Додатна појашњења јасног упутства

Ја завршио снимање часова за ТВ и још следеће недеље ће таква настава бити емитована. Но, у школама, онлајн настава још увек није готова.

Из штампе

Новости: Онлајн настава завршава се следећег петка, али то није крај другог полугодишта: У јуну у школу по боље оцене (23.5.2020)

Како ће нам изгледати настава, можемо наслутити из правилника који се бави изменама правилника.

ЗУОВ: Измене календара образовно-васпитног рада основне и средње школе (23.5.2020)

Пошто се враћамо у школе, важна је и ова вест:

Спутњик сазнаје: Када ће запослени у школама морати да се тестирају на корону (21.5.2020)

Остало нам је још да разјаснимо како ћемо оцењивати, пошто нам то није било јасно (и поред упутства које смо добили), па смо добили додатне инструкције.

Зелена учионица: Допис школама: Додатно тумачење о оцењивању ученика (20.5.2020)

А онда је стигао додатак додатку. У ствари није, пошто Министарство сматра да је упутство било довољно јасно, али под условом да га читамо са разумевањем. Дакле, драге колеге, све сте ви то погрешно – не треба да га тумачимо како га читамо, већ како га они пишу. Шта ту није јасно? 🙂

Данас: Непотребна додатна усмена испитивања ђака (21.5.2020)

Корисни материјали

Дакле, усмена оцењивања ђака су свакако непотребна, а нама су увек потребни неки иновативни и интересантни материјали како бисмо обогатили онлајн и сваку другу наставу. Ево га најпре један стрип, сликовница можда пре, која објашњава малишанима све битно у вези са короном.

Корона – стрип за децу и младе (приступљено 24.5.2020)

На ову тему се таман наставља прича о имунитету кроз одличан цртани филм и уједно ауторско дело колеге Мирослава Вулића.

Још један његов одличан филм:

Са часова

Заиста импресивно, а импресивни су и радови ђака наших колега биолога. Ученица Ане Аксентијевић направила је презентацију о дивљим животињама (прва ставка), а ученик Радета Перуничића о пореклу и развоју живота (друга ставка). Ученица Јоване Милишић написала је песму о штетности дувана (трећа ставка), а ученици Бранка Анића (четврта ставка) и Александре Стајић Радомировић (пета ставка) правили су фото-хербаријуме.

1. Дивље животиње као кућни љубимци
2. Порекло и развој живота на Земљи
3. Песма
4. Самоникле биљке Србије
5. Фото-хербаријум

Ученици Оливере Коларић правили су поређење колико шећера има у појединим намирницама.

Исту активност имали су и ђаци Жаклине Ђурић. И они су се сјајно снашли са овим задатком.

Ђаци Милене Антонић Тојагић бавили су се темом воде, а ту је и рад ђака Ирене Николић који је заправо духовити задатак о животињама где треба пронаћи погрешно слово.

Конкурси и смотре

Након оволико сјајног рада (приказиваних из чланка у чланак), мислим да неко од наших колега биолога дефинитивно заслужује награду на конкурсу за најбоље, који је покренут и ове године.

Удружење „Живојин Мишић“: Отворен је конкурс за Најбоље едукаторе Србије за 2020. годину (до 1.7.2020)

Смајли као оцена

Почео бих једним радом осмакиње Мине из ОШ „Никола Тесла“ у Београду која се бавила правом на информисање о животној средини и циљевима одрживог развоја, конкретно оним који се бави квалитетним образовањем.

Увек је занимљиво како деца виде образовање, а овај је један врло озбиљан поглед на озбиљне проблеме. Ево како квалитетно образовање остварују у неким другим земљама, рецимо у Ирану.

