Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-аутори’

Трећи дан на #NewTechEdu

18.35. (код куће)

Све време слушамо о дигиталним компетенцијама, али да ли их наставници заиста и имају, очекивао сам да ћу чути на предавању гостију из Хрватске у сали „Спејс“. Ипак нисам чуо директан одговор, већ је више било речи о условима које тамошњи наставници имају за рад и начинима како се наставници за рад оспособљавају. Свакако је било корисно да се чује, а очекивано, хрватски наставници морају да имају дигиталне компетенције према прописима Европске заједнице. Па, тој заједници и припадају.

Након тога, слушао сам предавање наше Ирине Дамњановић, али о томе у неком другом чланку, као и интервју са њом. У ствари, на тему дешавања са ове конференције биће још (макар) три чланка. 🙂 За сада се одјављујем, уморан, али задовољан. 🙂

20170211_153748-small

Од свих блогера убедљиво сам највећи штребер, па сам остао најдуже (у ствари, чекао сам Иринино предавање). Ипак, ни у једном тренутку нисам био сам. Увек је ту било неко драго друштво.

14.10.

Управо се поред мене дешава интервју са Катарином Анђелковић, који води мој колега Деда Бор. Катарина је представник Центра за промоцију науке, али и програмски координатор конференције за област основног и средњег образовања. Причају не само о организацији конференције, већ и о ИКТ у образовању. Оно што су обоје поздравили је да су наши наставници раме уз раме са иноземним предавачима говорили и у великој хали „Спејс“, а што, опет, значи да је ова конференција велики ветар у леђа добрим практичарима. Разговор је заиста занимљив, а биће приказан уживо на блогу мог колеге:

http://www.dedabor.com/

20170211_140557-small

13.20.

Британски савет обезбедио је омањи, али ушушкан простор за радионице. Наставницима се презентује како да, на једноставан начин, приближе деци кодирање и уопште информационе технологије. Једну од радионица водиће Катарина Вељковић и представиће лего робота који чита информације из околине и на основу њих одради неку радњу. Искористљиво за часове екологије, зар не?

12.25.

У току је студентска дебата у хали „Спејс“. Изгледа да су ови студенти већ (међународни) шампиони у дебатовању. Расправљају о оправданости коришћења ИКТ у настави. Рецимо, један од аргумената су домаћи задаци и проблеми који настају када их ђаци решавају. Једна ствар је када те проблеме ђак може да подели уживо, пред целим одељењем, тако да их сви чују, а друга када их решава самостално. У ствари, један од циљева школства је осамостаљивање.

Мени је фасцинантно колико брзо су причали, а то је опет због ограниченог времена. Дакле, треба бити брз, али не и брзоплет. 🙂

20170211_122509-small

Зидић око хале „Спејс“ је користан за фотке за Фејс. 🙂

12.15.

На штанду „Бигза“ раде занимљиве радионице, а једна од њих је била и у вези са биологијом – прилагођавањем биљака и животиња. Ово је друга година како ова издавачка кућа учествује на „Новим технологијама“ и кажу да увек подржавају и нове технологије и наставнике. Направили смо заиста занимљив разговор и много тога рекли о модерном образовању. О томе ће бити и леп текст на њиховом порталу који даје реч наставницима:

https://www.skolskiportal.rs/clanci/mislim-da

20170211_110537-small

Гужвица је чак и испред хала где се презентује.

10.50.

Мало сам ослушнуо предавање Александре Бакрач у сали „Алт“ о забавним онлајн квизовима и препорука је Kahoot! – софтвер у коме можете да будете креатор квиза, али и да преузмете већ направљени. Претрага је једноставна и према областима.

Потом сам посетио штанд Центра за промоцију науке. Прошле године овај Центар отворио је дванаест научних клубова, а ове године планира се отварање дванаест научних паркова. У скорије доба очекујемо један у Београду, на Врачару и један у Крагујевцу. Идеја је да се обичне ствари из свакодневног живота детета, попут оловке, направе као предимензиониране макете, а које ће имати вишеструку, интердисциплинарну сврху (оловка може да се проучава са становишта хемије због материјала од којих је сачињена, а може и да се направи као сунчани сат итд). У ствари, пошто ЦПН већ финансира пројекте, од марта ће део тих пројаката бити и осмишљавање и израда макета. Ако себе видите у том делу приче, знате шта вам је чинити.

