Светска, а наша – природа

Занимљиво је да се данас неке ствари затварају, а друге отварају. О чему је реч, видећете у последњем чланку за ову 2020. годину.

Пројекти

Затворен је, односно успешно приведен крају један леп, теренски пројекат. Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) већ другу годину реализује пројекат под називом „Наша природа – наша одговорност“ који подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Циљ пројекта је био подизање свести о неповољном утицају инвазивних биљних врста на биодиверзитет нашег краја.
Рад се састојао из предавања и обука за теренски рад, самог теренског рада и самосталног мапирања присуства инвазивних врста биљака у подручју које су обишли и срединама у којима учесници живе.

Како је све то изгледало, можемо погледати у следећем филмићу.

Институције и организације

Оно што је тек отварено данас је изложба у Природњачког музеју.

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Прича о нама“ (траје до 15.4.2021)

Због пандемије отварању је могао да присуствује мањи број људи и сва је прилика да ће и многи други догађаји бити организовани или на овај начин или искључиво онлајн.

Из штампе

Право питање је када ћемо моћи као некада да присуствујемо и учествујемо у догађајима. Одговор је јасан: када крене масовна вакцинација. Неки медији извештавају да ћемо ми наставници бити високо позиционирани на списку приоритета.

Курир: Кризни штаб на Куриру: Лончар: Сви који мисле да ће да организују дочек, кажем им да неће и нека људима врате новац (29.12.2020)

Иначе, један од знакова короне је губитак чула мириса и укуса. Него, да ли сте знали да некада и сензационалистички и претерано драматични новински наслови попут „Ваш њух би могао да предвиди када ћете УМРЕТИ“ нису скроз без врага. Произашли су као резултат студије која је открила да колико добро функционише олфакторни систем старије особе може се у доброј мери предвидети вероватноћа смрти у року од пет година. Јасно ми је шта сте сада помислили, али иза лудог наслова заиста стоји наука: ово чуло је заправо повезано са широким спектром физиолошких процеса у телу. И сада, изгледа да постоје додатни докази који подржавају ову идеју, јер је велика релативно нова студија управо поткрепила ове налазе. Да ли то значи да ћемо моћи да предвиђамо време смрти? Не баш, пошто знамо да се увек у оваквим истраживањима пре свега ради о вероватноћи.

IFL: Sense Of Smell Linked With Mortality Risk (29.4.2019)

Са часова

Са чула мириса прелазимо на чула вида и верујем да ћете уживати у разгледању сјајних дечјих радова насталих на часовима наших колегиница.

Ђаци колегинице Љубице Савић бавили су се здравом храном, али и укусним аранжирањем. Ђаци Љиљане Малић Илић бавили су се ћелијском деобом, а ученици Марине Нешић били су креативни уметници, а користили су хербарски материјал.

Лепе паное и експеримент са нарцисом радили су ђаци Марте Мајорски, а ученици Зоке Станковић правили су паметне фасцикле о крвном систему. И ту је рад о штетности дувана ђака Маријане Стојичић.

Остаје ми још само да вам пожелим лепе предстојеће празнике и да уживате на заслуженом предаху. Ми се видимо чим крене друго полугодиште.

Прича о нама

Природњачки музеј има једну причу за нас, а богами и лепо предавање.

Институције и организације

Најпре прича…

Изложбом „Прича о нама“ Природњачки музеј у Београду обележава 125 година рада (14.12.2020)

…а онда и предавање.

Занимљивости

Када већ говоримо о водоземцима, ево једног гифа који лепо описује метаморфозу жаба.

View this post on Instagram

A post shared by Med Vet Studies (@medvetgram)

Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.

Активитам

И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.

Крени – промени: Решење за загађење (приступљено: 20.12.2020)

Са часова

Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.

Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.

Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.

Прекрасним дечјим радовима и завршавам за данас.

Постаните едукатор

Данас имам баш много најава за разноврсне активности. Да почнемо од једног конкурса.

