Наука кроз приче

Да ли знате шта је грађанска наука? Ако знате, време је да учествујете у њој, а ако не знате, време је да сазнате и учествујете у њој. 🙂

Наука

Мирко Ђорђевић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ нам је и прошле године представио пројекат и то се показало као успешна промоција. Најбоље узорке и највећи број њих добијали су управо од наставника биологије и њихових ученика из места у унутрашњости. Примера ради, проф. биологије Тамара Ђурић из Пожаревца је са ученицима послала жишке са више од 30 локалитета из источне Србије, док је проф. биологије Марија Атанасковић из Шапца прикупила са ученицима жишке са скоро 20 локација из западне Србије, што можете испратити на линку: http://www.opasuljise.rs/en/map/

Ове године настављају са пројектом уз подршку ЦПН-а и поново нам пишу са молбом наставницима да се укључе са ученицима у њихов пројекат. Посебно су им интересантни наставници из Војводине, пошто из тих крајева имају најмањи број узорака. Наставници могу сазнати и мејл и контакт телефон за додатне информације на ФБ групи за наставнике биологије.

Неке детаље о пројекту можете прочитати и у тексту „Наука кроз приче“.

Предстојећи догађаји

Једна кратка прича и уједно смешна, стиже нам из једног музеја у Вашингтону. Погледајте.

У нашем природњачком музеју нема оваквих непријатних изненађења, напротив. Бирају се врло лепе теме и корисне за наше ђаке. Преносим део објаве са ФБ природњачког музеја.

На лак и забаван начин сазнајте како се поједине врсте на врло необичан и јединствен начин прилагођавају условима живота. Тајне о деветопојасном оклопнику, корморану, и рамонди откриће Вам наша колегиница Драгана Вучићевић, кустос.

Дакле, предвиђена је радионица сутра, 30. септембра 2021. у 12 часова у згради Природњачког музеја, Његошева 51. Пријавите се телефоном: 011 3442 265 или мејлом: draganav@nhmbeo.rs

Још један догађај, овај пут за ђаке из Сомбора:

Пошто је наша колегиница Ена Хорват баш вредна, ево још мало догађања у наредном периоду.

Занимљивости

У Сомбору фестивал, а у Европи је Амазон. Како сад то, одговара следећи текст.

Блиц: „Европски Амазон“ Екосистем Мура-Драва-Дунав постаје највеће заштићено речно подручје у Европи (12.9.2021)

Са часова

Екосистемима су се бавили и ђаци Наташе Ранђеловић и правили сјајне моделе. Ђаци њене имењакиње Наташе Јановић правили су моделе од природних материјала, а моделима микросвета бавили су се ђаци Оливере Коларић. Уживајте у овим сјајним радовима, а ми се видимо следеће недеље.

Еволуција мозга и друге приче

Иако је распуст, активности неће мањкати ни у наредном периоду.

Предстојећи догађаји

У суботу 10. јула, сада већ традиционално, одржаће се манифестација Дан науке у Ботаничкој башти у периоду од 10 до 18 (уз поштовање свих пандемијских мера). Овај Дан науке организује Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према мојим сазнањима, можемо посетити догађај, баш као и сваке године.

Такође, можемо посетити изложбу „Старо и нестало воће Србије“ у Природњачком музеју, а која је отворена данас. Више о томе:

Naissus.info: Izložba „Staro i nestalo voće Srbije” u Galeriji Sinagoga (до 31.7.2021)

Наука

Када већ помињемо нестале, следећи чланак се бави давно несталим организмима који су чинили фауну периода едијакаре. Постојали су пре негде између 635 и 541 милиона година и нису били налик ичему живом данас. Рецимо, неки од њих су били дуги два метра, а изгледа да су се хранили тако што су хранљиве супстанце из океана упијали целим телом. Ниједна данашња врста животиња то не би могла да изведе, тврде научници.

Рhys.org: Reconstructions show how some of the earliest animals lived—and died (11.8.2014)

Да се у историји живота вратимо у неко нама ближе, али тако далеко време, када су живели наши преци; професорка др Биљана Стојковић уприличила је сјајно предавање на ту тему.