20170211_095334-small-small

Овај точкић са цевчицама испуњеним течношћу на генијалан начин презентује чуло за равнотежу.

Наставници са ђацима моћи ће да походе овај парк и треба да искористе своју креативност да направе час у једном таквом окружењу. Имаће и те како много занимљивих средстава на располагању. Рецимо, Цезаров диск (на слици доле) на једноставан начин шифрује речи и то би могло да се искористи да се науче неке биолошки стручне, а компликоване речи (интродукција, на пример).

Advertisements

Други дан на #NewTechEdu

16.10.

Блогерски ћошак је добар и због тога што смо стационирани одмах поред хале „Спејс“, тако да, док ово куцам, истовремено и слушам Филипа Беџа и његових 20 савета о рачунарству за 30 минута (ако добро рачунам то је више од минуте по савету 🙂 ). Одлично нам је ћоше и радо нам дођу гости, а ево екипе из ћошка:

16603085_10154932449009840_1869472051119620721_n

Шеф, па ја (изгледа као да ми је испао стомачић, али није, стварно, баш сам фит), Југослава, Ивица, Јелена, Ивана и најстарији и најпоштованији међу нама Деда Бор. 🙂

Овом лепом фотком се одјављујем. Остао сам вам дужан два текста за које обећавам да ће бити сјајни, а мој неки утисак за данас је да је било још боље него јуче. Сутра очекујем ако не најбоље, а онда велико финале. До сутра. 🙂

15.25.

Причао сам са људима из фирме „Академија Филиповић“ који су ми представили технологију и те како применљиву у настави биологије. Ту су 3 де прикази људског тела, али и других биолошких модела, који могу да се приказују, али уз помоћ њих могу да се направе и тестови са свим могућим типовима питања.

20170210_145923 (Small).jpg

Ту је и тзв. преносник, који сваки зид прави интерактивним. Уопште није потребно да имате таблу. Преносник је мобилан, можете лако да га пренесете (по томе је и добио име) из учионице у учионицу, лак је за коришћење и цена му је повољнија у односу на паметну таблу.

20170210_145848-small

Осим ових занимљивих стварчица, нуде и електронске дневнике, портфолија за наставнике и ђаке и још много тога.

14.15.

Посетио сам штанд Фондације Темпус која промовише једини европски образовни програм за школе у Србији Еразмус плус. Сигурно вам је познат пројекат eTwinning који је у Србији отпочео 2015. У оквиру тог пројекта можете бити и креатор пројекта, али да бисте добили сертификат о квалитету морате добро да га осмислите. То подразумева мобилност и партнерство, а шта се под тим подразумева лако можете да сазнате. Постоји програм обуке за наставнике како то да урадите и он је и акредитован и бесплатан, а можете регистровати и себе и школу тако што ћете се (најједноставније) пријавити преко сајта.

http://erasmusplus.rs/landing-page/

Такође сам раговарао са предавачем из Финске, Ани Раутинен. Разговор са њом пренећу вам у посебном чланку, а за сада само фотка.

20170210_132239-small

12.25.

Разговарао сам са Марином Панић која је одржала предавање о томе како да најлакше упропастите свој час ИКТ алатима. Питао сам је како се осећала када је предавала у препуној сали „Спејс“. Одговорила је да јој је једина брига била да ли ће до публике допрети њена порука. А та порука је да је наставник пре свега методичар (не као ја – по надимку – него одистински 🙂 ). Видела је разне божанствене ПП презентације на нету, али се поставља питање колико су оне сврсисходне и зашто су толико накрцане информацијама. „Час није решен ако ђаци преписују садржаје презентација“ – закључила је Марина.

Да није неопходно да наставници иза себе увек имају екран сагласило се и фино друштво које се ту скупило.

20170210_121031-small

То је то друштво и сигуран сам да су вам познати. 🙂

11.25.

Од јутрос сам био вредан и прво био у сали „Инсерт“ да слушам колегу блогера Ивицу Жупањца који је направио мрежу креативних учитеља, а има идеју да направи Центар за учење на даљину.

16711584_10212244436966666_5869688300061939937_n

Блогери саборци. Ускоро и фотка свих блогера на окупу.