Конкурси и смотре

Дакле, конкурс је за то да постанете едукатор светски познате организације.

WWF: Konkurs: Postanite WWF edukator/ka na temu klimatskih promena (пријаве до 14.10.2020)

Међутим, то није све, дешавања има још у разним градовима.

Предстојећи догађаји

У Сомбору за ђаке организују се бесплатне едукативне радионице.

Природњачки музеј је организовао изложбу у Обреновцу. Пошто није дозвољено делити видео, кликните на корњачу, па ће вас одвести на Јутјуб снимак где ћете видети детаље.

У Вршцу сутра и прекосутра организују се предавања. Сутра су, према распореду, птице.

Наука

Када смо већ код птица, код нас је откривена нова врста. Кликом на слику добићете и објашњење.

Са часова

Готово сви догађаји посвећени су зоологији, па да не запоставимо биљке, али и њихове делове. Ђаци Виолете Јововић су направили занимљив ботанички експеримент, а ученици Весне Тошић су се показали вешти не само у микроскопирању, већ и у изради микроскопских препарата. Наставнице Александра Арсенијевић и Љубинка Мандић заједничким снагама су одржале радионицу на којој су ђаци правили моделе ћелија.

И за крај, једна презентација ђака Драгане Адамовић.

Грађа живих бића – спољашња и унутрашња

План за средњошколце

Драгана Петровић Косановић ми је послала план за средњошколске колеге.

Важне информације

План је потпун за трећи разред, а за остале недостаје план снимања за април, мај и јун. Но, далеко је април, па смо за сада мирни. 🙂

Биологија за снимање од 1. до 4. године закључно са мартом

Корисни материјали

За сада смо средњошколце решили, али основци тренутно муку муче са генетиком. Због тога ће бити од помоћи материјал који је израдила Оливера Коларић.

wakelet: Pravila nasleđivanja (приступљено 29.9.2020)

Наука

Прича о хомологим хромозомима, генским локусима и алелима свакако није лака, а богами је тешко схватити и шта се са свим тим хромозомима дешавало током еволуције наше врсте. Ми знамо да су неандерталци трпели у компетицији са нашим прецима и на крају битку и изгубили и нестали, али нашим хомо сапијенсима није ни то било довољно већ су се парили са неандерталским женама пре око 100.000 година. Иако неандерталци јесу једни од наших директних предака, њихов Y хромозом научници не могу да пронађу међу модерним људима, али ни међу фосилним остацима неандерталаца. Чак су почели да се питају да ли су уопште прави неандерталци и постојали… Ради се о томе да је мушки хромозом хомо сапијенса природна селекција фаворизовала у односу на исти такав код неандерталаца јер је овај други имао много више алела који за последицу имају наследне болести. Када се тачно десио тај трансфер Y хромозома неандерталца са Y хромозомом нашег претка, још увек нису сигурни.

science: How Neanderthals lost their Y chromosome (24.9.2020)

Са часова

И док смо у генетици, ево и пригодних радова наших ђака. Моделе ДНК су радили ученици Љубице Савић, а деобу ћелије Лидије Лончар Павловић. Сјајни цртежи делова ћелија и скелета настали су на часу Марице Огњановић. Уживајте у разгледању.

Лазарева жаба и мистериозна Венера

Много тога нам још увек није јасно и што се ковида и школе тиче, те када нас притисну проблеми, добро је окренути на шалу. Зато за почетак једна шаљива слика.

Из штампе

Оно што се прошле недеље дешавало у Крњачи нимало није смешно, ипак.

Телеграф: Помор лабудова и рибе у Крњачи: Нико не зна зашто, али умиру и младунчад и одрасле јединке (16.9.2020)

Предстојећи догађаји

Ако се овако настави, тешко да ћемо имати шта да пребројавамо, али Друштво за заштиту и проучавање птица Србије свакако улаже велики напор да сазнамо какво је стање са бројношћу птица на нашим просторима.

