Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-разноврсно’

Е, е-сертификати

tumblr_oew925JATH1rl04amo1_1280На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

_10156223212390182_3541587945686253603_nЈа тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо сертификат за обуку;
  2. применили смо нека правописна правила;
  3. акцентовали смо реч „шишарка“;
  4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
  5. дивили смо се радовима ђака.
Advertisements

Незнање није исто што и оправдање

Колегиница Весна Бурсаћ је била баш племенита и поделила је план додатне наставе за 5. разред.

План додатне наставе за 5. разред

SpinosaurusInfobox (Small)У петом разреду, основношколски наставници се, по први пут, озбиљно сусрећу са еволуцијом. Семинара на ту тему нема, али неког решења има. То је курс који је бесплатан, онлајн и траје три недеље. Процена је да курс захтева три сата рада недељно, а сертификат се не добија. Још једна мана курса је што морате да знате енглески. Ипак, сигуран сам да може да помогне у предавањима.

Future learn: Understanding and Teaching Evolution (од 29.10.2018)

У предавањима помажемо и једни другима. Неке колеге су већ позната и омиљена имена међу наставницима биологије. Такав је случај са Николом Арсићем који је направио презентацију за све нас.

Технологија нам свакако помаже у подучавању. О томе један од многобројних текстова на ту тему, који ће вам представити и неке веб-алатке ако већ нисте чули за њих.

Edutopia: Enhancing Learning Through Differentiated Technology (30.3.2015)

Школе су добиле још један веб-алат: електронски дневник. Изгледа да је проблем настао због тога што уравниловка у Србији није могућа. Нису све школе биле технички довољно опремљене за ову новотарију, а навикнути да све радимо на „о-рук“ није било плана Бе за такве школе. _10156168754750284_3179236874249925549_nШколска година је увелико почела, а није било ни писма, ни разгледнице. Или, да будем прецизнији: ни папирног, ни електронског.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Школе без основног средства за рад: Нема дневника, оцене у свескама (23.9.2018)

Осим на недостатак основног средства за рад (био сам убеђен да ми основно средство за рад уопште није дневник, али човек се учи док је жив), синдикати нас упозоравају и на лоше срочене платне разреде.

Независни синдикат НСПРВ: Све о платним разредима! Прочитајте, незнање није оправдање! (18.9.2018)

tumblr_ojzaxsFXM51qb38ylo1_400Све ове новотарије имају и оштре критичаре. Један од њих свакако је Боба Недић.

Blog – Klotfrket: Ministarstvo prosvete – Ministry of Silly Walks (20.9.2018)

Кад смо већ код луцкастог хода (јер то енглески део у наслову и значи), ево једног чланка који кроз едукативни видео показује кретање и, наравно, мишиће.

Interactive biology: Video: Muscles for Locomotion (приступљено 27.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уписали смо се на курс како бисмо боље предавали еволуцију;
  2. добили смо материјале за наставу од дивних колега;
  3. поделили смо неке проблеме који су актуелни;
  4. нисмо се радовали што ће нам бити већа плата јер изгледа да и неће бити;
  5. одгледали смо лекцију о мишићима и кретању.

Отровно, а лепо

Први чланак за данас безмало је ужасан; говори о најужаснијим паразитима који се могу наћи на свету. Неки од њих су и црви из раздела Nematomorpha, које на енглеском говорном подручју називају коњским длакама (знају Енглези да то нису коњске длаке, већ им личе на њих). Ларве им живе у слатким водама и чекају да их поједе неки комарац. Комарца ће потом појести неки цврчак, коме ће се црвић населити у телесној шупљини. Но, то црвићу неће бити довољно; он тера свог домаћина да оде до оближње воде и заплива, како би изашао из њега и довршио свој циклус развића. Цврчци нерадо пливају јер се та активност не завршава добро по њих, али немају куд – паразит их претвара у праве камиказе. На линку имате и кратак филмић (једини у чланку) који приказује како цврчак скаче у воду и како црвић (који је у односу на цврчка огроман) излази из њега. Веома језиво, заиста.

IFL Science: Some Of The Most Awful Parasites In The World (приступљено 13.9.2018)

Некоме су и змије ужасавајуће, али има нас и који мислимо да су прелепе. Да ли ће на следећој изложби Природњачког музеја бити само њих или још којекаквих отровница, остаје нам да одемо и откријемо.

