Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-разноврсно’

Дан паука

_1198240280186472_214639534946412490_nКрај је недеље, али тема о насиљу не јењава – и даље је акуелна. У вези са тим почињем са два занимљива текста са „Зелене учионице“.

Зелена учионица: Модел из куће као узрок насиља (16.11.2017) & И ми смо се свађали и тукли, али никада није било овако (16.11.2017)

Повод су догађања у Аранђеловцу. Председник државе је управо у том граду и тој учионици и тој деци одржао час.

Н1: Вучић у Аранђеловцу разговарао с ђацима о вршњачком насиљу (16.11.2017)

Што се часова биологије тиче, није потребно да их одржи неко са државног врха да би били занимљиви. На пример, можете да их одржите у корелацији са музичком културом и да од песме која је хит међу младима, направите врло едукативно (и певљиво) штиво. Послушајте.

Пошто смо данас у уметничком расположењу, ево мало и корелације са ликовном културом.

Facebook video – New York Magazine: These artistic renderings of animals are secretly humans in incredible body paint (10.6.2016)

d54b1b566281f443d244c32754482445У природи, прави уметници су пауци са оним њиховим мрежама. Више о овим занимљивим животињама можете сазнати колико већ сутра.

Фејсбоок догађај – Покрајински завод за заштиту природе: Дан паукова (за 18.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наново смо говорили о насиљу;
  2. и председник је говорио о насиљу;
  3. одслушали смо биолошки хит;
  4. дивили смо се креативном сликарству;
  5. најавили смо један леп догађај.

 

Advertisements

Пушење или плата – одлучите сами

Дани су све хладнији и право је време да се хране веверице…

Facebook video: Nid D’oiseaux (22.6.2016)

…или да се броје сове.

23658465_1460411594008527_2773262828282072486_n (Small)

Још увек смо у свету животиња, али из света птица прелазимо у свет глиста нематода. Ови мали створови када су суочени са избором између хране и парења, одабраће ово друго. Али само мушке јединке, како наводи научни рад у часопису Current Biology. Суптилне промене у нервном систему одређују разлике у понашању мужјака и женки.

IFL Science: Male Worm Brains are Wired to Choose Sex Over Food (21.10.2014)

worm-activities-6Постоји и други начин да откријемо које су мушке, а које женске јединке. Дамо им храну и ако је појео значи да је мужјак, а ако је појела, онда је женка. 🙂 Без све шале, разлике постоје и код људи и то још на малом узрасту.

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? (13.11.2017)

Сада знамо ко и зашто боље учи, а ево ко и зашто боље ради. 🙂

Телеграф: Да ли пушачи раде мање од непушача? Велика дилема, сталне расправе и коначно питање – да ли би због тога требало кориговати плате? (24.10.2017)

Плате ће нам, изгледа бити кориговане. Цитирам:

За десет одсто већа примања имаће и они који раде у установама основног и средњег образовања, ученичког и студентског стандарда, као и у установама социјалне и здравствене заштите и установама културе.

И ово звучи чудно јер Министарство просвете од следеће године добија мањи буџет у односу на ову. Све пише у тексту који сам приредио за крај.

Политика: Највише пара Вујовићу, најмање Јоксимовићевој (9.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. cigaretteРазмишљали смо о зимским активностима у вези са животињама;
  2. сазнали смо која је разлика између женских и мушких глиста;
  3. открили смо зашто дечаци лошије уче од девојчица;
  4. критиковали смо пушаче;
  5. радовали смо се што ће нам бити веће плате.

Птичји фестивал

Scientix је међународни пројекат који окупља наставнике природних наука, па тако и биологе. Више о њој можете сазнати на промотивним постерима.

Још један промотивни постер за данас – овог пута у питању је најава једне лепе манифестације.

23519237_1459542980762055_4589476826034371661_n

Оно што нам се дешава по школама далеко је од фестивала. Насиље коме смо имали прилике да посведочимо преко друштвених мрежа и даље је актуелна тема. О томе Министарство просвете има шта да каже.

Данас: Лајовић: Важна улога породице у превенцији вршњачког насиља (10.11.2017)

12661980_1198240033519830_7962463373920402931_nНије било тако давно када су стручну службу управо челници министарства десетковали у школама. Изгледа да се потврдило оно што је већина нас у школама и знало: да је то била лоша одлука. Постоје, пак, најаве, да ће се та одлука преиначити.

Вечерње новости: Шарчевић: За насиље у школама одговараће и директори, запослићемо више психолога и педагога (13.11.2017)

И познате личности нису остале индиферентне на ову тему.

