Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-стручно’

Позив на ванредни састанак Актива

Снег напољу нападао, али на састанак Актива се мора поћи. 🙂

bio04 infoВажне информације

У понедељак 28.1.2019. у 18:30 заказан је ванредни састанак градског Актива наставника биологије Београда. Састанак ће се одржати у ОШ „Дринка Павловић“. Погађате, разлог је измена пропозиција према којима ће дипломе на општинском и градском нивоу добијати само прва три пласирана ђака. Да ли је у питању жеља да се подсетимо како је некада било на такмичењима или да се диплома са такмичења из биологије учини веома раритетном, рећи ће нам представник Комитета за образовање СБД-а др Срђан Стаменковић. Наша председница Марина Дрндарски позвала је и др Јелену Кризманић, како би нам разјаснила поделу живог света током занимљивог предавања. И, напокон, сваки учесник састанка добија потврду за два сата стручног усавршавања унутар установе.

Колико ја видим, много је разлога да дођете. 🙂 И не заборавите да…

bio04 iz štampeИз штампе

…наше такмичење већ прате медији…

Данас: У четири разреда укинута такмичења из биологије (23.1.2019)

…а како ће новински наслови надаље изгледати, зависи и од нас. Већ постоје говоркања међу наставницима о неким активностима које се могу предузети гледе овог проблема, али нема смисла да званични блогер извештава о незваничним вестима. 🙂

Оно што свакако није вест, иако је давно, давно најављено као новина у просвети је да ће ученици носити униформе. Заиста, зашто их не носе још увек?

Зелена учионица: Зашто ученици и даље не носе униформе (18.12.2018)

bio04 naukaНаука

Када смо већ код одевних предмета, они су изгледа одговорни за „спонтано људско сагоревање“ описано у минулим временима као велика мистерија.

campfire_3Спонтано људско сагоревање наводно је редак феномен, први пут описан у 17. веку и од тада је документовано још неколико случајева у којима је углавном описано како су људи изгорели и претворили се у пепео без очигледног спољашњег извора.

Научна истраживања ових тврдњи су показала да су многе од њих неосноване. Пошто је људско тело углавном сачињено од воде, мало је вероватно да ће се распламсати. Уместо тога, највероватније објашњење је да је одећа тих жртава била запаљена ватром из неког мањег извора, као што је свећа или цигарета. Одећа је била главни фитиљ, а особа је изгорела неспособна да се креће и угаси пламен због старости или физичког стања. У том случају особа је могла да изгори и главно „гориво“ су телесне масноће.

Научници су разоткрили још пет сличних мистерија, а имате их у тексту који сам одабрао за крај.

IFL Science: Six Mysteries Solved By Science (приступљено 24.1.2019)

Advertisements

Информације о такмичењу 2019.

И ево дуго очекиваних вести за такмичење.

bio04 infoВажне информације

Ове године, према одлуци Управног одбора Српског биолошког друштва, у основним школама такмичиће се ђаци седмог и осмог разреда, а у средњим трећег и четвртог. Опширније о овоме, као и о пропозицијама можете пронаћи на сајту СБД-а и Биолошког факултета Универзитета у Београду, који ће бити организатор такмичења и за основне и за средње школе.

СБД: Одлуке Управног одбора СБД о организацији такмичења за школску 2018/2019 (22.1.2019)

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Обавештење о циклусу такмичења за основне и средње школе у школској 2018/19. години (22.1.2019)

_n5ing1wt631tw9r72o1_500Још једна вест је (такође према одлуци поменутог Управног одбора) да је Биолошки блог постао званични блог Српског биолошког друштва. То значи да је наше друштво званично подржало овај блог, рад на њему, као и све оно што овај блог промовише. Ја се захваљујем Управном одбору и обећавам да ћу се трудити да квалитетом оправдам поверење које ми је указано.

СБД: Биоблог је званични блог СБД (22.1.2019)

bio04 korelacija sa drugim naukamaТехничка подршка

Новонастала ситуација захтева и мало стручног усавршавања на тему блоговања. Верујем да нисам једини коме ће добро доћи, с обзиром на то да има још наставника који блогују.