Преносим њихово писмо свима нама:

🐦 Први викенд октобра резервишите за одлазак у природу и посматрање чудесне сеобе птица! 👀

👉🏻 Пратите друштвене мреже и веб страницу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и до краја седмице сазнајте којим излетима се можете прикључити или како сами организовати свој излет посматрања птица.

Овде можете попунити пријаву за излет организован овим поводом:

Линк за пријаву

Наука

И док нам лабудови и друге врсте нестају, научници покушавају да пронађу живот на другим планетама. И неки мисле да су га пронашли и то на најближој нам од свих – Венери. Наиме, пронашли су фосфине, једињења која имају општу формулу PR₃ где се словом R обележава органски део молекула. Ми знамо да оваква једињења настају на Земљи активношћу анаеробних организама, а на Венери, где кисеоника нема, хипотетички би само такви организми могли да живе. Венера је врло изазовна средина за живот било које врсте због своје превисоке температуре и практично отровне атмосфере, али су научници лоцирали део планете, 48 до 60 километара изнад камените површине, где би живот могао да опстане. Температуре тамо се крећу од око нуле до 93 степени целзијуса и у тој зони су облаци. И баш тамо је пронађен фосфин.

Mit news: Astronomers may have found a signature of life on Venus (14.9.2020)

Фосфини могу настати и абиотички, али је нејасно како би то могло да се деси у условима које пружа Венера (на Јупитеру је могуће због невероватног притиска, на пример). Ово још увек не значи да је потврђен живот, али значи да наука још мора да ради како би се овај феномен објаснио.

Оно на чему наука ради и тиче се теме коју сам започео, а то је нестанак врста, васкрсавање је оних врста које су нестале. Помаци постоје и један такав Лазаров пројекат (добио је назив по библијској личности Лазару кога је Христ васкрсао) је имао за циљ да наново оживи жабу врсте која је насељавала тропске шуме Квинсленда (макар негде до 1983). Занимљиво код ове врсте је што је младунце чувала у устима, тако да је њихово рођење и било такво да их мама жаба напросто испљуне. Научници су искористили ткиво те врсте и ћелије сродних врста како би је клонирали. И успех је потрајао неколико дана, те ембриони нису преживели, али и то је било довољно научницима да их увери да су на добром путу.

Earthly mission: Scientists Resurrecting Extinct Frog Could Be First Step to Jurassic Park Coming True (јул 2020)

Корисни материјали

Ми не можемо са ђацима баш да радимо клонирање, али можемо макар да изолујемо ДНК. У филмићу вежбу објашњава ученица нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један видео о ДНК ће помоћи можда мало више средњошколцима.

Са часова

Моделе ДНК су правили ђаци Виолете Јововић. Слике свески показују рад на часовима Марте Мајорски, а дрвеће живота је израсло на часовима Суки Станисављевић.

Надам се да сте уживали у данашњем издању, а ми се видимо убрзо. 🙂

Делфини зависници

Да вам пишем о ситуацији у школама, тешко да бих могао било шта што вам већ није познато. О корони, богами, много тога још увек није познато.

Занимљивости

Оно што јесте познато и што би било корисно знати је како разликовати ову болест од алергије на амброзију, која, као што знамо, цвета све до краја септембра.

Н1: Како разликовати алергију од короне у доба амброзије (17.8.2020)

Следећа вест делује утешно за оне који имају домаће љубимце који воле да мјаучу.

Ужице – Огласна табла: Чувени српски вирусолог тврди: Нико ко има мачке није оболео од короне (11.9.2020)

Вест сигурно није научна, али следећа јесте, мада није у вези са короном.

Наука

Ово откриће научника ће вас изненадити. Наиме, људи нису једини који могу да постану уживаоци дроге. То се дешава и делфинима. Наиме, они намерно иритирају рибу фугу која ствара веома моћан отров тетродотоксин. У малим дозама овај отров ће на делфине имати учинак попут хероина на људе. Када јато делфина „узме своју дозу“, пуштају фугу да отплива својим путем.