Family.rs: Mirjana Bobić Mojsilović: Nasilje (14.11.2017)

_347708145406294_6789133546968054548_nНи ми не бисмо смели да останемо индиферентни на догађања на Арктику, сматра организација Гринпис. Они нас моле да будемо потписници петиције против намере норвешке владе да експлоатише нафту у том делу света.

Save the Arctic.org: Help us beat Arctic oil in court (приступљено 14.11.2017)

Но, да се вратимо на тему насиља, односно да шаљиво завршимо са њом за данас – у стилу „Њуз.нета“:

Њуз.нет: Вршњачко насиље уједначеније у униформама (27.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Ближе смо се упознали са познатим међународним пројектом за природњаке;
  2. најавили смо једну лепу манифестацију;
  3. прочитали смо шта све задужени у министарству имају да кажу поводом вршњачког насиља, али и познате личности;
  4. потписали смо петицију да спасемо свет;
  5. мало смо се нашалили на сву ову муку.

Широм затворених очију

tumblr_mvs88wYepx1qc31upo1_1280 (Small)Насиље у школама је један од главних проблема са којима се ове институције суочавају. Без обзира на разне тимове, семинаре, обуке, уредно вођење папирологије и све остало што се предузима, изгледа да насиље не јењава. Шта раде родитељи и сви други учесници школског живота? Новинари кажу да – жмуре.

РТС: Вршњачко насиље – кад жмуре и родитељи и школа (5.11.2017)

На следећи видео нећете моћи да зажмурите. Верујте ми, напросто ће вас фасцинирати. 🙂

Facebook video: Dubsmash Balkan (16.11.2015)

12346601_951643231584083_3270602580860779776_n (Small)Но, да се вратимо на насиље у школама. Жмурке више нема и одговорност мора да се преузме.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Кривична и прекршајна одговорност родитеља према новом Закону о основама система образовања и васпитања (5.11.2017)

Према новом закону директори ће морати да имају лиценцу за посао који обављају. Ово није новост из најмање два разлога. Први је што је овај услов постојао и у претходном закону, а други што та лиценца никада није постојала. Да би нешто било новост мора најпре да постоји, зар не? 🙂 Углавном, директори, предузимљиви какви већ јесу, сами су осмислили комплетан Правилник о стицању лиценце. Колико можемо да закључимо, врховодству је остало још само да тај Правилник усвоји. 😀

Друштво директора школа Србије: Предлог Правилника за лиценцу директора (приступљено 6.11.2017)

23131634_1666315276753606_8540020473933072229_nКолико су директори мислили на сваки детаљ, говори и податак да су предвидели и исплату чланова комисије (чл. 14). У ствари, нису предвидели јер члановима комисије не следује хонорар. Мени то изгледа поштено; непостојећи хонорар за непостојећу лиценцу. 😀 Но, ипак, морам нешто и да замерим. Према овом Правилнику директор је стекао лиценцу ако одговори на 51% захтева… То ми звучи премало амбициозно за једног директора који треба и те како да ту амбицију покаже. 🙂

Амбиција у природи није необична ствар и мање врсте лако нападају веће, посебно ако су и бројчано надмоћне. То показује и видео за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Нисмо хтели да зажмуримо на насиље;
  2. одгледали смо сјајан видео снимак;
  3. прелистали смо нови закон;
  4. такође смо прелистали и предлог који су дали директори;
  5. дивили смо се мравима који неустрашиво лове плен.

Балкански праљуди

Сва је прилика да нам једног дана Земља неће више бити довољна.

b92: Бактерије и алге производиће кисеоник за прве људе на Марсу? (17.5.2015)

june2Од ове вести прођоше две године, али првих људи на Марсу још нема. Но, можда их има на неким другим планетама. Научници са Оксфорда тврде да би ванземаљци могли бити много више налик нама него што мислимо. Разлог за то је што и код њих би морала да дејствује природна селекција. Искрено, овим открићем нешто нисам фасциниран с обзиром на то да звучи сасвим логично. 🙂 Некако сам од реномираног Оксфорда очекивао више.

Phys.org: Aliens may be more like us than we think (1.11.2017)

Дакле, Оксфорд нас је изневерио, али Финска никад. 🙂 И даље су најбољи.

Зелена учионица: Сјајан начин на који Финска одржава ниво концентрације деце у школи (1.11.2017)

prehistoric-family-7261732Из Финске враћамо се у Србију. У Ниш, да будемо прецизнији.

Блиц: Тајне прачовека из Ниша – Какви су били Балканци неандерталци? (24.10.2017)

И још један сличан наслов из „Блица“:

Блиц: Ново откриће – Прави „хобити“ били су још старији и мањи него што се мислило (10.6.2016)

Било је десетак тих неких рођака наших предака, а о њима говори филмић за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. imagesЈош увек нисмо пали ни са Марса ни на Марс;
  2. разочарали смо се у оксфордске научнике;
  3. сазнали смо како Финци концентришу децу;
  4. открили смо тајну прачовека из Ниша;
  5. такође смо открили да су хобити заиста постојали.

