Дорада савршеног

У кинеској провинцији овце из тора тринаест су се врло чудно понашале и кретале укруг. Овај чудни догађај је вероватно покренуо још најмање пет теорија завера, али је објашњење крајње приземно.

Занимљивости

Ево зашто су највероватније овце показале овакво чудно понашање:

24 седам: Да ли је решена мистерија? Стручњаци откривају због чега су овце шетале 12 дана укруг (23.11.2022)

Са домаћих животиња прелазимо на кућне љубимце. Да ли сте знали да мачка када вам унесе своје лице у ваше заправо не тражи пољубац, нити има намеру да вас љуби? Ваше лице је сјајно место за њушкање јер она жели да запамти ваш мирис који је за њу главни начин распознавања. Још неке мачје рутине можете наћи у следећем чланку.

Funcatz.com: Cat Behaviors That Are Paw-sitively Perplexing & Curiously Odd (5.10.2021)

Институције и орагнизације

Многе лепе текстове, слике и фотке маца и куца можете наћи на друштвеним мрежама, али колико нас такви садржаји разнеже, толико нас други узнемире. Најактуелнији су они о насиљу у школама, које можда није кулминирало, али јесте кап која је прелила чашу. Наставници излазе на улице јер немају другачији начин да зауставе насиље – спречавају их бесмислене процедуре, много узлаудних састанака и нејасна правила. Министар је најпре тврдио да је систем савршен, али изгледа да и савршенству треба дорада.

Политика: Нове мере против насиља у школама до 20. децембра (29.11.2022)

Са часова

Видећемо шта ће се у тако кратком року променити, али се некој промени надамо. Оно што се свакако не мења је добар рад наставника биологије у школама. Наташа Грујичић Исаков је на креативан начин са својим ђацима обрађивала генетику и модели настали на њеним часовима су безмало сјајни. Ускоро ћемо са петацима радити живот на копну и води и видећете решења са часова Жељке Симић. Модел плућа настао је на часу Марте Мајорски.

Корисни материјали

И да завршимо добрим радом и нашом звездом Славољубом Тоскићем. Његова ученица направила је врло оригиналан модел срца, који може послужити за вршњачко учење. Остављам вас да у миру погледате видео прилог.

За наше птице

Жељко Станимировић нас подсећа да, ако смо са ђацима правили кућице и хранилице за птице, сада је право време да их поставимо. Временске прилике одговарају, а и птицама ће бити потребно неко време да се привикну на наш ручни рад и да долазе.

Корисни материјали

Ако још нисте направили хранилице за птице, ту ускаче у помоћ колега Славољуб Тоскић, односно његови вредни и паметни ђаци.

Са часова

Ђави су нам вредни и паметни, а наставници биологије задају креативне задатке и та комбинација је одлична. Лепи цртежи и колажи су нам пристигли са часова Оливере Коларић, модел ћелије је настао на часу Радета Перуничића, а пано о расту и развићу правили су ђаци Леле Недељковић.

Предстојећи догађаји

Након ових слика, да најавим и покретне слике, како их већ зову, а у којима можемо да уживамо онлајн и бесплатно. Време бирамо сами, а све имамо на сајту:

Green Fest: Školski program

Занимљивости

Кад смо код филмова, ја имам два за вас за крај данашњег чланка. Једна је наша емисија о гљивама и водитељи су деца, а друга је на енглеском језику и води је наш колега биолог који је дозволио да га мрави уједају. Он је то урадио зарад истраживања, али је свеједно чудно. 🙂 

 

Дан наставника

Јуче је био Дан просветних радника и у складу са тим пристигла је честитка од самог врха.

Важни датуми

Глас јавности: Ружић: Веома нам је важно да запослени у просвети унапређују своја знања и да буду мотивисани (9.11.2022)

Нисам сигуран да разумем како ће Министарство постићи да будемо мотивисани и сведоци смо да је интересовање за наш посао никада мање, али што се тиче унапређивања знања, мислим да може да помогне наш колега Жељко Станимировић који је предложио следећи прилог.

Стручно усавршавање

У питању су три предавања наших стручњака из области екологије и пронаћи ћете их у линковима који воде ка Јутјубу.

Са часова

Наравно, стручно усавршавање мало значи ако нема примене у пракси. Зато сад дајем мало простора управо томе. Ученици Љубице Савић правили су моделе од разних, чак и јестивих материјала, а ученици њене презимењакиње Данијеле Савић правили су еколошке кесе. Лепи цртежи потичу са часа Весне Милојковић.

Корисни материјали

Добар рад нам пристиже и од нашег неуморног генијалног колеге Славољуба Тоскића. Препуштам вас његовим чаролијама, а ја вас за сада напуштам и, уз министра, желим срећан празник. 🙂

 

Природна интелигенција

Дан интелигенције је био 1. октобра, али се активности у школама одржавају целог месеца. У њих су се, логично, укључили и наставници биологије.

