Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-стручно’

Хотели за инсекте и солитери за врапце

Почео бих примером добре праксе из учионице. Колегиница Тереза Катона у својој школи направила је спој биологије и ликовне културе, па су лепи хербаријуми постали још лепши.

Tereza Katona korelacija likovno

Примера доброг рада има и у науци.

Noizz.rs: Bojanovo revolucionarno otkriće moglo bi da promeni svet (23.5.2018)

У Новом Саду, према писанију Урбансити радија, неће да мењају свет, али један његов део хоће. У питању су градски паркови.

Urbancityradio: Gradski park dobiće sistem za rasterivanje ptica i sitnih životinja (25.6.2018)

Вест је веома штура и не пружа кључне информације, тако да не знам колико је веродостојна. Уз то, само је овај магазин и дојавио. Но, гледајући коментаре, јавност је свакако није прихватила са одушевљењем.

20180511_141713

Ова два гуштера сам ја фотографисао у школском дворишту и иако су ситне животиње нисам их растерао, већ их оставио да се на миру сунчају.

И док једни намеравају да растерују врапце, други им омогућавају да добију дом. Следећи видео гледамо према препоруци Жељка Станимировића.

Фејсбук видео – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Врапци у Београду (приступљено 7.7.2018)

У овом филмићу сазнали смо да су врапци значајни јер тамане комарце и корове. Желео сам да вам покажем још једног летећег створа, овог пута из Индије. Он има толико добру мимикрију да не мрда својим крилима, не бисмо успели да га разликујемо од сувог лишћа.

Следећи лептирић уопште није овако сладак. Наиме, у питању је ноћни лептир који се храни – крвљу, чак и људском. Пронађен је у скорије време и то само у појединим популацијама врсте која се иначе храни воћем. Насељава јужну и централну Европу. Када своју дугачку сурлицу забоде испод коже, у стању је да пије крв чак и двадесет минута!

За разлику од комараца, у овом случају крвљу се хране искључиво мужјаци и то да би могли да се размножавају. Макар је то разлог који научници претпостављају. Можете погледати и видео за детаљнију причу.

И инсектима, иако крв умеју да нам попију, баш као и врапцима, неки наставници и ђаци праве кућице. У ствари, хотеле, да будемо прецизнији.

Блог – Зрењанинска група НПН: Хотели за инсекте – практичан рад (19.6.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо примере доброг рада у настави и науци;
  2. сазнали смо који су наводни планови са парковима Новог Сада;
  3. одгледали смо видео о врапцима и о једном чудесном лептиру;
  4. пронашли смо крвопије међу лептирима;
  5. добили смо идеју за практичан рад.
Advertisements

Хербаризована изложба и домаћинске ласте

Нисам сигуран да је по новом плану и програму домаћинство предвиђено као изборни предмет, али ћемо се ми домаћинством свеједно бавити. У ствари, нећемо ми него Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале“ (до 17.6.2018)

Поменуто Друштво је израдило сјајан постер и то наново о ластама.

А лепе постере, односно паное, направили су ђаци колегинице Весне Миленовић, а у вези са националним парковима диљем света.

Весна има још лепих идеја, па је тако у својој школи организовала изложбу хербаризованог биља. Ова поставка радова као у каквом музеју показала је малим петацима да је њихов труд довољно вредан да се прикаже и да му се да на значају.

Изложба у (правом) Музеју науке и технике, под називом „Од ћелије до домена“ завршена је 3. јула. За оне који нису успели да је обиђу, фотографије аутора Милоша Јуришића дочараће како је све то изгледало. Фотографије припадају Документационом центру Музеја науке и технике у Београду.

То је био омаж старим врстама, а ево једне вести и о новим – макар на подручју Србије.

Национална географија: На обронцима Старе планине откривена нова врста биљке (4.6.2018)

У Јапану откривена је нова врста воденог медведа.

