Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-аутори’

Закључак са нових технологија 2018.

Reduce-Reuse-RecycleПре него што сам отишао јуче са конференције, одслушао сам још једно предавање. У питању су биле технике за ефикасније учење, о којима је говорила Јехона Ђурђеаља са Косова. Јехона ради за организацију Тока која има за циљ едукацију младих. Ово је било изузетно надахнуто предавање, а поменула је и једну активност која се ради у дворишту и замишљена је као „игра без граница“. Ђаци добијају цедуље са називима разних материјала и треба да дотрче до кутија са називима: редукуј, наново искористи и рециклирај. Сваки папирић треба да сместе у одговарајућу кутију. Ова активност се младима допада јер је енергична и такмичарског карактера. Публика није имала баш такве активности, али некакве активности је имала, тако да ово предавање није било обично.

Обична или не, тек то је била и моја последња активност на овогодишњој конференцији. Моје мишљење о конференцији читаћете за који дан на Бигзовом школском порталу, а овог пута завршну реч ће дати Снежана Марковић. Пошто сам нешто трапаво урадио, интервју је „пресечен“ на два дела, али видећете да није страшно. Апропо тога Снежа ми је рекла да побољшам своје информатичке компетенције, што сигурно није лош савет. Уосталом, редовним доласком на „Нове конференције“ из године у годину већ увелико радим на томе. 🙂

Advertisements

Други дан на новим технологијама

9:20

Ево га и други дан. Предавања су већ почела, а ја полагано хватам залет уз јутарњу кафицу. Још увек је празњикаво, али људи почињу да долазе.

20180609_091729

10:35

Свратио сам до сале Инсерт да чујем искуства гошћи из Словеније. Др Магдалена Шверц и Маја Вичич Крабоња представиле су пројекат на коме раде и њихова ведрина и ентузијазам су ме подстакле да их замолим за интервју.

10:45

Ево га и обећани интервју.

Причао сам и са директором тамошње школе Робертом Гајшеком и упитао га како мотивише наставнике да раде на пројекту, што је ипак додатни рад. Рекао ми је да је то мањи проблем јер у школи праве атмосферу тимског рада, а да су технички проблеми већи (када закаже опрема). Ипак вреди јер ђак који је радио на неком пројекту много више ће знати од онога који је само слушао о пројекту. Нису исте ствари ако слушате о нечему и ако радите на нечему, закључио је Роберт.

11:25

Срео сам Ирину Дамњановић и морао сам да искористим прилику да је питам и у вези са предавањем које је одржала овде на конференцији, али и о новом програму из биологије.

12:00

На блогерском ћошету је врло живахно и вазда се нешто ћућори.

Но, у паузама ћаскања посећујемо и предавања и ево управо сам пристигао из сале Мајкрософт где се прича о популаризацији библиотека. У једној од њих у свету (нисам чуо где конкретно) библиотекар је робот, врло омиљен међу млађима. Ето начина да им се приближи књига.

20180609_114708

13:05

На штандовима има гужве као и у салама. Конкретно, на штанду Бигза је предавање које је изазвало лепо интересовање.

20180609_121423

За блогере иначе нема паузе, па када сам изашао напоље искористио сам прилику да разговарам са гостом из Хрватске Хрвојем Месићем. Он је био и предавач и његово предавање је било у вези са новим технологијама, али другачије у односу на све остале. Наиме, он се (као физичар) бави колико је зрачење из свих тих компјутера и мобилних телефона и да ли је оно опасно за нас. Сви пропагирају ИКТ у настави, али је питање да ли је то опасно за децу и за наставнике који су све време изложени и да ли је потребно можда чак и прогласити наставничку професију за ризичну и у складу са тим је и платити. У Хрватској су овај проблем толико озбиљно схватили да су уложили значајна средства у истраживање (помињу се ту неки милиони). И то све у оквиру Карнет пројекта.

20180609_123415

Хрвоје Месић је први слева, а у друштву је колега физичара.

