Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-разноврсно’

Воће које нестаје

Иако је распуст увелико у току, нисам стекао утисак да смо се опустили. Сви размишљају о томе како ће изгледати школа од септембра.

bio04 iz štampeИз штампе

Н1: Хоће ли ђаци од септембра у клупе или пред телевизоре и рачунаре? (30.7.2020)

9fd9b1d03f76d035bc13e76a2a6cd39bНеки медији су већ објавили како ће све то да изгледа…

Мондо: Објављено како ће изгледати настава од 1. септембра: скраћени часови, маске (28.7.2020)

…али да ли ће то тако тећи, не може да потврди ни први човек Србије.

РТВ: Председник: Не искључујем могућност онлајн наставе у новој школској години (1.8.2020)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

На све ово не изостају реакција како практичара, тако и методичара.

Данас: Настава може и онлајн, по оцене у школу (31.7.2020)

Треба видети и како су се колеге изјасниле гледе онлајн наставе. Анкету је урадио ЗУОВ на већем броју испитаника, али најављује још већи број у наредној анкети.

ЗУОВ: Резултати анкете: шта 15.000 просветних радника мисли о остваривању образовно васпитног процеса путем учења на даљину (29.7.2020)

bio04 metodikaМетодика

И родитељи имају своје мишљење и има ту и аргумената за и аргумената против онлајн наставе, али би требало да је безбедност на првом месту. Онлајн настава, без обзира шта о њој мислили, може лагано да буде једина опција и треба се спремити и на ту могућност. RijalitiНо, свакако треба послушати и савет стручњака.

Зелена учионица: Ранко Рајовић: На пола сата телевизије, најмање сат времена скакања, трчања, игре (28.6.2016)

Што се тиче имунитета, увек је добар савет да га појачавамо, а како другачије него да једемо воће? Да ли сте знали да поједино воће са нашег простора нестаје?

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Преносим објаву Природњачког музеја.

У Галерији Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду постављена је гостујућа изложба Природњачког музеја „Старо и нестало воће Србије“, ауторке Александре Савић, музејског саветника. Изложба се реализује у сарадњи са Музејом Војводине.
🍐 Изложба је приређена са циљем да се представи богатство и разноврсност великог броја сорти аутохтоног и традиционалног воћа наших простора које полако нестаје а које је потребно истражити, забележити и сачувати од заборава.
🍎 На изложби је путем илустрација и пратећих текстова на паноима представљено преко 40 сорти аутохтоног и одомаћеног воћа које се гаји, или се гајило некада у Србији, међу којима су старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања и другог воћа.
🍒 На изложби су изложени и бројни уникатни предмети са подручја Војводине, из Етнолошке збирке Музеја Војводине, међу којима су алатке за орезивање и брање воћа и ручно осликане чутурице за ракију, као и тиквице за ракију и воду, а чија је старост преко сто година.
🍑 Ауторка је на овај начин имала за циљ да промовише руралну баштину Србије ради афирмације традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење.
🍎 Због актуелне ситуације у вези са пандемијом СOVID-19, званичних препорука и ограничења окупљања у затвореном простору, свечано отварање изложбе је изостало овом приликом.
🍒 Изложба је доступна за посету сваког радног дана од 8 до 16 часова у просторијама Завода, а улаз је бесплатан. Изложба ће бити отворена до 1. октобра 2020.

bio04 sa časovaСа часова

Једну изложбу и то ручних радова приређује и Биолошки блог у сарадњи са Бошком Ивановићем који је направио модел корона вируса.

Моделе (али делова људског тела) су правили и ђаци Јасне Бранковић, а дрвеће живота Јелене Цветковић. Ту је и лента еволуције ђака Бранке Настасијевић.

И за крај две презентације. Прву је правио ђак Александре Стајић Радомировић, а другу наше Суки Станисављевић. Обе презентације су јако интересантне и препоручујем да их погледате.

  1. Стоп: дувану, дроги и енергетским пићима
  2. Биологија из угла једног ђака

Видре пред судом

Хајде да једном кренем и распевано. Музика ће вам зазвучати познато, али је текст написала (и отпевала) учитељица Сања Максимовић.

bio04 zabavaЗабава

 

Верујем да би ђаци много тога мобли да науче кроз овако обрађене хитове. Тако можемо музику употребити за учење, а и друге врсте уметности могу и те како имати везе са биологијом. Шкотски скулптор Енди (Andy Goldsworthy) користио је објекте из природе, попут листова, семена и гранчица да би направио заиста задивљујућу галерију. Можете је видети овде:

Educate inspire change: Man Arranges Leaves, Sticks, And Stones To Create Magical Land Artworks (29.10.2016)

Порука Ендијевог рада, према неким мишљењима, еколошке је природе и подсећа нас да је животна средина врло крхка.

bio04 iz štampeИз штампе

У ствари, природа је много крхкија него што смо мислили, изгледа.

