање (које у методи изврнуте учионице треба да буде на самом почетку). Схватили су да све што су чули већ знају, осим стручне терминологије, коју су учили сада.

Ирини су такође били важни и утисци ђака. И мишљења су била подељена. Пар девојчица је рекло како им се овакав начин много допада и да би волеле да сви часови буду овакви, а дечак је рекао како му се ипак више свиђа „класична изврнута учионица“. Зато је Ирина закључила да треба више пажње да усмеримо ка таквој деци и да их подржимо да повремено напусте „комформу зону“ на коју су навикли.

20170211_154753-small

Ми нисмо желели да Ирина напусти своју „комфорну зону“, тј. сцену, па је било питања из публике.

Питања је било неколико, а једно се односило на то које дигиталне компетенције су ђаци стекли на овим часовима. И испоставило се да је много тога што су морали да одраде уз помоћ компјутера, па су тако форматирали текстове и слике, претраживали и уопште радили задатке дате у Мудлу.

Углавном, и ја сам хтео да питам Ирину понешто, па смо урадили видео интервју.

Финска и Грчка на британско-српском #NewTechEdu

Финска

Ани Раутинен, предавач из Финске, изазвала је велику пажњу наших медија, а од блогера ја сам имао то задовољство да причам са њом. Одржала је била предавање у петак 10. фебруара у хали „Спејс“ о томе где ће бити образовање за сто година.

20170210_132249-small

Прво моје (очекивано) питање било је у чему је тајна квалитета финског образовања.

Одговорила ми је да није у питању само једна. Рецимо, курикулум или школски програм, како желите, није стриктно прописан. Финци не верују у централизацију и дају слободу наставнику. И то не само у креирању програма, већ и тиме што га не оптерећују тестовима. Ни њега, ни децу. Тако наставник неће радити под пресијом шта све мора да научи децу (самим тим, Финци немају стандарде). Када тестирају, то раде на узорку и само зато да би унапредили наставу.

Персонализују учење, односно верују у то да свако дете треба пратити. Такође је рекла нешто што ми није било најјасније, а то је да теже да сву децу доведу до истог нивоа, а онда их „гурну“ и преко тога. Такође је рекла нешто што ми је било веома јасно, као и сваком иоле образованом човеку (а што се у Србији, из неког разлога, не примењује), а то је да наставници имају сву могућу подршку породице и друштва уопште и да се много пажње посвећује управо њима. Сваки наставник мора да студира пет година и при томе их на Универзитету терају да истражују, како би истраживачки дух пренели ђацима. Професионално усавршавање се тиме не завршава и наставници се, током рада, усавршавају сваке године три пута, а по жељи самог наставника и више.

Приватних школа имају толико да могу да их преброје на прсте једне руке и папирологија која прати отварање једне такве школе је толико компликована да се ретко ко одлучи да их уопште оснује (те које имају углавном су католичке и сличне). Приватне школе мало тога раде другачије од државних јер су под јаком контролом државе и родитељи деце која их похађају не плаћају школовање.

Што се биологије тиче, труде се да и ту развију неке вештине (пре свега у вези са заштитом животне средине), а труде се да актуелизују теме (прича о климатским променама) и учине их занимљивим.

Што се целокупне наставе тиче нису фокусирани на информацију, већ на развој вештина. Веома им је важно решавање проблема и проучавање феномена јер тако развијају и медијске вештине, да их тако назовем. Важно им је и да развију своју децу у људска бића. Буквално је тако рекла, а објаснила је да је њима развој карактера есенцијалан.

16640784_10154932449104840_4103998914105606268_n

У вези са тим, питао сам је да ли то значи да им је развој толеранције важан.

Најпре ми је рекла да толеранција није добра реч, већ – прихватање. Ми можемо нешто да толеришемо, али не морамо и да прихватимо, а њима је управо то циљ. Посебно се осврнула на културолошко прихватање (верујем да им је то она људска различитост на којој треба више да раде), а то постижу у сарадњи са локалним заједницама и ван школе. Деца не могу нешто (или неког) да прихвате ако само седе у учионици и не виде то што треба да прихвате.

С обзиром да је предавала о томе какво ће школство бити за сто година, управо сам је то и питао – какво ће бити?

Какво год да буде, у смислу робота или којекаквих СФ чуда, Ани верује да никада неће заменити људе. 🙂 Увек ће људи бити на првом месту. Али оно што ме је натерало да се замислим над нашом ситуацијом је то што је рекла да свакако морамо већ сада да се припремамо за тај период. Тако мисли она и њени сународници, а како мислимо ми у Србији, па, упоредите. 🙂

16684070_10154932448939840_1115225219642692113_n

И на крају, с обзиром да смо на конференцији на каквој јесмо, питање је било које технологије су јој најомиљеније.