Са часова

Ово је био први видео за данас, а други видео нам стиже из ОШ „22. август“ из Буковца од колегинице Данице Пушковић. Видео можете погледати кликом овде.

У галерији која следи можете погледати још неке лепе ученичке радове са часова наших колега. Овога пута су све сами модели у питању: ђаци Љубице Савић правили су облике од здраве хране, воћа пре свега (у складу са најављеном изложбом), ученици Марије Шапоњић правили су моделе митозе, а ученици Наташе Ранђеловић екосистема.

Методика

Наши ђаци праве моделе од разних материјала, па зашто не и од лего коцки? Чланак који сам одабрао за крај говори управо о томе и колико ова играчка може да буде едукативна.

The Irish times: Brick by brick: the Lego approach to learning (26.4.2016)

Свачије ћелије

На почетку бих вас упутио на једну занимљиву радионицу која нуди знања из цитологије за сваког, али пре свих за наше ђаке.

Предстојећи догађаји

Наставници биологије из околине Београда треба да погледају следећи линк и ту ће наћи информације коме да се јаве за поменуту радионицу:

Фејсбук страна: Ћелија за сваког, сапуница против корона вируса (приступљено 11.5.2021)

И ту дешавањима није крај. У оквиру манифестације „Музеји за 10“ Природњачки музеј у Београду припрема заиста много тога.

Дакле, Београђани и сви они који се у главном граду буду задесили у датим терминима имаће прилике да виде лепе изложбе, а Београђани који су били вредни у претходном периоду су наставници биологије са Звездаре.

Реч наставника

Наставници са ове општине су направили састанак општинског Актива и следи записник.

Записник са састанка Актива на Звездари (9.4.2021)

Са часова

Да не испадне да су само Звездарци били вредни, ево неких лепих радова са часова наших колегиница. На часу Весне Миленовић ђаци су се бавили заштитом животне средине, а на часу Наташе Јановић правили су моделе ћелија. На часовима Оливере Коларић такође су правили су моделе, али срца и ДНК.

Корисни материјали

Сада мало и радова наставника, тј. мене. Направио сам школски програм за 8. разред, па ће можда колегама бити од користи.

• Школски програм – додатна настава
• Школски програм – допунска настава
• Школски програм – редовна настава

Ако ову обавезу нисте завршили, остављам вас у (срећном) раду.

Трепље су криве за све

Некако ми изгледа да су црна времена дошла када је потребно људе убеђивати да је развој медицине заправо бенефит. Управо то су радили професори и студенти са Биолошког факултета и направили видео у којем промовишу значај вакцине у овим пандемисјким временима.

Институције и организације

Оно што следи је порука са Биолошког факултета у Београду.

Наука

Медицина не напредује само што се вакцина тиче, наравно. И у другим сферама ове широке људске делатности увек се проналазе нове ствари. Рецимо, научници сада верују да се бројни генетски поремећаји, од полицистичне болести бубрега до неких облика дегенерације мрежњаче, потичу од цилија – чекињастих, трепљастих структура које красе површине ћелија.

У научном чланку објављеном у часопису BioScience од 1. децембра, Џорџ (George B. Witman), цитолог са Медицинске школе Универзитета у Масачусетсу, истакао је све већи број доказа да абнормалне или одсутне цилије могу проузроковати широк спектар људских поремећаја, названих „цилиопатије“ (логично).

„Болести бубрега и слепило, скраћене кости или екстремитети, гојазност – испоставило се да су све те ствари настале због оштећења цилија“, тврди он. Стручњаци додају да откриће заједничке нити између ових различитих поремећаја на крају може помоћи истраживачима да развију генске терапије за борбу против тих стања.

На први поглед, трепље делују релативно безазлено. Док ударају напред-назад ван ћелије, координисаним радом регулишу проток течности у близини. Али скоро све људске ћелије такође имају један примарни или непокретни цилијум који функционише више попут молекуларне антене. Примарни цилијум је интерно динамична структура, препуна протеина који откривају и преносе важне поруке својој ћелији о локалном окружењу. „Сигнална машина концентрисана је у трепљама“, каже Џорџ.