За такав Центар потребан је новац, логистика и људи, а по Ивицином мишљењу ово потоње је најтеже наћи. Е, то Ивица нуди преко своје мреже. Овај Центар је замишљен као допуна класичној школи, а представља бизнис идеју у образовању. Детаље ћете видети у Ивициној презентацији.

Потом сам отишао у салу „Спејс“ да одслушам најпре Британца Доминика Реџистера, а потом и Грка Николаоса Димитрадиса. Доминик је много тога занимљивог испричао, а издвојио бих „Живу библиотеку“ (Living library), концепт започет у Данској. На исто место се доведу људи који су имали, па да кажем, другачији живот, као, рецимо, затвореници и ту долазе и људи који желе да чују њихова искуства. Размена искустава је вредност овог пројекта, али и инклузија у свом правом, изворном смислу.

20170210_092549-small

Доминик на сцени.

Дакле, овај концепт омогућава да чујете заиста другачија искуства и Доминик је рекао да је расположиво више „категорија“ људи (27 да будем прецизнији) и наставници широм света бирају са ким ће разговарати (наравно, са својим ђацима) онлајн.

Сајт који говори о овоме:

http://education.microsoft.com/diversity

20170210_093515-small

Николаос је толико динамичан да га је јако тешко уловити да слика буде довољно оштра. 🙂

Што се Грка тиче био је неизмерно занимљив као предавач, а и његово предавање је било сјајно. Тако да бих одвојио посебан дан да детаљно опишем шта сам све чуо.

Први дан на #NewTechEdu

18.20. (већ код куће)

Британци, очигледно, сматрају да је предавање – досадно. Такав је случај и са још једном мојом саговорницом данас, Рејчел Максвел. Зато ми је причала о активном мешаном учењу (Active Blended Learning). Оно што ово учење чини мешаним то је што комбинује онлајн са живом речи. Пре него што вам објасним шта је то у ствари, најпре да вам предочим предуслове. Наиме, на Универзитету у Нортхемптону праве кампус у коме ће бити учионице са флексибилним намештајем. Пошто овај тип учења захтева рад у групама, намештај је дизајниран тако да може да се помера и размешта по жељи. Е, сад излазимо из домена научне фантастике и прелазимо на учење. Идеја је да ђаци добију материјал који ће проучити код куће, а на самом часу дискутују о њему. Када радимо класично предавање, каже Рејчел, ми (вероватно) успемо да објаснимо 80%, док 20% остаје проблем ђацима. Овај тип наставе бави се градивом у баш тих 20% и на часовима фокусирамо се на оно што је проблем у том садржају. То би било моје површно објашњење, а детаљно имате у следећем филмићу преузетом са њиховог сајта.

Када сам је питао ко мени гарантује да ће деца проучити материјал код куће, одговорила ми је питањем – ко мени гарантује да су ђаци разумели и научили све оно што сам испредавао. 🙂 Углавном, ђаци ће временом схватити да је добро доћи припремљен на час (што јесте одлична ствар), а и кораци не морају да буду увек такви да морају прво да погледају онлајн материјал.

Још сам је питао која је разлика између овог и учења методом изврнуте учионице, на шта ми је одговорила да сличности има, али да је главна разлика у томе како им дајемо онлајн материјал. Код изврнуте учионице је једноставно; дате им презентацију или филмић. У овом случају материјал који им дају тако је презентован да они виде смисао у њему.

А ја и те како видим смисао у овој конференцији. Много тога може да се чује, види и да се о свему томе поразговара са људима добре воље да се нешто уради са овом нашом наставом. Ако нисте били први дан, већ знате да нас и сутра и прекосутра очекују лепе ствари. Видимо се тамо. 🙂

15.55.

