Фасцинантне птице селице

Свих ових дана актуелне су две ствари. То су дешавања у земунској школи  „Светозар Милетић“ и нова два закона о просвети која су стигла на дневни ред скупштине. О првим дешавањима можете да сазнате на Јутјуб снимку, а што се закона тиче, ево шта има да каже челник једног од синдиката Јасна Јанковић.

Зелена учионица: Јанковић: Закон о платама нема везе са платним разредима (20.9.2017)

Шта ће се свим тим новим законима променити? Можда ће следећи текст то мало појаснити.

Зелена учионица: Повећава се одговорност наставника за квалитет наставе, оцењивање… (15.9.2017)

Углавном, скупштина ће се бавити тим предлозима закона, а Конференција Универзитета се бавила Скупштином. Или, прецизније речено, посланицима у Скупштини.

Инсајдер: Конференција универзитета Србије тражи хитну смену Муамера Зукорлића (22.9.2017)

То је државни политички план, а и на локалу се свашта дешава.

Петфејс: Краљево: „Данас је МОЈ ГРАД изгласао да се ПСИ у Прихватилиштима убијају“! (21.9.2017)

Псима у Краљеву не пише се добро, а страдају и птице из разних разлога. Животињама више него икада треба наша заштита, те увек треба скретати пажњу на њих. Из тог разлога, крајем септембра и почетком октобра очекују нас неки лепи излети са птицама.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Фасцинантна сеоба птица (за 30.9.2017. и 1.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Излистали смо актуелности у овом периоду;
2. прочитали смо мишљење челника синдиката о платама;
3. информисали смо се о новим законима;
4. сазнали смо о политичким дешавањима у земљи и појединим локалним самоуправама;
5. најавили лепе излете са циљем упознавања птичјег света.

 

Advertisements

Плате за најбоље

Од 1995. уведен је међународни значајан еколошки дан, а то је Дан озонског омотача. Обележава се 16. септембра, а ево како су то урадили у школи „Петар Лековић“ из Пожеге у оквиру биолошке секције коју води колегиница Сања Парезановић.

Биолошки кутак: И ове године смо обележили Дан заштите озонског омотача (15.9.2017)

Биолошки блог увек подржава и промовише добар рад наставника. Но, није проблем да то ради Биолошки блог; много значајније питање је да ли ће то радити Министарство просвете. Према вестима које стижу, одговор би требало да је потврдан.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Платни разреди у просвети (7.9.2017) & Блиц: Интервју – Бранко Ружић: Правимо систем у којем најбољи имају веће плате (10.9.2017)

Када говоримо о најбољима…

Бука: Имају најбоље основно образовање на свијету, а штеде 400 милиона еура годишње само зато што не користе папир (6.4.2017)

Богами, добра уштеда, а и еколошки је оправдано, тако да само могу да честитам. Углавном, они решише проблем папира, а изгледа да се у Пакистану налази решење за све већи проблем пластичног отпада. На тамошњем отпаду пронашли су гљивицу врсте Aspergillus tubingensis, која је у стању да једе пластику. То није први организам који то може. Већ су познате бактерије и црви који могу да једу пластичне масе, а о чему сам на Биолошком блогу својевремено писао.

IFL Science: Plastic-Eating Fungus Found At A Landfill Site In Pakistan (15.9.2017)

Добро је да таквих организама има, а има их захваљујући томе што постоји огромна разноврсност. Биодиверзитетом ћу и завршити за данас и то једним лепим филмом.

Smithsonian.com: Video: Why Should Humans Care About Preserving the Diversity of Life on Earth? (6.1.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Видели смо рад једне сјајне секције;
2. сазнали смо ко ће имати већу плату;
3. информисали се о иностраним примерима добре праксе;
4. упознали смо гљиве које једу пластику;
5. одгледали смо филм који говори зашто је биодиверзитет важан.

Аморфни наставници

Јуче сте видели кратак филмић који је приказивао како би изгледало да се људи удварају као животиње и то је био романтичан један филм. Данас почињемо истом темом, али је у питању комедија. Редом, видећете удварање: грбавог кита, птице велике фрегате, лососа, птице жичорепог манакина (превео сам са енглеског, не знам како ми ту врсту зовемо), јелена, једне врсте рајске птице, водомара, фламинга, пауна и бодљикавог прасета (у овом последњем случају коришћена је лимунада, да не помислите свашта). 😀

На овом линку имате и објашњење, али на енглеском језику. Још мало смешних момената, али овај пут у питању су праве животиње.

Ко би рекао да су пилићи тако предузимљиви? 🙂 Очигледно има тога што ће нас изненадити у птичјем свету, а да не причамо да увек има тога што нисмо знали. Не знам колико сте знали о совама, али ево сајта где можете много тога чути. Филмић је на српском језику, а траје малко више од пола сата.

