Да ли сте знали да је наш лепи предмет инспирисао стварање музичког спота? Почећемо распевано.
Забава
Корелација
Уметност и биологија очигледно иду, а то потврђује и наша колегиница Енеса Рамадани која је свој видео назвала „Уметност у биологији“.
Корисни материјали
Видео-снимци које радо гледамо редовно прави наш вредни колега Славољуб Тоскић. Овог пута он и његови ђаци нам олакшавају наставну јединицу која се бави дисањем.
Са часова
Није само Славољуб вредан. За крај, уживајте у галерији слика потеклих са часова наших колегиница. Ђаци Љубице Савић обележели су недавни Светски дан јабука, а ђаци Милијане Муратовић направили су импресивни модел ћелије. Једна друга врста уметности – песме, дело су ученика Весне Милојковић.
Кравице, кучићи, мачићи, сви су неодољиви, али сви ми некако фаворизујемо једну од врста, када бирамо кућног љубимца. Следећи тест ће вам показати који је идеалан за вас.
Једно мале, по имену Рики (Ricky), добило је дом у породици која већ има пса, Ромија (Romy). Роми се плаши других паса, али не и мачића, мада му је требало времена да се навикне на новог станара. Ево како је изгледао први сусрет Рикија и Ромија:
Надамо се да пријатељство између Рикија и Ромија и даље траје, након сада више од годину дана. Да су пријатељи важни, тврди следеће истраживање. Изабране су групе од по четворо пријатеља и дато им је да одгледају видео оцењен са две звездице, а само једно од њих је могло да одгледа видео оцењен као врхунски (четири звездице). Након тога разменили су утиске. Очекивали бисмо да ће се онај срећник коме је било допуштено да види сјајан видео, осећати најбоље, али се заправо десило сасвим супротно. Те индивидуе осећале су се искључено из групе и самим тим јадно. Истраживачи су дошли до закључка да и најфантастичнија искуства делују безвезно ако се доживе без пријатеља.
Квиз за то колико сте саркастични немамо, али ако јесте такви, то је добро, каже истраживање које смо одабрали за крај. Осим што повољно утиче на психу, сарказам повећава и креативност.
Мушкарцима: да вам жене никад не би звоцале због фризуре, прочитајте следећи чланак. Наравно, жене звоцају и због многих других ствари, али од нечега се мора почети. 🙂
Да ли сте икад размишљали зашто длаке испод пазуха не расту као длаке на глави? Другим речима, длаке на глави расту све време и када се не бисмо шишали дошле би до пода. На срећу, длаке испод пазуха, али и на другим деловима тела, имају лимит у расту. Свака длака на телу пролази кроз различите фазе раста. Једна је анагена, када крв почиње да доставља кисеоник матичним ћелијама и оне крећу да се деле, дајући кератиноците, ћелије које формирају длаку. Када ћелије умиру, ослобађа се кератин који држи слојеве длаке заједно. Све док је длака у анагеној фази, може нарасти 1,25 центиметара месечно. Тада длака улази у следећу, катагену фазу, која траје отприлике две недеље. Достава кисеоника крвљу се обуставља, те длака у потпуности умире. Она се тада и истањује и гура ка површини коже. Последња фаза је телогена и тада фоликул длаке мирује од једног до четири месеца. Након тога, длака, која је све време била близу површине коже, опада. Са нормалног скалпа дневно тако оде од педесет до сто длака. Следећи пут када видите чешаљ или четку пуну длака, не паничите. То је вероватно нормално. 🙂
Углавном, длаке нарукама, ногама, испод пазухаи на стидномрегиону (код неких и још понегде)прођу ове циклусе за окотридесет до четрдесетпетдана, док длаке наглавимогу да растуу распону оддве до шестгодина. То је разлог зашто некиљуди имајусмешну, алидивну, дугу косу. 🙂
За неке послове можда и није вредно толико се трудити, посебно рано ујутру када на посао крећемо, али за неке, богами, треба устати и који минут раније. Који су то послови код нас, не знамо (у ствари знамо, али мудро ћутимо), али знамо којих су десет најплаћенијих послова у САД. Ако вас мрзи да гледате списак, одмах да вам кажемо да нема ни наставника, ни биолога. 🙂
Колега Рос (Ross Cooper) недавно је променио посао и од учитеља постао помоћник директора. И тако сав пун себе (а види му се по слици да јесте, прим.Метод) дао је пет савета како да што бољи будете у том послу (као да овде нико није помоћник директора и то бољи од њега, прим.Метод). Рецимо, први савет је да се побољша комуникација тако што помоћник неће причати са наставницима само о послу, већ и о приватним стварима, јер каже Рос „наставници неће да слушају некога ко искрено не брине за њих“.
