Први чланак у 2019.

Биолошки блог улази у своју седму годину, надам се успешну као и све претходне. До сада је променио многе формате, како то новинари и ТВ водитељи називају, те је ред да са новом годином добије и нови изглед. Овај пут сам се одлучио да буде малко уређенији. Вести ће бити распоређене по областима, за које верујем да ће бити мање-више сталне рубрике. Тако да ћете из свих за наставу биологије значајних области остварити своје право да знате све. 🙂

Из штампе

Ми наставници смо још у септембру прошле године указали Српском биолошком друштву на проблем са такмичењем у 5. разреду. И, убрзо након тога, дакле, сад у неко ово идеално време, кад смо сви на пар дана празнично слободни, СБД још увек размишља како ће се званично огласити. Но, ту су неуморни медији да, попут ензима, убрзају ствар. 🙂

Данас: Реформа укида школско такмичење? (5.1.2019)

Цитирао бих др Душка Благојевића, председника Управног одбора СБД-а:

…проблем је у томе што је концепт такмичења превазиђен и то захтева реорганизацију, мора да буде промењен смисао такмичења…

Да, свакако треба. Досадашња такмичења су превазиђена, а како ће убудуће изгледати, видећемо. Можда би могао да буде од помоћи појмовник?

Институције и организације

Појмовник за сада постоји само за пчеларе. Сарадник Биолошког блога пчелар Рајко Борић послао је линкове на којима можемо пронаћи пчеларско-ентомолошки појмовник, како га је назвао и научити много о овој веома важној грани пољопривреде. Верујем да ће колеге које предају петацима овде наћи занимљиве информације о медоносном биљу и значају пчела за човека.

Пчела.рс: Пчеларски појмовник (приступљено 5.1.2019)

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 5.1.2019)

Нису само пчелари вредни. Вредни су и запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Заправо, у великом су послу, а како би сачували чувени Панчићев хербаријум. Више о томе:

Фејсбук албум – Ботаничка башта „Јевремовац“: Конзервација Панчићеве збирке (око 27.12.2018)

Техничка подршка

И док су сви вредни, ми одмарамо до среде. Празници нам још увек трају, а сва је прилика да најмлађи још увек нису завршили са петардама. Очекујем да ће „прашити“ на Бадње вече и, вероватно, за Божић. И очекујем да се ретко ко радује том праскању. Посебно не они који имају кућне љубимце. Но, спас, као и увек, нуди модерна технологија.

Мондо: У овој кућици љубимци могу у миру дочекати петарде (21.12.2018)

У сваком случају, желим вам да лепо проведете ове празничне дане како бисте пуни елана кренули у нове радне победе. Уживајте. 🙂

Advertisements

Састанак градског актива гледе такмичења

На самом почетку бих најавио састанак Стручног актива наставника биологије града Београда у среду 26.12.2018. у 19:00 у ОШ „Дринка Павловић“. Тема ће бити предстојећа такмичења, а (ако је судећи према претходним састанцима) сви учесници добиће и потврду за сате стручног усавршавања унутар установе.

Ево и мало вежбања за будуће такмичаре, а које је направила Ена Хорват. Додуше, она је то правила за петаке, али питања су таква да ће добро доћи свима.

Кahoot.it: Polugodišnji kviz znanja (приступљено 23.12.2018)

За петаке, једнако као и тестови, значајна је и пројектна настава. С обзиром на то да је ускоро Нова година (таман да искористим прилику да вам свима честитам), ево једног лепог пројектног задатка. Ученици ОШ „Димитрије Давидовић“ правили су новогодишњу јелку и успут рециклирали. Ментор је била наставница Оливера Пешић.

ЕУ каже да рециклажа, посебно пластике, ипак није довољна и предузела је неке конкретније мере против коришћења пластичних предмета.

Национална географија: Збогом сламчицама и тањирићима: ЕУ постигла договор о забрани коришћења пластике за једнократну употребу (19.12.2018)

Осим сламчица, забрањене су још неке ствари.