Важни датуми

Колегиница Маријана Пауновић је написала:

„Ученици одељења 6-1 ОШ “ Други шумадијски одред” из Марковца, су учествовали у међународном пројекту Дан интелигенције 2022. у организацији Менсе Србије. Циљ пројекта је да се кроз различите активности стимулише интелектуални развој деце. Тема нашег пројекта је била Игра меморије, где су ученици сакупили парове истих листова биљака из школског дворишта и залепили их на картончиће. Након тога, организовано је такмичење, где су ученици проналазили парове истих листова и описивали њихове карактеристике (оно што је научено на часовима биологије). Победник је био ученик који је сакупио највише парова и успешно описао листове. Пројекат је трајао недељу дана – од 18.-25.10.2022. и ученици су уживали док су правили игрицу, а и током такмичења. Такмичењу су се придружили и млађи основци, па су и они научили нешто ново о грађи листа.“

Корисни материјали

Било је још лепих догађања у школама, али пре него што пређем на примере одличне праксе, да се надовежем на интелигенцију из угла биолога. Заправо, то ће ипак урадити наш сјајни колега Славољуб Тоскић, и то наравно о нервном систему.

Са часова

И као што сам обећао, следе два примера занимљивих активности. Маша Ана Којановић је написала:

„У школи смо привели крају и четворонедељни пројекат посматрања развоја различитих врста биљака у истим условима. Сада ћемо их искористити за експерименте у вежбама: дисање, фотосинтеза и транспорт воде и супстанци. Мерили смо на биљкама дужину корена, висину биљке, број листова и све што смо могли.“

Гордана Владић ми је писала:

„Најпре, моји ученици су радили  модел и пано МИТОЗЕ и МЕЈОЗЕ. Ученици 6. разреда су вегетативно размножили чуваркуће. Садили су их у саксије које су сами правили од пластичних чаша, мрежица за воће, каменчића и посебне смесе за бетон. Ученици моје колегинице Радојке Драговић направили су дивне моделе ћелија.“

Из штампе

На часовима биологије свашта се ради – и експерименти и моделовање, а проверава се и интелигенција. Оно што се више неће радити је родни идентитет. Шта ће се радити наместо тога, открива текст који сам одабрао за крај.

Данас: Издавачи изменили уџбенике: Шта ће на крају писати о полу и роду у биологији за осми разред? (28.10.2022)

Хелијумска ћелија

Данас је Дан Биолошког факултета Универзитета у Београду. Надам се да су лепо прославили данашњи дан, а рекао бих да их је време послужило.

Предстојећи догађаји

Са факултета селимо се у њихов комшилук, у Природњачки музеј. Прекосутра нас тамо очекује једно интересантно предавање о еволутивној стратегији људске врсте.

Већ сутра, у Петровцу на Млави, Природњачки музеј организује и изложбу.

И тако дан за даном, а захваљујући Жељку Станимировићу знамо да нас за викенд очекује и једна лепа екскурзија. Више о томе сазнаћете на овом линку. 

Стручно усавршавање

У октобру нас очекује и једна обука, која је бесплатна и посебно је интересантна нама биолозима.

ЗУОВ: Позив за пријаву на бесплатну обуку: Подршка остваривању слободних наставних активности у основној школи које се односе на област екологије и одрживог развоја (пријава до 5.10.2022)

Ја бих вам препоручио и оналјн обуку која нам је заиста значајна и за наш посао наставника и за сате стручног усавршавања унутар установе. Дакле, обука је корисна, а лагана, ради се о породичном насиљу и како реаговати. Можете се регистровати на овом линку и одмах приступити курсу, а радите га својим темпом. 

 

Методика

Осим корисних обука, увек нам је корисно оно што дели са нама наш неуморни колега Славољуб Тоскић. Овог пута бавио се ћелијом и верујем да ће вас његов рад инспирисати да направите нешто слично и једнако лепо.

Са часова

Следи још примера добрих рада наших колега. Ћелијама су се бавили и ђаци Живице Ђорђевић, а ђаци Силвије Јовичић су нам показали колико воле биологију кроз ликовне радове. Стрип је радио ученик Лидије Лончар Павловић.

И за крај једно дело нашег иностраног колеге. Не знам како је насликао све ово на табли и колико му је времена требало, али заиста је импресивно. 

Зар не? 🙂

Дрвеће по глави становника

Хајде да данас почнемо распевано.