Ефикасна ћелијска комуникација је посебно важна за ембрион у развоју. Ако неисправне молекуларне антене одсеку или искриве сигнал у овим раним фазама, настала погрешна комуникација може пореметити стварање органа. Из тог разлога, „када имате недостатке на тим трепљама, имате пуно урођених болести“, такође каже Џорџ.

Најчешћа цилиопатија је полицистична болест бубрега, која погађа око 12,5 милиона људи широм света, што заиста није мало. Више о свему овоме у чланку:

Scientific American: Why Scientists Are Blaming Cilia for Human Disease (10.12.2014)

Корисни материјали

Када смо већ у области медицине и здравља, ево и једног корисног рада нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један користан видео ђака истог наставника, а у вези са тим како правити хранилицу за птице.

Са часова

Управо ову активност имали су ђаци Емине Илић и правили кућице за птице. Ученици Љубице Савић правили су разне скулптуре од здраве хране, а моделе система органа Јелене Симић. Уживајте у дивним радовима.

Да он(лајн) постане ин

Ми још увек смо на онлајн настави, иако се размишљало да следеће недеље ипак кренемо у школу. Ту смо где смо и верујем да сви имамо исте муке. Зато сам за данас припремио неке корисне материјале, али најпре да видимо шта јесте, а шта није онлајн настава.

Методика

Дакле, да видимо шта каже Зоки из Образовно-креативног центра:

ОКЦ: Шта јесте, а шта није онлајн настава? (приступљено 29.3.2021)

Техничка подршка

Иако Зоки каже да онлајн настава није постављање пдф докумената, можда ће следећи видео ипак некоме значити.

Корисни материјали

Иначе, Зоки кога помињем је Зоран Милојевић из Бора и његов Образовно-креативни центар ради много лепе онлајн семинаре. На једном од њих (Пројектна настава у зеленим темама) сам научио да правим овакве сличице (ако превлачите мишем видећете називе делова ока, а кликом на сваки од њих добијате информацију више, али и слику, филмић или задатке).

Још један житељ Бора Славољуб Тоскић, уједно и наш колега, припремио је оглед за ваше ђаке и они лако могу да га ураде у кућевним условима.

Са часова

Надам се да ће вам ови материјали бити инспиративни, баш као и часови наших колегиница на којим су настали сјајни радови. На часу Оливере Коларић ђаци су моделовали ћелију, а код Љубице Савић направили су људски скелет на интересантан, креативни начин. Код Наташе Јановић правили су украсе од плодова шуме, да их тако назовем.

Институције и организације

Заиста ђаци лепо раде у школи, али како ће радити на факултету – као и до сада или у новом простору, неизвесно је. О томе читајте у тексту који сам оставио за крај.

Нова.рс: Је ли Биолошки факултет остао без зграде због Рио Тинта (22.3.2021)

Трећи састанак наставника биологије и друге активности

О епидемији корона вирусом речено је много тога, али нису све приче испричане.

Предстојећи догађаји

Фондација „Петља“ у сарадњи са Уницефом указала ми је част да будем модератор на панел дискусији о којој ће се говорити о будућности образовања у условима који нам тренутно задају много бриге и мука. Догађај ће се згодити у уторак 16. марта у 19:00, а припреме су већ у току како би све било одлично. Саговорници су ми ауторитети у својим областима: психолог – ванредни професор са Учитељског факултета у Београду, вирусолог – доцент са Медицинског факултета у Београду и епидемиолог и човек који се својевремено борио са застрашујућом вариолом вером. У панел дискусији учествује и публика, а надам се да ћете посетити овај догађај. Пријављивање имате на линку који следи и врло је једноставно.