б92: Африка се цепа на два дела, и то много брже него што смо мислили (21.3.2018)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

_nuagubf8Ra1t26my0o1_500 (Small)А цепају се и наставници, вазда су то и радили. И овај пут имамо два табора, а један је за нужно зло (читај онлајн наставу), а други против ње (онлајн наставе, дакако). О томе и о још неким темама, две сјајне блогерке и уједно колегинице.

Клотрфкет: Пуна школа врата, ниоткуда ђака (24.7.2020)

Дневник једне учитељице: Одговор родитељима који не желе он лајн наставу (25.7.2020)

bio04 naukaНаука

Дакле, поставља се питање колико је разумно слати децу у школу у оваквим условима, а није да не очекујемо још лошије од септембра. Ситуацију додатно отежава то што у мору информација ми јако мало знамо о вирусу који нас је напао. Много се и дезинформација може чути, па и та да имунитет након прележане короне нестаје. О томе један изузетно добар текст.

Жељков викс сајт: Ковид-19 и имунитет – размишљање једног обичног српског биолога (22.7.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Тешко да је аутор тек обичан биолог, када тако пише. И тешко да су наставници биологије обични с обзиром на то какав рад можемо да видимо, а видимо га сваке недеље у овој рубрици.

Ученици Весне Милојковић су успели да изолују ДНК и да виде како нити ове супстанце заиста изгледају. Ученици Тамаре Микић правили су дрвеће живота, а Снежане Скендерије Булић моделе плућа.

Постери ђака Бранкице Анђелковић говоре о сиди, а ђаци Андријане Марковић Јанковић бавили су се пирамидама здраве исхране. Ђаци Милене Зетовић направили су модел једног травног екосистема, на свој, дечји начин.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сигуран сам да децу наставници биологије врло квалитетно едукују. Међутим, едукација је изгледа неопходна и старијима, пре свега због већ поменутих дезинформација. Отуда и писмо које стиже из Природњачког музеја у Београду, којим и завршавам за данас.

Овавештење у вези са обољењем COVID-19
Током претходних неколико дана у многим домаћим медијима, на порталима и друштвеним мрежама појавила се застрашујућа вест о 93.000 јединки „видре“ на фарми у Шпанији, у једном селу у покрајини Арагон, од којих је већина заражена SARS-CoV-2 вирусом. Пошто тако представљају потенцијалне векторе болести COVID-19, наложено је њихово уништавање. Ова вест је у медијима потпуно погрешно интерпретирана и недовољно објашњена, због погрешног превода изворног текста. У том контексту Природњачки музеј у Београду има обавезу да разјасни ситуацију и спречи ширење погрешних стручних информација.
Приликом преузимања и превода изворног текста, преводиоцу се поткрала кључна грешка у преводу са енглеског језика имена заражене животињске врсте, јер се уопште не ради о видри (лат. Lutra lutra), већ о тзв. америчкој видрици, познатијој код нас као нерц или визон (лат. Neovison vison), а на енглеском језику American Mink. Име видре на енглеском језику је Eurasian Otter или само Otter.
Нерц је врста мале звери из породице куна (лат. Mustelidae) која је аутохтона у Северној Америци. Она се због цењеног крзна широм света одгаја на фармама животиња ради размножавања и коришћења њиховог крзна. Заједно са другим животињама које се фармски одгајају ради коришћења крзна, нерчеви се сврставају у тзв. „крзнашице“. Статус аутохтоних популација ове врсте у дивљини је повољaн и стабилан, а врста је ван својег аутохтоног ареала проглашена изразито инвазивном врстом, чија појава није добродошла с аспекта заштите природе. У Европи је нерц успео да се насели и устали своје присуство најпре у земљама Феноскандије и балтичким земљама, а у осталом делу Европе се среће ређе и у мањем броју. Код нас је први и последњи пут званично забележена једна јединка 1974. године у околини Панчева. Претпоставља се да је одбегла с фарме која је некада постојала у Панчевачком риту, а тај једини доказни примерак се чува у нашем музеју. Нерчеви у заробљеништву представљају полудоместификоване јединке које су подвргнуте вештачкој селекцији ради добијања различите боје и богатијег крзна и оне се гаје на фармама управо ради коришћења њиховог крзна у индустрији одеће и одевних предмета.
Евроазијска видра (Lutra lutra), која је у домаћим медијима апострофирана уместо америчког нерца, не гаји се на таквим фармама. Њен статус у природи није повољан, већ је популација у опадању, а врста је на глобалном нивоу сврстана у категорију скоро угрожених, чије се стање оцењује као погоршавајуће, јер им опада бројност и смањује се величина ареала. У Србији је проглашена за строго заштићену врсту, а иако је популациони тренд већ извесно време стабилан, сврстана је у категорију рањивих и осетљивих врста.
С друге стране, а што није разјашњено ни у преводу нити у пренесеном тексту из других медија, је да су се нерчеви у Шпанији (које комерцијално узгајају на фармама, у тесним кавезима, и жртвују ради коришћења крзна), као и раније неки примерци нерчева на фармама у Данској и Холандији, вероватно заразили вирусом који изазива COVID-19, управо од људи који су радили на фармама и манипулисали њима. Епидемиолошкиња Светске здравствене организације Марија ван Керков изјавила је да се сматра да је дошло до узајамног заражавања људи и нерчева, те да се истражује какву улогу нерчеви могу имати у преношењу вируса.
Иако је изворни текст био илустрован фотографијом нерчева у кавезима која описује о којој се врсти ради и у којим условима живе, српски медији су овај преведени, пренесени и битно модификовани текст илустровали фотографијама наше евроазијске видре у природним условима, које су биле доступне на интернету. Тим путем је наша јавност нехотице обманута, а видрама из слободне природе је нанета штета, јер су означене као потенцијална опасност по здравље људи, што није истина.

