Превазиђено царство

Данас ћу почети са два питања. Прво је:

Удружење пермакултура Србије: Ко треба да буде пример? (22.1.2016)

Пре него што поставим друго питање, ево једног могућег одговора на ово прво. Боље да вам не говорим о овом наставнику, погледајте сами.

Фејсбук видео – 360ТВ: Учитель танцует со своими учениками (фебруар 2018)

И ево га друго питање:

Школа без зидова: Колико вреди наше ауторско дело? (19.4.2018)

Следеће (ауторско) дело нам је већ познато из ранијих чланака. Настављамо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

• Биологија и креационизам: Креационизам као вера
• Биологија и креационизам. Креационизам као псеудонаука

Данас имам још једно „штиво“ за читање, а то је…

Подршка развоју људског капитала и истраживању – Опште образовање и развој људског капитала – Развионица: Оквир предметног курикулума – обавезни предмети у основном образовању (април 2015)

Нас занимају стране од 89. до 98. Тамо ћете пронаћи циљ наставе биологије, опште и специфичне предметне компетенције, исходе за сваки разред и, напокон, од 94. стране ревидиране стандарде. Немам информацију да су они званично усвојени, али они јесу направљени као побољшана (и скраћена) верзија претходних и вероватно ће се о њиховој „судбини“ одлучивати. Занимљиво је да се у овим стандардима не појављују царства, која су, очигледно, нешто што смо у биологији превазишли. Добро, макар Биолошки блог неће бити скоро превазиђен. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо ко треба да буде пример;
2. такође смо сазнали колико вреди наше ауторско дело;
3. наставили смо са читањем књиге о еволуцији и креационизму;
4. погледали смо ревидиране стандарде из биологије;
5. дискутовали смо о подели живог света.

 

Advertisements

Од ћелије, преко гљива, до будућности

На почетку један промотивни филм:

Овај сјајни филм је увод у дешавања која организује Српско еволуционо друштво.  Изложба се отвара 3. маја у Музеју науке и технике, али то није све.

За све наставнике, као и ученике гимназија, односно средњих школа, биће организована занимљива научно-популарна предавања у више дана, као и промоција књиге 10. маја. За детаље кликните на следећу слику:

За ученике основне школе припремљене су стручно вођене едукативне радионице, као и предавања ученика (15. маја) јер треба неговати вршњачку едукацију. Кликом на слику добијате детаље.

На следећој слици приказане су све активности које нас очекују, а имам информацију да цела ова поставка учествује и у Ноћи музеја 19. маја.

Када смо већ у еволуцији, таман да наставимо са нашим фељтоном. Следе нова поглавља књиге „Биологија и креационизам“ аутора др Алексеја Тарасјева.

• Биологија и креационизам – Теорија еволуције
• Биологија и креационизам – Еволуциона историја: филогенија

Можемо и касније да читамо, а сада да наставимо са најавама лепих догађања. Институт за модерно образовање одржаће конференцију „Будућност почиње у учионици“ 5. маја.

Институт за модерно образовање: Усвојте најсавременија знања за примену модерних технологија у образовању (за 5.5.2018)

У разговору са др Марином Петровић, координатором Центра за стручно усавршавање, сазнао сам да су сва места за овај скуп попуњена, али то не значи да не можемо да пратимо конференцију. У времену од 10:00 до 11:30 тог дана биће пренос уживо, тзв. стриминг. За лајв стриминг, како га већ зову, можете да се пријавите на истој страни на којој се пријављује за конференцију. Марина каже да ће бити много корисних информација у вези са будућом сарадњом и разменом информација.

Настављам са најавама, те за оне који живе у, близу или се задесе у Сврљигу, припрема се изложба гљива, али и предавања како те гљиве најбоље припремити за ручак.

Сврљишке новине: Изложба „Дан(и) гљива, лековитог биља и шумских плодова – Сврљиг 2018.“ (за 16.6.2018)

Дакле, биће ту и лековитог биља и шумских плодова, те да шумом и завршимо. За крај, једна песма о шуми ученика колегинице Татијане Трајковић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо прегршт активности Српског еволуционог друштва;
2. прешли смо још пар поглавља књиге;
3. пријавили смо се за пренос уживо конференције о будућности образовања;
4. припремили смо се за дегустацију гљива;
5. уживали смо у лепој дечјој поезији.

Брзи воз у брзом Јапану

Имамо нове информације о конгресу који очекује биологе.

Драге колеге,

Због проблема у раду сервера званична мејл адреса Другог конгреса биолога Србије (kongres@serbiosoc.org.rs) тренутно није у функцији, те вас молим да пријаве за Конгрес до даљњег шаљете на адресу mzivic@bio.bg.ac.rs. Када се проблеми отклоне, о чему ћемо вас благовремено обавестити, вратићемо се коришћењу званичне мејл адресе Конгреса.
Због ових техничких проблема рок за пријаву на Конгрес се продужава до 25.04.2018. године.