И да вам откријем тајну – на моје питање да ли имамо „мини Чернобиљ“ у учионицама, одговорио је да немамо. Дакле, зрачење од све те опреме није опасно.

15:20

На једном од штандова (видећете на слици која је фирма) затекао сам и нешто корисно за час биологије. Ово бисмо могли назвати старим добрим моделом на новим технологијама.

20180609_131304

У сали Мајкрософт Филип Беџ (ваљда сам добро транскрибовао презиме) говори о развијању СТЕМ курикулума у основној школи. То занима и нас биологе пошто се у поменутом акрониму крије и енглеска реч за (природну) науку, па тако и биологију. Колико сам успео да пропратим, ово развијање креће од дечјих цртежа. Чак је и светским научницима јасно да на млађем узрасту дијаграми не постижу циљеве којима су се надали, па су се оријентисали на више „уметничкије“ цртеже.

20180609_150714

Први дан на новим технологијама

9:40

Пристигао сам и сместио се у наш блогерски кутак. Није више на оном месту као претходних година и сада смо истуренији. Тако да ћете нас лако видети и добродошли сте да чаврљамо.

20180608_094701

Одмах имамо и друштво у ћошку блогерскоме!

11:00

Пре него што пређем да извештавам, морам да вам представим колегинице блогерке Југу и Јецу. Кликом на њихова имена ући ћете на њихове блогове и тамо добити још неке лепе информације о конференцији. У блогерски кутак је свратила и Снежана Марковић, па су Јеца и она мало позирале да нам представе одевну колекцију за предстојећу сезону пролеће/лето 2019.

11:50

У сали Мајкрософт наступа Ричард Гервер, који је директор једне тамошње школе. Причао је како је његова школа била веома лоше котирана и да је лако добио посао директора јер је једини за ту позицију и био заинтересован. Нико није желео у брод који тоне, да тако кажем. Школа сада ради добро (била је у 2% најлошијих, а сада је у 2% најбољих), а тиме је Ричард заслужио право да држи предавање (врло живописно, са све глумачким моментима) и каже да су технологије одиграле значајну улогу. Поменуо је и да је имао идеју да од школе направи Дизниленд и изгледа да је у томе успео. 🙂

20180608_111738

13:05

У хали Мајкрософт је сада у току прича о свему ономе што смо научили из ПИСА тестова. Предаје Алфонсо Ехазара (ваљда сам правилно транскрибовао име), а да вам не бих препричавао графици вам говоре више од речи.

13:35

Био сам на штанду Мајкрософта и тамо се одржава сјајна радионица у којој присутни ђаци радо учествују, а видех да је занимљиво и наставницима. Кроз суперпознату игру Мајнкрафт ђаци уче разне предмете. Има и биологије, али хемија је (морам признати) урађена скроз интерактивно и интересантно. Дакле, ред јурцања лавиринтима и потраге за дијамантима, као у свакој игрици, а ред учења о белим радама.

20180608_112509

14:45

Пре сат времена у сали Мајкрософт представила се школа из Финске са тзв. собама за бег у образовању. Помислио сам да су то собе где може да се збрише када нас обавезе савладају или да се попије кафа уз чаврљање, али ипак није то. 🙂

20180608_135608

У сали Алт су наступиле колеге из моје школе Тања Парезановић и Ненад Стаменовић и причали су о употреби ВР наочала у учионици. Јесам субјективан, али ми се предавање баш, баш допало. 🙂 Иначе, у поверењу, док ово пишем уједно и позирам за ТВ (док други дају интервјуе тамо у првом плану). 😀 Догађај је медијски пропраћен и моћи ћете о њему да чујете у оквиру научног програма РТС-а.

16:05

Разговарао сам са Тањом Аднађевић са штанда Центра за промоцију науке. Тамо имају 3Де штампач и пробао сам (додуше не баш успешно) да нацртам тродимензионалног коња. Ову активност, лего-робота и још много тога овај центар нуди ђацима и уколико се пријавите за посету онлајн, можете тамо да направите читав час или ваннаставну активност са све пројектном наставом (што је императив реформе школства која се тренутно дешава). Само цртање је бескрајно занимљиво и верујем да ће бити пун погодак и мотивисаће ђаке за рад, а осим знања стећи ће и значајне моторичке вештине. Углавном, добродошли смо у Центру.