110227165_3095119387274912_2934275879913196357_n
Дивље животиње које живе слободно у природи, за разлику од оних потпуно или делимично доместификованих, имају веома мале могућности да буду заражене вирусом који хара људском популацијом, а такође, постоје веома мале шансе да, уколико су ипак некако постале носиоци вируса, да њега и пренесу на људе.
Природњачки музеј апелује на медије, новинаре и преводиоце да савесно раде свој посао и да не доводе у заблуду јавност која је постала посебно осетљива на сваку нову вест о узроцима, току и последицама актуелне пандемије. Такође, као што важи и за човека, стављање сваке друге органске јединке, популације, врсте или групе врста на „оптуженичку клупу“, а без проверених и научно заснованих података, може бити погубно по њен статус заштите и опстанак у природи.
Један од изворних текстова који садржи праве информације и илустрацију: https://www.bbc.com/news/world-europe-53439263.
Природњачки музеј очекује да медији који су нехотице објавили и пренели неистините информације, објаве овај деманти.

Успаване пчеле

Битка за Кошутњак и даље траје.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Све информације о овој борби за природу можете прочитати овде:

Фејсбук страна: Битка за Кошутњак (приступљено 18.7.2020)

_1286202264832230_4955096269298700938_nТреба нагласити и да су: Институт за биолошка истраживања, Биолошки факултет, Шумарски факултет и Факултет спорта и физичког васпитања послали допис Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове са негативним мишљењем за предложену пренамену. Свака част за наше факултетске професоре и научне раднике, а надамо се да ће све то допринети да се Кошутњак очува онакав какав јесте. Свакако у овим временима није лако сачувати природне пределе, али помака има – макар када је Ђердап у питању.

Недељник: УНЕСКО уписао Ђердап на Светску листу геопаркова (13.7.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

И док у Србији постоји намера да се зелени делови претворе у бетонске урбане, у Бечу је сасвим обрнут случај – бетонски делови се озелењавају.

Курир: Фасаде као природни клима уређаји: Беч издвојио милион евра за озелењавање зграда до 2023. године! (16.7.2020)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

У зеленилу које покрива фасаде могу се наћи и ситнији примерци животиња, посебно инсеката. Видећемо колико ће мештанима Беча ове нове комшије бити занимљиве, али мени су фасцинантни. Посебно две врсте које су ме забезекнуле, а о којима сам научио на овој Фејсбук страни.

109564743_4166010236772614_3444707327171394455_n

Ово што видите на слици нису три инсекта. То је један инсект врсте Goniurellia tridens која има шаре на крилима у облику инсеката!

108203734_977146022737191_8482820422600112747_n

Пчеле врсте Diadasia diminuta воле да спавају у цвету и то у пару и то изгледа овако. 🙂 Цео текст о томе имате на:

Bored Panda: Turns Out, There’s A Bee Species That Sleep In Flowers And It’s As Cute As It Sounds (пре годину дана)

bio04 sa časovaСа часова

И док пчеле спавају, наше колеге су неуморне у осмишљавају креативних идеја, а њихови ђаци у маштовитој реализацији тих идеја.

Ђак Весне Јуришић Тодоровић бавио се израдом Веновог дијаграма са различитим екосистемима, Александре Лукић је био у поетском расположењу, а ђаци из Добановаца Јасне Бранковић уочавали су варијабилност у својој околини.

Ђаци Бранкице Анђелковић послали су нам неколико еколошких порука, а ђаци Жаклине Ђурић правили су пирамиде здраве исхране. Ученици Жељке Симић су на цртежима стрип јунака направили разлику између урођених и стечених особина.

И за крај, презентација ђака Гордане Владић. Разгледајте и уживајте.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Битка за Кошутњак

Поред свих лоших ствари које су нас задесиле, једна од њих је и најновија одлука да се парк Кошутњак урбанизује.

bio04 iz štampeИз штампе

16800_10152836156531983_1682170779563922484_n (Small)Да би било јасно шта се спрема Кошутњаку, најпре треба да се информишемо.