Организациони одбор IIКБС

Као што знате, на конгресу можемо да представимо и неки пример доброг рада у учионици. Данас на блогу представљамо пример активности колегинице Данијеле Марковић, чији су ђаци кроз стрипове промовисали активности  „Сат за нашу планету“ организације WWF.

Један од разлога и свакако веома важан што ова акција постоји је и да се смањи глобално загревање. Сви знамо ка чему овај еколошки феномен води, а на следећем линку имате и филмић који приказује промене у Европи уколико се сав лед са полова отопи.

IFL Science: What Would Europe Look Like If All The Ice On Earth Melted? (после 30.4.2015)

Из Европе селимо се у Азију…

b92: Чудесни Јапанци: За само 7 минута очисте цео воз (21.5.2015)

…и враћамо се у Србију. У Србији је изабран нов састав Националног просветног савета и наш представник је др Нада Џамић Шепа, коју је предложило Српско биолошко друштво. Др Нада је већ позната по својим изузетним постигнућима. Честитам колегиници и желим јој да оствари велике резултате.

Службени гласник РС: Решење о именовању председника и чланова Националног просветног савета (16.3.2018)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Добили смо нове информације о конгресу;
2. погледали смо сјајне дечје радове;
3. предвидели смо како ће Европа изгледати ако се сав лед с полова отопи;
4. дивили смо се Јапанцима;
5. сазнали смо ко је наш представник у Националном просветном савету.

Конгрес биолога за наставнике

Поново је пристигао мејл др Мирослава Живића у вези са II конгресом биолога Србије. Послао нам је нову документацију, у ствари измењену стару, коју треба да користе они наставници који се одлуче да презентују свој рад. Тај рад може бити научни, односно стручни из области методике наставе биологије, али могу бити и примери добре наставничке праксе. Све је детаљно објашњено у писму наставницима које следи, а ту су и друга пратећа значајна документа.

• Прво обавештење
• Писмо наставницима биологије
• Образац за пријаву

У настави биологије и те како има примера који могу да се представе на овом скупу, а неки од њих објављени су и на Биолошком блогу. Данас вам представљам рад колегинице Катарине Радовић. У питању су биолошке домине, да их тако назовем, а на часу можете да их употребите како би испитивање било занимљивије.

Биолошке домине Катарине Радовић

Оно што следи тек овлаш има везе са нашом науком (у ствари, ако посматрамо као начин рециклаже) и те како има, а представља ако не пример доброг рада, онда пример врло спретног рада. Може бити идеја за секцију у петом и изборни у каснијим разредима – чуваре природе.

Када већ гледамо Јутјуб снимке, ево једног који говори о томе како треба посећивати неки час. Корисно је и за оне који обилазе, али и за оне који посету имају. Овај видео је приредио Образовно-креативни центар који и даље нуди сјајне семинаре.

И даље прегледавамо снимке са Јутјуба. Овај невероватни, а крајње једноставни видео приказује мраве у светлу у коме их нисмо познавали. 🙂

И једна песма са Јутјуба која јесте лепа, али је перформанс тај који је упечатљив. 🙂

Не могу да завршим распевано, пошто немам неки добар чланак који повезује музику и биологију, али једна друга (ликовна) уметност и те како „иде“ уз природу. Уметник Брус (Bruce Munro) употребио је око 50.000 необичних светиљки како би пределе близу Улуру учинио огромним уметничким платном. Погледајте галерију јер верујем да ће вас фасцинирати.

Bored Panda: Field Of Light: Artist Uses 50,000 Lights To Turn Desert Into Surreal Fairytale (пре годину дана)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Проследили смо позив на конгрес;
2. промовисали смо пример добре праксе;
3. научили смо како да правимо цветне украсе у неколико потеза;
4. гледали смо неке занимљиве Јутјуб прилоге;
5. дивили смо се необичној уметности.

Дуже у школи зарад заштите

Колегиница Данијела Ђорђевић похвалила нам се огледним часом који је био заиста занимљив. На Фејсбук групи поделила је укратко са нама оно што су радили.

Данас смо се играли детектива на огледном часу биологије у 1. разреду Техничке школе „Биосинтеза протеина“ – утврђивање.
Свака група је добила картице са комбинацијама кодона на основу којих су од понуђених нуклеотида формирали антикодоне, а онда тразили одговарајуце аминокиселине и правили полипептидни ланац.
Тако је дешифрована порука – низ нуклеотида успешно је преведен у низ аминокиселина! Деца одушевљена!

А ту су и слике:

Тако се добро ради у средњој школи, а ево примера добре праксе и за основце. Колегиница Весна Миленовић припремила је очигледна наставна средства, а ђаци су учили једни од других. Слике које следе могу да се искористе и за наше часове.