ФБ догађај: Знањем против епидемије — панел о образовању као кључу за превенцију епидемије (за 16.2.2021)

Следећи догађај ће се згодити два дана након тога и то је трећи по реду скуп наставника биологије из целе Србије. Преносим позив Оливере Коларић:

Драге колеге,
Позивам вас на трећи онлајн састанак Актива биолога Србије у четвртак 18. марта са почетком у 19 часова путем платформе Гугл мит.
Дневни ред :
1. Наставни материјал и реализација будућих такмичења из биологије
2. Стручно предавање „Хибридни модел наставе и учења – изазов и прилика“, Светлана Алексић
3. Разно
Позвала бих вас да ако нисте стигли да пошаљете мејл са предлогом о будућим такмичењима, то урадите до понедељка увече на мејл:
bioblog2021@gmail.com
Линк за састанак биће доступан дан раније (на наставничкој ФБ групи).
Водитељи састанка су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а домаћин састанка је Удружење биолога Крушевац.
Добродошли 🍀🐞!

Наука

Тиме догађањима није крај. Пошто прелазимо на онлајн наставу, ни онлајн стручни скупови нам нису потешкоћа, али верујем да ће се јавити потреба и за активностима ван куће. Зато вам преносим писмо Маје Лазаревић са Биолошког факултета у Београду.

Шаљем вам линк једног интересантног ситизен сајанс пројекта који води симпатични женски тим из Естоније.

Наиме, моја колегиница Tsipe Aavik је прво на нивоу Естоније пратила фреквенцију јављања два морфолошка облика јагорчевине Primula verris на нивоу Естоније. Сада ту причу шире на целу Европу. Пошто је врло лако разликовати та два облика, у пројекту могу да учествују све особе добре воље, од деце из вртића и школа, преко научника, до пензионера.

Сва упутства и објашњења о разликовању ова два облика, као и о томе како разликовати ову врсту јагорчевине од других сличних врста, можете наћи на линку:

https://nurmenukk.ee/about-cowslip

Како јагорчевина управо цвета, било би лепо, ако вам се укаже прилика, да учествујете слањем података из Србије и да проследите овај линк свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Хвала свима који су вољни да учествују!

Активизам

Ситизен сајанс (грађанска наука) је нови вид науке где сви можемо да помогнемо научницима, а не треба занемарити ни помоћ коју можемо да пружимо природи у Србији. Отуда и следеће две петиције.

Петиције „Крени-промени“: СТОП руднику литијума! Рио Тинто – Марш са Дрине!

Петиције „Крени-промени“: Референдум за Макиш и Кошутњак

Корисни материјали

Надам се да ће се сачувати природна добра која имамо, а ми наставници имамо и додатни задатак да промовишемо заштиту животне средине међу својим ђацима. Рецимо, када се угрожавају поједине врсте, угрожавају се и све остале због ланаца исхране и зато је и важно обрадити ту тему. Ђаци Славољуба Тоскића су то урадили кроз интересантан стрип. Стрип је уједно и метода коју препоручује овај сјајан наставник.

Са часова

Још мало дечјих радова: на часу Иване Бране ђаци су се бавили моделима ћелије, а Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић обележавали су делове цвета на врло оригиналан начин.

Остављам вас да листате презентацију ђака Гордане Владић коју сам одабрао за крај.

Болест зависности

Знањем против последица

Живот увек нађе и начин и место, о чему говори први чланак који сам одабрао за данас.

Наука

На Антарктику, испод километра дебелог леда, пронађен је живот у мору. Научници су трагали за нечим другим, а на једној повећој стени на дну пронашли чак два различита облика (врсте?) вишећелијског живота. Још увек је нејасно шта је у питању, како је доспело тамо и чиме се храни, али један облик има дугачке дршке (подсећа на печурке), а други има више облик некаквог сунђера. Све можете видети на филмићу у следећем чланку:

Insider: Scientists accidentally found life under 3,000 feet of ice in Antarctica. ‘Never in a million years’ would they have expected it, the lead scientist said. (15.2.2021)

Вечити снег Антарктика чува своје тајне, али можда ћемо их открити брже него што намеравамо. Снег на половима се топи, управо нашом кривицом.