Политика: Протест због планиране сече у Кошутњаку (10.7.2020)

Људи су се организовали и решили да не дају овај део природе. О томе све информације имате на следећој Фејсбук страни:

Фејсбук страна: Битка за Кошутњак (приступљено 12.7.2020)

bio04 metodikaМетодика

На овај начин се бије битка за Кошутњак и навијам да буде добијена, а ево како се бије битка за знање.

Студентски живот: Учити мање, али учити боље (приступљено 12.7.2020)

Некад је мање више, рекао бих. А ево шта би рекла колегиница Рита (има титл).

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Кад смо већ код гледања филмића, ево једног из морских дубина.

Јесте риба у питању, али море ипак није… Нема везе, сад идемо у море (виртуелно, кад већ не можемо реално).

Курир: Океан и даље препун тајни: На самом дну откривене многе нове врсте, никада нисте видели ништа слично (6.7.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Никаква тајна није да наставници биологије и њихови ђаци праве фантастичне радове.

Ученици Јасне Бранковић правили су загонетке где је потребно пронаћи погрешно слово или слова. Ђак Биљане Антоковић упозорава на штетност дувана, а ученици Весне Миленовић правили су пирамиде исхране.

Ђаци Маријане Пауновић бавили су се здравом исхраном (и не само бавили, већ применили), а Бранке Настасијевић су одлучили да не одбацују истрошене предмете и повећају ђубре него да их искористе на нове и оригиналне начине.

Следе још две презентације за крај. Једна приказује фото-хербаријум ђака Зоре Миличевић, а друга је презентација ђака Душице Александров. Уживајте у разгледању, а ми се видимо следеће недеље.

  1. Фото-хербаријум
  2. Значај животиња за човекa

Појурите пчелу и посадите дрво

Какво је време дошло, мораћемо да прибегавамо новим видовима наставе.

bio04 metodikaМетодика

Наиме, од септембра нас очекује слична настава као у другом полугодишту ове школске године.

РТВ: Ђаци од септембра поново пред екраном? (30.6.2020)

_nyyfkrI6OW1qblqseo1_500Помиње се и комбиновани модел учења. Шта је то заправо, открива нам следећи новински наслов.

Курир: Ђаке у Србији чека школска година на какву нису навикли: Шта подразумева и како ће изгледати комбиновани модел учење? (5.7.2020)

Можда је ипак боље да уведемо интегративну наставу? Аутор следећег текста тврди да је буквално савршена.

Зелена учионица: Зашто је интегративна настава један од најсавршенијих облика наставе (29.6.2020)

Некоме ће се учинити да је ово вид мултидисциплинарне наставе. Но, да не брзам са терминима, пошто мулти није исто што и интер, а то опет није исто што и интра. И да не стојите добро са енглеским, довољно је да погледате кружиће који илуструју сваки од ових приступа.

Alexander Refsum Jensenius: Disciplinarities: intra, cross, multi, inter, trans (12.3.2012)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Каква год настава била, јасно је да ће се добрим делом (ако не и у потпуности) одвијати онлајн. Зато су нам значајни материјали које на тај начин можемо користити. Одличан материјал вазда прави сјајни Никола Арсић.

bio04 sa časovaСа часова

Не сумњам ја да ће се наставници биологије снаћи ма каква год да је врста наставе у питању, а о томе сведочи стална рубрика која промовише добру праксу.

Ученици Теодоре Ристановић правили су дрвеће живота (једно личи на хоботницу и заиста је маштовито), а ученици Снежане Мицковић Петруновић моделе ћелија. Ђаци Славице Јовановић приказали су све ситуације у којима треба прати руке.

Ђаци Сање Томашевић правили су пирамиду правилне исхране, а њене имењакиње Сање Милошевић фотохербаријум. Остали радови у галерији су од ученика Маријане Марковић.

И за крај овог блока две презентације ђака Мирјане Георгијев чија је тема настанак живота на Земљи.

bio04 naukaНаука

Живот је, дакле, настао и сада, много милиона година касније, има проблем са којим се сви боримо. Корона не јењава и научници траже решења како да је победимо. Један од њих су и најновији тестови о којима говори следећи инфографик који нам је уступила Александра Равас. Кликом на слику постаће већа.

testovinanatitela

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Није баш ни да је живот стао, тако да имамо неколико догађаја у којима можемо учествовати. Преносим вам објаву Природњачког музеја.

