Међутим, то није све, дешавања има још у разним градовима.
Предстојећи догађаји
У Сомбору за ђаке организују се бесплатне едукативне радионице.
Природњачки музеј је организовао изложбу у Обреновцу. Пошто није дозвољено делити видео, кликните на корњачу, па ће вас одвести на Јутјуб снимак где ћете видети детаље.
У Вршцу сутра и прекосутра организују се предавања. Сутра су, према распореду, птице.
Наука
Када смо већ код птица, код нас је откривена нова врста. Кликом на слику добићете и објашњење.
Са часова
Готово сви догађаји посвећени су зоологији, па да не запоставимо биљке, али и њихове делове. Ђаци Виолете Јововић су направили занимљив ботанички експеримент, а ученици Весне Тошић су се показали вешти не само у микроскопирању, већ и у изради микроскопских препарата. Наставнице Александра Арсенијевић и Љубинка Мандић заједничким снагама су одржале радионицу на којој су ђаци правили моделе ћелија.
И за крај, једна презентација ђака Драгане Адамовић.
Прича о хомологим хромозомима, генским локусима и алелима свакако није лака, а богами је тешко схватити и шта се са свим тим хромозомима дешавало током еволуције наше врсте. Ми знамо да су неандерталци трпели у компетицији са нашим прецима и на крају битку и изгубили и нестали, али нашим хомо сапијенсима није ни то било довољно већ су се парили са неандерталским женама пре око 100.000 година. Иако неандерталци јесу једни од наших директних предака, њихов Y хромозом научници не могу да пронађу међу модерним људима, али ни међу фосилним остацима неандерталаца. Чак су почели да се питају да ли су уопште прави неандерталци и постојали… Ради се о томе да је мушки хромозом хомо сапијенса природна селекција фаворизовала у односу на исти такав код неандерталаца јер је овај други имао много више алела који за последицу имају наследне болести. Када се тачно десио тај трансфер Y хромозома неандерталца са Y хромозомом нашег претка, још увек нису сигурни.
И док смо у генетици, ево и пригодних радова наших ђака. Моделе ДНК су радили ученици Љубице Савић, а деобу ћелије Лидије Лончар Павловић. Сјајни цртежи делова ћелија и скелета настали су на часу Марице Огњановић. Уживајте у разгледању.
Много тога нам још увек није јасно и што се ковида и школе тиче, те када нас притисну проблеми, добро је окренути на шалу. Зато за почетак једна шаљива слика.
Из штампе
Оно што се прошле недеље дешавало у Крњачи нимало није смешно, ипак.
Ако се овако настави, тешко да ћемо имати шта да пребројавамо, али Друштво за заштиту и проучавање птица Србије свакако улаже велики напор да сазнамо какво је стање са бројношћу птица на нашим просторима.
Преносим њихово писмо свима нама:
🐦 Први викенд октобра резервишите за одлазак у природу и посматрање чудесне сеобе птица! 👀
И док нам лабудови и друге врсте нестају, научници покушавају да пронађу живот на другим планетама. И неки мисле да су га пронашли и то на најближој нам од свих – Венери. Наиме, пронашли су фосфине, једињења која имају општу формулу PR3 где се словом R обележава органски део молекула. Ми знамо да оваква једињења настају на Земљи активношћу анаеробних организама, а на Венери, где кисеоника нема, хипотетички би само такви организми могли да живе. Венера је врло изазовна средина за живот било које врсте због своје превисоке температуре и практично отровне атмосфере, али су научници лоцирали део планете, 48 до 60 километара изнад камените површине, где би живот могао да опстане. Температуре тамо се крећу од око нуле до 93 степени целзијуса и у тој зони су облаци. И баш тамо је пронађен фосфин.
Фосфини могу настати и абиотички, али је нејасно како би то могло да се деси у условима које пружа Венера (на Јупитеру је могуће због невероватног притиска, на пример). Ово још увек не значи да је потврђен живот, али значи да наука још мора да ради како би се овај феномен објаснио.