Стручно усавршавање

Топљење вечитог леда је тек једна у ланцу последица и глобално загревање прети да нам направи озбиљне проблеме. Баш зато, организација WWF је припремила обуке за наставнике баш на ову тему.

WWF Адрија Србија: Знање потражи, климатске промене ублажи! (рок за пријаву до 28.2.2021)

Методологија рада у области заштите животне средине је неоспорно значајна и свака обука добро дође. А добро ће нам доћи и следећа публикација.

Корисни материјали

Електронска публикација: Одрживи развој у образовању (приступљено 21.2.20211)

Када смо код корисних материјала за наставу, ево још пар које је израдила Оливера Коларић.

Wakelet: Увод у биологију (приступљено 21.2.20211) & Worldwall: Биологија – наука о животу

Са часова

То је било о материјалу који је настао за часове, а ево и материјала који је настао на часовима. Конкретно, модели ћелија и креације од здраве хране настали су на часовима Љубице Савић, а прелепи цртежи на часовима Славице Поповић Бубујук. Ђаци Наташе Ранћеловић бавили су се моделима система органа код људи.

Ђаци Јоване Думић направили су модел Увца и то су урадили заиста маестрално. За сада ћете видети тек половину тог рада, како бих сачувао нешто лепо и за неки наредни чланак. Ђаци Марије Шапоњић бавили су се митозом, док су ђаци Снежане Јовановић уприличили један практичан рад из ботанике.

Верујем да сте уживали у разгледању минијатурног Увца, као и свих других сјајних ђачких радова. Очекујте их и у следећем издању.

Школе као чувари животне средине

Нажалост, данашњи чланак започињем тужном вешћу.

За нас, који смо били студенти професора др Слободана Јовановића, свакако ће остати упамћен као одличан професор, чија су предавања била врло интересантна и као професор који је дао огроман допринос заштити животне средине. Најмање што можемо да учинимо је да његов рад валидирамо кроз сопствене активности и да даље преносимо на нове генерације бригу о природном окружењу.

Наука

Младе генерације свакако показују бригу о природном окружењу, па и више од тога – дају практична решења како да се развијамо одрживо.

24 седам: Српски тим направио биоразградиви стиропор: када га баците на земљу постане минерално ђубриво (3.2.2021)

Активизам

Но, да би школство било активније у овој теми, постоје разни предлози, а богами и петиције. Тако се појавила и ова:

Петиције крени-промени: Улога школства у очувању животне средине (приступљено 7.2.2021)

У вези са овом вечитом темом захтевања да се нешто промени у програму биологије, имам два чланка који ће вам бити занимљиви. Један је баш у вези са самим програмом, а други у вези са тим колико очување животне средине постаје значајно за квалитет нашег живота. Хајдемо редом…

Центар за логопедију и рану интервенцију: Програми у школи су као да мрзимо децу (приступљено 7.2.2021)

Из штампе

Ево га и други чланак који се конкретније односи баш на наш предмет и зашто заштита животне средине постаје и те како значајна.

Панпрес: Нема неправилности, али зашто грађани и даље удишу отрове? (27.1.2021)

То је други проблем са којим се суочавамо. Први је, наравно, још увек корона. Ево једне вести из медија која је изазвала прилично много реакција.

Дневник: Кинески научници: Корона прети да уништи плодност мушкараца и човечанство (3.2.2021)

Но, да се вратимо удисању отрова. Обично то доводимо у везу са цигаретама, па није згорег да одгледамо едукативни филм на ту тему.

Са часова

Управо тему лоших последица пушења обрађивали су ђаци Славољуба Тоскића и тако је настао овај едукативни филмић.

Добрих примера са наставе увек има. Ђаци Ане Давидовић направили су леп модел, али и пано где су митозу упоредили са женским фризурама. Слично, али различито: ђаци Весне Миленовић направили су игру са митозом. Наиме, кругови од стиропора нису фиксирани. Померањем кругова утврђује се редослед ћелијске деобе. Ђаци Љубице Савић правили су бравуре са здравом храном.

