Лековито биље и човек змај

Градско такмичење је на прагу, ево већ у недељу и некако смо успели (или нисмо успели) да сазнамо где идемо, односно које су нам школе домаћини. Но, као да нам такмичења није довољно, имам једно баш лепо за вас.

Конкурси и смотре

Што кажу, слика говори хиљаду речи, а слика са речима говори милион. Све вам је ту. 

Корисни материјали

Када смо код биља, петаци често праве хербаријуме. Да бисмо им олакшали овај посао, ту су ђаци колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Лепе хербаријуме, али и експерименте са биљкама и паное о заштити животне средине правили су ђаци Силвије Јовичић. Ученици Милијане Муратовић су приказивали циклусе развића, а ученици Жељке Симић су представљали делове људског скелета. 

Наука

Жељкини ђаци бавили су се скелетом човека, а то су прошле године радили и научници. Додуше, врста којом су се бавили није баш наша, али је сродна. Ради се о врсти Homo longi. 

Bigthink.com: Homo longi, the dragon man: Researchers identify our closest relative (29.6.2021)

Још 1933. откривена је мистериозна фосилна лобања у близини града Харбин у провинцији Хејлунгђанг у североисточној Кини. Лобања је била скоро савршено очувана, са четвртастим очним дупљама, дебелим избочинама обрва и великим зубима, али тада нико није могао тачно да објасни коме је припадала. Лобања је много већа од оне коју има Homo sapiens и друге сродне врсте, а сама величина мозга је била слична оној коју имамо ми. Све до данашњих дана место настанка и период настанка је остао неразјашњен.

Сада је тим кинеских, аустралијских и британских истраживача коначно решио загонетку. Лобања представља до сада непознату изумрлу људску врсту. Истраживање, објављено као три студије у часопису „Иновације“, сугерише да је ово наш најближи рођак у људском породичном стаблу.

Назван Homo longi, што се може превести као „Змајева река“, добио је име по провинцији у којој је пронађен. Идентификација лобање, за коју се сматра да потиче од педесетогодишњег мушкарца, делимично је заснована на хемијској анализи седимената заробљених у њој. Научници су га „сместили“ у средњи плеистоцен, пре 125.000 до 800.000 година. 

Предвиђа се да је заједнички предак лонгија и сапиенса живео пре отприлике 950.000 година. Штавише, то сугерише да су обе врсте делиле заједничког претка са неандерталцима пре нешто више од милион година, што значи да смо се можда одвојили од неандерталаца 400.000 раније него што се раније мислило (мислили смо да је то било пре 600.000 година).

До сада су неандерталци сматрани нашим најближим рођацима (према студији, одвојили смо се од Homo heidelbergensis пре неких 1,3 милиона година). Дебате о еволуцији модерних људи и о томе шта је то што нас чини „људима“ стога су се у великој мери ослањале на поређења са неандерталцима. Али ново откриће гура неандерталце један корак даље од нас самих и чини једноставна поређења између ове две врсте много мање важним за разумевање онога што нас на крају чини оним што јесмо. Ипак, треба и рећи да их не „гурају“ сви научници и да ово мишљење ипак није прихваћено у целој научној заједници и колико сам разумео, спорне су методе датирања. 

Иако ће облик породичног стабла представљеног овде вероватно издржати тест времена, још је прерано прихватити ове предвиђене датуме дивергенције као дефинитивне. Уз то, истраживање такође баца важно светло на то како су се људске врсте појавиле и шириле кроз средњи плеистоцен у све области наше планете. Најважније је да су се многе од ових врста можда укрштале.

Оно што свакако можемо закључити је да прича о драматичној људској еволуцији очигледно није потпуно испричана. 

Ни прича о овогодишњем такмичењу није још испричана, а наставља се у недељу. Желим вам свима много успеха. 

Време за припремање

На почетку данашњег чланка најпре једна информација за средњошколске колеге и њихове ђаке, а онда следе садржаји за све биологе и оне који се биолозима осећају. 🙂

Важне информације

Ове школске године припремна настава за пријемни испит из биологије почиње овог новембра, а не као до сада од фебруара наредне године. Више информација о овоме пронаћи ћете на линку Биолошког факултета Универзитета у Београду. Верујем да заинтересованих има, а ја им желим много среће на пријемном испиту и успешан упис на факултет.

Пројекти

Наставници биологије су већ успешни и неки од нас учествују у разним занимљивим пројектима. Оливера Коларић је са својим Удружењем биолога Крушевца покренула чак два пројекта и можете их видети у документу који следи.