Забава

Музичка нумера има везе са биологијом, али није Констрактина песма у питању. 🙂

Методика

Следи још један снимак, али овог пута није у питању музички спот. Но, свакако је корисно за нас наставнике биологије, а дело је нашег познатог колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Још мало добре праксе са часова: галерија радова наших ђака. Модели ћелија и њихових делова дело су ђака Оливере Коларић, а модели очију од Видице Штетин. Интересантне шеме правили су ученици Наташе Ранђеловић.

Из штампе

Са еколошким темама сам почео, са њима и завршавам. Италијани су израчунали колико стабала треба да посади свако од нас да би се климатске промене напокон окончале. Ко зна, можда ће нам и пошумљавање једног дана постати обавезан део часова, осим израде модела и лепих цртежа. Препуштам вас чланку који ће вам открити колико је засађених младица потребно. 

Курир: Откривено колико дрвећа мора свако да посади да победимо климатске промене: Италијани направили апликацију која помаже (12.2.2020)

Чланак по мери биолога

За почетак имамо позив из Крушевца.

Предстојећи догађаји

Удружење биолога Крушевац, под покровитељством Локалног акционог плана за децу и Града Крушевца, реализује цетврти Дечји научни камп 2022 „Наука по мери деце“.

Реализација пројектних активности предвиђена је за период 17.09-01.12.2022. и обухвата: боравак деце предшколског и основношколског узраста на Јастрепцу са низом активности, стручне посете природном добру „Осредак“, фабрици воде у Мајдеву и Институту за крмно биље Крушевац, едукативне радионице и активности у Научном клубу Крушевац, ПУ „Ната Вељковић“, мини фестивали науке у ОШ „Јован Јовановић Змај“ , ОШ „Бранко Радичевић“ и ОШ „Јован Поповић“, фестивал биологије – Биофест 4.

Партнери и пријатељи пројекта су: Центар за стручно усавршавање Крушевац-Научни клуб, ПУ „Ната Вељковић“, ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Јован Јовановић Змај“, ОШ „Бранко Радичевић“, Стем образовни центар Београд, Факултет за физичку хемију – Универзитет у Београду, Јастребац Лејк Ризорт, Трајал корпорација, ЈКП Крушевац, Водовод Крушевац, Институт за крмно биље Крушевац, Еду Балкан, Дата Статус, удружење Креатива-креативно образовање Београд, Телевизија Плус и Еурокомпас.

Заједно за „Крушевац по мери деце“.

 

Из штампе

Изгледа да програм наставе биологије није био по мери Министарства просвете и министар Бранко Ружић је захтевао његову поновну процену.

Данас: Полни и родни идентитет: Шта је спорно у програму и уџбеницима биологије за осми разред? (13.9.2022)

Оно што је уследило је одговор на захтев, који је очекиван.

Данас: Српско биолошко друштво: Програм биологије за осми разред у складу са науком (15.9.2022)

Оно чиме ће министарство, а богами и факултети, морати да се позабаве је што наставничка професија више није по мери младих. Чак и настава биологије. Национална служба за запошљавање у Београду кажу да и нашег кадра недостаје, заједно са физичарима, хемичарима, математичарима и историчарима.

б92: Просвета у проблему, наставнике траже и на друштвеним мрежама: „Плате мале за велики труд“ (9.9.2022)

Са часова

Да су плате мале, то знамо, а да је труд заиста велики, стално нам доказују наше вредне колеге. 

Кућице за птице дело су ђака Драгане Станишић, а модели ћелија настали су на часовима њене имењакиње Драгане Дулановић Суботић. За рециклажне торбе заслужни су ученици Данијеле Савић.

Методика

И ја сам био вредан, па направио презентацију за шести разред.

 ПП: Разлике међу ћелијама

Уз презентацију, иде и следећи филмић:

Надам се да ће вам користити, а ми се видимо следеће недеље.

 

Још једна година са Биолошким блогом

Ове недеље полазимо у школу, па ред налаже две ствари. Прва је да и Биолошки блог почиње са радом, а друга је да ђацима и колегама пожелим успешну нову школску годину. Да би таква и била, надам се да ће помоћи и сваконедељно издање Биолошког блога, званичног блога Српског биолошког друштва.

Стручно усавршавање

Управо од овог Друштва имамо један леп позив и ја вам га прослеђујем у оригиналу:

Поштоване колегинице и колеге, професори основних и средњих скола,

Српско биолошко друштво вас позива на III Конгрес биолога Србије (21-25. септембар 2022, хотел Палисад, Златибор).

У склопу Конгреса биће презентоване различите биолоске теме/области биолошке науке.

Посебно вас позивамо да присуствујете и излагањима у оквиру методичке секције (24. и 25. септембра), на којима ће се презентовати савремене наставне технологије и дидактички модели у наставном процесу биологије.