106442092_3039646789488839_8659393737077998541_oДраги пријатељи, најављујемо скорашње отварање наше нове изложбе „Зов даљине – сеобе у царству животиња“
аутора др Далиборке Станковић, у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану.
Изложба „Зов даљине – сеобе у царству животиња“ објашњава феномен сеоба (миграција) животиња на Планети. Посетиоци ће имати прилику да сазнају какву улогу имају сеобе у животном циклусу, не само птица, као најпокретљивијих организама, већ и других животиња као што су: инсекти, слепи мишеви, гмизавци, рибе и неки копнени сисари за које је мало познато да имају селидбене активности. Да ли је сеоба подухват вредан дивљења и које све опасности вребају на том путу? Где зимују наше роде, а куда све лете слепи мишеви?
На фотографији: јато ждралова, фото: Милан Пауновић.

bio04 projektiПројекти

Дакле, можемо обићи изложбу, али и посматрати пчеле…

Центар за биологију пчела, Биолошки факултет у Београду: Грађани у акцији! Азијска пчела смоларица у Србији (приступљено 5.7.2020)

…или да посадимо дрво.

Засади своје Дрво: Пријава за јесењу садницу која ти бесплатно стиже на кућну адресу у Новембру (приступљено 5.7.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

И док једни саде дрвеће, градске власти се баш труде да их све посеку. Сада је на удару ни мање ни више него 30 хектара градске шуме у Кошутњаку зарад изградње нових комерцијалних и стамбених објеката. 1003915_465117146929762_318008882_nСве можете видети овде:

Београд.рс: Рани јавни увид поводом израде плана детаљне регулације за комплекс „Авала филма”, Градска општина Чукарица (29.6.2020)

Министарство простора је понудило онлине темплејт за примедбу коју можемо да поднесемо до 13. јула Секретаријату за урбанизам у Краљице Марије: http://vodic.iup.org.rs/formular/

Дакле, списак тога шта можемо урадити је: обићи изложбу, јурити пчеле, посадити дрво и писати Министарству простора. И читати Биолошки блог већ следеће недеље.

Најмањи диносаурус на свету

Данашњи чланак бих почео вестима из света. Пољска је прва држава која је у свој курикулум (школски програм, како га ми зовемо) унела видео-игре.

bio04 metodikaМетодика

Да ли је то добро или лоше, процените сами, а некакво објашњење Пољака прочитаћете у следећем чланку._inline_n8679vn8Rn1sozg3h

Talkesport.com: Poland becomes world’s first Govt. to add videogames in schools as curriculum (23.6.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Из Пољске селимо се у несрећну Италију. Зашто несрећну?

Курир: После короне, Италију погодила нова пошаст: Највећа најезда скакаваца још од Другог светског рата! (26.6.2020)

Но, није баш да смо ми у Србији у срећним временима, а посебно не наши ђаци, иако је школска година званично завршена.

Зелена учионица: Корона ушла у школе и Студентски град: Заражено 7 студената, 4 осмака, неколико директора и наставника (27.6.2020) & Др Кон: Организовати прославе матуре је неодговорно, млади једноставно не желе да чују за препоруке о понашању (26.6.2020)

Са друге стране, организовање утакмица (где је такође највећи број младих и то дословно највећи) је одговорно. Изгледа да је лакше одредити када је живео најмањи диносаурус на свету него шта је одговорно и пре свега нормално у Србији.

bio04 naukaНаука

Научници су урадили управо то; одредили су старост најмањег диносауруса на свету.

Н1: Лобања најмањег диносауруса пронађена у 99 милиона година старом ћилибару (12.3.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Ђак Снежане Милановић бавио се периодом много пре диносауруса; када су митохондрија и хлоропласт тек постајале органеле у ћелији и то илустровао духовитим цртежом. Ученици Оливере Коларић су се бавили лепим и ружним утицајем човека на природу.

Ђаци Видице Штетин направили су модел бебе у стомаку, а то су успели захваљујући посебној техници која се користи када желимо поклон да ставимо у балон. Еколошке поруке су поставили ђаци Виолете Јововић, а занимљива поставка је из кабинета Гордане Владић.

Следи видео са сликама радова ђака Александре Милосављевић.

Гугле фото: Радови ђака (22.4.2020)

И за крај фотографије кућних љубимаца ђака, али постављене као у каквом музеју. Поставку обезбедила Ана Марковић. Препуштам вас разгледању.

Артстепс: Изложба кућних љубимаца (пре два месеца)

 

Може, ако баш мора

Мала матура је прошла, а са њом и комбиновани тест. Утисци су разнолики, али колико сам успео да пропратим углавном ђаци кажу да задаци са овог теста (па тако и из биологије) нису били тешки.

bio04 iz štampeИз штампе

Вечерње новости: Завршено полагање мале матуре: Комбиновани тест био лак, тврде ђаци (19.6.2020)

Мала матура није баш прошла без проблема, иако је уложено много труда да се све то уради. Уосталом, сам политички врх био је укључен.

Политика: Премијерка се лично укључила у пројекат мале матуре (14.6.2020)

maxresdefaultУглавном, све је прошло и обично након оваквих ствари (пре свега пандемије) кажемо – било и не поновило се. Да ли?