Оно на чему наука ради и тиче се теме коју сам започео, а то је нестанак врста, васкрсавање је оних врста које су нестале. Помаци постоје и један такав Лазаров пројекат (добио је назив по библијској личности Лазару кога је Христ васкрсао) је имао за циљ да наново оживи жабу врсте која је насељавала тропске шуме Квинсленда (макар негде до 1983). Занимљиво код ове врсте је што је младунце чувала у устима, тако да је њихово рођење и било такво да их мама жаба напросто испљуне. Научници су искористили ткиво те врсте и ћелије сродних врста како би је клонирали. И успех је потрајао неколико дана, те ембриони нису преживели, али и то је било довољно научницима да их увери да су на добром путу.
Ми не можемо са ђацима баш да радимо клонирање, али можемо макар да изолујемо ДНК. У филмићу вежбу објашњава ученица нашег колеге Славољуба Тоскића.
Још један видео о ДНК ће помоћи можда мало више средњошколцима.
Са часова
Моделе ДНК су правили ђаци Виолете Јововић. Слике свески показују рад на часовима Марте Мајорски, а дрвеће живота је израсло на часовима Суки Станисављевић.
Надам се да сте уживали у данашњем издању, а ми се видимо убрзо. 🙂
Да вам пишем о ситуацији у школама, тешко да бих могао било шта што вам већ није познато. О корони, богами, много тога још увек није познато.
Занимљивости
Оно што јесте познато и што би било корисно знати је како разликовати ову болест од алергије на амброзију, која, као што знамо, цвета све до краја септембра.
Вест сигурно није научна, али следећа јесте, мада није у вези са короном.
Наука
Ово откриће научника ће вас изненадити. Наиме, људи нису једини који могу да постану уживаоци дроге. То се дешава и делфинима. Наиме, они намерно иритирају рибу фугу која ствара веома моћан отров тетродотоксин. У малим дозама овај отров ће на делфине имати учинак попут хероина на људе. Када јато делфина „узме своју дозу“, пуштају фугу да отплива својим путем.
Предстојећи догађаји
Биологија заиста уме да нас изненади и забави, а то је негде мисија и Дечјег научног клуба који води Ена Хорват.
Са часова
Сигуран сам да у овом научном клубу децу очекују креативне и занимљиве радионице, али таквих активности има и на часовима широм Србије.
Ђаци Дијане Јегиновић Кујунџић правили су постере са еколошким порукама, а ученици Данијеле Савић направили су инсталацију (како то уметници зову) са циљем да нам приближе здраву исхрану. Ученици Љиљане Лазић Филиповић направили су модел екосистема, рекао бих саване.
Ђаци Љиљане Лалић правили су постере и пирамиде који промовишу здраве стилове живота, а Леле Недељковић постер о рециклажи. Ученици Снежане Мицковић Петруновић су имали врло интересантан задатак – да пронађу жива бића у супермаркету. Шта рећи осим да је веома креативно и лепо. Остављам вас да разгледате галерију, а ми се видимо ускоро.
Оно што нас све веома занима је како ће изгледати програм за наредну 2020/2021. школску годину. За основну школу, ЗУОВ је дао детаљну разраду по часовима.
На овом линку пронаћи ћете за сваки разред и за сваки предмет оно што вам је потребно. Захваљујући љубазности Драгане Петровић Косановић, прослеђујем вам план и за средње школе.
Наш посао наставника биологије је да ђаке освестимо чак и тамо где одрасли нису свесни, и са здравственог и са еколошког аспекта. Многе колеге чуда праве у учионици и постижу и ове циљеве и зато је ова рубрика једна од најредовнијих на овом блогу.
Ђаци Гордане Живковић бавили су се здравом храном, те су направили врло маштовите сластице. Ђаци Драгане Јовановић бавили су се штетним утицајем дуванског дима, а Иване Глувић – киселих киша.