Из штампе

Ми још нисмо стигли до тога да нам каросерија замени таблу, али ускоро стижемо до јуна. Јун је месец повратка у школу на близину.

b92: Од јуна раде школе: Министар најавио најважније датуме за основце и средњошколце (11.5.2020) & Блиц: Осмаци у школи од 1. јуна: Шарчевић о свим детаљима око мале матуре, поправљању оцена и шта важи за средњошколце (12.5.2020)

Односно, конкретније:

Недељник: „Осмаци ће доћи до школе да узму два теста и иду да раде кући, немају вајде да мувају…“: Министар Шарчевић објаснио план рада школа у јуну (12.5.2020) & Зелена учионица: Календар рада школа за јун (14.5.2020)

То је што се тиче завршног теста, а ево како ћемо закључивати оцене.

Политика: И смајли улази у закључну оцену (13.5.2020)

Све ово су наши послови, али ће школе добити и задужења која до сада имала нису.

Институције и организације

Зелена учионица: Нови Правилник о имунизацији: Ево за кога је вакцина обавезна (12.5.2020)

Дакле, школе ће подносити тужбе против оних (несавесних) родитеља који нису вакцинисали своју децу. Дакле, од сада радимо и за здравство и за правду. 🙂

Корисни материјали

Нама биолозима рад за здравство није толико непознат, напротив. Када смо већ у тој области свакако ће вам користити следећа презентација Оливере Коларић.

Прези: Репродуктивно здравље

А следеће две презентације направили су ђаци Светлане Конте.

• Енергетска пића1
• Енергетска пића2

У једној од ове две презентације постоји и линк:

Анкета: Енергетска пића

Молба за вас је да што више ваших ђака попуни ову анкету како би Цецини ђаци имали податке за истраживање које врше.

Са часова

Када смо већ код презентације, ево још неких. Ђак Биљане Мартиновић је поставио задатке где треба да се пронађе погрешно слово или слова и све то пропратио духовитим илустрацијама (прва ставка), ученица Бранкице Анђелковић бавила се еколошком културом (друга ставка), а леп састав на сличну тему је написао ђак Иване Јанков (трећа ставка). Интердисциплинарни приступ имали су ђаци Милене Цветковић (четврта ставка). Ђаци Марије Симовић направили су лепе фото-хербаријуме (последње три ставке).

1. Пронађите погрешно слово/слова
2. Еколошка култура
3. Земља као „необновљива“ планета
4. Вукови дани и биологија
5. Хербаријум – лековите биљке
6. Хербаријум – отровне биљке
7. Хербаријум – ароматичне биљке

Још мало радова који су заиста фантастични и треба их приказати. Ђаци Наташе Марић правили су кућице за птице, а ту је и фотографија која приказује део поставке за Дан шума коју су приредили ученици Невенке Антуновић.

Ђаци Миреле Обрадовић обележили су Дан планете Земље, а Срне Субановић правили су моделе ДНК од заиста разноврсних материјала.

И за крај, како су ђаци Драгице Јеремић уочавали варијабилност у свом окружењу.

Када овако раде, сигуран сам да ће ђаци усвојити и овај појам, а пре свега да ће заволети биологију. Видимо се ускоро.

Фрушка гора и даље расте

Опет је дошло до корекције распореда на ТВ-у. Овог пута отпада један час биологије у осмом, па ће припремна настава кренути већ од следеће недеље.

Корисни материјали

За припремну наставу на РТС-у предвиђено је пет часова. У договору са колегама на Фејсбуку, овако ће изгледати обнављање тема.

1. цитологија (делови ћелије и ћелијска деоба, разлика између биљне и животињске ћелије, основи генетике), нивои организације са најосновнијом поделом ткива, основни животни процеси, вируси, бактерије, алге, гљиве, лишајеви и протисти;
2. ботаника (биљни органи и систематика) и еволуција (природна и вештачка селекција и фосили);
3. зоологија (систематика бескичмењака и кичмењака);
4. антропологија (морфологија, анатомија, физиологија и хигијена и еволуција човека);
5. задаци из разних области и разних типова из збирке.

Пошто ћемо прескочити час из обнављања екологије, трудићу се да основне појмове уметнем у наведене часове. Треба имати на уму да сваки од тих часова не сме да траје дуже од пола сата.