Нова.рс: Родитељи о наставку онлајн наставе: Само ако баш мора (14.6.2020)

Ево још мало о родитељима.

Политика: Кад родитељи заводе ред у школи (15.6.2020)

bio04 metodikaМетодика

Да бисмо родитеље забавили неким другим стварима и одвукли им пажњу од завођења реда, ево пар текстова са корисним саветима стручњака.

Детињарије: Немојте живети за децу (12.5.2015) & Family.rs: Dr Kevin Leman – 5 konkretnih saveta roditeljima skolaraca (14.6.2020)

_lxvha9wREp1qj0lg5o1_400Из овог другог текста издвојио сам трећи савет:

Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут „Ооо, то је баш добро за тебе!“ Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.

bio04 sa časovaСа часова

Ја просто морам да хвалим своје колеге и њихове ђаке, без обзира на овај мудри савет, јер раде заиста сјајне ствари.

Ђак Маријане Пауновић направио је друштвену игру која промовише заштиту животне средине, а ђаци Андријане Марковић Јанковић правили су животиње од отпадних материјала како би обележили Међународни дан биодиверзитета. Ту је и живописан пано о рециклажи настао на часовима Барбаре Јовчић.

Следе изузетни цртежи ђака Анђеле Васојевић, песма настала на часу Ирене Николић и модели ДНК које су правили ученици Марте Мајорски.

И представљам вам фото-хербаријум ђака Славице Поповић Бубујук (прва ставка) и презентације које су урадили ученици Славице Гвоздић.

  1. Фото-хербаријум
  2. Житарице
  3. Глобалне последице загађивања животне средине
  4. Здрава исхрана
  5. Прва помоћ

Прегршт одличних радова ђака наћи ћете на следећем блогу који води колегиница Биљана Ускоковић Брковић.

Биолошке теме: Мапирање и још понешто (27.4.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Биљана је уз мапирање додала још понешто, па ћу уз данашње писаније додати и ја још понеке корисне материјале. Ево једне презентације колеге Николе Арсића.

Ево и интерактивне слике Маријане Трифуновић Димитријевић.

И за крај, сигурно корисно – календар рада за следећу годину. Додуше, ова још није прошла, али следећа се свакако ближи. Ипак, ближи је наш сусрет следеће недеље и до тада, па покушајте да се одморите.

104006484_1238684039796137_914399231060790875_o

Питање за доларе

Да ли је први талас пандемије завршен и да ли ће другог таласа бити? Тешко питање, баш као што је тешко рећи на шта ће нам школа изгледати од септембра. Неке припреме ипак постоје, а за сваки случај.

bio04 iz štampeИз штампе

Дакле, ево шта каже министар.

Зелена учионица: Почело снимање онлајн наставе за септембар (13.6.2020)

Овога пута заиста сумњам да ћу се упустити у ову авантуру, али врло је могуће да нам овај вид наставе неће заменити обичну наставу. Зоран Милојевић каже да како ће нам изгледати настава тада, питање је „од милион долара“.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Образовно креативни центар: Како би могла да изгледа настава од следећег септембра? (приступљено 14.6.2020)

До септембра ипак има још времена, а у међувремену они који припадају београдској општини Вождовац могу учествовати на једном лепом конкурсу.

bio04 konkursi i smotreКонкурси и смотре

Преносим вам вест са Фејсбук странице Пријатеља деце Вождовац:

Позивамо ученике основних и средњих школа Вождовца да, са својим учитељима, родитељима, наставницима биологије и осталих предмета, учествују на наградном конкурсу у оквиру манифестације Дани европске баштине:

БИРАМО НАЈБОЉИ ХЕРБАРИЈУМ

plodocvetХербаријум се ради на специјалном хербарском папиру са корицама које се везују пантљиком (купује се у књижари). Избор биљака је ствар личног афинитета и наравно поднебља које ће се одабрати. Хербаријум може да буде тематски или општи нпр: лековито биље, пољско цвеће, украсне кућне биљке или по географском пореклу (Копаоник, Дивчибаре, Бањичка шума, Ада Циганлија, парк, двориште…)

Биљке се сакупљају по сувом и сунчаном времену (од 11 до 16 часова). Суше се и пресују између два листа папира који добро упија влагу (новине или кухињски убрус) притиснуте нечим тешким (књиге или …)

Поред сваке биљке треба написати њен назив, место и датум када је убрана.

На другом листу истог формата треба урадити и ботанички прецизан цртеж (може се обојити) са обележеним деловима биљке (корен, лист, цвет…) Неке биљке је немогуће пресовати у свакој фази развоја. Нпр. јагода- можемо пресовати лист и цвет, а пошто је немогуће пресовати плод – њега ћемо нацртати и осликати ту поред испресованог листа и цвета. Неке од примера имате у овом посту.