Ђаци Јелене Бабић правили су моделе различитих органа људског тела. Ученици Зоре Миличевић имају врло уредне свеске са лепим порукама, а ученици Милице Марковић израдили су Венове дијаграме са различитим екосистемима.
Борба са ковидом и даље траје и тек ће, очигледно, а оно што нам је ковид урадио је да је ово лето било прилика да се упознају лепоте наше земље пошто је иностранство било тешко доступно. О томе хумористички портал Њуз.нет.
Кад већ причамо о заштићеним врстама и подручјима, у Засавици је откривена врста рака Triops cancriformis. Ово је новоткривена врста на овом подручју и занимљиво за њу је да је древна, те је поетично можемо назвати „живим фосилом“. Пронашао сам да је цео род тих ракова (Triops) врло древан и потиче из касног карбона, пре 300 милиона година. Врста о којој говоримо потиче из периода јуре, пре око 180 милиона година и врло мало се променила од тада.
Нешто тако говори и текст са Фејсбук странице поменутог специјалног резервата природе, који вам преносим:
Током теренских истраживања у оквиру Истраживачког кампа „Засавица 2020“, на локалитету Батар, у омањој локви на шумском путу у муљу, нађени су примитивни ракови из класе бранхиопода. Детаљним прегледом констатовано је да се највероватније ради о врсти Triops cancriformis, живом фосилу који потиче из горњег камбријума пре преко 500 милиона година. Живи у плитким повременим воденим стаништима и развили су две карактеристичне особине, способност да за кратко време достигну полну зрелост и произведу потомство и да у периоду без воде на станишту преживе у облику резистентних форми (у виду мирујућих оплођених јајних ћелија, тзв. цисти). Захваљујући фосилима из горњег камбријума, данас се доста зна о еволуцији ове занимљиве и ретке групе ракова. Сматра се да су њихови преци живели у време када је настао највећи број животиња које су насељавале, или данас насељавају Земљу. Тек стотинак милиона година касније на Земљи су се појавиле прве рибе, а чак 200 милиона година касније и први диносауруси. Налаз овог рачића на Засавици је нови за Србију и нова врста за резерват.
Њихове и моје године се не слажу, али и сами знате да је јако тешко одредити прецизну старост и различити извори говоре и овако и онако. Уз то, колика год да је старост, 500, 300 или 180 милиона година, свакако је импресивна. О овоме су известили и медији, мада ми снимак није баш најсигурнији јер мислим да су у причу убацили трилобите који, рекао бих, немају везе са овим.
Ђаци Милице Милосављевић бавили су се управо историјом живог света, али и угроженим врстама птица (дакле свим темама које сам поменуо). Ту је и пирамида здраве исхране ђака колегинице Весне Стојановић, као и слике са „Биофеста“ одржаног прошле године, о чему нас је известила Оливера Коларић.
Ђаци Маријане Пауновић користили су једно од Р-правила и то поновну употребу одбачених предмета и имају заиста интересантна решења за то. Ђаци Љиљане Пујић правили су загонетке из биологије и илустровали их, а постер о штетности дувана настао је на часу Еле Цветковић.
Методика
Све ове колегинице заслужују титулу лидера у образовању. О каквом лидеру је реч, можете прочитати у тексту који сам припремио за крај.
Заиста, ко је најнервознији? Анкету која следи можете попунити и ако нисте наставник. Гласате тако што ћете кликнути на наранџасто дугменце (vote), а кликом на линк насловљен са „View Results“ видећете како су други гласали.
Институције и организације
Дакле, видећемо како ће се изјаснити сви заинтересовани за ову проблематику, а оно што је било необично је што се Републички завод за заштиту природе не изјашњава гледе угрожавања угрожених врста.
Ништа ново нисам рекао тиме да је образовање за здраву животну средину врло, врло значајно. Ђаци Јасне Бранковић правили су играчке од материјала који нису желели да оставе као отпад и на тај начин заштитили своје окружење. Ђаци Гордане Владић нас уче еколошкој култури, а леп постер о томе како треба сачувати Земљу направила је ученица Емине Илић.