Према важећем Правилнику о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника, (Службени гласник РС, бр 109, 19. новембар 2021), сви професори учесници и слушаоци Конгреса добиће Уверење о тој делатности, које се вреднује у складу са члановима 4, 7. и 14. овог Правилника.

С колегијалним поздравом,
Организациони одбор СБД

Методика

Не знам да ли ће колегиница Наташа Ранђеловић имати излагање на конференцији, али је већ на Фејсбук групи поделила са колегама прегршт корисног дидактичког материјала. Свакако бих издвојио десет радионица са темом одрживог развоја које су настале као производ пројекта „Боље је ОдРживо“ који је реализовало Друштво младих истраживача Бор у партнерству са три образовне институције из Бора. Пројекат су подржале владе Швајцарске и Немачке, а имплементирао ГИЗ. Наташа је испробала радионице са ђацима и каже да су одличне.

Линк за радионице о одрживом развоју

Наташа нам је препоручила и један филмић који је такође настао у оквиру поменутог пројекта.

Са часова

Осим Наташиног, примера доброг рада увек има на часовима биологије. Лепе паное правили су ђаци Силвије Јовичић, а модели система органа за излучивање радови су ђака Оливере Коларић. Школски пројекат однос површине и запремине радили су ђаци Тамаре Микић.

Пројекти

Ђачки пројекти су увек сјајни, а за крај један озбиљан пројекат организације WWF. Пројекат има необичан назив, а сазнаћете и зашто ако кликнете на линк.

WWF: Најскупља столица на свету (приступљено 29.8.2022)

Што се Биолошког блога тиче, он је за вас још увек бесплатан, баш као и мој рад. 🙂 Видимо се следеће недеље.

 

Радите мање и чините више

Најпре да проследим један позив.

У четвртак, 22.11. 2018. у 14:оо у библиотеци Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ одржаће се састанак и разговор свих заинтересованих (наставници, професори, факултети…) чија ће тема бити планови и програми наставе биологије у школама. Састанак и закључци ће послужити као основа за даље деловање СБД. Позив је упутила професор др Јелена Кнежевић Вукчевић.

Текст који сам први одабрао за данас није у вези са програмима, али има везе са школском документацијом.

Ученици.ком: Што равнатељи желе од писане припреме за наставни сат? (19.10.2015)

Читајући овај текст можемо закључити да наши суседи имају неке сличне проблеме као и ми овде. Увек је добро видети туђа искуства, можда и нека боља решења, а идеалан пројекат који нам то омогућава је eTwinning. Ако не знате шта је то, право је време да се упознате. То је пројекат који омогућава наставницима да путују и посећују иноземне школе.

Učenici.kom: Što je eTwinning? (13.11.2015)

Наравно, туђа искуства и лепе идеје других наставника можемо видети и на друштвеним мрежама. Ученици у ОШ „Светозар Милетић“ из Земуна правили су моделе ћелије и сунђера од глине. Ментор је наставница Александра Лукић.

 

 

Модели су наравно дивни, али и да нису, није толико важно. Битније је да су ђаци ангажовани и да моделе праве – сами. Тако нас учи текст који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Maње радите уместо детета и тиме ћете му чинити више (25.12.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо састанак СБД;
2. видели смо туђа искуства у припремању часа;
3. упознали смо се са пројектом ЕУ;
4. дивили смо се моделима које су правили земунски ђаци;
5. послушали смо савет за крај да мање радимо. 🙂

Финску за Шведску

Одмах на почетку оштро, како нас је Боба Недић већ навикла у својим текстовима.

Клотфркет: Опростите школама, не знају шта раде (2.12.2017)

Наша жеља је да будемо модернији од најмодернијих друштава, каже у тексту Боба. Обично, можда не као најмодерније, али најнапредније школство, користимо пример Финске. Ред је да малко и мењамо земљу. 🙂

Зелена учионица: Како у Шведској изгледа образовање деце са сметњама у развоју (28.11.2017)

Било би заправо идеално да је могуће добре иноземне примере само преписати. Другим речима применити готове „рецепте“. Математичари би рекли – алгоритме.

Школогија: Постоји ли алгоритам за успешно креирање часа? (19.11.2017)

Верујем да ће и час (а и ми сами) бити успешнији ако се стручно усавршавамо. Ево два текста баш о тој теми.

Бигзов школски портал: Просветни радници на усавршавању (24.11.2017) & Онлајн или „офлајн“ семинари (27.11.2017)

 

Оно што нас очекује није семинар, али јесте један добар рад током викенда. У суботу нам предстоји општинско такмичење из биологије и остаје ми само да свима пожелим много успеха.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Опростили смо школама;
2. скокнули до Шведске;
3. покушали да нађемо алгоритам за успешан час;
4. говорили о стручном усавршавању;
5. пожелели смо успех на такмичењу.