Борба за опстанак научне писмености 2. део

Јучерашња трибина мени је изгледала као емисија. Том утиску допринели су и видео прилози које смо имали прилике да погледамо. Један од њих је био и део емисије на РТС-у „Да можда не“ када је народни посланик Муамер Зукорлић изјавио како научници еволуционисти причају лажи. Након тога, наставио се разговор. Када поменух видео прилоге, целу трибину можете да пропратите на следећем линку:

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Смедереву: ЦПН трибина: „Борба за опстанак Чарлса Дарвина“ (24.5.2017)

Др Биљана Стојковић је прокоментарисала да је ово показатељ да ако неко нешто не разуме, то значи да то није истина. Међутим, људи на факултету у Бањалуци би требало да разумеју, али ипак петицију узимају заозбиљно.

Питање је, мислим се ја, да ли ће тај факултет узимати заозбиљно.

Коментар др Алексеја Тарасјева је био да дебате са шарлатанима немају смисла. Ипак, утицај неуких медијских личности није занемарљив и вероватно добар проценат људи сматра да је, у ствари, Зукорлић тај који је доминирао. Уосталом, подсетио је Алексеј, председник Националног просветног савета који је доктор наука и универзитетски професор, иако је на „прву лопту“ одбио петицију, касније је цео овај догађај назвао научном дебатом између Дарвиниста и креациониста. Ако је он збуњен, како рече Алексеј, шта очекивати од људи са значајне мањим степеном образовања.

Др Софија Стефановић је изразила жељу да председник Одбора за науку у Скупштини буде научно писмен човек, мада је јасно да то законом (и очигледно) није обавезно.

Једине научне дебате које би могле да се воде су у вези са новим открићима у палеоантропологији. То је динамична наука и дешавају се промене, па се тако мењају сазнања када је заиста започео двоножни ход. Мишљења, у овом случају, није проблем ревидирати.

Наново се вратила на причу о тешком порођају жена и он је био узрок за то што се наша врста „провукла кроз иглене уши еволуције“. То је назвала демографским минимумом јер је наших предака било мало, а због велике смртности новорођенчади. И то је трајало првих два милиона година све до пре осам хиљада година (доба неолита) када је започео демографски раст. Наше прамаме тада су имале и по двоје живе деце.

Иначе, једна занимљивост. Род Homo почиње да постоји од тренутка када је мозак заузимао 700 центиметара кубних запремине.

Др Биљана Стојковић је наставила причу тврдњом да генетичке промене у вези са еволуцијом мозга датирају од пре 2,5 милиона година (поклапа се са појавом рода Homo). Неурони имају тачно одређену путању (до седме године живота). Дупликације гена су се дешавале у нашој еволуционој линији (две непотпуне дупликације), па је продукт краћи протеин и зато нервне ћелије спорије путују од истих код шимпанзи. То ће утицати на дужи развој мозга и јасно вам је шта је последица тога. Ово су потврдили и експерименти са мишевима.

Наш геном садржи скоро 50% гена који нису у нашој предачкој линији и које смо, заправо, добили од вируса. Тачно знамо и од којих вируса. Да нисмо добили гене од неких ретровируса не би постојали сисари јер управо су ти гени значајни за развој плаценте.

Сва ова открића су сјајна, али нису изненађујућа. Концепт еволуционе биологије је тако добро утемељен да се нова сазнања уклапају попут мозаика.

20170523_193352 (Small)

Пошто није било довољно места, људи су стајали. И публика се није осипала без обзира на дужину трајања трибине.

Др Алексеј Тарасјев је истакао и значај еволуције у заштити животне средине и у медицини. Сви смо чули за бактерије које су развиле резистенцију на пеницилин.

Алексеј се запитао како то да када језици еволуирају нико не поставља питања који су прелазни облици језика и зашто и данас руски језик не еволуира у српски (познато је питање зашто мајмуни не еволуирају у људе и данас).