ИТ кутак – ИТ ћоше једног информатичара: Шта можемо научити од нових блогера? (23.5.2010)

bio04 praktični savetiПрактични савети

Верујем да од готово сваког можемо свашта новог научити, а о идејама које можемо добити од других људи тек да не причам. Неке од њих су и тзв. зелене идеје, а издвојио сам једну од пре неколико година која је уједно и топла људска прича.

Блог – Пећко пиво: Зелене идеје – фарма глиста Човић (29.6.2015)

tumblr_n8t5n3l9pl1td64igo2_250Читајући овај текст одмах ми је пала на памет и она актуелна међупредметна компетенција предузетништво. Не знам колико је изводљиво да са ђацима направимо описану и сличне фарме, али следећу ствар свакако можемо урадити и то као део пројектне наставе.

Pop web design: Primeri odličnog dizajna kesica za čaj – 2. deo (7.6.2016)

Ово би био спој приче о лековитом биљу и креативне радионице (можда и рециклаже). Вреди размислити, зар не? 🙂

Божићни чланак

Кажу да је добро да се на Божић нешто ради, па ето да ја урадим овонедељно издање Биолошког блога.

bio04 rad na časuСа часова

За Божић се не кити јелка, а бадњак не можемо да рачунамо у дрвеће. Ипак, неко дрво за данашњи чланак имамо. Ђаци Славољуба Тоскића из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора направили су модел дрвета живота.

slavoljub

Колико видим, има ту места да се додају врсте како их ђаци буду упознавали.

bio04 naukaНаука

Новим научним сазнањима дрво живота се све више увећава и разгранава. Представника које можемо придодати појединим гранама је све више, како научници откривају нове врсте. Новоткривена врста жабе Hyloscirtus hillisi живи на дрвећу Јужне и Средње Америке и била је скривена од очију истраживача пре свега јер јој је боја тела у складу са гранама где се може наћи. Осим занимљиве бронзане боје, ова жаба има још једну изванредну особину: увећану куку налик канџи која се пробија из базе палца. Функција абнормалног привеска је непозната, али истраживачи сумњају да га жаба користи или за одбрану од предатора или у борбама мужјака око женке. Фотографије како ова занимљива жаба изгледа видећете на следећем линку.

IFL Science: Newly Described Tree Frog Has Some Really Freaky Features (3.1.2019)

Док откривамо нове врсте, неке „старе“ смо истребили. То не значи да су сви примерци нестали са лица Земље, али их има толико мало да је њихов нестанак само питање времена. На пример, од белих носорога преостале су само још две женке. Ево галерије неких од врста које су дефинитивно изгубљене током претходне године. Ту су плава ара из Бразила, источни кугуар и вакита, најмањи кит на свету (одрасла јединка достиже до 1,5 метар у дужину).

Више о овој теми можете пронаћи на линку:

IFL Science: In Memoriam: The Species We Lost To Extinction In 2018 (31.12.2018)

bio04 praktični savetiПрактични савети

Оно где ми наставници можемо да допринесемо очувању врста је да образујемо и освестимо ђаке о том проблему. Часопис „Национална географија“ нам помаже и то тако што објављује готове и креативне припреме за часове екологије и заштите животне средине. За данас сам одабрао једну са темом абиотичких фактора у океану.

National geographic: Ocean Abiotic Factors (приступљено 7.1.2018)

Десно и испод ове припреме имате још неколико, па вас препуштам истраживању погодних материјала за час и поздрављам вас најкасније до идуће недеље.

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

imagesНама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

_640809229368212_2522056823993202456_nУвек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

_1175284312500004_337121384301499997_nНаравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Анита Сарка Пауновић

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посетили смо један интерактивни сајт;
  2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
  3. гледали смо гладно маче у акцији;
  4. дивили смо се радовима ђака;
  5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.

Напорно, али када вреди

_ncbdmrwssb1s05o54o1_1280Носорози су врло угрожене врсте и то је одавно познато сазнање. Научници покушавају да на све начине заштите и оно мало што их је преостало, а ту могу помоћи и сазнања о њиховим прецима и изумрлим рођацима. Новооткривени фосил указује да је древни и џиновски рођак носорога (сибирски једнорог) живео на травнатим равницама Евроазије пре најмање 39.000 година и да је и на његов нестанак утицао наш предак јер га је ловио. Ипак, није само он крив. Ови дивови су изгледа били пробирљиви што се исхране тиче, па када је, након леденог доба, њихове хране почело да понестаје, нестали су и они. И то се десило пре 20.000 до 10.000 година.