Зато продуцентска кућа „Нетфликс“ нема ограничења и даје документарне емисије (биолошке, наравно) које трају колико год је потребно и које су нам доступне на линку:

Youtube: Educational Documentaries | Netflix (приступљено 9.5.2020)

Јутјуб канал који свакако не треба пропустити је и онај који је отворио наш колега Славољуб Тоскић.

Јутјуб канал: Свет биологије (приступљено 9.5.2020)

То је што се тиче Јутјуба, а што се тиче Фејсбука, свакако треба видети ову еколошку групу:

Фејсбук група: Еко школа „Олга Милутиновић“ (приступљено 9.5.2020)

Ова еко школа функционише сјајно, а како функционише (и како ће у будућности) онлајн школа, одговара у интервјуу министар Младен Шарчевић.

Из штампе

Блиц: Интервју, Младен Шарчевић: Ако нам се корона врати на јесен, имаћемо спреман алтернативни план за школе (3.5.2020)

Оно што у овом интервјуу нећете наћи је на који начин родитељи треба да буду укључени у дечји рад код куће. Зато ћете то пронаћи у приручницима ЗУОВ-а. Додуше, материјали су намењени пепси службама, али пошто се прича и о информацијама о КОВИД-у, могу бити значајни и за нас биологе.

ЗУОВ: Нови ресурси и материјали за педагоге и психологе: 1. Како и колико информација о болести КОВИД -19 преносити деци? 2. Улога родитеља у организацији активности ученика у условима учења на даљину (5.5.2020)

Институције и организације

Можда би родитељи могли да одведу децу у неки музеј? Захтев није претежак јер су доступни онлајн уласци у многе светске музеје, па и природњачке.

Google Arts & Culture: Collections (приступљено 5.5.2020)

Што се тиче нашег природњачког музеја, вест је да је наново отворен. Преносим вест у целини:

Обавештавамо вас да је од уторка, 5. маја 2020, Галерија Природњачког музеја на Малом Калемегдану отворена за посетиоце. Радно време Галерије у наредном периоду биће од уторка до четвртка у периоду од 10 до 14 часова. Улаз на изложбу је бeсплатан.
У Галерију, због малог слободног простора, може да уђе највише 4 посетиоца истовремено, уз поштовање прописаних мера за здравствену безбедност, обавезно коришћење заштитних средстава (маска за лице и рукавице), и обавезно држање међусобног одстојања од 2 метра.
У току је изложба „Рађање Фрушке горе“ аутора др Ивана и Мише Дулић, који су вредну колекцију фрушкогорских фосила и стена изучавали и прикупљали преко 35 година. Изложба од изузетног научног и едукативног значаја, посвећена геолошком развоју и фосилима Фрушке горе, приказује комплетан циклус развоја Панонског мора а представљени пресеци магматских, метаморфних и седиментних стена говоре о геолошкој грађи и богатству некада острва, а данас једине планине Војводине. На изложби су приказане све фазе развоја Фрушке горе, као и преко 2000 примерака фосилизованих тропских биљака, давно изумрлих морских бескичмењака или крупних сисара који су некада крстарили степама Леденог доба. Посетиоци имају јединствену прилику да се на пригодан начин зауставе испред фрушкогорске планине и сагледају њен немерљиво дуг животни пут од некадашњег морског дна пре 260 милиона година до данашњег Црвеног чота и његових 539 m надморске висине. Фрушка гора можда није запањујуће висока планина, али треба имати на уму да и даље расте!
Изложба ће бити отворена до краја маја 2020.
Добро дошли!

Ваш Природњачки музеј

Са часова

Дакле, Фрушка гора и даље расте, а расте и наша база добре праксе из учионица. Ученици Андријане Марковић-Јанковић су направили сјајне дигиталне хербаријуме (прва два), ученица Гордане Владић направила је мапу ума (трећа ставка), а извештаје о разним темама урадили су ђаци Кристине Перишкић (последња три).