Ученици Гордане Киковић бавили су се такође здравом храном, а ђаци Гордане Владић цртали су ситуације у којима морамо прати руке. Ђаци Марте Мајорски правили су моделе ћелија и када се деле и када се не деле.

Овим лепим галеријама и завршавамо за данас.

Светска, а наша – природа

Занимљиво је да се данас неке ствари затварају, а друге отварају. О чему је реч, видећете у последњем чланку за ову 2020. годину.

Пројекти

Затворен је, односно успешно приведен крају један леп, теренски пројекат. Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) већ другу годину реализује пројекат под називом „Наша природа – наша одговорност“ који подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Циљ пројекта је био подизање свести о неповољном утицају инвазивних биљних врста на биодиверзитет нашег краја.
Рад се састојао из предавања и обука за теренски рад, самог теренског рада и самосталног мапирања присуства инвазивних врста биљака у подручју које су обишли и срединама у којима учесници живе.

Како је све то изгледало, можемо погледати у следећем филмићу.

Институције и организације

Оно што је тек отварено данас је изложба у Природњачког музеју.

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Прича о нама“ (траје до 15.4.2021)

Због пандемије отварању је могао да присуствује мањи број људи и сва је прилика да ће и многи други догађаји бити организовани или на овај начин или искључиво онлајн.

Из штампе

Право питање је када ћемо моћи као некада да присуствујемо и учествујемо у догађајима. Одговор је јасан: када крене масовна вакцинација. Неки медији извештавају да ћемо ми наставници бити високо позиционирани на списку приоритета.

Курир: Кризни штаб на Куриру: Лончар: Сви који мисле да ће да организују дочек, кажем им да неће и нека људима врате новац (29.12.2020)

Иначе, један од знакова короне је губитак чула мириса и укуса. Него, да ли сте знали да некада и сензационалистички и претерано драматични новински наслови попут „Ваш њух би могао да предвиди када ћете УМРЕТИ“ нису скроз без врага. Произашли су као резултат студије која је открила да колико добро функционише олфакторни систем старије особе може се у доброј мери предвидети вероватноћа смрти у року од пет година. Јасно ми је шта сте сада помислили, али иза лудог наслова заиста стоји наука: ово чуло је заправо повезано са широким спектром физиолошких процеса у телу. И сада, изгледа да постоје додатни докази који подржавају ову идеју, јер је велика релативно нова студија управо поткрепила ове налазе. Да ли то значи да ћемо моћи да предвиђамо време смрти? Не баш, пошто знамо да се увек у оваквим истраживањима пре свега ради о вероватноћи.

IFL: Sense Of Smell Linked With Mortality Risk (29.4.2019)

Са часова

Са чула мириса прелазимо на чула вида и верујем да ћете уживати у разгледању сјајних дечјих радова насталих на часовима наших колегиница.

Ђаци колегинице Љубице Савић бавили су се здравом храном, али и укусним аранжирањем. Ђаци Љиљане Малић Илић бавили су се ћелијском деобом, а ученици Марине Нешић били су креативни уметници, а користили су хербарски материјал.

Лепе паное и експеримент са нарцисом радили су ђаци Марте Мајорски, а ученици Зоке Станковић правили су паметне фасцикле о крвном систему. И ту је рад о штетности дувана ђака Маријане Стојичић.

Остаје ми још само да вам пожелим лепе предстојеће празнике и да уживате на заслуженом предаху. Ми се видимо чим крене друго полугодиште.

Прича о нама

Природњачки музеј има једну причу за нас, а богами и лепо предавање.

Институције и организације

Најпре прича…

Изложбом „Прича о нама“ Природњачки музеј у Београду обележава 125 година рада (14.12.2020)

…а онда и предавање.

Занимљивости

Када већ говоримо о водоземцима, ево једног гифа који лепо описује метаморфозу жаба.

View this post on Instagram

A post shared by Med Vet Studies (@medvetgram)

Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.

Активитам

И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.

Крени – промени: Решење за загађење (приступљено: 20.12.2020)

Са часова

Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.

Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.

Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.

Прекрасним дечјим радовима и завршавам за данас.