Опис пројеката

Неуморна Ена Хорват стално ради на Физи Бизи Фесту и на том фестивалу се дешавају веома лепе ствари. Неке од њих су и предавања, а ово је о глобалном загревању. Предавач је др Оља Маричић са Педагошког факултета у Сомбору.

Са часова

Предавања одржавају и ђаци нашег колеге Славољуба Тоскића. Следи озбиљно предавање о озбиљном вирусу.

Следи још једно предавање о микросвету и једноћелијским организмима.

Корисни материјали

Ја се нисам бавио једноћелијским организмима, али ћелијама јесам, а уједно и припремном наставом за осмаке. За крај следи линк ка онлајн огласној табли где ћете пронаћи разне корисне материјале на тему цитологије.

Лино: Све о ћелији

Дакле, почели смо припремном за средњошколце, завршили припремном за основце и мислим да смо се за ову недељу довољно припремили.

Опасуљимо се!

Знам, дуго времена ме није било на овом блогу. Нећемо сада о разлозима зашто ме није било; битно је да сам сада ту и спреман да вам пренесем значајне догађаје и проследим лепе материјале.

Пројекти

Најпре, за све наставнике имам један позив за учешће у пројекту. Позив је пристигао од др Тање Аднађевић. Наиме, у овогодишњем Јавном позиву, ЦПН је одобрио пројекат који реализује Српско еволуционо друштво, већински научници са Одељења за еволуциону биологију ИБИСС. У питању је одличан пројекат који се заснива на (у слободном преводу) грађанској науци (citizen science). Истраживачи су осмислили сјајан пројекат који укључује грађане, пре свега ученике, у део прикупљања материјала. Ово је само почетни део у истраживачком процесу, али је одличан из перспективе укључивања што већег броја људи и ширења свести и знања о научној методологији. Преносим позив:

Ове године Центар за промоцију науке је финансијски подржао пројекат грађанске науке „Опасуљи се“ који има за циљ да уз помоћ грађана сакупи јединке пасуљевог жишка са што више различитих локација у Србији. Овај подухват је важан зарад утврђивања распрострањености ове штетне врсте и анализе генетичке варијабилности њених популација.

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља активно укључивање јавности у прикупљање података, њихову анализу и интерпретацију у сарадњи са научницима, које резултира одговором на неко истраживачко питање. Ангажовањем у научном истраживању грађани се упознају са методологијом научног рада чиме се подиже ниво научне писмености и остварује двосмерна размена информација и потреба између јавности и академске заједнице.

Овим путем желимо да вас позовемо да се прикључите нашем пројекту. У њему могу учествовати сви заљубљеници у биологију без обзира на узраст. Додатно, желимо да вас замолимо да нам помогнете у популаризацији нашег пројекта тако што ћете проследити информацију заинтересованим групама (стручним друштвима, Фејсбук групама, блоговима итд).

Имајући у виду ситуацију узроковану пандемијом ковид-19 желимо да укажемо и на предност пројекта да функционише у условима неповољне епидемиолошке ситуације збот тога што грађани могу да учествују у њему из својих домова (узорци се могу сакупљати и слати од куће, док ће резултати анализа бити објављивани на веб порталу), а узорци у алкохолу се могу дугорочно чувати за ДНК анализе у замрзивачу док епидемиолошка ситуација не дозволи молекуларно-биолошке анализе.

Више информација о пројекту могу се прочитати на интернет страници пројекта: http://www.opasuljise.rs/

Срдачно у име тима „Опасуљи се“,

Мирко Ђорђевић

Институције и организације

Када већ помињемо институције вољне за сарадњу са наставницима, никако не можемо да прескочимо Природњачки музеј. Жељко Станимировић нас је подсетио да овај музеј слави јубилеј. Жељко нам каже да у склопу обележавања 125 година од оснивања, Природњачки музеј нам представља своје актуелне активности, као и серију вредних експоната и фотографија из својих збирки. Једна од редовних активности је проучавање крупних карнивора, односно вука, риса и мрког медведа, у сарадњи са колегама из других институција. На овом линку сазнаћете много тога о вуку.

Методика

Наравно, поставља се питање како да ова лепа биолошка знања упакујемо у један сврсисходан онлајн час и да додамо неоптерећујући домаћи приде. Верујем да ће вам овде бити од помоћи један текст и један видео туторијал.