Предстојећи догађаји

Биологија заиста уме да нас изненади и забави, а то је негде мисија и Дечјег научног клуба који води Ена Хорват.

Са часова

Сигуран сам да у овом научном клубу децу очекују креативне и занимљиве радионице, али таквих активности има и на часовима широм Србије.

Ђаци Дијане Јегиновић Кујунџић правили су постере са еколошким порукама, а ученици Данијеле Савић направили су инсталацију (како то уметници зову) са циљем да нам приближе здраву исхрану. Ученици Љиљане Лазић Филиповић направили су модел екосистема, рекао бих саване.

Ђаци Љиљане Лалић правили су постере и пирамиде који промовишу здраве стилове живота, а Леле Недељковић постер о рециклажи. Ученици Снежане Мицковић Петруновић су имали врло интересантан задатак – да пронађу жива бића у супермаркету. Шта рећи осим да је веома креативно и лепо. Остављам вас да разгледате галерију, а ми се видимо ускоро.

 

Планови за ОШ и СШ

Оно што нас све веома занима је како ће изгледати програм за наредну 2020/2021. школску годину. За основну школу, ЗУОВ је дао детаљну разраду по часовима.

Корисни материјали

ЗУОВ: План реализације наставе у случају непосредне ратне опасности, ратног стања, ванредног стања или других ванредних ситуација и околности за основну школу (24.8.2020)

На овом линку пронаћи ћете за сваки разред и за сваки предмет оно што вам је потребно. Захваљујући љубазности Драгане Петровић Косановић, прослеђујем вам план и за средње школе.

Биологија ОШ за онлајн наставу 2020-2021

Биологија за гимназију 2020-2021. за септембар

Из штампе

Ово је нека помоћ Биолошког блога за предстојећу годину, која, према мишљењу синдиката, баш и није спремна.

Н1: Унија синдиката тражи одлагање почетка школске године за најмање две недеље (24.8.2020) & Недељник: Просветари: „Улази се у хаос ако се почетак школске године не помери…“ (25.8.2020)

Међутим, министар не мисли тако.

Курир: Шарчевић у усијању признао: Поднећу оставку 1. септембра ако се ОВО деси (22.8.2020)

Министар нам се усијао, али ни у свету ситуација није много боља.

Демостат: Свет без јединственог модела за повратак ђака у школске клупе (21.8.2020)

Оно што за сада знамо је да Немачка, која је прва закорачила у школску авантуру, баш и није прошла славно.

021: Корона у школама у Берлину, у карантину стотине ученика и наставника (21.8.2020)

Дакле, свет је остао без идеја, али српски просветари их ипак имају.

Нова: Просветари у 10 тачака: Како бисмо ми решили хаос у настави (15.8.2020)

Нисам сигуран да ће било која од ових тачака бити усвојена, али ево десет ствари које треба да знамо.

Блиц: Недељу дана је преостало до почетка школске године, ђаци и родитељи морају да знају ових 10 СТВАРИ о томе шта их све чека (24.8.2020)

Дакле, просветари десет, Министарство десет – изгледа да је нерешено за сада.

Методика

Ко ће победити у једној другој утакмици – корона или школство? Одговара следећи текст.

Школа без зидова: Да ли је могуће да образовни систем преживи Корону? (9.8.2020)

И оно што никада не бисмо, пре само годину дана, уопште помислили да ће нам бити потребно.

Школски портал: Може ли се квалитетно поучавати с маском на лицу? (17.8.2020)

Црна хроника

Маске ће нам, упркос противљењу многих, изгледа бити неопходне.

Нова.рс: Пулмолог упозорава: Корона опасна и за децу, улази у срце (23.8.2020)

Такође, оно што ће нам бити неопходно је и локална и глобална свест о очувању животне средине.

