Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-стручно’

Дан за приповедање и ноћ за биологију

_nmkrqngTgz1u7zsbho1_540Још почетком прошле године научници су успели да добију сасвим ново живо биће. У ствари, у питању је „старо“ и врло познато живо биће – бактерија E. coli, али са потпуно новим генетичким кодом. Да се подсетимо: наша ДНК „ради“ тако што даје упутства за стварање амино-киселина, а које су градивни елементи протеина. Свака амино-киселина има своју шифру у коду ДНК, а ова се добија триплетом база које често зовемо скраћеницама А, Т, Ц и Г. Некада ће редослед бити ГГА па ће се добити глицин, на пример, а некад ААГ те ће се добити аланин. Постоји по више комбинација за сваку од двадесет амино-киселина, а оне ће се ређати различитим редоследом и давати небројене протеине који нас изграђују и обављају шта се мора по организму.

Научницима ово није било довољно, па су у бактерију убацили још две, природи сасвим непознате базе и назвали их једноставно X и Y. И тако је настао први полусинтетички организам који има сасвим другачију ДНК од наше. Овог „ванземаљца“ направили су научници из Калифорније и уверавају нас да немамо разлога да се бринемо да ће се то чудо ослободити из њихове лабораторије у наше окружење и побити нас све (на пример), а макар из два разлога. Један је што је тај нови пар база бактерије бескористан (за сада, мада већ је прошла цела година и више од тада), а други што у природи тог X и Y материјала нема, па када се бактерије деле, немају одакле да га узму и уграђују у свој ДНК.

Science Alert: New Organisms Have Been Formed Using The First Ever 6-Letter Genetic Code (24.1.2017)

Не знам колико вам се ова кратка прича допала, али заиста верујем да се ђацима ОШ „Милица Павловић” у Чачку веома допадају приче које им приповедају њихови наставници. У тој школи имају дан посвећен томе и учествује и наша колегиница биолог Биљана Ускоковић Брковић. Њена прича тог дана је била о екстремофилним бактеријама.

Блог – Биолошке теме: Дани приповедања (1.4.2018)

То је био дан посвећен приповедању, а следи ноћ посвећена биологији.

29792284_1667666309981254_8917911476272667661_n

Када смо већ код најава, имам још једну.

29594593_1557383251051884_2340057219035580646_n

То је било поводом Дана ДНК, а у истом граду обележиће се још један значајан датум. Наиме…

Поводом обележавања Дана заштите природе 11. априла. 2018. Ботаничка башта „Јевремовац“ ће организовати бесплатне обиласке заштићеног подручја у пратњи стручних водича баште у 11 часова и у 13 часова.

Позивамо заинтересоване љубитеље природе да нам се у среду 11. априла, у назначеним терминима придруже на главној капији баште, Таковска 43.

Фејсбук догађај – Ботаничка башта „Јевремовац“: Дан заштите природе (11.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо да су научници створили по једну вештачку пуринску и пиримидинску базу;
  2. добили инспирацију за неко наше приповедање;
  3. најавили лепу манифестацију у Новом Саду;
  4. и још смо најавили нека предавања у Београду;
  5. и на крају и обилазак Ботаничке баште.
Advertisements

Још мало о конресу и још неким стварима

Пристигао је још један мејл др Мирослава Живића у име Организационог одбора конгреса.

_n7lcs42yh01r51oypo9_500Драге колеге,

Крајњи рок за пријаву на Други конгрес биолога Србије је продужен до 15.04.2018. Позивамо све заинтересоване да узму учешће у раду Скупа. Сви потребни обрасци и информације се налазе на интернет страници Српског биолошког друштва:

Српско биолошко друштво: Други конгрес биолога Србије (до 15.4.2018)

Попуњен образац за пријаву треба послати на е-маил адресу: kongres@serbiosoc.org.rs.