Сада мало о три Весне. Ђаци Весне Станисављевић такође су бринули о животној средини, Весне Стојановић су правили новогодишњу рециклажу, а Весне Тошић су правили прелепе слике користећи биљне органе.
И једна презентација за крај, а аутор је ђак Славице Гвоздић.
Треба видети и како су се колеге изјасниле гледе онлајн наставе. Анкету је урадио ЗУОВ на већем броју испитаника, али најављује још већи број у наредној анкети.
И родитељи имају своје мишљење и има ту и аргумената за и аргумената против онлајн наставе, али би требало да је безбедност на првом месту. Онлајн настава, без обзира шта о њој мислили, може лагано да буде једина опција и треба се спремити и на ту могућност. Но, свакако треба послушати и савет стручњака.
Што се тиче имунитета, увек је добар савет да га појачавамо, а како другачије него да једемо воће? Да ли сте знали да поједино воће са нашег простора нестаје?
Институције и организације
Преносим објаву Природњачког музеја.
У Галерији Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду постављена је гостујућа изложба Природњачког музеја „Старо и нестало воће Србије“, ауторке Александре Савић, музејског саветника. Изложба се реализује у сарадњи са Музејом Војводине.
🍐 Изложба је приређена са циљем да се представи богатство и разноврсност великог броја сорти аутохтоног и традиционалног воћа наших простора које полако нестаје а које је потребно истражити, забележити и сачувати од заборава.
🍎 На изложби је путем илустрација и пратећих текстова на паноима представљено преко 40 сорти аутохтоног и одомаћеног воћа које се гаји, или се гајило некада у Србији, међу којима су старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања и другог воћа.
🍒 На изложби су изложени и бројни уникатни предмети са подручја Војводине, из Етнолошке збирке Музеја Војводине, међу којима су алатке за орезивање и брање воћа и ручно осликане чутурице за ракију, као и тиквице за ракију и воду, а чија је старост преко сто година.
🍑 Ауторка је на овај начин имала за циљ да промовише руралну баштину Србије ради афирмације традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење.
🍎 Због актуелне ситуације у вези са пандемијом СOVID-19, званичних препорука и ограничења окупљања у затвореном простору, свечано отварање изложбе је изостало овом приликом.
🍒 Изложба је доступна за посету сваког радног дана од 8 до 16 часова у просторијама Завода, а улаз је бесплатан. Изложба ће бити отворена до 1. октобра 2020.
Са часова
Једну изложбу и то ручних радова приређује и Биолошки блог у сарадњи са Бошком Ивановићем који је направио модел корона вируса.
Моделе (али делова људског тела) су правили и ђаци Јасне Бранковић, а дрвеће живота Јелене Цветковић. Ту је и лента еволуције ђака Бранке Настасијевић.
И за крај две презентације. Прву је правио ђак Александре Стајић Радомировић, а другу наше Суки Станисављевић. Обе презентације су јако интересантне и препоручујем да их погледате.
Хајде да једном кренем и распевано. Музика ће вам зазвучати познато, али је текст написала (и отпевала) учитељица Сања Максимовић.
Забава
Верујем да би ђаци много тога мобли да науче кроз овако обрађене хитове. Тако можемо музику употребити за учење, а и друге врсте уметности могу и те како имати везе са биологијом. Шкотски скулптор Енди (Andy Goldsworthy) користио је објекте из природе, попут листова, семена и гранчица да би направио заиста задивљујућу галерију. Можете је видети овде:
А цепају се и наставници, вазда су то и радили. И овај пут имамо два табора, а један је за нужно зло (читај онлајн наставу), а други против ње (онлајн наставе, дакако). О томе и о још неким темама, две сјајне блогерке и уједно колегинице.
Дакле, поставља се питање колико је разумно слати децу у школу у оваквим условима, а није да не очекујемо још лошије од септембра. Ситуацију додатно отежава то што у мору информација ми јако мало знамо о вирусу који нас је напао. Много се и дезинформација може чути, па и та да имунитет након прележане короне нестаје. О томе један изузетно добар текст.