Директно: Нечувено – Уништено гнездо рода старо 20 година (20.8.2020) & Курир: Планета Земља изгубила 28 трилиона тона леда од 1994. године: Научници запањени, а ево шта нас чека ако се ово настави (23.8.2020)

Са часова

Наш посао наставника биологије је да ђаке освестимо чак и тамо где одрасли нису свесни, и са здравственог и са еколошког аспекта. Многе колеге чуда праве у учионици и постижу и ове циљеве и зато је ова рубрика једна од најредовнијих на овом блогу.

Ђаци Гордане Живковић бавили су се здравом храном, те су направили врло маштовите сластице. Ђаци Драгане Јовановић бавили су се штетним утицајем дуванског дима, а Иване Глувић – киселих киша.

Ђаци Јелене Бабић правили су моделе различитих органа људског тела. Ученици Зоре Миличевић имају врло уредне свеске са лепим порукама, а ученици Милице Марковић израдили су Венове дијаграме са различитим екосистемима.

Заиста импресивно и свака част!

Наставник, па још лидер

Школска 2020/2021. се примиче и неки модел наставе је дефинисан. Ипак нису баш сви детаљи утаначени.

Из штампе

Рецимо, један од нејасних детаља је и шта се дешава ако ђак добије симптоме ковида, али и како да их ми уопште препознамо.

Блиц: У школама од септембра собе за изолацију, али се не зна која је процедура ако ђаци добију симптоме (15.8.2020)

Борба са ковидом и даље траје и тек ће, очигледно, а оно што нам је ковид урадио је да је ово лето било прилика да се упознају лепоте наше земље пошто је иностранство било тешко доступно. О томе хумористички портал Њуз.нет.

Њуз.нет: Скривеним лепотама Србије жао што су откривене (8.8.2020)

Ово и није толико шаљиво ако се присетимо недавних дешавања са угрожавањем белоглавог супа на Увцу. Међутим, медији тврде да се ситуација поправила.

Курир: Белоглави супови поново лете слободно: Директорат цивилног ваздухопловства брани летове хеликоптера изнад Увца! (11.8.2020)

Наука

Кад већ причамо о заштићеним врстама и подручјима, у Засавици је откривена врста рака Triops cancriformis. Ово је новоткривена врста на овом подручју и занимљиво за њу је да је древна, те је поетично можемо назвати „живим фосилом“. Пронашао сам да је цео род тих ракова (Triops) врло древан и потиче из касног карбона, пре 300 милиона година. Врста о којој говоримо потиче из периода јуре, пре око 180 милиона година и врло мало се променила од тада.

Нешто тако говори и текст са Фејсбук странице поменутог специјалног резервата природе, који вам преносим:

Током теренских истраживања у оквиру Истраживачког кампа „Засавица 2020“, на локалитету Батар, у омањој локви на шумском путу у муљу, нађени су примитивни ракови из класе бранхиопода. Детаљним прегледом констатовано је да се највероватније ради о врсти Triops cancriformis, живом фосилу који потиче из горњег камбријума пре преко 500 милиона година. Живи у плитким повременим воденим стаништима и развили су две карактеристичне особине, способност да за кратко време достигну полну зрелост и произведу потомство и да у периоду без воде на станишту преживе у облику резистентних форми (у виду мирујућих оплођених јајних ћелија, тзв. цисти). Захваљујући фосилима из горњег камбријума, данас се доста зна о еволуцији ове занимљиве и ретке групе ракова. Сматра се да су њихови преци живели у време када је настао највећи број животиња које су насељавале, или данас насељавају Земљу. Тек стотинак милиона година касније на Земљи су се појавиле прве рибе, а чак 200 милиона година касније и први диносауруси. Налаз овог рачића на Засавици је нови за Србију и нова врста за резерват.

Њихове и моје године се не слажу, али и сами знате да је јако тешко одредити прецизну старост и различити извори говоре и овако и онако. Уз то, колика год да је старост, 500, 300 или 180 милиона година, свакако је импресивна. О овоме су известили и медији, мада ми снимак није баш најсигурнији јер мислим да су у причу убацили трилобите који, рекао бих, немају везе са овим.

