Мртви или живи, али фосили

У ово неко време могуће је посетити пар занимљивих изложби Природњачког музеја.

Предстојећи догађаји

Како бисте се информисали о првој изложби, погледајте кратки прилог на следећем линку.

Јутјуб: Изложба лобања птица и сисара у арборетуму (до 27.12.2019)

Што се тиче друге изложбе, ево и текста који ће вам све разјаснити:

У уторак 03. децембра 2019. године, у Народном музеју Топлице у Прокупљу отворена је изложба под називом „Фосили из Горње Пребрезе“ коју су у сарадњи са ЈКП „Хаммеум“ из Прокупља, припремили и поставили кустоси Природњачког музеја у Београду, др Зоран Марковић, Сања Алабурић и Милош Миливојевић.
Изложено је око стотинак експоната из фундуса Природњачког музеја – Збирка терцијарних сисара (aнтилопе, жирафе, хијене, претече слона, и др.) као и двадесетак из Народног музеја Топлице.
Изложене експонате пропратили су оригинални постери са текстуалним и сликовитим приказима геологије, историјата ископавања, пронађеним примерцима, учесницима у активностима на локалитету, као и приказима реконструкције палеоеколошких прилика за време средњег миоцена овог дела Србије.
Изложбу су отворили др Зоран Марковић и Радмила Перић, директорка ЈКП „Хаммеум“ и биће доступна посетиоцима до 15.01.2020. године.

Наука

То је била прича о фосилима из Горње Пребрезе, а ево нечега о тзв. „живом фосилу“.

Национална географија: „Живи фосил“ светске флоре: Да ли ће Панчићева оморика преживети климатске промене? (20.11.2019)

Занимљивости

Кад већ зборимо о живим фосилима… Наравно, увек имам зазор када су наши таблоиди у питању, чак и када је (безопасна) наука у питању, али вест се појављује и у иностраним научно-популарним чланцима, па ми изгледа да је валидна. 🙂

Курир: На арктику оживели организми за које се веровало да су вековима мртви: Неки су стари и више од 40.000 година! Зомбији леденог доба преживели све до данас! (12.7.2019)

Са часова

Да ми не бисмо постали мртви фосили, морамо да водимо рачуна о нашој планети. Пре неког времена је у ОШ „Сава Керковић“ у Љигу обележен Дан здравља (7. април) и Дан планете Земље (22. април), под слоганом „Брига о планети је брига о здрављу“. Ученици седмог и осмог разреда наставнице Виолете Кешељ, помоћу видео презентација, паноа и модела, испричали су низ прича од момента настанка наше планете, о значају биодиверзитета, природним и културним лепотама Земље… Погледајте фотографије које све то приказују, а ми се видимо за недељу дана.

Директори плесачи

„За разлику од вртића, школа није симулација стварности ни место за игру. Школа је стварност сама.“ Да ли је?

Из штампе

Први текст који сам одабрао за данас (из кога је и цитат спочетка) говори о проблемима који су нам свима добро познати.

Бука: Миљенко Јерговић: Ако наставнике заштитите од родитеља, тада ће се и ученици припитомити (13.6.2019)

И док постоје мишљења да ученике треба доместификовати, у другим деловима света се озбиљно ради на њиховом освешћивању о значају животне средине.

021.рс: Нови закон на Филипинима: Ученици не могу да заврше школу ако не посаде бар 10 стабала (29.5.2019)

Филипини су на добром путу да постану еколошка држава, али сертификована еколошка држава је… Па, прочитајте у следећем тексту. Можда ћете се изненадити да нам је много ближа него што бисмо помислили.

Национална географија: Упознајте најчистију земљу на свету (15.8.2018)

Са часова

А да биологија буде најлепша наука на свету труде се наше сјајне и креативне колеге. Овог пута представљам вам радове ђака колегинице Јасне Бранковић. Они су се бавили креативном рециклажом на секцији ОШ „Стеван Сремац“ из Добановаца.

Још једну интересантну ствар направили су осмаци Владиславе Солаковић. Овај рад најбоље дочарава филмић који можете погледати на следећем линку.

Наставници биологије – Фејсбук видео: Владислава Солаковић (25.11.2019)

Занимљивости

Када смо већ код занимљивих видеа са Фејсбука, погледајте директора једне школе у Азији који плеше са својим ђацима.