Такође је разбио предрасуде о прелазним формама. То нису чудовишта и нема у њима ничег мистериозног. Они су облици из којих је нешто настало и који су изгледали као свака друга врста.

Др Андреј Јефтић верује да је све о чему се разговарало божје дело, али такође верује да раздвајање научних сазнања и вере не би требало да буде проблем. То, напросто, нису исти магистерији. Његова жеља је да та два не би требало да буду у замрзнутом конфликту, већ у дијалогу. Другим речима да постоји сарадња. Тиме могу да профитирају и наука (јер се теолози баве идејама), али и теологија (јер неће назадовати стварањем ненаучних „истина“).

Још је истакао да се школе слабо баве еволуцијом и људи, реално, имају мало знања о томе.

20170523_200008 (Small)

Након још једног видео снимка, гости су одговарали на питања публике.

Др Биљана Стојковић је у једном одговору рекла да је петиција последица писања нових Планова и Програма, које треба, у ствари, осавременити.

Основни проблем креационистима је да разумеју да јединке не еволуирају, већ популације.

Др Алексеј Тарасјев је поменуо добар пример сарадње наставника биологије и теологије у борби против псеудонауке. О томе нећу сада, него ћемо (надам се) нас двојица направити разговор о томе.

Треба разјаснити да је креационизам потиче из САД крајем прошлог века у оквиру фундаменталиста који припадају екстремном протетсантизму. Алексеју је занимљиво како антиглобалисти воле производе из Америке, чак и овакве.

Др Софија Стефановић је дала један аргумент за еволуцију за крај. Пре 10.000 година људи нису били толерантни на лактозу, а нису ни пили млеко. У међувремену су еволуирали и људи и говеда и знамо да су људи пре 8.000 година пили млеко, иако и даље нису били толерантни на лактозу. Та толеранција се развила тек пре три до четири хиљада година.

И на крају је била одјавна реч модератора Слободана Бубњевића, који је рекао да разум постоји у Србији: вечерас у великом хемијском амфитеатру.

И на самом крају и моја одјавна реч. Надам се да ће нас неке боље прилике опет одвести на овако квалитетне догађаје, а и надам се да сам успео да вам макар делимично дочарам добру атмосферу са трибине.

Борба за опстанак научне писмености 1. део

 

Као што сте претпоставили, био сам на трибини коју је организовао Центар за промоцију науке и коју сте могли и уживо да пратите на њиховом сајту. Трибина је била и медијски пропраћена и верујем да ћу имати сутра и неке линкове ка новинским чланцима за вас, а пратио сам је и ја и све уредно записивао. 🙂

 

Најпре смо одгледали промотивни видео Центра, а онда је све присутне поздравио модератор трибине Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа Елементи. Он је дао неке уводне напомене. Ова трибина није политички скуп, нити протест против власти, већ део програма који траје већ четири године. То је, заправо, место где ће научници објаснити оно што у ТВ емисијама не би могли, а због недостатка времена. Такође, ова трибина је доказ да је Србија нормална држава у којој научна заједница даје своје мишљење у вези са актуелним дешавањима, а која су у вези са науком. Петиција која је покренута на почетку је изгледала као сасвим маргинална, али је медијски пропраћена и направила је велики одјек у јавности. Слободан је поменуо неке од реакција, па и реакцију САНУ. Испоставило се да су два академика потписници петиције, али изгледа да је у међувремену један од њих повукао свој потпис.

 

Прва је реч добила др Биљана Стојковић, еволуциони биолог, ванредни професор за ужу научну област генетика и еволуција на Биолошком факултету у Београду, аутор књиге „Од молекула до организма“. Најпре смо видели један кратак филм који је приказивао заиста чудесан живи свет и Биљана је потврдила да је биологија чудесна, али да у постанку живота нема чуда; све је доказано и има научну поставку.

 

Даље је причала управо о постанку живота и у складу са простором у коме смо били (велики хемијски амфитеатар на Хемијском факултету) поменула и експерименте пребиотичке хемије, чији производи постоје и у свемиру (на метеоритима). Ти хемијски процеси нису једноставни, али јесу објашњиви.