С поштовањем,
Организациони одбор

Подсећам вас да на конгресу можете представити и неки пример добре праксе из учионице, а наставници биологије таквих примера заиста имају. Данас вам представљам рад колегинице Снежане Јовановић. У њеној школи одржан је угледни час из биологије и веронауке. Идеја је била да покушају да помире наизглед непремостиве разлике о развоју живота на Земљи, према еволуционој теорији и библијском шестодневу. Посебну пажњу посветили су јајету и са биолошког аспекта, али су ђаци упознати и са његовом симболиком у Васкрсу.

Овај лепи цртеж је ручни рад и дело вероучитеља, а задатак за ђаке је био да обележе све оне врсте чија јаја имају амнион. Сјајна идеја и маштовита реализација, што се види по сликама. Верујем да оваквих радова има још и да би на том конгресу могло да се чује много тога лепог уколико се више колега пријави.

tumblr_mka67r3wFd1r9bfqro1_250Но, конгрес није једино догађање на које се можете пријавити. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позива да се пријавимо за обуку за распознавање птица према програму Норд Универзитета из Норвешке, 5. по реду коју организују у Србији. Обука је бесплатна, организована је у Новом Саду и Београду, а траје у периоду април-јул. За више информација пишите на raspoznavanjeptica@yahoo.com, а рок за пријављивање је 5.4.2018. Сви су добродошли.

1411673525ls-looking-through-the-window-148За 5. мај предвиђен је велики птичји догађај и за њега, тврди се на следећем сајту, није потребно ни да будете експерт за птице. Дакле, сви могу да учествују у том догађају, а детаље ћете наћи на страни:

eBird.org: Global Big Day—5 May 2018: get excited! (1.3.2018)

Но, доста о птицама: а сад мало она. 🙂 У ствари, сада мало они – људи. Иако смо веровали да макар имамо сва сазнања о себи, ако не већ о другим врстама, то изгледа није баш тако. За крај вест која је постала права сензација.

РТС: Откривен нови орган у људском телу? (28.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. позвали смо на обуку из распознавања птица;
  4. такође смо упутили позив да се укључимо у велики дан за птице широм света;
  5. открили смо нови орган.

Други конгрес биолога Србије

Преносим вам мејл проф. др Мирослава Живића, председника Организационог одбора предстојећег конгреса:

Драге колеге,

_neipgexPT91qccobxo3_1280 (Small)У име Српског биолошког друштва и Организационог одбора са задовољством вас позивамо на II конгрес биолога Србије који ће се одржати у хотелу Ђердап у Кладову од 25-30. септембра ове године. Све потребне информације можете наћи у документима у прилогу ове поруке, као и на интернет страници Српског биолошког друштва.

С поштовањем,

Организациони одбор

Др Мирослав Живић је још написао да овај одбор очекује што веће учешће наставника биологије из основних и средњих школа.

Пропратна документа:

Уколико се пријавите за конгрес, а нисте из Кладова, ево где се то налази:

Надам се да ће заинтересованих бити и свим колегама које се одлуче да учествују желим много среће и успешан рад.

Термити су бубашвабе

cryptocercus-wood-roachТермити су изгубили свој сопствени ред. Научници су их приклонили реду бубашваба и то није изненађујућа вест. Још 1934. неки научници су пријавили да исти они микроорганизми који живе у цревима термита и помажу им да варе дрво, налазе се и у цревима неких бубашваба. Зна се да неке бубашвабе живе животом налик на онај који воде термити. Такав је случај са родом Cryptocercus (слика десно) које настањују Апалачке планине. Ове бубице су моногамне и хране се дрветом. У том дрвету подижу младе који се хране аналним излучевинама својих родитеља, а које им обезбеђују и хранљиве супстанце и почетну дозу микроба – симбионте како би и сами једног дана могли да једући копају свој пут кроз дрво.

Macrotermes_bellicosus_minor_soldierНеке бубашвабе имају неку форму групног живота, али код термита то је доведено до екстрема. Они су суперорганизам сачињен из заиста великог броја јединки. Посебно се издвајају Macrotermes из Аустралије (слика лево) чија гнезда броје и по три милиона чланова са свега једним паром (краљицом и краљем) репродуктивно способних јединки.

Углавном, термити су сада ништа више (или мање) до социјалних бубашваба. Докази, посебно генетички, изгледа да су необориви и сада се само чека да обједињени ред добије назив.