Нема шта, биолози сјајно раде и ђаци на нашим часовима проводе квалитетно време. Изгледа да ће тек проводити време, ако је судећи према ономе што министар каже.

Зелена учионица: Шарчевић: Деца да проводе више времена у школи, да би била безбеднија (24.11.2017)

Овај дечак је рекао оцу како је пробушио уво да би изгледао старије. И погледајте шта је отац следеће урадио.

Логично питање које се намеће је: зар нису безбедни када време проводе код куће у својој породици? Стручњаци кажу да те породице кризирају.

Нови магазин: Модерно родитељство је у кризи (11.7.2014)

И за крај још један сличан текст.

Др Саша Милићевић: Шта се дешава када родитељи презаштите своју децу? (7.10.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Читали смо резиме једног огледног часа;
2. видели смо начин како може да се предаје корен у петом разреду;
3. сазнали смо шта су следећи планови министарства;
4. кризирали смо, али модерно;
5. схватили смо шта бива када се деца презаштите.

Треће око и кравата од паучине

У ОШ „II шумадијски одред“ у Марковцу био је дан посвећен науци у школи. На сликама, које је приредила Маријана Пауновић, види се да је била права фестивалска атмосфера.

Када се овако представи, наука уме баш да буде лепа. Но, несумњиво је и потребна. А када видите изуме на следећем линку, биће вам јасно да вам је баш сваки од њих потребан. Не морате знати језик да би вам било јасно чему који служи.

Дете.бг: 20 невероятно умни изобретения (18.7.2014)

Кравате су можда потребне, а можда и не, али се, свеједно, носе. Мушки биолози би требало да носе оне у складу са занимањем. 🙂

Мушки магазин: Кравате направљене од паукове мреже (21.3.2017)

И кад смо код мушке моде…

City magazine: Pet stilova muškog oblačenja koji su uvek u modi (31.5.2016)

Но, да се вратимо на пауке. Неки граде веома занимљиве мреже (додуше, не баш са идејом да једног дана постану кравате), док су други занимљиви по неким другим карактеристикама. Овај филм говори о десет најзанимљивијих паука на свету.

И даље смо у свету зглавкара. Научници са Универзитета у Индијани су случајно успели да оспособе бубу из рода Onthophagus да добије још једно, треће око. Тим је нагласио да нема јединственог гена који утиче на развој очију. Пуно тога мора да ради уједначено да би произвело сложене ефекте, а понекад мењање може имати нежељене последице на другим местима. Но, они су све ово извели случајно и без последица по бубу. 🙂

IFL Science: Researchers Create Beetle With A Fully Functioning Third Eye (15.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Видели смо како је протекао Дан науке у школи у Марковцу;
2. такође смо видели и веома мудро осмишљене патенте;
3. постали смо модно свеснији;
4. одгледали смо сјајан видео о сјајним пауцима;
5. отворили смо очи (односно око) бубама.

Дрво као ниједно друго

Ђаци колегинице Владиславе Солаковић свакакве лепе ствари праве:

Владислава каже да „тако изгледа када се удруже младост и искуство“. Међутим, није свака младост једнака, а богами ни искуство. 🙂 Према анкети која је приказана у следећем тексту нису све године живота добре за све. Другим речима, неке године су за поједине ствари најбоље. Рецимо, 22. година живота је најбоља да памтите имена. У 23. години девојке су најатрактивније момцима, а и тада је за све задовољство животом – највеће. 🙂 Има и за нас, малко старије. 😀 У 43. години имаћете највећу способност да се фокусирате на посао. Ако сте премашили 40. смањили сте себи шансе да направите откриће вредно Нобелове награде.

Independent.co.uk: Here are the ages you peak everything throughout life (6.10.2017)

У том тексту се још каже да најбољу плату жене могу да очекују у 39. години, а мушкарци у 48. 🙂 Колико ћемо година имати 2040. године? Много, али ће тада бити и много дрвећа.

Национална географија: Министарство за заштиту животне средине: План је да се до 2040. пошуми више од 40 одсто Србије (13.11.2017)

Још једна еколошка акција стиже из организације Гринпис, која се и даље бави Антарктиком.

Greenpeace.org: To: The members of the Antarctic Ocean Commission (6.10.2017)

Но, оставићемо хладни Антарктик јер је и код нас већ довољно хладно и вратићемо се, за крај, пошумљавању, односно дрвећу.

City magazine.rs: Ovo drveće ne liči na druga (23.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Дивили смо се сјајним радовима ђака;
2. схватили смо да смо у најбољим годинама;
3. прихватили смо план о пошумљавању;
4. потписали смо петицију Гринписа;
5. разгледали смо галерију необичног дрвећа.