РТС: Забрањен риболов кечиге (18.12.2018)

Биолошки блог још увек није забрањен, па након извештаја са најављеног састанка, очекујте нове текстове и у новој години. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо састанак градског актива;
2. вежбали смо задатке;
3. добили смо идеју за пројектну наставу;
4. избацили смо сламчице из употребе (оћемо да држимо корак са Јевропом);
5. спашавали смо кечиге.

Велики лов на биљке

Фото: Виолета Ђурић

Зима нам задаје и лепе и тешке тренутке. С једне стране је бело као у бајци, а са друге су леденице које прете да неком разбију главу. Изгледа да ћемо морати у зборнике методологије радова уврстити и обавезну едукацију како деца треба да делају када падне снег. Но, следећи текст говори о нечем другом.

Бука: Шокантан призор у Сарајеву: Дјеца пуштена вани на хладноћу (8.12.2017)

Текст почиње причом Елдина Пахуљице који је „видио четверо дјеце док је пролазио једним степеништем у Сарајеву, враћајући се из продавнице гдје је отишао да купи слаткише за своју дјецу која су у кући у сигурним и конролисаним условима, уз таблет“. 🙂 Јасно вам је зашто је овај текст ироничан, а ја бих се позабавио последњом речју из овог цитата. Наиме, имам баш један текст на ту тему.

Данас: Гледање у екране компјутера и телефона мења структуру мозга код деце (11.12.2018)

И без екрана биологија може да измени дечје знање, али и да развије креативност. Доказ за то су радови ђака на часовима Иване Дамњановић.

Добар рад је присутан и на биолошкој секцији у ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Србобрана. Њихове сјајне радове можете видети на Фејсбук страници.

Фејсбук страна: Биолошка секција „Пужићи“ – ОШ „Јован Јовановић Змај“ (приступљено 20.12.2018)

Видели смо како ради ова сјајна секција, а примера доброг рада никад довољно. Посебно када је у питању пројектна настава. Ђаци наставнице Зорице Ђурић из ОШ „Краљ Петар I“ из Ниша кренули су у „велики лов на биљке“. Да би у том „лову“ били успешни, морали су најпре да мапирају терен. Како је то изгледало, показаће вам фотографије. Остављам вас да разгледате и њих и горепоменуту Фејсбук страну, а ми се читамо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Радовали смо се зимским радостима; 🙂
2. одвратили смо главу од екрана иако нисмо више деца;
3. дивили смо се радовима ђака;
4. видели смо како ради биолошка секција;
5. добили смо идеју за пројектну наставу.

 

Такмичење за пети још увек неизвесно

Као што знате, у прошли четвртак је било окупљање чланова СБД-а на коме су могли да присуствују и заинтересовани наставници. Пошто, сада већ традиционално, наставници из основних школа нису били заинтересовани, састанку смо присуствовали председница Стручног актива наставника биологије Београда Албина Холод и ја. Зато је било представника наставника из средњих школа, који имају проблеме. Ти проблеми су углавном рад на новом програму без уџбеника, изборни предмети који нису довољно изазовни нашим средњошколским колегама (репродуктивно здравље и еколошке теме нису једнаке генетици и развићу, тврдила је једна колегиница) и, највише од свега, предложени фондови часова где се јасно види да стратегија гимназијског образовања не подразумева озбиљније изучавање природних наука. Краће речено, планира се њихово смањивање. Колико сам схватио, намера челника Министарства је да се колеге које тамо предају биологију баве и изборним предметима и тако допуњују свој фонд.

Наставници из гимназија су наишли на разумевање чланова СБД-а, али и Биолошког факултета Универзитета у Београду (и декан је био присутан), а своје представнике послали су сви департмани биологије из Србије. Били су присутни и неки шефови тих департмана, рекао бих. Након дискусије, уследили су закључци и ево их, преузети са сајта СБД-а.

Закључци са састанка 27.11.2018

Ово је уједно и писмо министру које потписује руководство СБД.