Већ сам вам поменуо Доналда Кента и интересантну причу о вештачкој интелигенцији. Он је одвојио неко време за мене и урадили смо мини интервју, где ми је појаснио шта је заиста вештачка интелигенција (ВИ). Рецимо, једна врста ВИ вам је и Гугл јер он „зна“ шта ми желимо да укуцамо. ВИ о којем је причао може да процени шта је у градиву проблем за дете и да се фокусира на то. Такође, даје сваком детету довољно времена да може тај проблем да реши. ВИ може да нас одмени у оцењивању и то не само тестова, већ и да саслуша одговарање ђака и да га процени. Одахнуо сам када је рекао да ВИ не може да замени наставника, макар не још увек. Па шта је то што наставник може, а ВИ не може? Ми можемо да упознамо особине ђака, према чему и градимо однос током часа, што ВИ не може – вештачка интелигенција није емоционално интелигентна као што јесмо ми.

unnamed-small

Фотографисао Зоран Милојевић

То су биле добре вести за наставнике, а сада следе лоше. 🙂 Доналд каже да ми наставници нисмо професионалци свог посла. Пре него што скочите са столице да вам објасним. Наставници знају своју струку, али не знају много о томе како памтимо, на пример. Недостаје нам то психолошко образовање. И још нешто што није добро код наставника је то што – предају. Наиме, Доналд сматра да ће предавања временом нестати и да ћемо тако напокон ући у 21. век. За предавања (онако класична, као на факултету (факултет је поменуо у више наврата)) каже да су досадна. И да, још нешто занимљиво је рекао, а то је да је факултетско образовање од три, четири године предуго и прескупо. Јасно је да сам се избечио и питао колико би заиста требало да траје и човек је одговорио: једну годину. 🙂

14.55.

Ово је свакако прилика и да најавим предстојећи Фестивал новог британског филма, од 16. до 19. фебруара у Културном центру Београда. Био сам на једном од штандова Британског савета који промовише овај фестивал на оригиналан начин – преко виртуелних наочара.

20170209_134124-small

Е, овако сам озбиљан кад разговарам.

Могао сам да гледам филм о диносаурусима (који је правио Би-Би-Си) јер је некако примеренији мени као биологу, али, на срећу, нисам. То је, људи моји, толико реално да сам имао утисак да сам заиста на улици. Могу само да замислим на шта би личило да сам био међу џиновским гмизавцима…

20170209_134358-small

А овако изгледам у виртуелној реалности.

Питао сам да ли су ове наочаре испробали у учионици и одговор је да јесу, али у Сингапуру. Михаило Ђорђевић из фирме „VR Labs“ ми је испричао да су ђацима давали да буду у виртуелном свету пар минута (на врху планине, поред неке грађевине, у џунгли, где год) на самом почетку часа и њихову пажњу су придобили за цео час. Дакле, то би нам и те како решило дисциплинске проблеме у учионици. 🙂

13.15.

Одслушао сам предавање Доналда Кента из Британије у сали „Спејс“ о вештачкој интелигенцији у образовању. Заиста је било занимљиво, али не бих баш да вам преносим све што сам чуо јер је тога много. Ево само једна занимљивост: већ сада ВИ (Вештачка интелигенција) може да се „обучи“ на примеру стотињак есеја да оцењује есеје и тако нас замени у том мучном послу. Додуше, ми биолози чешће дајемо тестове, али би нам и те како значило да их неко оцењује наместо нас. 🙂

20170209_125944-small

Доналд Кент на предавању у препуној сали.

12.15.

Посетио сам штанд фирме „Division visual solution“ и (премијерно) имао прилике да видим паметну таблу на поду.

20170209_113324-small

Ово им је, ваљда, маскота.

То се зове „Active floor“ (превели бисмо га као „активан под“) и по њему се гази са задовољством. 🙂 Намењен је ђацима свих узраста, а осмишљене активности су да се тркају одговарајући на питања или праве причу. Постоји и игра меморије. И све је то применљиво и на биологију јер ви можете да убацујете, или да бацате на под, како желите, садржаје који су вам блиски.

20170209_113346-small

Није свеједно где ћете згазити.

Када сам их питао да ли су овај под испробали у њиховим (британским) учионицама рекли су ми да их нису постављали у те, већ у просторије где се окупљају сва деца из школе, попут библиотека. Наиме, за разлику од паметних табли које има свака учионица (човек ми је то саопштио ноншарлантно) овај под школа може да приушти само један.

20170209_120259-small

Успут сам се потписао на зиду. Креативни вандализам на делу.

10.25.