Ко зна, можда ће овај изум убудућности бити део сваког дома са приновом. Поједини изуми, попут чипса, чичак траке (оба текста на Википедији написао Методичар 🙂 ) и нама добро познатог пеницилина, настали су случајно.
Пеницилин, колико нам је користио – користио је и бактерије су нам узвратиле ударац резистенцијом. Међутим, лек можда постоји и много је старији него што смо могли и да претпоставимо. Хиљаду година стара (из деветог века) маст за очи од црног и белог лука, вина и дела желуца краве, изгледа да уништава у приличној мери (90% чак) Staphylococcus aureus, познат као МРСА. Макар ако је веровати резултатима које су добили истраживачи са Универзитета у Нотингему из огледа са лабораторијским мишевима, као и на њиховим моделима.
Овај стари англосаксонски рукопис био је власништво британске библиотеке. Предвиђа се да ће до 2050. резистентне бактерије убити 300 милиона људи, али ако се све ово испостави тачним, откриће у библиотеци спасиће све те животе. И тиме ће бити потврђена још једна вредност библиотеке. Мислите о томе. 🙂
Пропустили смо да за нову, 2015. урадимо годишњи хороскоп за наше читаоце. И тај пропуст нећемо надокнадити, али смо вам ипак за данас припремили нешто специјално. Инспирисао нас је амерички уметник Дејмон (Damon Hellandbrand), који је направио галерију чудовишта по угледу на хороскопске знаке:
Бикове иритира црвена боја – истина или трач? Нећемо се бавити тиме, већ самом црвеном бојом. Да ли сте знали да крв разних животиња није увек црвена? Код многих гуштера и амфибија она је заправо зелена, јер садржи и жуч. Научницима још увек није најјасније да ли је она природна одбрана од грабљивица или тек отпадни материјал који се нашао у крвним судовима. Јастози и други ракови, као и главоношци имају плаву крв, јер уместо гвожђа у еритроцитима имају бакар. Чланковити црви и пужеви имају хемоглобин попут нас (и крв им је црвена), али се он не налази у крвним ћелијама него слободно плива у крвној плазми. Инсекти уместо крви имају хемолифу, која је жућкаста.
Некада и реке умеју да буду „крваве“, као што се то десило у Кини прошле године. Река се пред очима мештана напросто обојила у року од пар сати. У питању је, највероватније, хемијско загађење, које за ову многољудну земљу није баш неуобичајено.
Ми знамо да двојајчани близанци, како им већ назив каже, настају из две различите оплођене јајне ћелије. И то је довољно добро објашњење. Међутим, следећи текст приказује да читава та ствар са близанцима уопште није тако једноставна и разматра феномен химера, које се јављају и међу људима. Најједноставније (али можда не и најтачније) објашњење поменутог феномена је да уместо да се два зигота зачета у исто време развијају засебно, они се, да кажемо, слепе и настављају да формирају један организам. Тај организам сада садржи два различита (близаначка) генома и уколико они потичу од (несуђених) девојчице и дечака, јавиће се хермафродитизам. У блажем случају, родиће се дете са две различите боје очију, попут популарног Дејвида Боуија.