Што се тиче нас основаца, знате већ да смо на последњем састанку имали неке предлоге и њих је Албина проследила. То писмо је кратко, али ефектно.

Допис Стручног актива наставника биологије Београда

На састанку се разговарало само о предлогу број један, а то је да ученици петог разреда не учествују на такмичењу. Мишљења о овоме су била подељена. Представници новосадског департмана (и то одсека за методику наставе) су били заговорници да се такмичења одрже, али смо нас двоје из основне школе и уз подршку појединих средњошколских колега морали да инсистирамо да се, ипак, ове године направи пауза. Мотив за наш предлог је био да се ове године тек навикавамо на (и испрабавамо) нове начине рада, као и садржаје. Такође смо били мишљења да су такмичења оваква каква су – одавно превазиђена, а тек сада нису у складу са новим, реформисаним методама рада.

Ништа није одлучено, али ћу вам свакако информације проследити чим их сазнам.

Оно што је цео свет сазнао, али иде на образ Кинезима, најновије је истраживање које је спроведено у Јужном институту науке и технологије (Southern University of Science and Technology) у Шенџену. Тамошњи научник (He Jiankui) на научној конференцији је објавио како је мењао гене близнакињама потеклим од ХИВ негативне мајке и позитивног оца, а како би их учинио резистентним на овај вирус. За овај подухват користио је CRISPER технику, која је хит међу генетичарима.

Резултати овог његовог рада нису потврђени, али се међународна научна заједница већ шокирала овим ГМО примењеним на људе, а кинеска влада и институције су одмах негирале своју умешаност.

Science: CRISPR bombshell: Chinese researcher claims to have created gene-edited twins (26.11.2018)

Но, ми свакако можемо да будемо умешани у предавање које ће се дешавати средином децембра и које је бесплатно за све заинтересоване.

Ако сте заинтересовани да видите да ли су нам сви врапци на броју, пријавите се на следећи линк.

Пријава за врабац мој први комшија

Таман се на ову причу надовезује рад наше колегинице Виолете Апостоловски Дупор. Најбоље је да пренесем оно што је она написала, а ја вас поздрављам до следећег чланка.

Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕСА“ је да се ученици укључе у препознавање добрих и лоших примера заштите животне средине у школи, око школе, у свом месту становања, у околини места становања и њихова презентација путем чланака (текста) и фотографије.
Рад Чувара природе ОШ „Ђура Даничић“! 👩‍🎓

Наше мало њима значи много – пожелимо им добродошлицу. Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле.
Чувари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту.
Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Известили смо са састанка СБД-а;
2. проследили смо прве информације о такмичењу ове године;
3. шокирали смо се због најновијих научних генетичких истраживања;
4. пријавили смо се за предавање и панел дискусију;
5. дивили смо се сјајном раду.

Е, е-сертификати

На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

Ја тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Преузели смо сертификат за обуку;
2. применили смо нека правописна правила;
3. акцентовали смо реч „шишарка“;
4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
5. дивили смо се радовима ђака.

Незнање није исто што и оправдање

Колегиница Весна Бурсаћ је била баш племенита и поделила је план додатне наставе за 5. разред.

План додатне наставе за 5. разред

У петом разреду, основношколски наставници се, по први пут, озбиљно сусрећу са еволуцијом. Семинара на ту тему нема, али неког решења има. То је курс који је бесплатан, онлајн и траје три недеље. Процена је да курс захтева три сата рада недељно, а сертификат се не добија. Још једна мана курса је што морате да знате енглески. Ипак, сигуран сам да може да помогне у предавањима.

Future learn: Understanding and Teaching Evolution (од 29.10.2018)

У предавањима помажемо и једни другима. Неке колеге су већ позната и омиљена имена међу наставницима биологије. Такав је случај са Николом Арсићем који је направио презентацију за све нас.

Технологија нам свакако помаже у подучавању. О томе један од многобројних текстова на ту тему, који ће вам представити и неке веб-алатке ако већ нисте чули за њих.