Поменула је и фосиле и да нису обавезно у нашој или предачкој линији било ког рецентног живог створа. Неки од њих су и неуспешни покушаји еволуције.

Такође је поменула и креационисте који су све ово започели. Рекла је да смо суочени са људима који не желе да разумеју еволуцију и праве „карикатуру“ од те науке, а онда нападају сопствену (и нетачну) визију еволуције и то ненаучним аргументима. Ти напади су континуирани и тек периодично букну у јавности, као овај сада.

Онда смо чули и др Алексеја Тарасјева, еволуционог биолога, научног саветника и руководиоца Одељења за еволуциону биологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду, аутора књиге „Биологија и креационизам“. Најпре је закључио да ништа не прави такву рекламу као покушај да се нешто нападне.

 

Алексеј је рекао да у науци, иако имате слободу при научном истраживању, нису сви равноправни. Међутим, у медијима постоји став, преузет са политичке сцене, да треба чути свачије мишљење. Ово је илустровао тиме да би један хирург назвао дилетантом доктора биолошких наука који би ушао у операциону салу са намером да оперише. И то са пуним правом јер титула из било које науке није довољна. Зашто је ово сада другачије?

Потом је препоручио чланак из часописа „Данас“:

Данас: Зашто је важно бавити се „будалама“ (6.5.2017)

Кад смо код тога ко се ту чиме бави, Алексеј је рекао да се ми не бавимо политиком, али се политика бави нама. А оно што се пласира, назвао је некомпетентна псеудонаука. Ово звучи као плеоназам, али у ствари и није. Псеудонаука је у свету данас на прилично високом нивоу, а оно што се видело у тексту петиције датира из шездесетих година прошлог века.

 

Алексеју се није допао назив ове трибине („Борба за опстанак Чарлса Дарвина“) јер Дарвин своје место у науци и историји има и то нико не може да оспори. Он је назив преиначио у борбу за опстанак научне писмености (што ми се толико допало да сам и ја преузео то као наслов овог чланка). Свој допринос овој борби Алексеј је дао и тако што је објаснио шта је еволуција. Она има три значења.

 

  1. Процес – што је чињеница и тај процес можемо чак и посматрати;
  2. теорија – која је изузетно добро заснована;
  3. еволуциона историја или филогенија – која је примена и њу базирамо на фосилима и са открићем нових фосила, стичемо и нова сазнања.

Потом је говорила др Софија Стефановић, физички антрополог, редовни професор на Филозофском факултету у Београду и сарадник Biosense института у Новом Саду, прва добитница престижног ERC гранта у Србији.

Најпре је рекла да ју је ганула реакција теолога који су се успротивили петицији и поздравила је тај потез јер сви заједно треба да радимо на томе да у Србији буде боље. Даље је говорила да разуме реакцију људи и да је тема осетљива јер нас не погађа много чињеница да су пси настали од вукова, али нас погађа како су људи настали јер смо лично заинтересовани.

Дарвин није могао ни да сања какве ће све доказе модерни еволуционисти пронаћи у прилог његовој теорији, али и други научници – не само што се фосила тиче и молекуларне биологије, већ и у оквиру геоморфологије и других наука.

Софија је издвојила веома занимљив доказ еволуције. Две најважније еволутивне промене при настанку људи су двоножни ход и велики мозак. Због овог првог облик карлице се променио пре неких пет милиона година и постао ужи и дужи. То је довело до тога да је порођај најпроблематичнији код људи, а у односу на друге примате. Поручила је женским креационистима да када се буду порађале, биће им јаснији овај доказ еволуције. 🙂

 

Последњи гост трибине је био др Андреј Јефтић, теолог, доцент на Православном богословском факултету у Београду и један од дванаесторице потписника Јавног апела којим су богослови одговорили на петицију за ревизију изучавања еволуције, о чему је Биолошки блог писао.