У првом тренутку није могла да се одлучи, али је онда преломила да су то ипак роботи. Не зато што деца уче да праве роботе, већ зато што уче да буду креативни. Наиме, роботе могу да направе на разне начине, па и тако да личе на плишаног меду.

Такође је рекла да обожава и виртуелну реалност јер на тај начин деца могу да стигну где год пожеле, односно на места где наставник објективно не би могао да их одведе. На крају је рекла да обожава ову технологију пре свега због примене педагошких метода које су у настави круцијалне. То би могао да буде и закључак овог разговора.

Грчка

Исти дан Николаос Димитрадис одржао је у истој сали веома живахно предавање на коме сам био и заиста ме је одушевио. Човек је ушао међу публику, трчакарао тамо-амо (зато и јесте мутан на свакој фотографији) и држао нам пажњу све време. Његово предавање било је о људском мозгу.

20170210_093529-small

Најпре нам је открио зашто је створен мозак (иако звучи креационистички, заиста није). Ако сте мислили да је створен за размишљање, погрешили сте. Мозак је створен за преживљавање. Погледајте следећу слику, а која говори колики проценат масе људског тела одлази на мозак (леви дијаграм), а колики проценат утрошка енергије (десни дијаграм).

20170210_094131-small

Од те енергије, тј. 20%, чак 19% одлази на функције одржавања живота, попут дисања и срчаног ритма, а тек нешто више од 1% за – размишљање. 🙂 Што би рекао Николаос, највећи део енергије утрошимо, а да нисмо урадили ништа! И ето вам зашто је ово његово предавање важно; ако желимо да знамо како ће дете користити мозак, морамо прво да припремимо сопствени. Наставници су важни, више пута је поновио овај Грк, а зато што могу утицати на мозак детета. Касније је детаљно објаснио због чега.

Прво треба да знамо да за наш мозак све представља информацију и да је тотално социјалан орган (само људи раде удружено, пчеле и мрави не, већ они живе у, како ју је назвао, „хемијској тиранији“). Да би нам илустровао још неке карактеристике мозга, приказао нам је психолошки оглед са манчмелоуном. Деци је остављена ова посластица са задатком да је не поједу. Ако би испунили задатак добили би још један слаткиш, а ако би подлегли искушењу, награда би изостала. Погледајте, потпуно је смешно, али и поучно:

Овакав тест је спроведен и са одраслима. Неки су га прошли, други не. Међутим, урађен је још један тест где је требало препознати да је задатак нерешив. Они који су пали на манчмелоун тесту, прошли су овај други и обрнуто. Закључак је јасан: за други тест, као и за, вероватно, многе животне проблеме, није пресудан карактер особе, већ утрошак енергије. Рецимо, каже он, ако сте незадовољни послом трошите енергију много брже него ако радите нешто са страшћу. Успут нам је дао савет да избегавамо колеге који су „енергетски вампири“.

Што се тестова тиче и утрошка енергије, Николаос сматра да су тестови личности без везе. Данас ћете урадити тест тако да будете једна личност, а сутра већ као сасвим различита. „Па, ко сте, онда, ви?“ – упитао је. Нажалост, овако не могу да вам пренесем његову врцавост, а цело ово запиткивање је било заиста комично. И закључци су били заиста поучни.

20170210_095617-small

Изгледа да је пресудно да ли смо оптимистични или песимистични. Такође, важно је да ли имамо „фиксирани ум“ (то сам ја и не могу да радим ништа друго до овога што сада радим) или „растући ум“, који је потпуно супротно оријентисан и у случају овог потоњег мозак „гори од активности“.

Такође је рекао да дете када се плаши, слабије учи. И да игра развија и мозак и машту. То све заиста треба имати на уму.

20170210_100707-small

Последњи график који сам вам показао је да међу децом расте нарцисоидност из године у годину, а да опада емпатија. Зато емпатију треба развијати и то у три корака: 1. когнитиван (да ли разуме зашто неко други осећа патњу), 2. емоционални (да ли се заиста повезао са том другом особом) и 3. саосећајни, али не у буквалном смислу, већ више у функционалном – у налажењу начина како да помогне.

И за крај, желео бих да вас упутим на један сјајан блог. Моја колегиница, блогерка Јеца, урадила је интервју са Николаосом и можете га прочитати на следећем линку:

Блог – Како Јеца каже: Саосећајност је закон! (12.2.2017)

Трећи дан на #NewTechEdu

18.35. (код куће)

Све време слушамо о дигиталним компетенцијама, али да ли их наставници заиста и имају, очекивао сам да ћу чути на предавању гостију из Хрватске у сали „Спејс“. Ипак нисам чуо директан одговор, већ је више било речи о условима које тамошњи наставници имају за рад и начинима како се наставници за рад оспособљавају. Свакако је било корисно да се чује, а очекивано, хрватски наставници морају да имају дигиталне компетенције према прописима Европске заједнице. Па, тој заједници и припадају.