1. дигитални хербаријум
2. дигитални хербаријум
3. кућни љубимци
4. природни ресурси
5. наследни материјал
6. организација биоценозе

Ђаци Оливере Коларић на својим паноима бавили су се рециклажом, проблемима загађивања, али и хербаризовањем.

Један поетски предах уз песмице ђака Марте Мајорски, а ту су и интересантни радови ученика колеге Радета Перуничића.

Ђаци Милице Милосављевић бавили су се тематским хербаријумима, а ђаци Јасне Бранковић и Сање Урошевић Парезановић правили су моделе. Јаснини ђаци моделе ДНК, а Сањини моделе цвета од искоришћених пластичних материјала.

Још мало модела; овај пут у питању су ћелије и наставница Љубица Савић. Ђаци Катарине Ацић цртали су дрво живота, а Весне Милојковић своје омиљене цртане јунаке и проналазили особине које се наслеђују и које су стечене.

Занимљивости

Лепи су и шарени дечји радови, а и градови широм света све су лепши и шаренији од природе која се враћа, да тако кажем, пошто су људи у добром делу света у изолацији у својим домовима. Како то изгледа у Мумбају, погледајте у видеу који сам изабрао за крај.

Отворене летње школе

Одмах на почетку да дам нови, мало коригован распоред за предавања на РТС-у.

Корисни материјали

Распоред сам морао да коригујем у седмом разреду јер сам добио још један час због радне суботе.

Иначе, према информацијама које имам, радне суботе ће бити 9. и 23. мај. Верујем да ће вам и ова информација значити.

Забава

Но, како је кренуло, можда добијем и замену, пише Њуз.нет. 🙂

Појачање: Жељко Митровић од понедељка предаје биологију и физику на РТС-у (27.4.2020)

Углавном, уз Жељка или мене, онлајн настава се завршава до 1. јуна, а онда ћемо се вратити у школе. Не баш сви, додуше.

Из штампе

Ево како је то замишљено.

Зелена учионица: Школе ће бити отворене у јуну: У клупама ће бити само одређени ђаци (28.4.2020)

Тиме смо решили другу дилему. Прва је решена још раније, а била је у вези са тим како ћемо оцењивати.

Кутак.нет: Нови начин оцењивања: Ево како ће се закључивати оцене после онлајн наставе (25.4.2020)

У вези са овом темом, увек добро дође савет више.

Данас: Оцењивањем подстицати учење (28.4.2020)

Оно у шта сам потпуно сигуран је да наставници биологије широм Србије подстичу ђаке на учење – не знам колико оцењивањем, али свакако одличним методама рада. О томе сведочи редовна и увек предивним радовима затрпана следећа рубрика.

Са часова

Ђаци наставнице Силвије Јовичић бавили су се фарбањем јаја на биолошки начин, а Јасне Бранковић и Јадранке Милосављевић направили су сјајне постере. Јаснин ђак еколошки, а Јадранкин у вези са актуелном ситуацијом и здрављем.

Ево га и фото-хербаријум ђака Иване Стојковић. У питању су дечје аутентичне фотографије.

Има још фото-хербаријума. Ове су направили ђак колегинице Ане Остојић, али и једна девојчица из Крагујевца која ми је послала свој рад како би се похвалила. И има зашто, јер је направила сјајан хербаријум.

Колегиница Зока Станковић увек има неке интересантне идеје које спроводи на часу (и на даљину и на близину) и ево неких од њих. Једна је и игра погоди ко сам, где ђак треба да састави целу слику животиње из делова. Моделе ДНК су правили ђаци Жељке Симић.

Следе још радови ђака Иване Дамњановић, а ту је и рад који приказује како је петакиња наставнице Весне Миленовић видела ћелију.

Предстојећи догађаји

Ето како је ученица наше Весне видела ћелију, а оно што никако не можемо видети су ноге код змије. Зато можемо видети једно интересантно предавање на ту тему. Кликом на слику видећете детаље о том догађају.