Једна од разлика између новопронађене врсте и других, до сада познатих, у томе је што су виђени представници оба пола. Код других врста налажене су углавном само женке. Друга разлика је што једу алге, док су друге врсте карниворе.

И кад поменух алге, ево једне која је необична по томе што иако нарасте до 5 цм, састоји се од једне једине ћелије. На латинском је зову Valonia ventricosa, а на енглеском говорном подручју и мехурић алга и морнарево око. Слика ће вам најбоље објаснити разлог за овакво име. 🙂

Ова алга није нова врста, али лепо илуструје да и о старим врстама можемо да научимо штошта новог. Оно што нас још новога очекује је нови закон.

Н1: Триван: Србија ће се мењати уз Закон о климатским променама (23.5.2018)

И доста са новинама данас, а читамо се следеће недеље где ћу опет представити неке нове и старе вести. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Вабили смо ласте да нам дођу у домаћинство;
  2. дивили смо се радовима ђака;
  3. разгледали смо дивне фотографије;
  4. открили смо нове врсте;
  5. поздравили смо усвајање новог закона.

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 swirls_with_disco_lights_by_andrea1981g-d69p9zi (Small)Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.tumblr_mjv8cnmgQH1rs8w78o1_500 (Small)

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Играли смо едукативну игрицу;
  2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
  3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.

Биљке: моћне и фасцинантне

IMG_20180428_154030 (Small)

Поставка изложбе заиста светски изгледа.

Настављамо са читањем књиге коју нам је великодушно уступио др Алексеј Тарасјев:

Изложба еволуциониста од „Ћелије до домена“ увелико траје и судећи по новинским чланцима, заиста је изузетна. Намеравам да је посетим и направим репортажу. До тада ево једног од поменутих новинских репортажа:

Бета: Изложба о еволуцији живота на Земљи отворена у Музеју науке и технике (3.5.2018)

Отворена је још једна изложба, овај пут у Галерији науке и технике САНУ. Изложба траје до 25. маја.

Фејсбук догађај – Галерија науке и технике САНУ: Отварање изложбе „Моћ биља“ (до 25.5.2018)

А за два дана такође ће бити актуелне биљке. Преносим писмо пристигло из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

24774713_1792543897423394_2629181891270099195_nУ име својих колега са Биолошког института „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду желела бих да вас позовем на прославу Међународног Дана фасцинације биљкама који ће се ове године одржати у суботу 12. маја у КЦ Граду од 11-20 часова. Овом приликом одржаће се интересантне креативне радионице за децу предшколског и школског узраста (од 1. до 6. разреда), како би се добро забавила и уједно увела у чудесни свет природе. Кроз интересантни квиз деца ће на сликовит начин научити и зашто је важно свакодневно јести воће и поврће. И за старије посетиоце организован је занимљив програм почев од мењаже пелцера, такмичења у прављењу вертикалне баште, изложбе биљака из лабораторије ин витро, интересантних предавања и концерта бенда Љубичице од 21 час. Све активности су бесплатне!
Учешће деце у креативним радионицама потребно је пријавити путем нета. Више информација на сајту:

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“: Дан фасцинације биљкама (за 12.5.2018)

До Културног центра Град стићи ћете пратећи мапу:

Колеге из Војводине имаће прилику да се на још неке начине практично баве биљкама.

Фондација „Јасен“: Конкурс за финансирање школске баште (до 31.5.2018)

_1605898823058055_7665942181654310739_n

Још један позив на конкурс стиже нам из Петнице.

Петница: Позив: Летња научна школа (до 25.5.2018)

_nnajgrTVcr1tqkr5mo1_500Но, да се вратимо на сређивање школске баште за крај. Један текст који ће, можда, помоћи колегама да победе на конкурсу, што им од срца желим. 🙂

Агро клуб: Корови су одлични индикатори земљишта (23.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наставили смо са читањем књиге о еволуцији;
  2. излистали смо које се значајне изложбе дешавају у Београду у мају;
  3. позвали смо на Дан фасцинације биљкама;
  4. размишљали смо да се окушамо у лепим конкурсима – и ми и ђаци;
  5. схватили смо да корови нису тако лоши.