Фејсбук видео – Више од живота: Директор који плеше (приступљено 27.11.2019)

Предстојећи догађаји

И док директори плешу, птице цвркућу. Овог пута у Зрењанину.

Свечано отварање изложбе „Птице и њихове породице“ одржаће се у Салону НМЗ у четвртак, 28. новембра 2019. у 19 часова. Аутор изложбе је Наташа Кнежевић, виши кустос – биолог у Народном музеју Зрењанин. Изложба ће бити отворена до 14. фебруара 2020. Улаз је слободан, а детаље имате на линку:

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Птице и њихове породице“ (28.11.2019)

И да најавим, такође за сутра, још један догађај, овај пут за Београђане.

Фејсбук догађај: Презентација апликације „Београд кроз природу и време – BeoGuide“ (за 28.11.2019)

Сигуран сам да вреди видети, а ускоро се гледамо и ми у новом чланку.

Умор као болест

Да ли сте знали да је новембар месец посвећен дијабетесу?

Важни датуми

Светски месец дијабетеса је новембар, а датум је 14. новембар. Тема прошлогодишњег и овогодишњег обележавања овог датума је „Дијабетес и породица“. У свету се, иначе, прилично одмакло у истраживањима што се санирања последица дијабетеса тиче. Један од новијих изума, за које се истраживачи надају да ће заживети и, што је битније, олакшати живот дијабетичарима је посебна пилула, не већа од боровнице. Ове капсуле нису исте као оне на које смо навикли; садрже иглицу са компресованим инсулином и када их прогутамо, иглица ће боцнути унутрашњост желуца. Истраживања на животињама су показала да су капсуле једнако ефикасне као и ињекције које се дају преко коже, али су, за разлику од њих, безболне.

Medicalxpress: Capsule that releases insulin in the stomach could replace injections for patients with type 2 diabetes (7.2.2019)

Научници се надају да ће и други значајни протеини моћи да се достављају, да тако кажем, на овај начин.

Наука

Стручњаци упозоравају да све више људи оболева од ове болести. И као да то већ није довољно лоше, већ нам најављују и нове болести за 21. век.

Национална географија: СЗО установила: Премореност од посла ће до 2022. године бити званична болест (30.5.2019)

Са часова

Наше вредне колегинице као да не хају за ова упозорења Светске здравствене организације и раде пуном паром. Овог пута представљам моделе које су израдили ученици Јоване Думић.

Још хранљивих модела правили су ђаци Драгане Ђурагин Сабо и они приказују пресек кроз људску кожу. 🙂

Наравно, уз леп изглед хране, свакако треба пропагирати и здраву исхрану.

Из штампе

Оно чиме се биолози такође баве су и поремећаји у исхрани и један од њих је и анорексија. Зато сам одабрао следећи текст за крај.

Vice: Zašto je problem pričati o muškoj anoreksiji (23.8.2015)

На биолошком блогу није проблем причати о било чему, тако да нове, занимљиве теме очекујте ускоро.

Октоподи преузимају кормило

Да имам редакцију (као што је немам) написао бих да ми је пристигло писмо у моју редакцију, али овако је довољно рећи да ми је пристигло писмо.

Са часова

Већ дуже време (годину дана!) намеравам да пошаљем ову презентацију као једну од интересантнијих где је биологија била део пројектне наставе, па је ево сада дошла на ред. Надам се да ће многима бити занимљива, јер је „уплитање“ мојих малих биолога и моје маленкости у обележавање Вукових дана у школи. Могуће је да у неко догледно време проследим још нешто.
Теби хвала што омогућаваш да биолози широм Србије поделе своје идеје. Ако неку нисам искористила у изворном облику, бар ме је подстакла на размишљање и стварање нечег новог.
Пуно поздрава из Ниша,
Милена Цветковић

Ево је и презентација:

И што Милена рече, заиста на овом блогу могу да се нађу сјајне идеје и исти такви ђачки радови. Овог пута представљам радове ђака колегиница Сање Урошевић Парезановић (прве две слике горе) и Тамаре Микић (слика доле).

Ћелијама су се бавили и ђаци Биљане Ускоковић и Ане Вуловић. Све ћете пронаћи на сјајном Биљином блогу.