Након тога, слушао сам предавање наше Ирине Дамњановић, али о томе у неком другом чланку, као и интервју са њом. У ствари, на тему дешавања са ове конференције биће још (макар) три чланка. 🙂 За сада се одјављујем, уморан, али задовољан. 🙂

20170211_153748-small

Од свих блогера убедљиво сам највећи штребер, па сам остао најдуже (у ствари, чекао сам Иринино предавање). Ипак, ни у једном тренутку нисам био сам. Увек је ту било неко драго друштво.

14.10.

Управо се поред мене дешава интервју са Катарином Анђелковић, који води мој колега Деда Бор. Катарина је представник Центра за промоцију науке, али и програмски координатор конференције за област основног и средњег образовања. Причају не само о организацији конференције, већ и о ИКТ у образовању. Оно што су обоје поздравили је да су наши наставници раме уз раме са иноземним предавачима говорили и у великој хали „Спејс“, а што, опет, значи да је ова конференција велики ветар у леђа добрим практичарима. Разговор је заиста занимљив, а биће приказан уживо на блогу мог колеге:

http://www.dedabor.com/

20170211_140557-small

13.20.

Британски савет обезбедио је омањи, али ушушкан простор за радионице. Наставницима се презентује како да, на једноставан начин, приближе деци кодирање и уопште информационе технологије. Једну од радионица водиће Катарина Вељковић и представиће лего робота који чита информације из околине и на основу њих одради неку радњу. Искористљиво за часове екологије, зар не?

12.25.

У току је студентска дебата у хали „Спејс“. Изгледа да су ови студенти већ (међународни) шампиони у дебатовању. Расправљају о оправданости коришћења ИКТ у настави. Рецимо, један од аргумената су домаћи задаци и проблеми који настају када их ђаци решавају. Једна ствар је када те проблеме ђак може да подели уживо, пред целим одељењем, тако да их сви чују, а друга када их решава самостално. У ствари, један од циљева школства је осамостаљивање.

Мени је фасцинантно колико брзо су причали, а то је опет због ограниченог времена. Дакле, треба бити брз, али не и брзоплет. 🙂

20170211_122509-small

Зидић око хале „Спејс“ је користан за фотке за Фејс. 🙂

12.15.

На штанду „Бигза“ раде занимљиве радионице, а једна од њих је била и у вези са биологијом – прилагођавањем биљака и животиња. Ово је друга година како ова издавачка кућа учествује на „Новим технологијама“ и кажу да увек подржавају и нове технологије и наставнике. Направили смо заиста занимљив разговор и много тога рекли о модерном образовању. О томе ће бити и леп текст на њиховом порталу који даје реч наставницима:

https://www.skolskiportal.rs/clanci/mislim-da

20170211_110537-small

Гужвица је чак и испред хала где се презентује.

10.50.

Мало сам ослушнуо предавање Александре Бакрач у сали „Алт“ о забавним онлајн квизовима и препорука је Kahoot! – софтвер у коме можете да будете креатор квиза, али и да преузмете већ направљени. Претрага је једноставна и према областима.

Потом сам посетио штанд Центра за промоцију науке. Прошле године овај Центар отворио је дванаест научних клубова, а ове године планира се отварање дванаест научних паркова. У скорије доба очекујемо један у Београду, на Врачару и један у Крагујевцу. Идеја је да се обичне ствари из свакодневног живота детета, попут оловке, направе као предимензиониране макете, а које ће имати вишеструку, интердисциплинарну сврху (оловка може да се проучава са становишта хемије због материјала од којих је сачињена, а може и да се направи као сунчани сат итд). У ствари, пошто ЦПН већ финансира пројекте, од марта ће део тих пројаката бити и осмишљавање и израда макета. Ако себе видите у том делу приче, знате шта вам је чинити.

20170211_095334-small-small

Овај точкић са цевчицама испуњеним течношћу на генијалан начин презентује чуло за равнотежу.

Наставници са ђацима моћи ће да походе овај парк и треба да искористе своју креативност да направе час у једном таквом окружењу. Имаће и те како много занимљивих средстава на располагању. Рецимо, Цезаров диск (на слици доле) на једноставан начин шифрује речи и то би могло да се искористи да се науче неке биолошки стручне, а компликоване речи (интродукција, на пример).

Други дан на #NewTechEdu

16.10.