 

Од ћелије до домена

12140744_10154406636548528_7932459617432334923_nИ имамо пласиране за републички ниво такмичења. Према прелиминарним резултатима…

Биолошки факултет Универзитет у Београду: Прелиминарни резултати окружног/градског такмичења из биологије за основне школе (26.4.2018)

…сви седмаци са 90 и више бодова и осмаци са 78 и више бодова ићи ће на републичко такмичење.

Још једно такмичење одржано је прошле недеље. Преносим вест са:

Фејсбук објава – Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство: Међународна конференција младих научника (27.4.2018)

300_3У Београду је прошле недеље одржана 25. Међународна конференција младих научника (ICYS 2018). У тиму Регионалног центра за таленте Београд II који је представљао Србију и освојио рекордних 10 медаља наступило је шесторо полазника Програма биологије и хемије за средњошколце IMGGI који су се такмичили и освојили медаље у четири области: Тодор Цветановић (life science-злато), Александра Газикаловић (life science-бронза), Ана Мијушковић (life science-злато), Сара Милошевић (physcis/engineering-сребро, Ана Радовић (environmental science, бронза) и Катарина Станковић (computer science, злато).

Једна од златних девојчица Ана Мијушковић била је и мој ђак и њу сам својевремено водио на такмичења из биологије. Заслуге за њен садашњи успех у потпуности припадају њеном средњошколском наставнику, али свеједно сам препоносан на њу. Честитам свим члановима овог успешног тима.

Колеге биолози су не само успешни, већ и врло креативни, а то доказују увек неким новим и лепо осмишљеним активностима. Осмаци колегинице Маријане Пауновић из ОШ „II шумадијски одред“ добили су пуну кесу отпада и време од 45 минута да смисле шта ће са њим. И ево њихових решења.

Лепо осмишљене активности понудили су и еволуционисти. Српско еволуционо друштво припрема изложбу за све заинтересоване, која ће се одржати у Музеју науке и технике у Београду.

Српско еволуционо друштво: Изложба: Од ћелије до домена – еволуција живота на Земљи (од 3.5.2018)

Колико сам сазнао, за сада постоји само информација о предавањима, а ускоро ће објавити и о радионицама из еволуције за ученике 5.- 8. разреда, као и друге релевантне информације. Ево како да стигнете до поменутог музеја.

И пошто смо у еволуцији, Биолошки блог је добио ексклузиву да објављује део по део књиге аутора др Алексеја Тарасјева, а под називом „Биологија и креационизам“.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Пласирали смо се или нисмо на републичко такмичење из биологије;
  2. радовали смо се успеху наших средњошколаца;
  3. дивили смо се радовима пониклим из креативне рециклаже;
  4. најавили смо предавања у оквиру изложбе о еволуцији;
  5. почели смо са читањем сјајне књиге.

Када мењамо дан за ноћ (биологије, наравно)

Нажалост нисам успео да одем на „Ноћ биологије“ коју је 20. априла организовао Департман за биологију и екологију на ПМФ-у Универитета у Новом Саду, али на фотографијама које је поставила Нада Јовановић, наставник биологије у ОШ „Бранко Радичевић“, види се да је поставка била сјајна. Ево неких слика које ће вам дочарати део атмосфере са те манифестације.

Када поменусмо ноћ и када видимо фотке са креативних радионица, следећи наслов се просто наметнуо. 🙂

Vice: Evo zašto su neki ljudi najkreativniji kasno noću (15.3.2018)

Да су наставници биологије креативни то нам је одавно јасно. У Медицинској школи у Зајечару обележили су на креативан начин Дан вода. Активности је водила колегиница Данијела Ђорђевић.