41603612_2256776774350888_3738420541816569856_n

Још једно дешавање вредно посете је већ сутра. Ко може да стигне, предавање је у 14 часова. Надам се да ће бити још слободних места на које се пријављујете путем линка.

Институт за модерно образовање: „Комуникацијски троугао: наставник–ученик–родитељ” (за 14.9.2018)

_1198240180186482_6232586200557527622_nИначе, родитеље чека сасвим другачији облик ако не комуникације, а онда рада са својим дететом. Посебно оне родитеље чија су деца извршила насилни чин према некоме.

Мондо.рс: Нова правила у школама: Ко се бије, доноси дрогу… (11.9.2018)

Наравно, најбоље би било да до насиља уопште не дође. А то се, ваљда, постиже васпитањем код куће. Ево једне приче која ће можда бити поучна баш у вези са том темом.

Зелена учионица: „Где сам то погрешила у васпитању свог детета?” (29.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Направили смо топ листу најужаснијих паразита;
  2. припремили смо се да посетимо једну лепу изложбу;
  3. најавили смо занимљиво предавање;
  4. успоставили смо нова правила понашања у школама;
  5. испричали смо причу за лаку ноћ. 🙂

Питам се, питам се

boy_filling_sand_bucket_hg_clrИмамо још мало од распуста, а још мање од годишњег одмора. Већина наставника већ од понедељка почиње да ради и то не мало; има ту много припрема, тим пре што нам пети разред креће по новом програму. Но, ако вам све то није довољно рада за полетни почетак, организација „Scientix“ предлаже да се укључите у њихове радионице.

Scientix Србија: Next-Lab/Go-Lab радионице у Нишу и Београду (за 23, 25. и 26. август 2018)

Поменуо сам нови програм (који ће, верујем, бити честа тема) и већ већина биолога зна да је једна од ствари које треба урадити операционализација исхода. Нешто слично томе је тема следећег чланка, па нам можда буде од помоћи.

Математички коучинг: Операционо дефинисање циљева (15.2.2016)

kako da se uciСа новим програмом дошли су и нови платни разреди. Већ смо причали о томе како би то требало да изгледа, али неслагања има. Са једне стране, синдикат се не слаже да наставник са факултетом и више него одговорним послом има мању плату него струке у бројним другим занимањима са навршеном средњом школом, а са друге министар просвете се не слаже да наставник (географије) има плату као лекар. На ове његове речи постоји и врло интересантна реакција блогера под псеудонимом Ахмед Нурудин.

б92 блог: Пита се пита министар (14.8.2018)

tumblr_mmtab6BVjA1rl52wjo1_250И док се ми сви у Србији нешто питамо, питају се и инострани научници. Рецимо, како да проучавају царске пингвине. Иако највећи од свих врста, ови пингвини су и најстидљивији и клоне се људи. Зато су мудри научници осмислили возило које изгледа као младунче пингвина. Ове птице су га лепо прихватиле, па чак и комуницирале са њим. Следи прича о томе.

Phys.org: Cute chick rover: A new way to spy on shy penguins (2.11.2014)

И у свету птица и завршавам једном вешћу која није баш лепа.

Мондо: Мртве роде по Војводини, апел за помоћ! (14.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо лепе радионице;
  2. операционализовали смо циљеве;
  3. мало смо се питали и ми;
  4. разговарали смо са пингвинима;
  5. сазнали смо лошу вест.

Из осмог у девети разред

10387298_10154483483180284_7863010614595864140_nДанас је Светски дан лавова. О овим лепим животињама немам неких занимљивих чланака, али имам о њиховим доместификованим рођацима. Упркос свом не баш најбољем могућем карактеру, студије показују, у Европи полагано постају доминантни кућни љубимци и бројчано побеђује псе, који су пословично приврженији људима. То има везе са модерним начином живота при коме су људи много више заузети него пре и више времена проводе ван куће. Мачке су у том случају захвални кућни љубимци; могу да живе на мањем простору, не захтевају шетње и могу да остају саме без видне узнемирености. Истраживања показују да је то тако и зато што одрасле мачке не повезују осећај сигурности са својим власницима.