Блогерски ћошак је добар и због тога што смо стационирани одмах поред хале „Спејс“, тако да, док ово куцам, истовремено и слушам Филипа Беџа и његових 20 савета о рачунарству за 30 минута (ако добро рачунам то је више од минуте по савету 🙂 ). Одлично нам је ћоше и радо нам дођу гости, а ево екипе из ћошка:

16603085_10154932449009840_1869472051119620721_n

Шеф, па ја (изгледа као да ми је испао стомачић, али није, стварно, баш сам фит), Југослава, Ивица, Јелена, Ивана и најстарији и најпоштованији међу нама Деда Бор. 🙂

Овом лепом фотком се одјављујем. Остао сам вам дужан два текста за које обећавам да ће бити сјајни, а мој неки утисак за данас је да је било још боље него јуче. Сутра очекујем ако не најбоље, а онда велико финале. До сутра. 🙂

15.25.

Причао сам са људима из фирме „Академија Филиповић“ који су ми представили технологију и те како применљиву у настави биологије. Ту су 3 де прикази људског тела, али и других биолошких модела, који могу да се приказују, али уз помоћ њих могу да се направе и тестови са свим могућим типовима питања.

20170210_145923 (Small).jpg

Ту је и тзв. преносник, који сваки зид прави интерактивним. Уопште није потребно да имате таблу. Преносник је мобилан, можете лако да га пренесете (по томе је и добио име) из учионице у учионицу, лак је за коришћење и цена му је повољнија у односу на паметну таблу.

20170210_145848-small

Осим ових занимљивих стварчица, нуде и електронске дневнике, портфолија за наставнике и ђаке и још много тога.

14.15.

Посетио сам штанд Фондације Темпус која промовише једини европски образовни програм за школе у Србији Еразмус плус. Сигурно вам је познат пројекат eTwinning који је у Србији отпочео 2015. У оквиру тог пројекта можете бити и креатор пројекта, али да бисте добили сертификат о квалитету морате добро да га осмислите. То подразумева мобилност и партнерство, а шта се под тим подразумева лако можете да сазнате. Постоји програм обуке за наставнике како то да урадите и он је и акредитован и бесплатан, а можете регистровати и себе и школу тако што ћете се (најједноставније) пријавити преко сајта.

http://erasmusplus.rs/landing-page/

Такође сам раговарао са предавачем из Финске, Ани Раутинен. Разговор са њом пренећу вам у посебном чланку, а за сада само фотка.

20170210_132239-small

12.25.

Разговарао сам са Марином Панић која је одржала предавање о томе како да најлакше упропастите свој час ИКТ алатима. Питао сам је како се осећала када је предавала у препуној сали „Спејс“. Одговорила је да јој је једина брига била да ли ће до публике допрети њена порука. А та порука је да је наставник пре свега методичар (не као ја – по надимку – него одистински 🙂 ). Видела је разне божанствене ПП презентације на нету, али се поставља питање колико су оне сврсисходне и зашто су толико накрцане информацијама. „Час није решен ако ђаци преписују садржаје презентација“ – закључила је Марина.

Да није неопходно да наставници иза себе увек имају екран сагласило се и фино друштво које се ту скупило.

20170210_121031-small

То је то друштво и сигуран сам да су вам познати. 🙂

11.25.

Од јутрос сам био вредан и прво био у сали „Инсерт“ да слушам колегу блогера Ивицу Жупањца који је направио мрежу креативних учитеља, а има идеју да направи Центар за учење на даљину.

16711584_10212244436966666_5869688300061939937_n

Блогери саборци. Ускоро и фотка свих блогера на окупу.

За такав Центар потребан је новац, логистика и људи, а по Ивицином мишљењу ово потоње је најтеже наћи. Е, то Ивица нуди преко своје мреже. Овај Центар је замишљен као допуна класичној школи, а представља бизнис идеју у образовању. Детаље ћете видети у Ивициној презентацији.

Потом сам отишао у салу „Спејс“ да одслушам најпре Британца Доминика Реџистера, а потом и Грка Николаоса Димитрадиса. Доминик је много тога занимљивог испричао, а издвојио бих „Живу библиотеку“ (Living library), концепт започет у Данској. На исто место се доведу људи који су имали, па да кажем, другачији живот, као, рецимо, затвореници и ту долазе и људи који желе да чују њихова искуства. Размена искустава је вредност овог пројекта, али и инклузија у свом правом, изворном смислу.

20170210_092549-small

Доминик на сцени.

Дакле, овај концепт омогућава да чујете заиста другачија искуства и Доминик је рекао да је расположиво више „категорија“ људи (27 да будем прецизнији) и наставници широм света бирају са ким ће разговарати (наравно, са својим ђацима) онлајн.

Сајт који говори о овоме:

http://education.microsoft.com/diversity

20170210_093515-small

Николаос је толико динамичан да га је јако тешко уловити да слика буде довољно оштра. 🙂

Што се Грка тиче био је неизмерно занимљив као предавач, а и његово предавање је било сјајно. Тако да бих одвојио посебан дан да детаљно опишем шта сам све чуо.

Облак ознака