Тешко да је аутор тек обичан биолог, када тако пише. И тешко да су наставници биологије обични с обзиром на то какав рад можемо да видимо, а видимо га сваке недеље у овој рубрици.
Ученици Весне Милојковић су успели да изолују ДНК и да виде како нити ове супстанце заиста изгледају. Ученици Тамаре Микић правили су дрвеће живота, а Снежане Скендерије Булић моделе плућа.
Постери ђака Бранкице Анђелковић говоре о сиди, а ђаци Андријане Марковић Јанковић бавили су се пирамидама здраве исхране. Ђаци Милене Зетовић направили су модел једног травног екосистема, на свој, дечји начин.
Институције и организације
Сигуран сам да децу наставници биологије врло квалитетно едукују. Међутим, едукација је изгледа неопходна и старијима, пре свега због већ поменутих дезинформација. Отуда и писмо које стиже из Природњачког музеја у Београду, којим и завршавам за данас.
Овавештење у вези са обољењем COVID-19
Током претходних неколико дана у многим домаћим медијима, на порталима и друштвеним мрежама појавила се застрашујућа вест о 93.000 јединки „видре“ на фарми у Шпанији, у једном селу у покрајини Арагон, од којих је већина заражена SARS-CoV-2 вирусом. Пошто тако представљају потенцијалне векторе болести COVID-19, наложено је њихово уништавање. Ова вест је у медијима потпуно погрешно интерпретирана и недовољно објашњена, због погрешног превода изворног текста. У том контексту Природњачки музеј у Београду има обавезу да разјасни ситуацију и спречи ширење погрешних стручних информација.
Приликом преузимања и превода изворног текста, преводиоцу се поткрала кључна грешка у преводу са енглеског језика имена заражене животињске врсте, јер се уопште не ради о видри (лат. Lutra lutra), већ о тзв. америчкој видрици, познатијој код нас као нерц или визон (лат. Neovison vison), а на енглеском језику American Mink. Име видре на енглеском језику је Eurasian Otter или само Otter.
Нерц је врста мале звери из породице куна (лат. Mustelidae) која је аутохтона у Северној Америци. Она се због цењеног крзна широм света одгаја на фармама животиња ради размножавања и коришћења њиховог крзна. Заједно са другим животињама које се фармски одгајају ради коришћења крзна, нерчеви се сврставају у тзв. „крзнашице“. Статус аутохтоних популација ове врсте у дивљини је повољaн и стабилан, а врста је ван својег аутохтоног ареала проглашена изразито инвазивном врстом, чија појава није добродошла с аспекта заштите природе. У Европи је нерц успео да се насели и устали своје присуство најпре у земљама Феноскандије и балтичким земљама, а у осталом делу Европе се среће ређе и у мањем броју. Код нас је први и последњи пут званично забележена једна јединка 1974. године у околини Панчева. Претпоставља се да је одбегла с фарме која је некада постојала у Панчевачком риту, а тај једини доказни примерак се чува у нашем музеју. Нерчеви у заробљеништву представљају полудоместификоване јединке које су подвргнуте вештачкој селекцији ради добијања различите боје и богатијег крзна и оне се гаје на фармама управо ради коришћења њиховог крзна у индустрији одеће и одевних предмета.
Евроазијска видра (Lutra lutra), која је у домаћим медијима апострофирана уместо америчког нерца, не гаји се на таквим фармама. Њен статус у природи није повољан, већ је популација у опадању, а врста је на глобалном нивоу сврстана у категорију скоро угрожених, чије се стање оцењује као погоршавајуће, јер им опада бројност и смањује се величина ареала. У Србији је проглашена за строго заштићену врсту, а иако је популациони тренд већ извесно време стабилан, сврстана је у категорију рањивих и осетљивих врста.