IFL Science: Think Your Cat Misses You? It’s Probably Just Pissed Off (приступљено 10.8.2018)

Но, то не значи да мачке нису привржене људима. И да не умеју да уживају у лепој музици. 🙂

Када смо већ код еколошки значајних датума, у недељу је Светски дан слонова. Слонове немилосрдно убијају ловци на слоновачу и при томе користе отровне стреле. Следи прича о томе како су убили једну женку, те тако угрозили и њено младунче које још увек доји.

National geographic: For Orphaned Elephant Calf, Harrowing Rescue Ends in Hope (7.1.2015)

Занимљиво је да ће нека женка из крда често прихватити овакво сироче и дојиће га, али само ако има довољно млека и за њега и за сопствено потомство.

Углавном, то је било то што се тиче еколошки значајних датума, а ево нечега што је пронашла колегиница Јелена Палинкаш у вези са еколошки значајним појмовима – како их објаснити новим, интернет зависним генерацијама.

_jelena palinkas

Јако ми се допада што је популација објашњена преко стикера који се међусобно визуелно разликују, те тако може да се стекне и идеја о варијабилности, али не допада ми се што је биоценоза објашњена само помоћу животињских стикера. И Јелена је ту такође дала примедбу да треба убацити мало и биљака и гљива како би слика била потпуна. Ипак, начин је свакако занимљив и – илустративан.

15741124_1236378959777174_4276509827232708172_nТо ће бити занимљиво за ђаке, а најзанимљивије што се дешава ових дана за нас, наставнике су платни разреди. Најкраће речено, постоји 13 платних група са по неједнаким бројем платних разреда.

Данас: Наставници хоће у девету платну групу (4.8.2018)

Наставници биологије ће бити у осмој и деветој групи. У овој бољој (деветој) биће они који имају звања. Било ми је нејасно да ли се мисли на академска (магистратура, докторат) или струковна (педагошки саветник). Следећи текст то разјашњава.

Зелена учионица: Шарчевић: Очекујем да кроз напредовање у звањима плата постепено буде увећана за око 25 одсто просветних радника (8.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо зашто мачке не пате претерано за својим власницима;
  2. уживали смо у лепој музици;
  3. обележили смо Светски дан слонова;
  4. илустративно смо објаснили популацију, биоценозу и екосистем;
  5. радовали смо се што ће нам се повећати плата.

Уметничка башта

Запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“ биће вредни и ово лето. На њиховој Фејсбук страници можете прочитати следећу објаву:

Драги љубитељи природе и уметности,

Имамо предивне вести 🎉

10659202_404089029746358_1038442450187374138_n (Small)Захваљујући Министарству културе и информисања Републике Србије, у Ботаничкој башти „Јевремовац“ , ове сезоне ће се одржати низ занимљивих радионица за децу основношколског узраста .
Реч је о пројекту „Ботаничар = уметник“. Идеја је да деца, током радионице, обиђу башту, упознају свет биљака, направе свој хербарски лист и као ботаничари у прошлости, детаљно нацртају и обоје биљку.
Верујемо да ће деци бити занимљиво да проведу дан као ботаничари и уметници. 🌳🎨🖼️🖌️🌳

🌿🌿🌿 Радионице су бесплатне.🌿🌿🌿

Број деце по радионици је ограничен на 15.
Без панике, радионице ће се одржавати и током септембра и октобра, сваког викенда. 😊
Први сет радионица ће се одржати овог викенда (30.06 – 1.7.2018.).

Термини:

30.06. (11 – 14 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (10 – 13 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (15 – 18 часова) Радионица је намењена ученицима виших разреда основне школе (V – VII)

Молимо заинтересоване родитеље да попуне формулар на линку : https://goo.gl/t2zLeU
(НАПОМЕНА: Упишите у поље за датум одржавања радионице један од три термина, у складу са узрастом детета)

Обавестићемо Вас путем друштвених мрежа чим се капацитети попуне али, као што смо нагласили, без панике, биће још радионица и дешавања у башти и прилика да се дружимо и упознајемо свет биљака. 😊🌿

НАПОМЕНА: Ове радионице нису намењене за групне посете

Уколико имате било каква питања, слободно нам пишите на адресу: botanicarumetnik@gmail.com

Када смо већ код објава на Фејсбуку, једну лепу има и Покрет Горана из Сомбора, која је слична претходној. У оквиру пројекта „Пронађи свој хоби“ остварена је сарадња са ученичком задругом „Липа“ из ОШ „Бранко Радичевић“ Стапар кроз креативне радионице израде сувенира од дрвета. Учениици су вешто користили алате за гравирање и пирографију уз помоћ своје наставнице Јелке Филиповић. Прави уметници! Погледајте неке изабране радове.