Рок за предају радова је 15. септембар 2020.

Предају се три најуспешнија листа из вашег хербаријума у дигиталној форми на мејл:

moj.herbarijum@gmail.com

bio04 sa časovaСа часова

Верујем да ће вождовачки ђаци показати сјајан рад, а у сталној рубрици овог блога сјајан рад приказују ђаци и наставници из свих делова Србије.

Ђаци Драгане Адамовић бавили су се врло разноврсним темама у својим презентацијама (првих четири), а ђаци Весне Милојковић болешћу зависности, а ту је и једна песма (последњих три).

  1. Житарице
  2. Физичка активност и здравље
  3. Заштита врста
  4. Пушење – болест зависности
  5. Ко пуши здравље руши (1)
  6. Ко пуши здравље руши (2)
  7. Песма

Ђаци Весне Јуришић Тодоровић пописивали су садржај ормарића за прву помоћ, Дарка Мијаиловића цртали су дрво живота, а Виолете Милосављевић правили су постере са еколошким порукама.

Ђак Тамаре Микић правио је интересантне стрипове, а Гордане Владић истраживачке радове о варијабилности маслачка. Ту су и радови ђака Верице Павић који су дизајнирали конзерве енергетских пића тако да упозоре на њихово штетно дејство на дечје здравље.

Ђаци Владиславе Солаковић направили су природњачко-уметничку инсталацију у својој учионици, а Јоване Думић су обележели еколошки значајан датум.

bio04 vazni datumiВажни датуми

Тако су ђаци наше колегинице обележили Светски дан пчела, а ево зашто је за Србију ове године био значајан и 5. јуни.

Агро ТВ: Србија богатија за три нова заштићена подручја (6.6.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Србија је богатија за три нова заштићена подручја, а Биолошки блог за нове онлајн материјале које можемо користити у настави. Најпре, ту је интерактивни сајт, дело Николе Арсића.

И за крај, ту је филмић Мирослава Вулића. Уживајте, а ми се видимо ускоро.

Потцењени и прецењени просветни радници

Видели сте управо како можете направити своју кућну башту. А о самим биљкама можете много научити из анимираног филмића који је руку дело колеге Мирослава Вулића.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Ево како то изгледа.

Заиста је изузетно, нема шта. Када смо већ код филмића, ево једног који препоручујем. Он је из серије емисија са Дизнијевог канала под називом „Art attack“ (у преводу „Напад креативности“).

У овом филмићу видели смо како можемо да искористимо једно од она три Р-правила (reuse, односно поново употреби).

bio04 sa časovaСа часова

Наше колеге и те како користе ово правило како би обогатили своју наставу. На часовима колегинице Терезе Катоне настало је тако мноштво предивних модела из биологије.

Прилагођено ситуацији, ђаци Радета Перуничића радили су сличну ствар и то је приказано у јутарњем програму РТС-а. Нисам могао да увезем снимак на блог (сувише је много мегабајтова), али сам макар снимио екран да видите како је то изгледало.

Овакви примери у најбољем светлу презентују рад нас наставника. Светлих примера има још. Ученици Јадранке Милосављевић бавили су се штетним утицајем дувана, а Оливере Коларић кућним љубимцима.

Ево и неких презентација. Прве три су правили ђаци Александре Арсенијевић, а друге три Весне Милојковић.

  1. Зачинско биље
  2. Живот у екосистему
  3. Фото-хербаријум
  4. Кампања против пушења 1
  5. Кампања против пушења 2
  6. Кампања против пушења 3

Дакле, завршили смо здравственим аспектом овај блок, а да је здравље ипак најважније опоменуо нас је и период који није баш сасвим иза нас.

bio04 metodikaМетодика

Дакле, у време пандемије настава се одвијала и мишљења о њој су различита. Ево једног.

Просвета у доба короне – јел смо ли потценили или преценили просветаре? (23.5.2020)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

У доба короне једна наша иноземна колегиница је патила за својим одељењем и нашла је начин да јој деца ипак увек буду пред очима и у тим лошим временима. Направила је (заправо сашила) лутке које личе на сваког од њих. 1526438_754682374601785_7567565043364638885_nЕво како је то изгледало.

Boredpanda.com: This Teacher Missed Her Students So Much, She Knitted Tiny Dolls Of All 23 Kids In Her Class (пре све недеље)

Ето можда и идеје за неки наредни час када можемо да повежено и екологију са креативним радом са материјалима које ваља наново употребити. До тада, на овом блогу видећемо још много лепих примера из наставе. Видимо се ускоро.

Полудигитална младост

Да ли сте знали да смо много млађи него што у ствари мислимо?