На почетку овог чланка је слика која ће вам већ разјаснити какве комбинације близанаца могу да се развију, а следећа слика разјашњава како да се они разликују када се роде. 🙂
Рак
Наш колега из Калифорније, Форест (Forrest Galante), пронашао је јастога у Пацифику који је прави шампион. Његова маса је износила 5,5 килограма, што је рекорд, с обзиром да припадници његове врсте ретко достижу четири пута мању тежину. Овај рак је стар целих 70 година. Форест је, усхићен, отрчао да се похвали породици овом ловином. Породица је већала и одлучила да не поједе ову старину, већ да је однесу локалном центру за конзервацију морског живља, где је и пуштен на слободу.
У Индонезији, да би жена могла да постане полицајац, мора да прође тест невиности. Јасно је да је ова неуобичајена процедура запошљавања скренула пажњу јавности, а пре свега организација које се баве људским правима. Ово не само да је сексистички, већ заиста никакве везе са здравим мозгом нема да је тај тест икакво мерило; башка што је и сам тест као показатељ доведен у питање. Оваква дискриминација жена не виђа се само у Индонезији; пракса тестирања невиности за разне циљеве, спроводи се и у Турској, на пример. Познат је случај из 1990. када је ученица једне школе извршила самоубиство након што је тестирана, а према инструкцијама директора школе. Сам тест варира од културе до културе; негде се то чини опипавањем, а на другим местима пуким посматрањем да ли на химену има оштећења. У једном селу у Мароку тест је заиста маштовит. Жена легне са испруженим ногама, а друга, обично старија жена, поломи свеже јаје над њеном вагином. Уколико се садржај излије у њу, сматра се да тестирана девојка није више невина. Но, без обзира на методу, две ствари се сматрају меродавним; неоштећен химен и узан вагинални отвор.
Од преко 1.000 познатих врста, смртоносних за човека је тек 25. Но, и то је довољно да нас инспирише да вам представимо чланак који се бави историјом отрова:
Некада су нам стреле много више значиле него данас. Како смо од ловаца и сакупљача постали купци хране, објашњава Рут (Ruth DeFries) са Универзитета у Колумбији.
За стрелце имамо још и један једноставан, али задивљујући трик са стрелицама:
Јарац
Попели смо се козјим стазама и набасали на – планинске коке (тинамуе). Ове птице су заиста занимљиве, али јаја која легу још и више, јер показују јединствену особину иридисценције. Наиме, њихова боја се мења зависно од угла под којим их посматрате. Јаја птица, ма колико год шарена била, поседују свега два пигмента. Код тинамуа постоји још један, додатни, трик, који је испитао тим са Универзитета у Акрону, под вођством Бранислава Игића. Он се састоји, пронашли су, од веома танког премаза преко љуске, у чији састав улазе калцијум-карбонат, калцијум-фосфат и микс органских једињења попут протеина.
Нећемо да проливамо воду, већ ћемо започети причу о њој. Хиљадама година филозофи, попут Аристотела, тврдили су да чиста (дестилована) вода нема укус. Заправо, да је она „почетна тачка“ за укус, баш као што су то мрак за чуло вида и тишина за чуло слуха. Ипак, много касније, истраживачима је постало јасно да и оваква вода може да надражи чуло укуса, а двадесетих година прошлог века постало је јасно да је при томе важно и шта смо јели пре тога. Уколико смо јели кисело, дестилована вода ће нам изгледати слатко, а уколико смо лизнули со, биће нам горка.
За које рибе је у реду да се нађу на трпези? Следи постер који то приказује, али не онај који би направио гастроном или лекар нутрициониста, већ еколог. Неке врсте су сувише ретке да би се ловиле.