Срећом да имам директан превоз до „Беоекспоцентра“, где се, као и прошле године, одржава овогодишња конференција „Нове технологије у образовању“. Не баш срећна околност је да сам све време морао да слушам разговор једне путнице у аутобусу, која је разговарала са неким мобилним телефоном, те сам сазнао ко је кога лагао и зашто и ко се изнервирао, а ко не треба да се нервира… Права мала шпанска, турска или српска серија, како желите. Новим технологијама прилично смо изгубили осећај за друге људе, али и сопствену приватност. То смо изгубили, а шта смо све добили, тема је овогодишње конференције и прве панел дискусије којој сам присуствовао.

20170209_090859-small

Дакле, то су били гости.

Гости су били Гордана Кнежевић, директор издавачке куће „Klett“, Катарина Анђелковић, представница Центра за промоцију науке и Зоран Милојевић, шеф нас блогера. Већ сам „ошацовао“ да на конференцији има приличан број издавача и разлог зашто су они ту је тај, судећи према Горданиним речима, што нове технологије представљају изазов. Разјаснила нам је да пдф формат није е-уџбеник, већ такав уџбеник треба да буде интерактиван. Но, и уџбеник и све друго (3 де анимације, на пример) далеко су од српског издаваштва (за разлику од света) јер нема ко да их користи. Да би наставници могли да користе „рецепт“, односно да „кувају“, неопходан им је „шпорет“, сликовито је објаснила.

20170209_091524-small

Испод пројекције је званични хаштаг.

Катарина сматра да постоји све већи интерес да наставници користе нове технологије јер се јављају њеној организацији са жељом да прикажу свој рад. За разлику од ње, Зоран није био толико оптимистичан и према његовом мишљењу још увек мали број наставника користи ИКТ у настави. Такође, и ученици што их користе то чине на врло површан начин. Они не треба да буду конзументи, већ креатори образовних технологија. Зоран је поменуо и нас, блогере, односно какве ће нам активности бити. И да знате да смо прошле године ми блогери заједничким снагама, уз коришћење свих друштвених мрежа, достигли посећеност од 300.000. Ове године „пробијамо“ рекорд.

Новогодишњи осмех

Наново почињем блог и пошто смо још увек под утиском прослава новогодишњих празника, ред је да овај први чланак буде управо такав. Реч дајем колегиницама из Чачка. 🙂

Акција, уређење и прехлада, за крај 2016.године

Последња седмица 2016.године, обележена је празничном акцијом прикупљања пакетића за угрожену децу „Осмех на дар”, празничним уређењем кабинета и епидемијом вирусних прехлада.

Акција „Осмех на дар” реализована је у сарадњи са Канцеларијом за младе Чачак. Скупљајући слаткише и играчке у биолошком кабинету, ученици су се придружили другарима из других школа и послали предивне поруке деци којима ће пакетићи стићи. „Велике, дивне и чисте жеље, пуне љубави, доброте и пажње” већ су стигле до намлађих, радујемо се томе.

Школски простор је празнично украшен, посебно у учитељској згради где су малишани уз помоћ учитеља показали креативност и срећу у ишчекивању празника.

Кабинет за биологију је украшен биолошким материјалом. Са пуно маште и довитљивости старији ученици су израдили више дрвених – зидних јелки, са украсима од љуштурица мекушаца и бодљокожаца, шишарки, сушних плодова, гранчица четинара, плодова ароније и пироканте, дрвених, папирних и украса од глине, штапића цимета, осушених кришки цитруса, гранчица рузмарина, класја житарица, сасушених цветова хајдучке траве… Јелка од картона је постављена на сталак за слике, и сада се „шепури” поред костура, свог чувара. На малом ормару, између гранчица бора и тује, три Снешка Белића од пиринча, великог папирног Снешка и циметом украшених свећа, скрила се мала ушара (врста сове) у великој кућици. Пахуље, балерине, празнични симболи на прозорима…

И, да не појашњавамо више, посетили су нас ученици 3/4 и учитељица Лела Петровић, али и ми њих, и уверили смо се да најлепше снове сањају најмлађи…

А, вирус, он је доминирао, и код ученика и код наставника, зато смо ми имали толико времена да уређујемо кабинет… надамо се да је прошао, али ипак, проветравајте просторије и даље, вируси се не предају тако лако.

Срећна Нова година!

Биљна Ускоковић Брковић, проф.

Ана Вуловић, проф.