 

Најпре је нагласио да су дванаесторица богослова написала апел у своје, а не у име Богословског факултета. Они самтрају да Библија не може бити научни извор, мада се изучава на начине који науци нису непознати.

Сврха апела је била да покажу да није потребно да их ико брани од науке јер сматрају да ништа не може угрозити њихову веру. А да ли ће бити важећа теорија еволуције таква каква је или нека друга, одлучују биолози.

И на крају свог првог излагања одговорио је Биљани на опаску да ничег чудесног нема у постанку живота. Њему је чудесно како је настао живот на начин како то еволуција објашњава и захваљује Богу на том чуду.

Ово је за прво јављање и надам се да вам се допало ово што сте прочитали до сада. Настављам сутра и надам се да ћу успети и лично да попричам са неким од гостију трибине.

 

Кад се учионица дупло изокрене на #NewTechEdu

Последњи дан на конференцији о новим технологијама, мимо уобичајене праксе, за мене је трајао најдуже. Наиме, чекао сам предавање Ирине Дамњановић, наставнице из школе „Креативно перо“, а које је носило назив „Еколошка авантура на Мудлу“. За све нас наставнике екологија у осмом разреду је дефинитивно авантура, посебно када треба да реализујемо еколошке садржаје у учионици. Ирина је то објаснила тиме што су теме деци и сувише апстрактне (јер травни и сваки други екосистем то заиста јесте за тај узраст) и што нису баш стимулативне, посебно када треба да се учи списак врста.

20170211_154750-small

Сцена на конференцији је екосистем у коме се Ирина заиста добро сналази.

Мајстор изврнуте учионице сада је имао задатак и да изврне апстрактну и нестимулативну екологију у нешто што ће деци бити блиско. Према њеним речима, она им је пружила искуство у вези са екосистемима и за то је користила Мудл.

Најпре им је дала информације, или кроз слику и текст, а некада и на мало компликованије начине. Рецимо, климатске факторе им је презентовала кроз график и задатак да са тог графика прочитају највишу и најнижу температуру и сличне вредности. Што се врста тиче, дала им је списак латинских назива, а како би их што брже (и прецизније) пронашли преко претраживача. Није био циљ само да пронађу слику и народни назив, већ и податке у вези са њом (колику величину има та врста, чиме се храни, ко су јој непријатељи и слично). Те податке су користили да направе „Галерију врста“ (у Мудлу су за ту активност користили опцију, односно ресурс „речник“). Следећи задатак је био да користећи те врсте направе ланце исхране.

20170211_152616-small

Техничка подршка у салама је, мени макар, изгледала импресивно. Сва та техника на једном подугачком столу.

Када се радио заштитарски део, како то већ обичавамо да кажемо, ђаци су га радили тако што су се уживели у улогу законодаваца. И тиме је обрада тема била завршена. Ред је био да се види и колико је тога усвојено. Ирина је то урадила путем презентације са питањима за ђаке. И тек када су одговорили на питања, одгледали су видео-предавање (које у методи изврнуте учионице треба да буде на самом почетку). Схватили су да све што су чули већ знају, осим стручне терминологије, коју су учили сада.

Ирини су такође били важни и утисци ђака. И мишљења су била подељена. Пар девојчица је рекло како им се овакав начин много допада и да би волеле да сви часови буду овакви, а дечак је рекао како му се ипак више свиђа „класична изврнута учионица“. Зато је Ирина закључила да треба више пажње да усмеримо ка таквој деци и да их подржимо да повремено напусте „комформу зону“ на коју су навикли.

20170211_154753-small

Ми нисмо желели да Ирина напусти своју „комфорну зону“, тј. сцену, па је било питања из публике.

Питања је било неколико, а једно се односило на то које дигиталне компетенције су ђаци стекли на овим часовима. И испоставило се да је много тога што су морали да одраде уз помоћ компјутера, па су тако форматирали текстове и слике, претраживали и уопште радили задатке дате у Мудлу.

Углавном, и ја сам хтео да питам Ирину понешто, па смо урадили видео интервју.