Па, редовни читаоци нашег блога знају да ова метода за нас и није тако нова. Трагајући за нечим новим, дошли смо до новог хемијског елемента. Има атоме чија је релативна маса 249, те чак 117 протона у језгру:
А уколико сте при парама, у блиској будућности моћи ћете и цртање и многе друге радње да обављате уз помоћ роботизоване руке коју покрећу – ваше мисли:
Израз – снага ума овиме ће добити и буквално значење, а што се појединих научника тиче, ум их привлачи као муве шећер, те уче како да обликују нашу меморију. Звучи језиво, а о чему се ради прочитајте:
Но, колико год се трудили, што се неких мистерија тиче, тешко да ћемо отићи далеко. Рецимо, да видимо да ли се ишта дешава са нашом „душом“ након смрти. Следећи текст (макар) даје одговор шта се дешава са телом:
Но, да не улазимо у морбидне теме, ево једне лепе – математике. Како лепе, помислићете, кад 1. биологија је лепша (и бићете у праву, наравно 🙂 ) и 2. није математика уметничка слика. Е, у овом другом случају нећете бити баш скроз у праву. 🙂
Дан када ће синтетички живот постати ново царство живог света изгледа да је само питање времена. Још пре три године направљена је прва ћелија која је потпуно функционална и може да се размножава, а све то кодира синтетичка ДНК:
Позната компанија „Дизни“ прави сасвим другачији живот, онај из света маште. Њихови цртаћи омиљени су широм света, али им то није било довољно, па су пробали да фантастични свет још више приближе гледаоцима:
У нашем и у другим пословима можемо и да се усавршавамо, па што да не и да стекнемо неку титулу. То је, наравно, жесток посао, али није довољно само стећи је, већ и научити како се пише:
Требало би да послушамо савет дат у називу овог сајта, јер стручњаци упозоравају да стање у српском језику никад горе било није. О томе у тексту који смо одабрали за крај:
Некада људи кажу да колико год се трудили да прикријемо своје праве особине, ипак се оне на крају некако открију. Но, стоји да је карактерне мањкавости ипак лакше сакрити од телесних, под условом да су вам оне уопште важне.
Испоставило се да физички изглед неким истраживачима јесте важан, па су направили просечан изглед средовечног мушкарца у Холандији, САД, Француској и Јапану. Ови први су високи и нормалне грађе, други мало нижи и мало корпулентнији, а уосталом видите и сами:
Пристигло нам је писмо од Иване Јовчић, извршног директора Међународног фестивала зелене културе (Green fest):
Фестивал ће се ове године одржати од 13. до 15.11.2013. године у Дому омладине Београда. Улаз на све садржаје је бесплатан, али због ограниченог броја места, потребно је послати резервацију за едукативни део на natasa.lakic@cuzs.org. Више информација можете наћи на www.greenfest.rs, а у документу који следи видећете сатницу и опис радионица:
Ту ћете пронаћи заиста велики број филмова и то распоређених у различите категорије (па и биологију). Не бисмо издвајали ниједан посебно, али следећи филм заслужује пажњу:
Додуше, живи смо људи, нисмо роботи, грешке нам се дешавају, само је важно да их не понављамо. Треба ово имати на уму, посебно у време када је популарно да смо криви чак и кад нисмо. Но, да не начињемо тмурне теме, већ да пребацимо на шалу:
И да филмом и завршимо. Овај спот не приказује образовање у Србији, али макар приказује Србију у једном другачијем и лепом светлу:
Имате један једини микроскоп у целој школи који треба да искористите за вежбе у петом разреду приликом изучавања ћелије и питате се којом магијом то да изведете? Ускоро више нећете имати проблем са тим, јер паметни телефон ће моћи да се користи и као микроскоп:
Док смо још у микро свету, представљамо вам једну слику, можда не баш толико микро, али свакако за нас довољно малу да је најчешће не примећујемо. Па ипак, предивна је, а текст испод открива начин како оваква слика доспева на интернет и изазива дивљење бројних посетилаца сајта:
Претходне фотографије су вероватно једне од најневероватнијих, а следеће су, према часопису „Национална географија“ најбоље. Ми можемо само да се сложимо да такав статус заслужују. Уживајте. 🙂
Као што сви већ знамо, криза је толика да ће плате у јавном сектору бити умањене, али само ако прелазе 60.000 динара. Ово је названо порезом солидарности и иако је јасно да просветарске плате ово (нажалост) качити неће, а пошто је солидарност нешто што ми просветари често практикујемо (посебно када су штрајкови у питању, па пола школа штрајкује, пола не, а већина нема благу представу шта заправо ради), преносимо вам десет мера штедње које се ових дана могу наћи на интернету, уз све наше коментаре и занимљиве линкове.