Вимео: Упознајте сове Србије – промотивни филм (9.8.2011)

То су сове из Србије, а ево и наставника из Француске.

Мондо: А овако се за боље образовање бори у Француској (4.9.2017)

У Француској ће бити боље образовање, а председник Србије је обећао да ће у нас бити боље плате.

Медија груп 21.рс: Председник просветарима обећао веће плате (1.9.2017)

Када помињемо сам политички врх, пажњу стручне јавности привукла је изјава премијерке да су просветари аморфна маса. Премијерка је мислила на то да у просвети има и добрих и лоших колега и да разлике морају да се направе, наравно, кроз платне разреде. Углавном, реакција на ову изјаву има, и за крај сам приредио једну од њих.

Зелена учионица: Да ли су просветни радници аморфна маса? (4.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо шаљиви, али и едукативни видео (у ствари два);
2. упознали смо сове Србије;
3. видели пример доброг рада у Француској;
4. радовали смо се што ће нам бити веће плате;
5. прочитали смо текст који говори о проблемима у просвети.

У чему је виц?

Једна од разлика између шимпанзи и бонобо је и у томе што су код првих мужјаци вође чопора, а код потоњих – женке. Иначе, ове две врсте мајмуна нису описане као посебне (односно, бонобо се није сматрала посебном врстом) све до 1928. јер су насељавале слична станишта, а веома су сличне и морфолошки гледано.

IFL Science: Brutal Warfare May Help Explain Differences In Chimpanzee And Bonobo Societies (3.5.2017)

Таксономија је у биологији увек била (и остала) осетљиво место, али развојем науке све некако леже на своје место. 🙂 И у педагогији некакве таксономије има и она, за разлику од биолошке, никад не застарева. Доказ је увек актуелна Блумова таксономија. Следећи линк приказује ову таксономију на чак шест различитих и занимљивих начина.

Larry Ferlazzo’s Websites of the Day: Six New Videos Teaching Bloom’s Taxonomy In Creative Ways (3.5.2017)

И док Блумова таксономија не застарева, школски предмети изгледа да застаревају. Макар у Финској.

Atma.hr: Revolucija: Finska će postati prva zemlja na svijetu koja će ukinuti sve predmete u školi! (10.5.2017)

Заиста ће то урадити. Није виц. За вицеве је задужена Јеца. 🙂

Како Јеца каже: Виц (27.4.2017)

Ако вас овај виц није насмејао, следећи текст сигурно хоће.

Зелена учионица: Паника због екстерне (трилер са елементима хорора) (28.4.2017)

А ако ни то не „упали“, следећи видео измамиће вам осмех, тврде аутори.

Facebook video – INature: This Will Make You Smile! (23.6.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Разликовали смо шимпанзе од боноба;
2. утврдили смо Блумову таксономију уз помоћ креативних филмића;
3. видели како стоје ствари у Финској;
4. мало смо се насмејали;
5. одгледали смо леп видео о животињама.

Паметне боје

Данас већ имамо и сатницу активности које ће нас задесити 28. маја, на дан републичког такмичења.

Биолошки факултет у Београду: Републичко такмичење из биологије – почетно обавештење и сатница (унос 15.05.2017)

Свима који одлазе на такмичење желим много среће и још више успеха, а ви остали ако сте мислили да за вас ове године нема теста, љуто сте се преварили. 🙂 Следећи тест наводно ће вам показати који тип интелигенције имате, а према бојама које одаберете. 🙂

Apost: This Color Test Will Determine What Type Of Intelligence You Have (приступљено 15.05.2017)

За интелигенцију не знам, али истина је да боје могу чуда да учине.

Сity magazine: Magične transformacije starih fotografija (12.8.2015)

Да ли су ове фотографије лепше сада или им лепоту даје то што су тако старе, одлучите сами, али сигурно је да отпад увек наружава, ма како обојен био. Острво Хендерсон, део архипелага Питкерн, прекривено је са готово 18 тона пластичног отпада, што је најгушће наталожен нанос људског ђубрета игде насукан на свету. Погледајте видео:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо које нас активности очекују 28. маја;
2. пожелели смо свима који се такмиче много среће;
3. радили смо занимљив обојени тест;
4. видели смо како уметници прерађују фотографије;
5. погледали смо видео о једној од најупечатљивијих депонија у свету.

А где су им птићи?

На сајту Министарства можете преузети речник оних израза који се користе у дидактици и методици. Верујем да може бити корисно, макар колико да разумемо страни језик педагога када нам нешто причају. 😀

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: Кратка објашњења неких коришћених израза (приступљено 12.5.2017)

Наравно, оно што је нама веома значајно је и да добијемо конкретне савете како да урадимо неке ствари у учионици. У помоћ нам пристиже Марија.