Science News: It’s official: Termites are just cockroaches with a fancy social life (1.3.2018)

10579974_10153796808962692_3505109455651615877_nИ вукови су прилично социјални, а према једној причи у чопору се крећу тако да то звучи заиста фасцинантно. По друштвеним мрежама је често кружила фотографија (слика десно) која је приказивала како су вукови племенити и дивни. Но, следећи сајт спушта лопту и приказује вукове онаквима какви заиста јесу.

Еспресо: Не, она фотографија с чопором вукова коју сви шерују не показује како се понаша прави вођа! (26.8.2017)

Наш вођа, односно министар, најавио је нека повећања плате до краја године.

Зелена учионица: Шарчевић: Најављује се ново повећање плата до краја године (26.2.2018)

И без великих плата наше колеге чуда стварају. Примера добре праксе има свуда, а ево како изгледа када се повежу наука и уметност у учионици. Ментор креативних ђака је колегиница Сања Урошевић Парезановић.

И још једна збирка семена за крај, а коју су правили ђаци Емине Милетић.

Emina Miletić

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сврстали смо термите у бубашвабе;
  2. сазнали смо понешто о обе ове групе (у ствари, сад су једна) инсеката;
  3. почели смо да прихватамо вукове мање романтично;
  4. радовали смо се што ће нам бити већа плата;
  5. видели смо примере добре праксе.

Царски ентузијазам

EgyptiansЈедан текст Бобе Недић привукао ми је пажњу:

Блог – Клотфркет: Ентузијаста у школи – цар или будала? (11.2.2018)

Не бих да се опредељујем ни за једну од ове две побројаних страна, али јасно вам је да је за рад на Биолошком блогу потребно много ентузијазма. Међутим, посла је све више, а времена све мање, па је писаније на овом блогу постало велики терет. Да не бих угасио блог, морао сам да пронађем компромис: од данас ће чланци да се објављују једном недељно. И сваки пут ћемо урадити по пет ствари – једну за сваки радни дан (у просеку). Боље ишта него ништа. 🙂 Понекад ћу успети и да напишем и ванредно издање, посебно када су такмичења у питању.

tree_color_rgb_cropped_2 (Small)Данас за такмичења немам никакве новости, али зато имам о једном лепом предавању. Знате да је сутра Дарвинов рођендан, па ће зато Српско Еволуционо друштво организовати предавање.

Предавање ће одржати др Ева Камерер, проф. Филозофског факултета и предавача на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Предавање носи назив: „Случај теорије еволуције: филозофско тумачење једног актуелног спора“. Биће одржано у среду 14. фебруара у 14 часова у Библиотеци Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. За оне који не знају где је то: Булевар Деспота Стефана 142, Београд.

Библиотека се налази на првом спрату, а улаз је слободан.

Иначе сам био на састанку овог релативно младог Друштва у нас. Они имају и свој сајт:

Српско еволуционо друштво: Разумимо еволуцију на прави начин (приступљено 12.2.2018)

Наше Еволуционо друштво има сарадњу са међународним, а производ те сарадње су разне занимљиве активности. Једну од њих сам најавио, а још једна која ће бити занимљива нама наставницима дешаваће се почетком јуна у Музеју науке и технике у Београду. Тамо ће бити постављена изложба под називом: „Еволуција живота на Земљи – од ћелије до домена“. Предвиђено је да изложбу могу да посете и наши ђаци, а да би све разумели шта се тамо дешава биће задужени водичи – студенти. Очекујемо и неке радионице за децу, а могуће је да ће бити и неки семинар за нас наставнике.

До те изложбе, имамо прилике да уживамо у једној дечјој изложби. Колегиница Мирјана Травица је написала:

Поздрав од петака наставнице биологије ОШ „Петар Кочић“ из Земуна. Били смо вредни и помало маштовити, па смо направили у оквиру лекције „цвет“, цветове од пластелина. Шаљемо неке фотке.