Не вреди Роје! Дајмо му наше носеве и бежимо!
1. Забрана запошљавања родбине даље од трећег колена!
С обзиром да сви знамо колико просечан Србин има родбине, ово је више него разумна мера штедње. 🙂 Ми баш немамо чланак о рођацима, али имамо о прецима људи и то са наших простора:
2. Време ефективног спавања на послу смањује се за 20%.
Уколико спавате на часовима, молимо вас да ову активност ограничите само на оне када дајете тестове и евентуално испитујете ђаке за оцену (видећете, то ће довести и до пораста постигнућа ђака). Уколико не практикујете ову активност и не знате како да је изведете, а желели бисте, одмах да вам кажемо да има наде. Научници су измислили вакцину која проузрукује падање у зимски сан, за сада код пацова:
3. Увођење правила да на пуш паузу иду само пушачи.
Јасно је да су пушачи најзабавнији чланови колектива, али је, према писању „Блица“ и тако довољно што наставницима на пуш паузи у средњим школама друштво праве – њихови ђаци:
4. Број злоупотреба службеног положаја смањује се за 25%.
Ова мера се, преведена на наше прилике у просвети некако највише односи на директоре, с обзиром да су баш због овога честа мета медија. Шест озбиљнијих захтева у односу на овај дати (мада, није ни овај за одбацити га :)), а за лидере у школама, даје следећи сајт:
5. Забрана коришћења службеног аутомобила у приватне сврхе у кругу већем од 1000 километара.
Нас ово, нажалост, не дотиче, али би овакве мере штедње свакако допринеле смањењу емисије угљен-диоксида у атмосферу. На ту тему, један занимљив текст:
Ово је вишеструко корисна мера; не само да штедимо, већ побољшавамо и здравље и манекенску фигуру. А недостатак хране можемо увек надокнадити маштом, а Бог зна да је ми наставници имамо на претек. Ево неких идеја:
7. Активност на Фејсбуку током радног времена ограничава се на три статуса и пет лајкова по сату.
Ова мера штедње неће одговарати баш наставницима који су поборници увођења ИКТ у наставни процес, али сви морамо да будемо спремни да поднесемо неке жртве. Ово би значило и мање времена за пријатељство између наставника и њихових ђака на овој друштвеној мрежи, а тиме се сасвим озбиљно бави следећи текст:
8. Увођење ПДВ-а на козметику, чарапе и парфеме који се продају на послу.
Ми биолози потпуно разумемо колег(иниц)е које купују од довољно љубазних продаваца да „дођу на ноге“, тј. у школу, а такође и оне колег(иниц)е који раде додатне послове продајући између осталих и својим колег(иниц)ама магнете за бољу циркулацију, накит, памучне пиџаме, постељину и друге неопходне делове покућства. Уосталом, и животињски свет се повремено огледа у пословима који наизглед превазилазе њихове могућности:
10. Број ефективних радних сати током дана повећава се на 45 минута.
Е, мало и ми просветари да ликујемо, пошто ово очигледно важи за друге струке. 🙂 Нама се број ефективних радних сати рачуна по формули: (45 пута норма) + (остали облици рада пута четрдесеточасовна радна недеља) + (папирологија пута мно-о-ого) + (рад код куће, а све оно што нисмо завршили пута бог-ће-га-знати колико). Да бисмо макар онај најважнији део посла, а на који „отпада“ најмање времена што ефикасније радили, ево неких савета, којих што каже колегиница Дејана, никад доста:
И на крају, не можемо а да се не запитамо ко је крив за то што смо морали да предузмемо све ове очајничке мере. Ми на то питање одговор немамо, али макар (од прошлог месеца и званично) имамо одговор на питање ко је крив за глобално загревање:
Забава
Корелација
Корисни материјали
Са часова
Био-блог 