Кад смо већ у води, погледајте неке нестварне медузе.

Facebook video – Science Nature Page: Some of the most amazing and unusual jellyfish (приступљено 24.4.2018)

И све те медузе и други живаљ биће у опасности ако наставимо са својим лошим навикама. За крај једна упозоравајућа презентација, која може да послужи за часове са осмацима. Хвала колегиници Ени Хорват и њеним сјајним ђацима.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо лепе фотографије са Ноћи биологије;
  2. сазнали смо да није лоше да бдијемо ноћу;
  3. промовисали смо пример добре праксе;
  4. погледали смо филмић са сјајним медузама;
  5. прегледали смо фантастичну ПП презентацију.

Дан за приповедање и ноћ за биологију

_nmkrqngTgz1u7zsbho1_540Још почетком прошле године научници су успели да добију сасвим ново живо биће. У ствари, у питању је „старо“ и врло познато живо биће – бактерија E. coli, али са потпуно новим генетичким кодом. Да се подсетимо: наша ДНК „ради“ тако што даје упутства за стварање амино-киселина, а које су градивни елементи протеина. Свака амино-киселина има своју шифру у коду ДНК, а ова се добија триплетом база које често зовемо скраћеницама А, Т, Ц и Г. Некада ће редослед бити ГГА па ће се добити глицин, на пример, а некад ААГ те ће се добити аланин. Постоји по више комбинација за сваку од двадесет амино-киселина, а оне ће се ређати различитим редоследом и давати небројене протеине који нас изграђују и обављају шта се мора по организму.

Научницима ово није било довољно, па су у бактерију убацили још две, природи сасвим непознате базе и назвали их једноставно X и Y. И тако је настао први полусинтетички организам који има сасвим другачију ДНК од наше. Овог „ванземаљца“ направили су научници из Калифорније и уверавају нас да немамо разлога да се бринемо да ће се то чудо ослободити из њихове лабораторије у наше окружење и побити нас све (на пример), а макар из два разлога. Један је што је тај нови пар база бактерије бескористан (за сада, мада већ је прошла цела година и више од тада), а други што у природи тог X и Y материјала нема, па када се бактерије деле, немају одакле да га узму и уграђују у свој ДНК.

Science Alert: New Organisms Have Been Formed Using The First Ever 6-Letter Genetic Code (24.1.2017)

Не знам колико вам се ова кратка прича допала, али заиста верујем да се ђацима ОШ „Милица Павловић” у Чачку веома допадају приче које им приповедају њихови наставници. У тој школи имају дан посвећен томе и учествује и наша колегиница биолог Биљана Ускоковић Брковић. Њена прича тог дана је била о екстремофилним бактеријама.

Блог – Биолошке теме: Дани приповедања (1.4.2018)

То је био дан посвећен приповедању, а следи ноћ посвећена биологији.

29792284_1667666309981254_8917911476272667661_n

Када смо већ код најава, имам још једну.

29594593_1557383251051884_2340057219035580646_n

То је било поводом Дана ДНК, а у истом граду обележиће се још један значајан датум. Наиме…

Поводом обележавања Дана заштите природе 11. априла. 2018. Ботаничка башта „Јевремовац“ ће организовати бесплатне обиласке заштићеног подручја у пратњи стручних водича баште у 11 часова и у 13 часова.

Позивамо заинтересоване љубитеље природе да нам се у среду 11. априла, у назначеним терминима придруже на главној капији баште, Таковска 43.

Фејсбук догађај – Ботаничка башта „Јевремовац“: Дан заштите природе (11.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо да су научници створили по једну вештачку пуринску и пиримидинску базу;
  2. добили инспирацију за неко наше приповедање;
  3. најавили лепу манифестацију у Новом Саду;
  4. и још смо најавили нека предавања у Београду;
  5. и на крају и обилазак Ботаничке баште.

Облак ознака