ОКЦ: Како да домаћи задатак не буде додатно оптерећење (приступљено 12.12.2020)

Из штампе

Када смо све то урадили, треба и оценити ђаке. Још једна од непознаница и једна од актуелнијих тема је закључивање оцена у најкраћем полугодишту икад и информишемо се, а како другачије, него из медија.

Данас: Закључна оцена – обавезна или не? (9.12.2020)

Ми ћемо некако и оценити ђаке, али поставља се питање како би се оценио рад Министарства у овом тешком и ванредном периоду.

Истиномер: Министарство на поправном; како просвета преживљава епидемију? (6.12.2020)

Надам се да ће просвета преживети и да ће ово зло од пандемије проћи. Мудри људи кажу да у сваком злу има и нечег доброг. Има ли?

Истиномер: Пандемија и животна средина; има ли ичега доброг у овом злу? (29.11.2020)

Са часова

Оно што је увек добро и највредније на овом блогу свакако су радови маших ђака. Модели ДНК су настали на часовима Ане Давидовић, модел ћелије на часу Биљане Горјановић, а постере о здравим стиловима живота радили су ученици Весне Милојковић.

На часу Иване Дамњановић ђак је био поетски надахнут, а на часу Катарине Ацић упутио је озбиљну поруку пушачима. Ђаци Јелене Вабић бавили су се рециклажом.

Завршио бих дешавањима на секцији прве помоћи коју држи Марта Мајорски и које можете погледате овде.

Тешка стража за малу матуру

Осим овог нашег регуларног, завршено је још једно такмичење под називом „Не прљај, немаш изговор“. Победници ове године су другаци са Новог Београда.

Институције и организације

Поменуто такмичење организује SBB фондација уз подршку Министарства и ЗУОВ-а. Осим победничког, на интернет страни ове фондације можете наћи и архиву свих пројеката који су се такмичили и то може бити сјајан извор идеја за пројектну наставу коју треба да реализујемо у школама.

SBB fondacija: Galerija prijavljenih rešenja (до 10.6.2019)

Са часова

Још један еколошки пројекат можете погледати у следећем филмићу, а пример је доброг рада колегинице Наде Јовановић и њених колега из школе.

Колегиница Јелена Терзин у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Сомбору бави се врло креативном рециклажом. Међу фотографијама видећете и праве балске хаљине од рециклираног материјала. Сада је време малих матура, па, ко зна, можда то буде нови модни крик међу омладином. 🙂

Ми наставници улажемо велике напоре како бисмо развили свест о очувању животне средине. И то је веома важно јер медији и научно-популарни часописи често обљављују нове узнемиравајуће вести.

Из штампе

Последњи мушки примерак суматранског носорога из Малезије је недавно угинуо. Ово је иначе најмања врста носорога (по димензијама, а сада и по броју).

National Geographic: Last male Sumatran rhino in Malaysia dies (27.5.2019)

Ако се овај тренд немара људи настави, још једна врста је виђена да доживи сличну судбину.

Мондо: Угрожена шкољка, симбол Јадрана (28.1.2019)

У тексту сам поменуо малу матуру, али у контексту прославе. Оно што још очекује мале матуранте је полагање завршног теста, на коме смо ми наставници биологије прегледачи. За крај сам приредио текст који ће нас информисати о новинама које најављује министар Шарчевић гледе овог тестирања.

Мондо: Малу матуру надзираће „тешка стража“ (9.6.2019)

Сат за нашу планету

Подсетник за све за вечерас.

Гласајте за Штребера

Као што знате, за ђаке је, у току прошле године, почео да ради сајт „Штребер“ који има циљ да промовише науку и школу међу ђацима. Лекције рађене на овом сајту су такве да приволе ђаке старијег узраста основне школе да раде. Тај пројекат је у полуфиналу супер конкурса. Сада је потребно да прикупи што више гласова. Молим колеге и ђаке и све заинтересоване да подрже овај пројекат, чији сам и ја део.

Линк за гласање је овде.

Потребно је да:

1. се пријавите на сајт, то је горњи десни угао и текст „Ћао, улогуј се“ (преко било ког од три понуђена налога);

2. скролујте до краја странице, и изнад видеа постоји дугме „подржи пројекат“.

Гласање траје до 11.4.

Ако су школарци расположени да почне Игра Знања, нека гласају.

А уколико нас пронађу и запрате на Фејсбуку и Твитеру и ти гласови се рачунају.