Edutopia: Enhancing Learning Through Differentiated Technology (30.3.2015)

Школе су добиле још један веб-алат: електронски дневник. Изгледа да је проблем настао због тога што уравниловка у Србији није могућа. Нису све школе биле технички довољно опремљене за ову новотарију, а навикнути да све радимо на „о-рук“ није било плана Бе за такве школе. Школска година је увелико почела, а није било ни писма, ни разгледнице. Или, да будем прецизнији: ни папирног, ни електронског.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Школе без основног средства за рад: Нема дневника, оцене у свескама (23.9.2018)

Осим на недостатак основног средства за рад (био сам убеђен да ми основно средство за рад уопште није дневник, али човек се учи док је жив), синдикати нас упозоравају и на лоше срочене платне разреде.

Независни синдикат НСПРВ: Све о платним разредима! Прочитајте, незнање није оправдање! (18.9.2018)

Све ове новотарије имају и оштре критичаре. Један од њих свакако је Боба Недић.

Blog – Klotfrket: Ministarstvo prosvete – Ministry of Silly Walks (20.9.2018)

Кад смо већ код луцкастог хода (јер то енглески део у наслову и значи), ево једног чланка који кроз едукативни видео показује кретање и, наравно, мишиће.

Interactive biology: Video: Muscles for Locomotion (приступљено 27.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Уписали смо се на курс како бисмо боље предавали еволуцију;
2. добили смо материјале за наставу од дивних колега;
3. поделили смо неке проблеме који су актуелни;
4. нисмо се радовали што ће нам бити већа плата јер изгледа да и неће бити;
5. одгледали смо лекцију о мишићима и кретању.

Отровно, а лепо

Први чланак за данас безмало је ужасан; говори о најужаснијим паразитима који се могу наћи на свету. Неки од њих су и црви из раздела Nematomorpha, које на енглеском говорном подручју називају коњским длакама (знају Енглези да то нису коњске длаке, већ им личе на њих). Ларве им живе у слатким водама и чекају да их поједе неки комарац. Комарца ће потом појести неки цврчак, коме ће се црвић населити у телесној шупљини. Но, то црвићу неће бити довољно; он тера свог домаћина да оде до оближње воде и заплива, како би изашао из њега и довршио свој циклус развића. Цврчци нерадо пливају јер се та активност не завршава добро по њих, али немају куд – паразит их претвара у праве камиказе. На линку имате и кратак филмић (једини у чланку) који приказује како цврчак скаче у воду и како црвић (који је у односу на цврчка огроман) излази из њега. Веома језиво, заиста.

IFL Science: Some Of The Most Awful Parasites In The World (приступљено 13.9.2018)

Некоме су и змије ужасавајуће, али има нас и који мислимо да су прелепе. Да ли ће на следећој изложби Природњачког музеја бити само њих или још којекаквих отровница, остаје нам да одемо и откријемо.

Још једно дешавање вредно посете је већ сутра. Ко може да стигне, предавање је у 14 часова. Надам се да ће бити још слободних места на које се пријављујете путем линка.

Институт за модерно образовање: „Комуникацијски троугао: наставник–ученик–родитељ” (за 14.9.2018)

Иначе, родитеље чека сасвим другачији облик ако не комуникације, а онда рада са својим дететом. Посебно оне родитеље чија су деца извршила насилни чин према некоме.

Мондо.рс: Нова правила у школама: Ко се бије, доноси дрогу… (11.9.2018)

Наравно, најбоље би било да до насиља уопште не дође. А то се, ваљда, постиже васпитањем код куће. Ево једне приче која ће можда бити поучна баш у вези са том темом.

Зелена учионица: „Где сам то погрешила у васпитању свог детета?” (29.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Направили смо топ листу најужаснијих паразита;
2. припремили смо се да посетимо једну лепу изложбу;
3. најавили смо занимљиво предавање;
4. успоставили смо нова правила понашања у школама;
5. испричали смо причу за лаку ноћ. 🙂