Магија у рукама, пчеле у опасности

Овога пута почињем једном сликом коју је насликала ученица Мирјане Стојичић.

Надам се да ће тако и бити и да ће Земља победити. Иначе, наша борбена планета данас слави рођендан.

Важни датуми

Данас је Дан планете Земље и посвећен је пчелама. Још пре пет година смо могли да прочитамо да су пчеле угрожене. Угрожавају их монокултуре, инсектициди, али и антибиотици којима их лече иноземни пчелари. Више о томе у тексту који сам одабрао за почетак.

The Ecologist: Bee collapse is the result of their enslavement in industrial monocultures (2.5.2015)

Процене су да пчеле опрашују од (најмање) једне до целих две трећине наших усева. Без њих, научници кажу, живот би нам био немогућ. Живот нам је већ сада значајно отежан због свих ових дешавања, а и ту можда има наше кривице.

Наука

Наиме, научници верују да смо ову пандемију изазвали нашим немаром.

Н1: Нови докази о повезаности пандемије са уништавањем природних станишта животиња (14.4.2020)

Иако није научни извор у питању, мени заиста изгледа да овакав закључак пије воду, што бисмо рекли. А то би рекла и једна девојчица која је написала рад какав би сваки наставник пожелео да добије од свог ђака.

Суботица.ком: „Чујте људи“ из пера Уне Божић из Новог Жедника (7.4.2020)

Уна је увидела колико смо немарни према природи и до чега смо себе довели – до кућног притвора. И док смо ми ту где смо, природа се полагано враћа на своја стара станишта. 🙂

Курир: Рајске плаже окупирали крокодили: Како нема туриста због короне, догађају се велике промене (16.4.2020)

Дакле, потребно је да се што пре освестимо. И као врста и као наставници. Што као наставници?

Реч наставника

На ово питање одговориће вам наш колега Душан Благојевић.

Научи ме: Наставници, освестите се! (или: Настава и вирус корона у пет тачака) (15.4.2020)

Један наставник је више него свестан свог позива. Ево његовог интересантног примера.

Зелена учионица: Наставник дошао испред куће своје ученице да јој покаже задатак (6.4.2020)

Конкурси и смотре

Ето једног свесног и светлог примера, а људи који раде у Заводу верују да их има још међу нашим наставницима. Отуда је и потекла идеја за конкурс.

ЗУОВ: Наградни конкурс за избор најбољих примера наставе на даљину: Магија је у рукама наставника (до 31.5.2020)

Са часова

Веома се надам да ће на овом конкурсу учествовати наставници биологије јер и на даљину и на близину раде фантастичне ствари.

Ученици Весне Милојковић су имали задатак да ураме своју омиљену, али угрожену врсту, а Иване Стојковић да дизајнирају насловну страну црвене књиге. Ево како је то испало добро.

Ђак Душице Ристовић је направио цртеж ћелије као стрип, а ученици Марте Мајорски су правили трофичке пирамиде.

Ђак Александре Лукић направио је прави уметнички модел сунђера, Весне Миленовић моделе ДНК, а Видице Штетин веома интересантне еколошке постере.

И да се и ја похвалим, не замерите јер стварно ретко то радим, следећи рад ми је послала Невена Карлић Добановачки, мајка мог дигиталног ђака из Новог Сада.

Предстојећи догађаји

Верујем да сте бацили поглед на ове дивне радове, а сутра имате прилику да баците и урбани поглед. Кликом на слику која следи добићете још детаљнији поглед.

А ми ћемо бацати погледе, односно гледаћемо се на истом месту идуће недеље. До тада гледаћемо се на ТВ-у. И да не заборавим, ево и шта ћете гледати. Надам се да ће вам овај програм бити од помоћи.

Више знања уз мање учења

О корона вирусу данас може да се нађе заиста много информација, али оно што је најважније свакако је да се одржавају дистанца и хигијена.