Блог – Биолошке теме: Креативна настава (11.10.2019)

Корисни материјали

Биљану морам још једном да поменем. Наиме, послала је критеријуме за оцењивање који су фантастично направљени у форми паноа. И те како верујем да је ово искористљиво за наше учионице и за наш рад.

Ако вам је једноставније, све ово можете преузети са овог линка.

Предстојећи догађаји

О оцењивању, али и другим актуелним темама имаћу предавање у среду. Уколико сте заинтересовани, можете се пријавити овде:

Институт за модерно образовање: Бесплатно предавање „Како се посветити сваком ученику у одељењу кад их има 25?” (за 30.10.2019)

Дешавања ће иначе бити већ од сутра.

Једна изложба је већ отворена, али је можете посетити до краја новембра.

Завичајни музеј Хомоља: Суживот са великим зверима (отворено 24.10.2019)

Наука

Великих звери у Србији има, али мајмуна свакако нема. Ипак, изгледа да их је некада овде било.

Круг портал: Краљевчанин у тиму иза ког је велико откриће (за 22.10.2019)

Дакле, некада је било мајмуна, данас их нема, а у будућности можда не буде ни великих звери, а ни људи, већ – октопода.

Национална географија: Збогом еволуцијо, октоподи преузимају кормило (2.7.2019)

Биолошки блог још увек не преузима нико, тако да ћу вас наново ја сачекати и идуће недеље на овом месту. Видимо се.

Позив на београдски октобарски Актив

Најпре једна најава, а онда још неке најаве.

Важне информације

У четвртак 10.10.2019. у ОШ „Дринка Павловић“ у 18:30 одржаће се градски Стручни актив наставника биологије. Теме ће бити разне, а биће уприличено и предавање др Небојше Јаснића о феромонима. Ове супстанце ће бити и једна од тема по новом програму у осмом разреду, па је то разлог више да је чујемо.

Предстојећи догађаји

Актив није једина ствар која ће нам се десити. Један леп догађај предвиђен је за новембар.

Све ове активности приредиће Покрајински завод за заштиту природе, а са њихове званичне Фејсбук стране преузео сам вест која је још увек актуелна.

У Покрајинском заводу за заштиту природе је у петак 27. септембра 2019. отворена изложба „Пази отровно!“. Изложба је реализована у сарадњи са Природњачким музејом у Београду, а аутор изложбе је виши кустос др Ана Пауновић.
На отварању изложбе је говорио др Слободан Пузовић, помоћник директора ПЗЗП, и истакао је да Завод са Природњачким музејом у Београду већ годинама има веома добру сарадњу и да се активности обе куће надопуњују. Навео је да је тема отрова у природи, отровне гљиве, биљке и животиње, привлачна за људе, али да последњих година имамо пуно проблема и са непрописном применом отрова у пољопривреди, посебно фураданом, и тровањем разних заштићених животињских врста. Др Милан Пауновић, директор Природњачког музеја у Београду, захвалио се Покрајинском заводу на успешно организованој изложби и навео да њихова институција улаже велике напоре у едукацију становништва о природном благу Србије и потреби његове заштите. Такође је истакао да Природњачки музеј још увек нема адекватну зграду за велики број експоната које поседује и да се нада да ће се то у будућности решити.
Ауторка изложбе др Ана Пауновић, виша кустоскиња, је истакла да је употреба и злоупотреба отрова из природе укорењена у историји разних цивилизација од месопотамијске, преко египатске, грчке, римске, мајанске до кинеске. Навела је да су на изложби представљене отровне врсте гљива, биљака и животиња (инсекти, стоноге, паукови, шкорпије, водоземци, гмизаваци, сисари). Да су изложене ретко излагани и необични експонати, у виду хербарских, таксидермијских и течних препарата и мулажа отровних биљака, животиња и гљива. Изложба објашњава појаву отрова у природи, њихов састав и начин деловања, деловање противотрова, као и феномен исхране појединих животиња другим отровним организмима.
Публици је пружено неопходно знање за заштиту од отрова, превенција интоксикације, као и савети како се понашати у случају контакта са отровним организмима и шта предузети против отрова медузе, паука, змије, шкорпије, раже, па чак и комарца. Отровне биљке се отровима бране од биљоједа, отровне животиње га користе за одбрану од предатора или за хватање плена, док код гљива још увек није сасвим јасна сврха отровности. Отровне супстанце су широко распрострањене у природи и њихово коришћење и избегавање је усавршавано током еволуције живог света.
Способност коришћења отровних супстанци за напад и одбрану у живом свету временом је постало сложено и веома разноврсно. Људи су истовремено фасцинирани и уплашени отровним биљакама, гљивама и животињама. Због тога не изненађује чињеница што од памтивека покушавају да проникну у тајне њихових отрова и боље упознају ова бића.
Изложба ће бити отворена до 13. децембра 2019. године.