Јасно је да многи ђаци имају уметничку црту, али чак ни ја нисам знао да је имају и – бубамаре! Погледајте.

Јадне бубамаре иначе нападају посебне осе које им преносе вирусе који могу да их „зомбификују“ и претворе у бебиситере осињих потомака. Међутим, шкампи имају паразите који им раде још горе ствари; терају их да буду канибалисти. У питању је гљивица Pleistophora mulleri која се, највероватније, преноси тако што је животиња поједе. Међутим, то много не изгледа смислено; зашто би већ инфицирана животиња наново уносила гљивичног паразита? Изгледа да болест изазвана инфекцијом смањује способност шкампа да хвата плен, па му је много једноставније да налови сопствено потомство.

IFL Science: Parasite Causes Cannibalism In Shrimp (приступљено 28.6.2018)

20122_1041036019257548_875847584321167995_n

Изгледа као канибализам, али није. Ова жаба рађа младунца из уста. 🙂

У овом тексту се каже да је канибализам, иако нама не много привлачна појава, уочен код преко 3.000 врста. Када црв једе црва то не мора да буде канибализам (јер иако су сродна, нису иста врста), али може да изгледа и те како нестварно. Погледајте снимак на врху следећег сајта.

BBC Earth: Monster leech swallows giant worm (14.10.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо радионицу у Ботаничкој башти;
  2. промовисали смо пример доброг рада;
  3. сазнали смо нешто ново о бубамарама;
  4. такође смо сазнали нешто ново о паразитима и канибализму;
  5. гледали смо борбу два црва.

Згодне и незгодне слике

tumblr_nr31abpLjn1rsrf2to1_500 (Small)Сигурно има оних који се сећају др Гордане Науновић и лепих времена на Биолошком факултету када је она предавала методику наставе. Тек недавно сам сазнао, сада већ две године стару вест, да је професорка имала и своју изложбу уметничких слика. Ако нисте знали, биологија и уметност могу да се повежу на заиста божанствен начин.

Српска телевизија: „Јевремовац“ – Изложба слика Гордане Науновић (10.11.2016)

Једна слика закомпликовала је живот малим матурантима. Комбиновани тест је био данас и према ономе што можемо да прочитамо из новина, утисак је да није био нарочито тежак. Изгледа да знамените личности нису познате ђацима и, колико се сећам, прошле године је био проблематичан Никола Тесла, а ове Доситеј Обрадовић. Можда поједина питања више говоре о нашем образовном систему него о знању ђака или умешности наставника јер деца Доситеја не виде као историјску, већ као личност о којој су учили на часу српског језика. Знање је очигледно спаковано у фиоке. 🙂

Вечерње новости: Осмацима Доситеј личио на Ван Гога (20.6.2018)

На биологију није било замерки, тако да колеге које су биле прегледачи нису имале тежак задатак. Но, тиме се наше активности не завршавају. Најављене су обуке за колеге које ће следеће године предавати у 5. разреду.

Зелена учионица: Обуке наставника од 1. јула (13.6.2016)

Неке колеге већ знају када ће имати обуку, друге не, а све зависи од школске управе. Но, сви наставници знају како ћемо радити следеће школске године.

Зелена учионица: Школски календар за 2018/2019. годину (Србија и Војводина) (14.6.2018)

Пошто је на овом линку календар само за средње школе за Војводину, ево и за основне.

35682339_2133374473606261_3289783711368740864_n

И пошто смо апропо комбинованог теста причали о незгодним сликама, ево и једне згодне. То је награђени рад ученика наставнице Сање Урошевић Парезановић на конкурсу Покрета горана, поводом обележавања 5. јуна – Дана заштите животне средине. Према календару 5. јун нам је идуће године радни дан, па ето идеје како да га обележимо.

ЖСња Урошевић Парезановић

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Дивили смо се сликама наше професорке;
  2. критички смо се осврнули на овогодишњи комбиновани тест;
  3. најавили смо обуке за наставнике;
  4. сазнали смо шта нас све очекује;
  5. промовисали смо пример добре праксе.

Облак ознака