Практични савети

Оно о чему заиста нисам размишљао је да хигијенске навике у доба пандемије подразумевају и фазонирање мушке браде. Наиме, није свака брада довољно безбедна.

Newseu.cgtn.com: Should you shave your beard because of coronavirus? (8.4.2020)

Ово је било за мушке колеге, а за све колеге, без обзира на пол, добро дођу следеће препоруке пристигле из Министарства.

Зелена учионица: Препоруке Министарства просвете: Наставници прво да деле петице (15.4.2020)

Добро, делићемо петице, а да видимо шта нам саветују психолози; како школски, тако и они са универзитета.

Зелена учионица: Препоруке за наставнике – како одржати оптималан темпо рада током наставе на даљину (7.4.2020) & Данас: Сваког дана 10 минута разговарај са собом (13.4.2020)

Што се мене лично тиче, ја разговарам сам са собом много више од десет минута дневно. 😀 Да, мислим на часове које снимам. Кад смо већ код тога, поставља се питање да ли школски програм удружен са наставом на даљину даје неке резултате.

Из штампе

Н1: Шарчевић: Одржан континуитет наставе, неки кажу да ђаци мање уче, а више знају (15.4.2020)

Још увек не знамо засигурно када ће започети школа на близину. У медијима се могу наћи и различите процене стручњака, али и самог министра. Оно што свакако знамо је да ће пробе мале матуре бити, а како ће све то изгледати, погледајте.

Паланка данас: Онлајн проба мале матуре од 22. априла, ко нема рачунар добиће одштампано (14.4.2020) & Блиц: Онлајн проба мале матуре после васкрса Шарчевић: Није циљ да ђаци преписују, имаће 12 сати да реше задатке (8.4.2020)

Корисни материјали

Пошто ће мале матуре изгледа бити, ево згодног сајта малим матурантима за вежбу.

Биологија.рс: Проверите своје знање (приступљено 15.4.2020)

Врло корисни су и филмићи које прави Снежана Јовановић. Ја вам представљам један о одрживом развоју, а на каналу Јутјуба пронаћи ћете још врло лепих и занимљивих.

Ту су и сјане презентације Николе Арсића. За данас сам одабрао једну о наслеђивању особина.

Дакле, материјала за учење заиста има, а неки су врло забавни. На Фејсбук страни посвећеној пауцима Србије, пронаћи ћете једну баш, баш занимљиву (и едукативну) друштвену игру.

Фејсбук група: Паукови Србије (11.4.2020)

Институције и организације

Са пауцима је увек забавно, али са неким другим врстама имамо проблеме. И потребно је помоћи да се ти проблеми реше.

И птицама је потребна помоћ, такође. Зашто им је потребна помоћ, сазнаћете када кликнете на слику која следи.

Кад смо већ код птица, погледајте (боље рећи послушајте) апликацију коју је пронашао Никола Денчић. Потребно је да кликнете на цртеж птице чији пој вас занима.

Ocells de riu (приступљено 15.4.2020)

Са часова

И птицама и завршавамо, односно ђацима и њиховим креативним кућицама за птице. Најпре радови ђака Оливере Коларић.

Ево их и радови ђака Драгане Станишић.

Ту су и радови ученика Данијеле Савић, ништа мање сјајни.

И, напокон, кућице ђака Тамаре Микић, али намењени за инсекте.

Браво за сву децу и колеге! Видимо се ускоро.

И ја волим баг, али не у моме знању

За средње школе Драгана Петровић-Косановић нам је уступила план шта ће бити на РТС-у.

Важне информације

Дакле, треба да буду снимљене следеће наставне јединице:

• Прокариоти и Еукариоти за први разред,
• Животиње – грађа и функција за други разред,
• Промет енергије, терморегулација и осморегулација за трећи разред и
• Еколошки фактори, популација и животна заједница за четврти разред.

Предстојећи догађаји

У очекивању ових предавања, имамо још једно које свакако треба пропратити.