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Према Светској здравственој организацији, односно њиховом истраживању просечног квалитета здравља и очекиваном трајању живота, у 21. веку имамо нови критеријум који дели људску старост на следећи начин:

541537_10153241124384494_8548230417951520697_n0-17 година: малолетни
• 18-65 година: млади
• 66-79 година: средњих година
• 80-99 година: старији
• 100+ година: дуговечни старији

Ако не верујете мени, ево је референца. 🙂

Еn.brilio.net: 65 Years old is still young! (20.11.2016)

bio04 sa časovaСа часова

Хајде да видимо шта су млади (наставници) радили са њиховим још млађим ђацима. 🙂

Кристина Јозић је направила читаву књигу од радова својих ђака.

Read.bookcreator.com: Dan planete Zemlje (приступљено 28.5.2020)

Сличан зборник радова видећете и на следећем линку.

Padlet.com: Deca Župe zajedno za našu planetu (приступљено 28.5.2020)

Ученици Весне Милојковић такође су се бавили екологијом, али тако што су правили моделе који приказују загађивање, а Андријане Марковић Јанковић су правили здраве, витаминске коктеле. Толико лепо и освежавајуће изгледају да верујем да би свако од нас радо попио неки од њих.

Ученици Наташе Јановић правили су моделе ћелија и плућа, а ђаци Тијане Пејић Ивановић на свој, дечји и маштовит начин приказали су свет бактерија и вируса.

Ученица Данице Пушковић се бавила системом органа за циркулацију, а ђаци Мирјане Георгијев су правили стрипове на тему постанка и развоја живота на Земљи.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Кад већ поменух постанак и развој живота, Оливера Коларић је направила игрицу у којој ђаци могу да обнове основне појмове.

Wordwall.net: Postanak i razvoj života na planeti Zemlji – šesti razred (приступљено 28.5.2020)

bio04 institucije i organizacijeОрганизације и институције

То је да шестаци мало провежбају, а богами мораће да вежбају и осмаци. Њих чека завршни тест и ево шта институције имају да кажу на ту тему.

МПНТРРС: Завршни испит за школску 2019/2020. годину (приступљено 28.5.2020)

Ево нечега и за средњошколце, а у вези са њиховим испитима.

ЗУОВ: Средње стручно образовање: Организација и полагање матурских и завршних испита у јунском испитном року 2020. (26.5.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Ево шта на тему завршних тестова кажу медији, који су често и једини извор информација за нас.

РТС: Шарчевић каже да ће мала матура бити „полудигитална“, како ће то изгледати (26.5.2020)

_994151330693118_5238549810097589358_nПошто и нас биологе, као прегледаче, качи полудигитализација, ево још мало појашњења, овај пут од помоћника министра за основну школу.

Данас: Прегледање тестова на малој матури уз помоћ софтвера (27.5.2020)

Дакле, начин полагања завршног теста се ове године променио. Годинама уназад мења се и клима, па тако и дешавања у нашем природном окружењу. Можда је и следећи чланак опис једне такве промене.

Serbian Times: Klimatske promene? Jato retkih ptica doletelo iz Indije, ružičasti čvorak po prvi put u Šumadiji (27.5.2020)

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

О чворцима и другим птицама имамо и предавање које почиње за мање од сат времена. Кликом на слику добићете детаље.

101266372_2890297637686575_5606033529419857920_o

bio04 projektiПројекти

И док су обичне птице незаштићене, стручњаци чине све да заштите нека подручја од великог значаја за природу. За крај, преносим текст са ФБ странице Природњачког музеја.

Ђердап је прво подручје у Србији номиновано за приступањe UNESCO Глобалној мрежи геопаркова, а његово званично проглашење очекује се током септембра 2020. године.
Поводом обележавања Eвропског дана паркова данас вас водимо управо на ову дестинацију.
Геопарк Ђердап у оснивању налази се у североисточној Србији, а река Дунав природна је и административна граница између Србије и Румуније. Обухвата приобални појас Ђердапске клисуре у средњем току Дунава и његово залеђе – делове планинских масива Кучај и Мироч. Покрива територију од 1.330 км2, укључујући и подручје Националног парка Ђердап, који је основан 1974, просторно га превазилазећи за додатних 692 км2.
Најмаркантнији природни феномен на подручју будућег геопарка је Ђердапска клисура. На свом путу од Голупца до Кладова, Дунав се усеца у ободни део Јужних Карпата, спајајући Панонски басен на западу и Дакијски басен на истоку. Дуж клисуре могу се видети бројни репрезентативни објекти природне и културне баштине. Ђердап је уједно и једно од најбоље проучених подручја Балканског полуострва, које је пленило и дан данас плени пажњу реномираних домаћих и страних геолога, геоморфолога, ботаничара, зоолога, археолога и етнолога.

Природњачки музеј у Београду, заједно са другим институцијама, учествовао је у креирању апликационих докумената за номинацију геопарка Ђердап у УНЕСКО Глобалну мрежу геопаркова.

Александра Маран Стевановић, кустос-саветник Природњачког музеја у Београду

Облак ознака