С друге стране, а што није разјашњено ни у преводу нити у пренесеном тексту из других медија, је да су се нерчеви у Шпанији (које комерцијално узгајају на фармама, у тесним кавезима, и жртвују ради коришћења крзна), као и раније неки примерци нерчева на фармама у Данској и Холандији, вероватно заразили вирусом који изазива COVID-19, управо од људи који су радили на фармама и манипулисали њима. Епидемиолошкиња Светске здравствене организације Марија ван Керков изјавила је да се сматра да је дошло до узајамног заражавања људи и нерчева, те да се истражује какву улогу нерчеви могу имати у преношењу вируса.
Иако је изворни текст био илустрован фотографијом нерчева у кавезима која описује о којој се врсти ради и у којим условима живе, српски медији су овај преведени, пренесени и битно модификовани текст илустровали фотографијама наше евроазијске видре у природним условима, које су биле доступне на интернету. Тим путем је наша јавност нехотице обманута, а видрама из слободне природе је нанета штета, јер су означене као потенцијална опасност по здравље људи, што није истина.
Дивље животиње које живе слободно у природи, за разлику од оних потпуно или делимично доместификованих, имају веома мале могућности да буду заражене вирусом који хара људском популацијом, а такође, постоје веома мале шансе да, уколико су ипак некако постале носиоци вируса, да њега и пренесу на људе.
Природњачки музеј апелује на медије, новинаре и преводиоце да савесно раде свој посао и да не доводе у заблуду јавност која је постала посебно осетљива на сваку нову вест о узроцима, току и последицама актуелне пандемије. Такође, као што важи и за човека, стављање сваке друге органске јединке, популације, врсте или групе врста на „оптуженичку клупу“, а без проверених и научно заснованих података, може бити погубно по њен статус заштите и опстанак у природи.
Један од изворних текстова који садржи праве информације и илустрацију: https://www.bbc.com/news/world-europe-53439263.
Природњачки музеј очекује да медији који су нехотице објавили и пренели неистините информације, објаве овај деманти.
Треба нагласити и да су: Институт за биолошка истраживања, Биолошки факултет, Шумарски факултет и Факултет спорта и физичког васпитања послали допис Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове са негативним мишљењем за предложену пренамену. Свака част за наше факултетске професоре и научне раднике, а надамо се да ће све то допринети да се Кошутњак очува онакав какав јесте. Свакако у овим временима није лако сачувати природне пределе, али помака има – макар када је Ђердап у питању.
У зеленилу које покрива фасаде могу се наћи и ситнији примерци животиња, посебно инсеката. Видећемо колико ће мештанима Беча ове нове комшије бити занимљиве, али мени су фасцинантни. Посебно две врсте које су ме забезекнуле, а о којима сам научио на овој Фејсбук страни.
Ово што видите на слици нису три инсекта. То је један инсект врсте Goniurellia tridens која има шаре на крилима у облику инсеката!
Пчеле врсте Diadasia diminuta воле да спавају у цвету и то у пару и то изгледа овако. 🙂 Цео текст о томе имате на:
И док пчеле спавају, наше колеге су неуморне у осмишљавају креативних идеја, а њихови ђаци у маштовитој реализацији тих идеја.
Ђак Весне Јуришић Тодоровић бавио се израдом Веновог дијаграма са различитим екосистемима, Александре Лукић је био у поетском расположењу, а ђаци из Добановаца Јасне Бранковић уочавали су варијабилност у својој околини.
Ђаци Бранкице Анђелковић послали су нам неколико еколошких порука, а ђаци Жаклине Ђурић правили су пирамиде здраве исхране. Ученици Жељке Симић су на цртежима стрип јунака направили разлику између урођених и стечених особина.
И за крај, презентација ђака Гордане Владић. Разгледајте и уживајте.
Конкурси и смотре
Предстојећи догађаји
Наука
Са часова
Реч наставника
Институције и организације
Можда је ипак дрон био у питању наместо хеликоптера? Углавном, белоглави суп је у ружичастом проблему, али није једини који је угрожен код нас.
Неки медији су већ објавили како ће све то да изгледа…
Забава