Курир: Пронађена бића старија од 500 милиона година: Ракови који су живели пре првих риба и диносауруса (14.8.2020)

Са часова

Ђаци Милице Милосављевић бавили су се управо историјом живог света, али и угроженим врстама птица (дакле свим темама које сам поменуо). Ту је и пирамида здраве исхране ђака колегинице Весне Стојановић, као и слике са „Биофеста“ одржаног прошле године, о чему нас је известила Оливера Коларић.

Више о поменутом Биофесту можете прочитати овде:

Фестивал биологије Биофест

Ђаци Маријане Пауновић користили су једно од Р-правила и то поновну употребу одбачених предмета и имају заиста интересантна решења за то. Ђаци Љиљане Пујић правили су загонетке из биологије и илустровали их, а постер о штетности дувана настао је на часу Еле Цветковић.

Методика

Све ове колегинице заслужују титулу лидера у образовању. О каквом лидеру је реч, можете прочитати у тексту који сам припремио за крај.

Институт за модерно образовање: Да ли се препознајете као наставник лидер? (приступљено 17.8.2020)

 

Јасни критеријуми за почетак

Још увек не знамо како ће се одвијати настава од септембра, али према најавама власти могуће је да ћемо знати чак и идуће недеље.

Из штампе

Дакле, како за сада стоје ствари?

Н1: Брнабић: Даћемо школама јасне критеријуме по којима ће се водити настава (5.8.2020) & РТС: Онлајн настава или часови у учионицама – сви расправљају о поласку у школу (5.8.2020)

Има још…

Блиц: Онлајн, маске, скраћени часови… Не зна се ко је нервознији пред 1. септембар ђаци, родитељи или наставници!? (7.8.2020)

Реч наставника

Заиста, ко је најнервознији? Анкету која следи можете попунити и ако нисте наставник. Гласате тако што ћете кликнути на наранџасто дугменце (vote), а кликом на линк насловљен са „View Results“ видећете како су други гласали.

Институције и организације

Дакле, видећемо како ће се изјаснити сви заинтересовани за ову проблематику, а оно што је било необично је што се Републички завод за заштиту природе не изјашњава гледе угрожавања угрожених врста.

Блиц: Хеликоптери надлећ Увац, птићи белоглавог супа даве се у реци. Директорка резервата о катастрофи: Ван памети је да су овде дозвољени летови (4.8.2020)

У ствари, није баш да се не изјашњава.

Н1: Завод негира да хеликоптери имају дозволу да лете изнад гнезда белоглавих супова (5.8.2020)

Заправо, неки медији су поменули и ко је директан кривац.

Глас јавности: Жељко Митровић надлетао хеликоптером Увац: Породично им треба забранити употребу превозних средстава (7.8.2020)

Можда је ипак дрон био у питању наместо хеликоптера? Углавном, белоглави суп је у ружичастом проблему, али није једини који је угрожен код нас.

Данас: Заштита живог света у резервату биосфере “Мура-Драва-Дунав” (2.8.2020)

Но, свакако нисмо једини који имамо еколошких проблема.

Курир: Катастрофа на Маурицијусу: Насукани брод испушта тоне нафте у кристално бистру воду! Проглашено ванредно стање! (8.8.2020)

Са часова

Ништа ново нисам рекао тиме да је образовање за здраву животну средину врло, врло значајно. Ђаци Јасне Бранковић правили су играчке од материјала који нису желели да оставе као отпад и на тај начин заштитили своје окружење. Ђаци Гордане Владић нас уче еколошкој култури, а леп постер о томе како треба сачувати Земљу направила је ученица Емине Илић.

Сада мало о три Весне. Ђаци Весне Станисављевић такође су бринули о животној средини, Весне Стојановић су правили новогодишњу рециклажу, а Весне Тошић су правили прелепе слике користећи биљне органе.