Још једном пројекту треба наша помоћ јер конкурише на истом конкурсу, а у питању су птице на длану. Гласа се на исти начин као и у случају претходног пројекта.

Супер сте: Птице на длану (до 11.4.2017)

Пошто је сутра у мојој школи један школски пројекат – Дан науке, а прекосутра прослављамо Дан школе, неће ме бити до понедељка. Видимо се и дружимо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Промовисали смо сајт „Штребер“;
2. гласали смо за тај сајт на супер конкурсу;
3. открили са постоји игра знања на друштвеним мрежама за ђаке;
4. подржали смо пројекат о птицама;
5. пустили смо блогера на продужени викенд.

Први чланак у школској 2017/2018.

Надам се да сте се ужелели Биолошког блога, који, ове школске године, почиње нешто касније. Први септембар је био у петак, па да не почињемо и блог с краја недеље, ако већ школску годину морамо. Зато крећемо од данас.

Пре свега, да вам пожелим срећан полазак у школу, много успеха и да се лепо дружимо и ове године. Дружење може да буде и практично, тако да вас позивам да будете аутори чланака, а можете са колегама поделити своје мишљење, примере добре праксе, идеје за часове, радне листове које сте осмилили и све друго што је занимљиво за наставу биологије. Рад на блогу може донети и неке сате стручног усавршавања унутар установе.

Што се уобичајених текстова тиче, трудићу се да буду разноврсни, маштовити, забавни и корисни. Па, и ако остварим један од ових циљева, биће добро. 🙂 На крају сваког текста биће резиме од пет ствари које смо тог дана постигли. Само размислите; ако сваког радног дана урадимо по пет ствари, то је, отприлике, стотину ствари месечно. Мало ли је? 🙂

Можда је и мало, као и сав рад на овом блогу, али некада и мало уме да буде много. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Почели смо нову серију текстова на Биолошком блогу;
2. пожелели смо једни другима срећан почетак;
3. позвали смо на сарадњу у раду на овом блогу;
4. најавили шта ће се на блогу дешавати у овој школској години;
5. радовали се зато што се поново дружимо. 🙂

Мала школа природе и академија приде

Сутра у Зрењанину је у 18.00 једно лепо дешавање. И то велико, иако наслов каже другачије. 🙂

Фејсбук догађај – Зрењанинска група наставника: Мала школа помозимо да преживе – Помозимо да преживе (за 3.11.2016)

То је била школа природе, а сада прелазимо на академију природе. Реч препуштам колегиници која је известила са места догађаја, а то је ни мање ни више него – Петница.

Ове јесени WWF Светска организација за природу је покренула циклус „Академије за природу“, и то у Србији, чије је отварање и прва активност реализована у истраживачкој станици Петница од 18. до 22. октобра 2016. године. „Академије за природу“ је део великог пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“ која је осмишљена са циљем да укључи наставнике и ученике основних и средњих школа у активну и креативну заштиту природе.

Преко конкурса позвано је десет школа из Србије, међу којим је и моја школа, ОШ „Браћа Јерковић“ из Београда, која је постала Амбасадор предела са изузетним одликама Авала. Овом приликом желим да поделим своје утиске са Академије, где сам кроз петодневни  боравак на креативан и динамичан начин научила како се пишу и реализују школски пројекти. Такође, упознала сам дивне колеге из Новог Сада, Кладова, Апатина, Бачког Моноштора, Београда, Сомбора  као и предаваче из Аустрије и Румуније.  Наравно, у овом раду, велику подршку пружа и Соње Бађура, која је кординатор WWF „Академије за природу“. Оно што је најважније јесте да сам се кроз ову обуку подсетила колико је биологија, као наставни предмет у школама, погодна да се реализује на другачији и динамичнији начин, да се изађе из оквира учионице и да кроз упознавање наше околине и заштићеног подручја у нашој близини реализују наставно градиво. Наравно, нису позвани само наставници биологије, било је ту и хемичара, географа и наставника српског језика.

Верујем да је већина наставника из Србије упозната са сличним пројектом  које је WWF реализовала предходних година под називом Европске школе за живу планету,  и да су  неки наставници имали прилику да учествују, путују у Аустрију или Румунију на обуку и да успешно реализују школске пројекте на различите еколошке теме. За разлику од „Европских школа“, „Академије за природу“ имају једну тему, а то је заштићено подручје у најближој околини. За свако подручје изабране су по две школе, у оквиру којег ће наставници и ученици  тимски осмишљавати и спровести школски пројекат на тему тог заштићеног подручја. Поред тима  WWF Србија велику подрушку пружиће и управљачи заштићеног подручја и тај начин школу, ученике, родитеље и наставнике упознајемо са својом околином, шта нам она пружа и колико ми доприносимо да је заштитимо или нарушимо.