Наука

Кад сам већ поменуо пауке, неки од њих имају врло занимљив полни живот. Рецимо, врста коју на енглеском говорном подручју називају паук-новчић (Herennia multipuncta) показује значајан полни диморфизам. Женке су до четири пута веће од мужјака. Но, иако мали, врло су живчани и то према супарницима. Женке су полиандричне, што малим, али куражним мужјацима не одговара, па они прибегавају једној необичној тактици. Приликом парења не дају женкама само полне ћелије већ читаве полне органе. Изгледа да то раде јер кесе са сперматозоидима које носе узимају десети део њихове тежине и представљају терет. Без терета су они растерећени и тиме много су бољи борци, те лакше дохакају конкуренцији. Наравно, ово је тек једна од теорија.

IFL Science: Coin Spiders Chop Off Their Own Genitals After Sex (јануар 2015)

Са часова

Ово што следи нису баш пауци, али је довољно сродно. Изузетна идеја да ђаци приказују развића инсеката на пластичним тањирићима, а ментор је колегиница Весна Милојковић. Одмах поред је нешто слично, али различито и једнако маестрално: рад ђака колегинице Терезе Катоне. Овим дивним радовима и завршавамо за данас, а очекујте ускоро записник са београдског актива.

Дрво које живот значи

Колико критички процењујемо сопствени рад? Но, пре тог дубокоумног питања бавићемо се једним другим, више хипотетичким.

Забава

Дакле…

Блиц: Шта би се десило кад би људи нестали са лица Земље? (3.6.2016)

Уколико наставимо са уништавањем природе, ово питање можда и не буде хипотетичко. Но, да не мрачим, тим пре што еколошки настројене организације предузимају неке добре акције.

Предстојећи догађаји

Једна од акција се можда мало и коси са досадашњим трендом сече дрвећа по Београду, али неоспорно је позитивна.

Национална географија: „Засади дрво“: Почетак највеће акције садње стабала у Србији (за 27.10.2019)

У склопу ове акције, расписан је и конкурс за основце.

Курир – стил: Спасимо планету заједно: Награђујемо најлепши састав на тему „Шта мени дрво значи“ (од 2.9. до 29.9.2019)

Још један конкурс, али овог пута о пауцима. Кликом на слику добићете већу и читљивију.

И кад већ најављујем догађаје, никако не смем да заборавим и већ традиционални „Физи Бизи Фест“.

Корисни материјали

Дакле, сада имамо дилему: писати о дрвету или пауцима? Можда о оба? Наш сарадник пчелар Рајко Бојић нема дилему; он пише о медоносним биљкама. Заправо, направио је речник медоносног биља и корова и повезао латинске називе са народним, који ће нам свакако добро доћи у припреми појединих часова.

Рајков речник коровских и медоносних биљака

Пчелар Рајко са враном која му је љубимац. Кони, мачка авлијанерка и опасан ловац, уловила је младунче вране, прилично га повредила и донела пред врата. Рајко је размишљао да му скрати муке, али није имао срца. Наместо тога, оставио га је у кавезу са водом и храном. Опоравило се, порасло и одомаћило и сада прати Рајка по дворишту кад ради. Не занимају је друге вране, само се дружи са људима. Кони је разумела да је врана сада њихова и не само што је не дира него је штити од других мачака. Добитак: врана је слистила све пужеве голаће у башти. Још да не избегава смрдибубе које уништавају парадајз…

Пројекти

Ево и како искористити Рајкове речнике и другу литературу која се бави биљним светом.

Зрењанинска група НПН: Теренска вежба у граду (13.9.2019)

Методика

И на крају да се вратим на питање спочетка. Заправо, не знам баш колико, а још мање како да критички посматрамо свој рад, али има ко зна и то за оне наставнике који су стекли звања. Више о томе у последњем тексту за данас.