Финска и Грчка на британско-српском #NewTechEdu

Финска

Ани Раутинен, предавач из Финске, изазвала је велику пажњу наших медија, а од блогера ја сам имао то задовољство да причам са њом. Одржала је била предавање у петак 10. фебруара у хали „Спејс“ о томе где ће бити образовање за сто година.

20170210_132249-small

Прво моје (очекивано) питање било је у чему је тајна квалитета финског образовања.

Одговорила ми је да није у питању само једна. Рецимо, курикулум или школски програм, како желите, није стриктно прописан. Финци не верују у централизацију и дају слободу наставнику. И то не само у креирању програма, већ и тиме што га не оптерећују тестовима. Ни њега, ни децу. Тако наставник неће радити под пресијом шта све мора да научи децу (самим тим, Финци немају стандарде). Када тестирају, то раде на узорку и само зато да би унапредили наставу.

Персонализују учење, односно верују у то да свако дете треба пратити. Такође је рекла нешто што ми није било најјасније, а то је да теже да сву децу доведу до истог нивоа, а онда их „гурну“ и преко тога. Такође је рекла нешто што ми је било веома јасно, као и сваком иоле образованом човеку (а што се у Србији, из неког разлога, не примењује), а то је да наставници имају сву могућу подршку породице и друштва уопште и да се много пажње посвећује управо њима. Сваки наставник мора да студира пет година и при томе их на Универзитету терају да истражују, како би истраживачки дух пренели ђацима. Професионално усавршавање се тиме не завршава и наставници се, током рада, усавршавају сваке године три пута, а по жељи самог наставника и више.

Приватних школа имају толико да могу да их преброје на прсте једне руке и папирологија која прати отварање једне такве школе је толико компликована да се ретко ко одлучи да их уопште оснује (те које имају углавном су католичке и сличне). Приватне школе мало тога раде другачије од државних јер су под јаком контролом државе и родитељи деце која их похађају не плаћају школовање.

Што се биологије тиче, труде се да и ту развију неке вештине (пре свега у вези са заштитом животне средине), а труде се да актуелизују теме (прича о климатским променама) и учине их занимљивим.

Што се целокупне наставе тиче нису фокусирани на информацију, већ на развој вештина. Веома им је важно решавање проблема и проучавање феномена јер тако развијају и медијске вештине, да их тако назовем. Важно им је и да развију своју децу у људска бића. Буквално је тако рекла, а објаснила је да је њима развој карактера есенцијалан.

16640784_10154932449104840_4103998914105606268_n

У вези са тим, питао сам је да ли то значи да им је развој толеранције важан.

Најпре ми је рекла да толеранција није добра реч, већ – прихватање. Ми можемо нешто да толеришемо, али не морамо и да прихватимо, а њима је управо то циљ. Посебно се осврнула на културолошко прихватање (верујем да им је то она људска различитост на којој треба више да раде), а то постижу у сарадњи са локалним заједницама и ван школе. Деца не могу нешто (или неког) да прихвате ако само седе у учионици и не виде то што треба да прихвате.

С обзиром да је предавала о томе какво ће школство бити за сто година, управо сам је то и питао – какво ће бити?

Какво год да буде, у смислу робота или којекаквих СФ чуда, Ани верује да никада неће заменити људе. 🙂 Увек ће људи бити на првом месту. Али оно што ме је натерало да се замислим над нашом ситуацијом је то што је рекла да свакако морамо већ сада да се припремамо за тај период. Тако мисли она и њени сународници, а како мислимо ми у Србији, па, упоредите. 🙂

16684070_10154932448939840_1115225219642692113_n

И на крају, с обзиром да смо на конференцији на каквој јесмо, питање је било које технологије су јој најомиљеније.

У првом тренутку није могла да се одлучи, али је онда преломила да су то ипак роботи. Не зато што деца уче да праве роботе, већ зато што уче да буду креативни. Наиме, роботе могу да направе на разне начине, па и тако да личе на плишаног меду.