31. Шумски екосистеми – утврђивање

_nxbb8otzq01s6cjcfo1_500-smallПрипрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа:

Уводни део:

1. корак: Наставник испитује ђаке о основним појмовима у вези са шумама:

  • Како дефинишемо шумски екосистем?
  • Какви екосистеми шума могу бити?
  • Шта даје изглед шуми?
  • Како изгледа структура биоценозе шуме?
  • Каква спратовност у шуми може бити?
  • Какви еколошки фактори могу бити у шуми?
  • Које представнике – шумске становнике знате и како су се они прилагодили условима живота у шуми?
  • У чему је значај шума?
  • На који начин човек уништава и деградира шуме?
  • Како можемо да заштитимо и обновимо шуму?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају)

Главни део

2. корак: Испитивање за оцену. Наставник испитује појединачне ђаке и проверава колико су ђаци савладали градиво до сада.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају) и продуктивне (повезују знања)

Завршни део

3. корак: Ђаци процењују своје знање – појединачно и групно, уз аргументе зашто су такву процену направили. Прави се план како да резултати буду још бољи.

Активности наставника: модератор

Активности ђака: продуктивне (процењују, аргументују, дискутују)

30. Значај шума – вежба

10360957_791408997572293_2417284904675397517_nПрипрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа:

Уводни део:

1. корак: Ђаци фронтално одговарају на питања у вези са екосистемима шума.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају)

Главни део

2. корак: 1. „Смена генерација“

Ученици се поделе у три групе:
Прва група су „баке и деке“ који поседују шуму. Као стари, мудри људи они користе своју шуму, али је и чувају. Дакле, циљ је да група излиста све начине како шума може да се користи, а да се притом не уништава, јер постоји жеља да се ова шума остави млађој генерацији да и они живе од ње.
Друга група су „маме и тате“. У брзом времену у коме живе, њихов циљ је да што пре и што више зараде од наслеђене шуме, не водећи при томе рачуна у каквом стању ће она након тога бити. Дакле, ова група нема „ограничења“. Може да користи шуму слободно, без да се брине о њеном очувању.
Трећа група су „деца“. Наследили су руинирану шуму са много смећа, загађења, посечених стабала, уништених, истребљених или проређених врста животиња и других живих бића. Они добијају неограничени кредит од банке да могу да обнове шуму. Дакле, потребно је да излистају све начине како да шуму поврате на пређашње стање у време „бака и дека“.

На табли се црта табела:

zsume

Активности наставника: задаје задатак,водитељ

Активности ђака: продуктивне (изналазе решења)

Завршни део

3. корак: Табела нема наслове колона. У сваку колону се уписују идеје ученика (могу да допуњавају једни друге). Тек на крају се дају наслови колонама и то заједно са ученицима:

  1. корист/значај
  2. уништавање
  3. заштита

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања) и продуктивне (дискутују и закључују)

29. Екосистем зимзелених шума – обрада

_n7lxdnyfkz1tvxqzjo4_1280-smallПрипрема за час:

Артикулација часа

Уводни део:

1. корак: Обнављање знања о нивоима организације живог света, а посебно о екосистемима и посебно о екосистемима лишћарских шума.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Главни део

2. корак: Наставник предаје уз помоћ презентације.Можете да бирате између две.

Аутор прве је Ивана Дамњановић.

А имате и презентацију коју је направио Методичар: Шуме (21.12.2014).

Уз презентацију може да се приказује и хербарски материјал из школске збирке.

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Завршни део

3. корак: Ђаци у паровима решавају проблемске задатке на картицама. Свака картица је другачији проблемски задатак. Питања и решења имате на другом блогу:

Блог – Божанствена биологија: Година шума (17.12.2011)

Пар који не одговори на задатак има истраживачки рад за домаћи.

У овом случају може да се уради и техника гејмификација (увођење игре у наставу, најједноставније речено). Пар који је успешан добија значку (беџ) заштитника шума, на пример. Те значке могу и да се разликују (златна, сребрна, бронзана) у зависности од квалитета одговора, а могу се и додати питања (рецимо, зашто се у појединим шумама маховина може наћи на свакој страни света), па према броју одговора да се деле значке. Све ово је могуће одрадити и у софтверима попут Едмода.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају) и продуктивне (решавају проблемске задатке)

Облак ознака