Школска управа Чачак: Процена ефикасности рада у звању (18.4.2019)

Криво је море

Поштовани читаоци и љубитељи Биолошког блога, најпре морам да се извиним што ове године касним са почетком, али знате како се каже… Сваки почетак је тежак. 🙂

Институције и организације

Сву тежину почетка осетио је ПМФ у Новом Саду и то ћете видети из наслова првог чланка који сам одабрао за данас (да не кажем за почетак).

021.рс: Дебакл на упису за професоре природних наука у Новом Саду, за физику се пријавио један будући студент (3.7.2019)

Право питање за нас је како је прошла биологија? Биолози имају разлога да буду задовољнији од физичара, али разлога за радовање нема. Наиме, свега петоро се пријавило на 40 доступних места. Још једно право питање је да ли ће се овај тренд попут епидемије раширити и на друге факултете, рецимо београдски? Врло вероватно неће, пошто тај факултет ради све што је потребно да биологију популаризује међу најмлађима. Сетите се само прошле године. 🙂

Корисни материјали

Кад поменух прошлу годину свакако јој се морамо вратити како бисмо испитали ретенцију знања наших ђака. Да, говорим о иницијалним тестовима. На Фејсбук групи „Наставници биологије“ колеге већ увелико размењују иницијалне, а овде ево и мог прилога за старије разреде.

• Иницијални за седми
• Иницијални за осми

Са часова

Осим тестова, увек треба и лепих идеја за часове. На овом блогу их неће мањкати јер се увек промовише добар рад колега, а пре свега креативан. Сам почетак посвећујемо првој теми у најмање два разреда, па ево радова од пластелина ђака из ОШ „Милица Милошевић“ из Јагњила. Ментор је наставница Наташа Соскић.

Предстојећи догађаји

Позната по добром раду је наша Ена Хорват. И ове године њен научни клуб чуда прави и то бесплатно за заинтересоване ђаке. Плакат који следи говори више од хиљаду речи, баш као и поменути Енин досадашњи рад.

Осим клуба, можете посетити и један камп. Занимљив је по томе што је он настао као део активности ученичке задруге ОШ „Други шумадијски одред“ из Марковца. Детаљније имате у документу који следи.

Дечји камп „Весели основац“

Колеге из Пријепоља још увек имају времена да стигну да посете изложбу коју је приредио Природњачки музеј из Београда. Преносим текст који објашњава догађај:

Природњачки музеј из Београда приређује гостујућу изложбу „Шумови мора“ у Музеју у Пријепољу. Изложба ће бити отворена у петак, 13. септембра 2019. године. На изложби ће бити представљено преко 200 различитих врста мекушаца – пужева, шкољки и главоножаца који се чувају у Збирци савремених мекушаца. Изложени експонати обједињују становнике отворених океана и мора: Индијски океан, Тихи океан, Јужни Атлантик, Медитеран, и др. На изложби ће бити представљени бројни експонати: од најпримитивнијих облика пужева, хитона или бабушки, који су још познатији по имену Петрово уво или девојачко уво; најкрупнијих пужева: кацигаша или краљичиног шлема који су се у ХIII веку користили за резбарање камеја; џиновских шкољки – тридакни, које са поносом носе епитет медвеђа шапа а које се узгајају само на морским фармама ради опремање акваријума; до примерака који су овековечени у уметности, међу којима су: Јакобова капица, бисерне шкољке и др. Истраживање мекушаца фокусирано је на њихов комерцијални значај, али и са еколошког аспекта с обзиром да су шкољке најбољи пречишћивачи вода.
Овом изложбом публици се на популаран начин приближава лепота и значај мекушаца, скривених у морским дубинама. Аутор изложбе је др Биљана Митровић, музејски саветник, а техничку подршку пружиће дипл. инж. Мирослав Јовановић, музејски саветник и дипл. инж. Александар Стојановића, конзерватор. Изложба ће бити отворена месец дана.

Надам се да ће неко из поменутог града да напише и пошаље извештај за Био-блог, па да нас море запљусне и ван летњег распуста. 🙂 Још једна манифестација нас очекује у наредном периоду и овом најавом завршавам, а свим колегама и ђацима желим срећан почетак и да се не угледате на мене, већ да све буде на време. 🙂

Greenfest.rs: Školske posete (за 15.10.2019)