 

Признање је моћ

У очекивању смо „Физи Бизи“ фестивала науке, па да одгледамо и промотивни филм, да видимо шта нас све тамо очекује.

Сигуран сам да ће бити много посетилаца, односно да ће бити једна лепа гужва. Но, како је време дошло, изгледа да ће гужве бити и по учионицама.

Зелена учионица: Шарчевић: У једном одељењу истог разреда изузетно ће моћи да буде и до 33 ученика (30.10.2017)

12805795_10154279333423676_3766034764601725139_nСећам се да сам био старешина њима тридесет и шесторо. Није немогуће (очигледно, чим сам радио), али то ни у лудилу нису услови као за двадесет и петоро. Још у то (моје) време није било ИОП-а и сличних ситуација, али је, свеједно, било тешко. Но, сада није важно колико је тешко и колико ће образовање бити квалитетно. Битно је да буде рационално.

Танјуг: Шарчевић и Руф о рационализацији у просвети (2.11.2017)

Следећи текст говори о толеранцији и о томе како да изведете да се у одељењу сви осећају прихваћено. Можда и свих тридесет и троје. 🙂

Edutopia: Rethinking Tolerance: Ensuring That All Students Belong (22.8.2014)

_814588561937462_6232413891430668485_nИ ево још један текст са истог сајта, али новијег датума. У њему се каже да је признање да нешто не знамо – моћ. 🙂 Не мисли се да то признате пред децом, већ текст говори о томе да признате својим колегама да нешто не знате, а како бисте затражили помоћ. Овај фантастично мудри савет дала је Ребека (Rebecca Alber), која би, вероватно, требало да понесе титулу Мис очигледности, и, колико сам видео, сви савети су тог типа. Но, бесплатан савет ‘леба не тражи, па вас остављам са Ребеком. 🙂

Edutopia: The Power of Admitting What We Don’t Know (17.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо промотивни видео;
  2. сазнали колико ђака можемо имати у одељењу;
  3. били смо рационални и то у два правца;
  4. читали смо текст о толеранцији;
  5. прихватили смо Ребекине савете.

Чаробна реч

squidЏиновска лигња (Dosidicus gigas) може да порасте до величине човека. То у свету лигњи није новост, али новост јесте да оне међусобно могу да разговарају. То раде тако што мењају боју свог тела. Научници су проучавали њихов језик (говор тела, јел’те) и то није био велики проблем јер ове животиње не показују страх од људи. Чак, умеју и да нападну људе и да им скину ронилачку маску, на пример. До каквих закључака су дошли, можете видети у следећем тексту.

National Geographic: Watch Jumbo Squid Speak by ‘Flashing’ Each Other (21.1.2015)

Октопод, јунак следећег филма, не само да мења боје, већ тако мења облик тела да сјајно имитира друга жива бића према потреби.

И још један филм о октоподу, овај пут је у питању борба са фоком.

Поред оваквих занимљивости часови биологије не могу бити досадни. Ипак, дешава се да се ђаци на часовима досађују и понекад време прекраћују на креативан начин.

City magazine: „Remek dela“ školaraca kojima je dosadno na času (26.10.2017)

И ми имамо право да нам некада буде досадно и пронашао сам прави сајт за часове доколице. На овом сајту можете да исписујете речи у неком заиста сјајном фоонту. Довољно је да само кликнете на фонт који вам се допада и пишете у прозорчету које вам се отвори.

Cool Text: graphics generator (21.1.2015)

Неки од фонтова подржавају ћирилицу:

cooltext264157683274536

Или латиницу са свим словима српске азбуке:

Cool Text - Bioloki blog 264158201627694

Неки баш и не:

Cool Text - Bio-blog 264157819630262

Неки дају сва слова, али не и жељени ефекат за та слова:

cooltext264158302263903

Има и оних која се мрдају:

cooltext264157921356835

Углавном, верујем да ће вам бити забавно, а пошто смо се бавили речима, ево за крај још једне, која је, према мишљењу аутора текста, чаробна.

Вечерњи.хр: Инклузија – чаробна ријеч чија је тржишна вриједност 3,25 кн по школском сату (9.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проћаскали смо мало са џиновским лигњама;
  2. одгледали смо сјајне филмове о хоботницама;
  3. видели смо неке креативне радове ђака;
  4. писали смо своје име у разним „кул“ фонтовима;
  5. сазнали смо која је чаробна реч.

 

Облак ознака