 

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобин текст, сјајан као и сваки други;
  2. договорили смо се како ћемо се надаље дружити на Биолошком блогу;
  3. најавили смо једно лепо предавање;
  4. известили смо са састанка Српског еволуционог друштва;
  5. промовисали смо пример добре праксе.

Речи као сликовнице

_inline_n33le6Dc5O1s93a6aДобро је имати мишљење, али је добро и преиспитивати га. То је урадила недавно Јелена Братић.

Блог – Како Јеца каже: Критика и ја (6.11.2017)

И ја се преиспитујем када пишем блог. Увек имам сумње у то да ли сам правилно формулисао реченицу или ставио знак интерпункције на одговарајуће место. Другим речима, стало ми је да звучим стручно (биолошки), али и писмено. Данас писменост ипак није на цени као некад.

Зелена учионица: Виолета Бабић: Оне који знају правопис данас исмевају они који га не знају (14.11.2017)

Ми ћемо се трудити да га упознамо и научимо како се поједине речи правилно пишу. Додуше, речи можемо писати и сликовито, а како би их ђаци боље запамтили. Идеју на интернету је пронашла Јелена Палинкаш, па је осликала и један појам:

23584809_10155143517281270_663043128_n

И када причамо о костима… Стручњаци кажу да иако влада мишљење да судимо о некоме на основу израза лица, то баш није истина. Пре ће бити да судимо на основу облика лобање, па тако и изгледа лица. Рецимо, веће поверење ће добити особа која има подигнуте обрве и изражене очи од оне која има спуштене обрве и увучене очи, да тако кажем. tumblr_md109uQmFM1qcgi6no3_400Компетентним ћемо радије сматрати особу са ширим него ону са ужим лицем, на пример.

Scientific American: Your Facial Bone Structure Has a Big Influence on How People See You (18.6.2015)

Једна древна лобања унела је пометњу међу научницима. Стара је 260000 година и припадала је нашој, односно врсти Homo sapiens. Невоља је што је нађена тамо где је нису очекивали – у кинеској покрајини Шенси. Тренутни консензус је да људска врста датира из Африке, тако да сада ово откриће уноси забуну – одакле смо, забога милога, дошли? 🙂

IFL Science: Ancient Skull Found In China Challenges Current Evolutionary Theories (15.11.2017)

Но, одакле год да смо дошли, надам се да ћете и сутра навратити до Биолошког блога. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Били смо критички настројени;
  2. прочитали смо неколико добрих правописних смерница;
  3. добили смо сјајну идеју захваљујући Јелени Палинкаш;
  4. сазнали смо да треба да имамо пожељну лобању;
  5. мало смо се збунили што се наше еволуције тиче.

Утине на зимовању

Наша колегиница Наташа Јановић приказала је како користи мапе ума на часу.

Natasa Janovic

И ја их користим и то са мапама ума уопште није лоше. Таман да прикажем још једну слику; није мапа ума, али је врло занимљиво као постер у учионици – цртежи разних врста змија тако урађен да приказује односе величина и шаре.

21730975_1501468563263577_2063745891714585618_n

Цртеж сам пронашао на овој Фејсбук страни:

Facebook page: Bird and Moon Comics (приступљено 7.11.2017)

Према наслову стране рекао бих да се бави птицама (енг. Bird), али очигледно има ту још којечега. Следећи текст се бави птицама, односно једном мајушном, али срчаном врстом. Иако је дуга до 15 цм (свега), врста грмуше Новог света (Setophaga striata) у стању је да за свега пар дана прелети готово 3.000 километара и то без одмора. Креће из Канаде и долази до Јужне Америке.

Phys.org: Tiny songbird discovered to migrate non-stop, 1,500 miles over the Atlantic (31.3.2015)

500px-10151315_582216498542848_18876053_nИ још један текст о птицама, али овог пута из наших крајева.

Еколошко друштво „Аркус“: Утине се окупљају на зимовалишту у Бачкој Тополи (31.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо добар рад колегинице;
  2. представили једну добру идеју за школски пано;
  3. такође смо представили и једну занимљиву Фејсбук страну;
  4. дивили смо се врсти грмуше;
  5. сазнали смо где се окупљају утине.

Облак ознака