Такође је рекла да обожава и виртуелну реалност јер на тај начин деца могу да стигну где год пожеле, односно на места где наставник објективно не би могао да их одведе. На крају је рекла да обожава ову технологију пре свега због примене педагошких метода које су у настави круцијалне. То би могао да буде и закључак овог разговора.

Грчка

Исти дан Николаос Димитрадис одржао је у истој сали веома живахно предавање на коме сам био и заиста ме је одушевио. Човек је ушао међу публику, трчакарао тамо-амо (зато и јесте мутан на свакој фотографији) и држао нам пажњу све време. Његово предавање било је о људском мозгу.

20170210_093529-small

Најпре нам је открио зашто је створен мозак (иако звучи креационистички, заиста није). Ако сте мислили да је створен за размишљање, погрешили сте. Мозак је створен за преживљавање. Погледајте следећу слику, а која говори колики проценат масе људског тела одлази на мозак (леви дијаграм), а колики проценат утрошка енергије (десни дијаграм).

20170210_094131-small

Од те енергије, тј. 20%, чак 19% одлази на функције одржавања живота, попут дисања и срчаног ритма, а тек нешто више од 1% за – размишљање. 🙂 Што би рекао Николаос, највећи део енергије утрошимо, а да нисмо урадили ништа! И ето вам зашто је ово његово предавање важно; ако желимо да знамо како ће дете користити мозак, морамо прво да припремимо сопствени. Наставници су важни, више пута је поновио овај Грк, а зато што могу утицати на мозак детета. Касније је детаљно објаснио због чега.

Прво треба да знамо да за наш мозак све представља информацију и да је тотално социјалан орган (само људи раде удружено, пчеле и мрави не, већ они живе у, како ју је назвао, „хемијској тиранији“). Да би нам илустровао још неке карактеристике мозга, приказао нам је психолошки оглед са манчмелоуном. Деци је остављена ова посластица са задатком да је не поједу. Ако би испунили задатак добили би још један слаткиш, а ако би подлегли искушењу, награда би изостала. Погледајте, потпуно је смешно, али и поучно:

Овакав тест је спроведен и са одраслима. Неки су га прошли, други не. Међутим, урађен је још један тест где је требало препознати да је задатак нерешив. Они који су пали на манчмелоун тесту, прошли су овај други и обрнуто. Закључак је јасан: за други тест, као и за, вероватно, многе животне проблеме, није пресудан карактер особе, већ утрошак енергије. Рецимо, каже он, ако сте незадовољни послом трошите енергију много брже него ако радите нешто са страшћу. Успут нам је дао савет да избегавамо колеге који су „енергетски вампири“.

Што се тестова тиче и утрошка енергије, Николаос сматра да су тестови личности без везе. Данас ћете урадити тест тако да будете једна личност, а сутра већ као сасвим различита. „Па, ко сте, онда, ви?“ – упитао је. Нажалост, овако не могу да вам пренесем његову врцавост, а цело ово запиткивање је било заиста комично. И закључци су били заиста поучни.

20170210_095617-small

Изгледа да је пресудно да ли смо оптимистични или песимистични. Такође, важно је да ли имамо „фиксирани ум“ (то сам ја и не могу да радим ништа друго до овога што сада радим) или „растући ум“, који је потпуно супротно оријентисан и у случају овог потоњег мозак „гори од активности“.

Такође је рекао да дете када се плаши, слабије учи. И да игра развија и мозак и машту. То све заиста треба имати на уму.

20170210_100707-small

Последњи график који сам вам показао је да међу децом расте нарцисоидност из године у годину, а да опада емпатија. Зато емпатију треба развијати и то у три корака: 1. когнитиван (да ли разуме зашто неко други осећа патњу), 2. емоционални (да ли се заиста повезао са том другом особом) и 3. саосећајни, али не у буквалном смислу, већ више у функционалном – у налажењу начина како да помогне.

И за крај, желео бих да вас упутим на један сјајан блог. Моја колегиница, блогерка Јеца, урадила је интервју са Николаосом и можете га прочитати на следећем линку:

Блог – Како Јеца каже: Саосећајност је закон! (12.2.2017)

Облак ознака