Family.rs: Marija Montesori – 14 korisnih saveta za nastavnike (приступљено 12.5.2017)

Супер је Марија, али њени захтеви већ припадају домену научне фантастике. Рецимо, да будемо невидљиви. 🙂 У природи тешко да постоји баш невидљивост, али постоји камуфлажа, па су животиње добро скривене у својој средини. Друге, пак, имају стратегију да имитирају друге животиње или чак биљке. Неке од њих представљене су у следећем тексту.

National geographic: Watch: Bird Mimics Caterpillar (and Other Animal Imposters) (23.1.2015)

Птићи голубова, птица које нас све време прате по градовима, изгледају као да су невидљиви, иако не би требало да имају камуфлажу за коју ми знамо. Ако размислите о томе, закључићете да већина нас никад није видела бебе голубове. Зашто је то тако? Пре свега, голубови који око нас једу остатке пице на улицама највероватније припадају подврсти Columba livia domestica. Ова подврста птица је првобитно узгајана од дивљих голубова који су се размножавали међу морским литицама и стенама – у планинским пукотинама широм Европе, Северне Африке и западне Азије. У градовима они су камените обале заменили зградама, али и даље имају тенденцију да се гнезде у шупљинама високих објеката. Такође је битно знати да голубови напуштају гнездо у року од само 25 до 32 дана. Дакле, ако их ухвате у овом кратком периоду на врху зграде, онда ћете им вероватно видети младе. Али када они напуштају гнездо, већ су прилично велики и подсећају на одрасле птице више него на птиће.

IFL Science: Why Do You Never See Baby Pigeons? (25.4.2017)

У филмићу за крај научници су поредили колико је бучан голуб када лети и упоредили га са совом. Резултати ће потврдити оно што знамо, али ће вас, ипак, задивити.

Facebook video – BBC Two: The silent symphony (3.3.2015)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Преузели смо листу стручних појмова са сајта Министарства;
2. добили прегршт савета за рад са децом;
3. видели смо неке примере мимикрије у царству животиња;
4. нисмо видели бебе голубова;
5. одгледали смо видео са интересантним истраживањем птичјег лета.

Коме треба кисеоник?

Поводом срамне петиције која је доспела до самог државног врха, у наредном периоду одржаће се стручна трибина.

Фејсбук догађај – Центар за промоцију науке: ЦПН трибина – Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

Сигуран сам да ће макар неки од следећих стручњака за ову област говорити на трибини.

Блиц: Пет стручњака за „Блиц“ разбија петицију против Дарвина у парампарчад (6.5.2017)

Са прозора кабинета наставника биологије: „Ви сте резултат еволуције која траје већ 3,8 милијарде година. Понашајте се тако!“

Огласила се и Српска академија наука и уметности, чији су поједини чланови против те исте науке. У ствари, колико сам схватио, САНУ ће се тек огласити. 🙂

 

Н1: САНУ о петицији за ревизију Дарвинове теорије (8.5.2017)

И док чекамо да се Српска академија наука и уметности аргументовано изјасни по питању науке (извините ако неке речи понављам, просто није до стила, него до околности), можемо да прочитамо како се Министарство изјаснило по питању наших плата.

Зелена учионица: Шарчевић: Неће бити отпуштања у просвети, повећаћемо плате (29.4.2017)

Не знам за вас, али ја се већ радујем. 🙂 Но, то је тек следеће године, а оно што се дешава сада су пријаве за „Академију за природу“ организације WWF. Ово је, заиста, последњи позив јер рок за пријаву истиче прекосутра.

WWF: Академија за природу – позив за школе (до 10.5.2017)

Осим позива за школе, дефинитивно треба позвати људе и на здрав разум. Уништавање природе све је жешће и драматичније. Орка Лулу, коју су шкотски рибари извадили мртву из мора, угинула је од тровања. У телу је имала сто пута више токсичних полихлорованих бифенила од вредности која се сматра минимумом токсичности за морске сисаре. При обалама Велике Британије остало је свега осам јединки ове врсте. Иначе, поменути бифенили сакупљају се у ланцу исхране и могу угрозити и здравље човека; оштећују имуни систем, повећавају шансе за добијање рака и могу узроковати стерилност.

IFL Science: Orca Killed In Scotland Found With Some Of The Highest Toxic Chemicals Levels Ever Seen (4.5.2017)

Орка, иначе, може да одбаци фоку невероватних 24,5 метара у ваздух! Ако не верујете мени, погледајте једноминутни видео.

И за крај, још један видео, овај пут о ракунима. Видео носи назив: „Коме је, уосталом, потребан кисеоник?“

Facebook video – Viral Thread: Who needs oxygen anyway? (21.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. 

   Опрез: забрањено пецање! Водена површина садржи велику количину ДХМО (дихидроген-моноксида).

   Борили се за опстанак Чарлса Дарвина;

2. сазнали да ће нам се стандард повећати;
3. ухватили последњи тренутак да се пријавимо за „Академију за природу“;
4. прочитали драматичну причу о оркама;
5. одгледали занимљиве видео снимке.