Овом приликом захваљујем се тиму WWF Србије, такође свим наставницима препоручујем да се кроз следећи циклус укључе у Академију за природу, јер ће добити једну нову енергију за будући рад, научиће и нове методе реализације неких биолошких садржаја  и боље упознати нашу лепу Србију.  Уз неколико слика са Академије и видео клип, све вас поздрављам.

Биљана Ковачић, дипломирани професор биологије и хемије

ФиЗи БиЗи ФЕСТ

Што би рекла браћа Енглези, не будите ту бизи, већ одвојите време да посетите ФиЗи БиЗи!

Центар за развој образовања „Планета“ овим путем да вас позива да посетите:

Фестивал науке „Физи Бизи Фест 6“.

Циљ Фестивала јесте популаризацијa науке и научног позива међу децом и младима.

Трећи викенд новембра посвећен је науци и свима онима који воле да истражују и откривају свет око себе. У Сомбору биће организован шести фестивал науке „Физи бизи фест 6“. Датум и време: субота 19. новембар од 9-17 часова!

Програм фестивала ове године обухвата следеће активности:
* поставке научно-експерименталних радионица у којима учествују сомборски основци, средњошколци и студенти, заједно са наставницима менторима;

* научно-популарна предавања сјајних предавача – истраживача и научницика, намењена различитим узрастима.

Фестивал је наградног карактера, а наградни фонд износи 40.000 динара. Одлуку о добитницима награда доноси како стручни жири, тако и публика путем гласања.

Фестивалу ће претходити обележавање 10. новембра – Светског дана науке, на главној улици у Сомбору. Догађај носи назив „Наука на улици“, јер ће се на улици пролазницима приказивати занимљиви научни експерименти, загонетке и сл, а у циљу промоције предстојећег фестивала.

Целодневни програм Фестивала науке бесплатно ће моћи да посете сви заинтересовани: млади, деца, родитељи, али и остали грађани, који ће имати прилику да на најбољи начин доживе науку, уче и друже се уз научно-популарна предавања, експерименте, радионице.

Фестивал је одлична прилика да подржимо и наградимо надарене и талентоване младе, повежемо вршњаке сличних интересовања, омогућимо им да квалитетније проводе слободно време и усавршавају се на пољу науке, развијамо код њих љубав према истраживању и науци, која ће на овај начин можда постати њихов будући животни позив.

Организатор фестивала је Центар за развој образовања „Планета“, уз подршку Центра за промоцију науке и града Сомбора.

Прошле године посета фестивалу била је изнад наших очекивања!
Фестивал је обухватио преко 200 учесника (наставника, ученика, студената, предавача и др) и преко 1000 посетилаца!
Надамо се да ћете препознати значај манифестације и посетити је и ове године!

За више информација:

Текст написала: Ена Хорват

План и програм Биолошког блога

Ђаци су нам још увек на распусту, али ми морамо да радимо (иако новинари и сви остали тврде да смо на распусту и ми).

Зелена учионица: „Не постоји летњи распуст случајно“ (приступљено 22.6.2016)

Ни Биолошки блог не постоји случајно, а радосна вест је да је наново кренуо са радом. Ове године неке ствари мењамо. Најпре, аутор је само један – Методичар, али то не значи да сарадници на блогу нису добродошли, напротив. 🙂 Чак, ове године, сваки наставник који буде доприносио Биолошком блогу својим текстовима, добија онлајн сертификат са сатима за стручно усавршавање унутар установе.

Још једна новина је да ће од пет радних дана, понедељак и уторак бити резервисани за (креативне) припреме за часове у осмом разреду (пошто знам да свима стварају главобоље), док ће среда, четвртак и петак бити дани за уобичајене објаве, најаве догађаја, новости из света наставе и науке. Изузетак ће бити неки од тих три дана када ћу наместо редовних чланака објављивати записнике са градских Стручних актива, а пропратићу и такмичења, па ће тада Биолошки блог радити и викендом. И наравно, предност над редовним јављањима имају поменути радови колега.

Ово је био план рада укратко, за који се надам да вам се допао, а надам се да се и ви, једнако као и ја, радујете дружењу и ове школске године. До сутра. 🙂

Фото: Ена Хорват