Током 250 година, колико биолози проучавају живи свет, откривено је и описано два милиона врста биљака и животиња. Ипак, научници процењују да је то само 20% броја који заиста постоји на Земљи. Колико је тешко открити нову врсту? Да ли је и ви можете пронаћи и зашто је то важно објасниће у свом предавању др Ива Нјуњић, директорка организације Taxon Expeditions.

Предавање очекујемо у четвртак, 9. априла у 17 часова на Јутјуб каналу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Детаљније о овоме можете се информисати на овом линку, а ту је и промотивни постер.

Наука

Врста Henneguya salminicola није нова науци, али оно што она ради или боље рећи не ради, сасвим је ново. Ова животиња, која припада жарњацима, па тако и дупљарима, живи паразитски у мишићима риба и црва. На енглеском говорном подручју зато је зову млечно месо. Наиме, то је једина позната врста животиња која – не дише.

Све остале вишећелијске животиње на Земљи, чији су ДНК научници имали прилику да секвенционирају, имају неке респираторне гене. Према новој студији, објављеној 24. фебруара у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, геном ове животиње их нема.

Микроскопска и геномска анализа врсте открила је да паразит нема митохондријални геном – мали, али кључни део ДНК смештен у митохондријима, који укључује гене одговорне за дисање. Иначе, геном H. salminicola је један од најмањих, како кажу научници, те је то разлог успеха овог паразита.

Па, како онда добија енергију ако не дише? Истраживачи нису сасвим сигурни. Други, слични паразити, имају протеине који могу да увозе АТП директно из својих заражених домаћина. H. salminicola би могла да ради нешто слично,али ће даља истраживања показати. Можда нас овај организам изненади неком јединственом адаптацијом.

Live science: Scientists discover first known animal that doesn’t breathe (24.2.2020)

Реч наставника

Да се мало црнохуморно нашалим, дисање је луксуз и за људе ових дана. Ситуација јесте тешка, али од нас зависи колико ће тешка заиста бити. Ево неких размишљања на тему, а тичу се и нас, наставника.

Блог – Клотфркет: Клотфркет у доба короне – о људима и људима (5.4.2020)

&

Зелена учионица: Онлајн настава не може бити савршена, али и не мора (6.4.2020)

Из штампе

Настава на даљину се одвијала и преко РТС-а, али онда се испоставило да су тројица припадника Министарства просвете заражени короном.

Данас: Три саветника министра просвете оболела од короне (5.4.2020)

Надам се да сада и они појединци са „Велике зборнице“ и других наставничких група, који су се очајнички борили за своје право да критикују предаваче са ТВ-а и били фрустрирани што смо „недодирљиви“, могу да виде да не само да смо врло додирљиви, него смо и врло изложени и то у овако озбиљној ситуацији. Ипак, министар просвете тврди да опасности за нас нема.

Нова.рс: Шарчевић: Снимање наставе на даљину привремено прекинуто (6.4.2020)

Још једна најава министра.

Зелена учионица: Проба мале матуре између 22. и 24. априла (2.4.2020)

Важни датуми

Дан пред предвиђен датум за пробу мале матуре је Светски дан шума. Ево како га је обележила учитељица Милијана.

View.genial.ly: U susret 21.martu (19.3.2020)

Данас је такође еколошки значајан датум и то – Дан здравља. Тешко да може пригодније од тога. Ученици Јасне Бранковић већ су били обележили овај дан.

Лепе радове су креирали и ђаци Татијане Трајковић.

Занимљивости

И док ђаци приказују добре примере, свуда око нас можемо се уверити у врло лоше примере. Чак и сада.

Све изгледа као да не учимо из својих грешака. Па, ако не учимо из својих грешака, можда ћемо нешто научити на телевизији „Пинк“ или макар од њеног власника.

Забава

Техничка подршка

Мислим да се на претходну рубрику природно намеће промоција вебинара под називом „Знање да не багује“ и њоме се и одјављујем за данас.

Блог – Професорка Марина: Знање да не багује – подршка свима нама (6.4.2020)