И једна презентација за крај, а аутор је ђак Славице Гвоздић.

Зашто рећи НЕ дуванском диму?

Воће које нестаје

Иако је распуст увелико у току, нисам стекао утисак да смо се опустили. Сви размишљају о томе како ће изгледати школа од септембра.

Из штампе

Н1: Хоће ли ђаци од септембра у клупе или пред телевизоре и рачунаре? (30.7.2020)

Неки медији су већ објавили како ће све то да изгледа…

Мондо: Објављено како ће изгледати настава од 1. септембра: скраћени часови, маске (28.7.2020)

…али да ли ће то тако тећи, не може да потврди ни први човек Србије.

РТВ: Председник: Не искључујем могућност онлајн наставе у новој школској години (1.8.2020)

Реч наставника

На све ово не изостају реакција како практичара, тако и методичара.

Данас: Настава може и онлајн, по оцене у школу (31.7.2020)

Треба видети и како су се колеге изјасниле гледе онлајн наставе. Анкету је урадио ЗУОВ на већем броју испитаника, али најављује још већи број у наредној анкети.

ЗУОВ: Резултати анкете: шта 15.000 просветних радника мисли о остваривању образовно васпитног процеса путем учења на даљину (29.7.2020)

Методика

И родитељи имају своје мишљење и има ту и аргумената за и аргумената против онлајн наставе, али би требало да је безбедност на првом месту. Онлајн настава, без обзира шта о њој мислили, може лагано да буде једина опција и треба се спремити и на ту могућност. Но, свакако треба послушати и савет стручњака.

Зелена учионица: Ранко Рајовић: На пола сата телевизије, најмање сат времена скакања, трчања, игре (28.6.2016)

Што се тиче имунитета, увек је добар савет да га појачавамо, а како другачије него да једемо воће? Да ли сте знали да поједино воће са нашег простора нестаје?

Институције и организације

Преносим објаву Природњачког музеја.

У Галерији Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду постављена је гостујућа изложба Природњачког музеја „Старо и нестало воће Србије“, ауторке Александре Савић, музејског саветника. Изложба се реализује у сарадњи са Музејом Војводине.
🍐 Изложба је приређена са циљем да се представи богатство и разноврсност великог броја сорти аутохтоног и традиционалног воћа наших простора које полако нестаје а које је потребно истражити, забележити и сачувати од заборава.
🍎 На изложби је путем илустрација и пратећих текстова на паноима представљено преко 40 сорти аутохтоног и одомаћеног воћа које се гаји, или се гајило некада у Србији, међу којима су старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања и другог воћа.
🍒 На изложби су изложени и бројни уникатни предмети са подручја Војводине, из Етнолошке збирке Музеја Војводине, међу којима су алатке за орезивање и брање воћа и ручно осликане чутурице за ракију, као и тиквице за ракију и воду, а чија је старост преко сто година.
🍑 Ауторка је на овај начин имала за циљ да промовише руралну баштину Србије ради афирмације традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење.
🍎 Због актуелне ситуације у вези са пандемијом СOVID-19, званичних препорука и ограничења окупљања у затвореном простору, свечано отварање изложбе је изостало овом приликом.
🍒 Изложба је доступна за посету сваког радног дана од 8 до 16 часова у просторијама Завода, а улаз је бесплатан. Изложба ће бити отворена до 1. октобра 2020.

Са часова

Једну изложбу и то ручних радова приређује и Биолошки блог у сарадњи са Бошком Ивановићем који је направио модел корона вируса.

Моделе (али делова људског тела) су правили и ђаци Јасне Бранковић, а дрвеће живота Јелене Цветковић. Ту је и лента еволуције ђака Бранке Настасијевић.

И за крај две презентације. Прву је правио ђак Александре Стајић Радомировић, а другу наше Суки Станисављевић. Обе презентације су јако интересантне и препоручујем да их погледате.

1. Стоп: дувану, дроги и енергетским пићима
2. Биологија из угла једног ђака