BBC News: ‘Siberian unicorn’ walked Earth with humans (27.11.2018)

Осим за носороге, Европа је забринута и за природу Србије. Један од савета ЕУ нашој Влади је и да се окане мини-хидроелектрана.

Мондо: Европски парламент: Не градите мини-хидроелектране! (7.12.2018)

На часовима биологије се у многим школама и те како граде разна наставна средства. Тако су настали импресивни модели на часовима колегинице Виолете Јововић.

Осим моделима, ђаци имају и друге креативне активности за време часова биологије. То можете видети на следећем сајту, односно блогу.

Разредни пројекат ученика 8. разреда ОШ „Милован Глишић“ Ваљевска Каменица: Мапа биома (приступљено: 9.12.2018)

И за крај да представим још један пројекат, овог пута о здравој храни. Аутор је Никола Арсић и ја преносим оно што је он написао о томе. Након текста можете преузети и акциони план.

10250314_919003898124797_3741586258394771622_nДраге колеге, ево појекта који смо реализовали на нивоу школе.
Ово смо радили у оквиру програма „Школе за 21. век“.
Идеја ми је била да код ученика, њихових родитеља и колега развијемо свест о утицају нездраве исхране и како она утиче на стил живота.
Дошли смо до запањујућих резултатра.
Резултате смо презентовали на Наставничком већу, Савету родитеља, родитељским састанцима од 1. до 8. разреда и могу вам рећи да смо и те како утицали на родитеље. Пошто наша школска кухиња има 90-95% здраве обороке следећег месеца је број ученика који се ту храни порастао за +10 по одељењу!
П.С. Било је напорно, али је вредело!

Пројекат – Акциони план

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Забринули смо се за судбину носорога;
  2. саслушали смо савет Европске уније;
  3. дивили смо се моделима биолошких објеката;
  4. претраживали смо мапу биома;
  5. одушевили смо се пројектом о здравој храни.

Успаване лепотице

_917038388405125_7827229328455516622_nНа почетку један чланак који ће врло заинтересовати и обрадовати колегинице, што не могу исто да тврдим и за колеге. 🙂 Наиме, истраживачи са Института за истраживање сна у Лафбору тврде да жене морају да спавају дуже него мушкарци јер је њихов мозак – комплекснији. 🙂 У току дана ми користимо више или мање нашег мозга и правило је да што га више користимо, више мора да се опоравља, односно да спава. Жене имају „мултитаскинг“ мозак, односно раде више ствари одједном, па им је потребно да дуже спавају. Мушкарци који раде захтевне послове, при којима доносе много одлука и латерално размишљају (ма шта год то било), спаваће дуже од просека, али опет не колико и жене.

Higher perspectives: New Research Says Women Need More Sleep Than Men Because Their Brains Are More Complex (11.12.2015)

Ако вас занима колико је то више времена за сан, открићу вам и то – 20 минута. Дакле, драге колегинице, ништа шминкање ујутру пред посао, него спавањац. Мора мозак да се одмори. 🙂

tumblr_nm6wgtTZXR1u0n985o1_r1_500Но, без обзира на пол, научници кажу да наш мозак ради тако да лева хемисфера мисли о малим бројевима, а десна о великим. Или ипак обрнуто, због укрштања нервних путева? Како год, научници не могу да се договоре да ли је то због утицаја гена или средине. Ова подела посла међу хемисферама постоји и код неких мајмуна и птица, али ни то није дало разрешење дилеме. Све до једног истраживања које је показало да постоји и код пилића који су сувише мало поживели да би могли да науче од некога. Биће да су гени одговорни, ипак.

У чланку је и видео са преслатким експериментом где ћете видети како пиленце реагује на мале и велике бројеве.

Phys.org: Study shows even newly hatched chicks have a left to right number space map (w/ Video) (30.1.2015)

Тако реагује пиленце на бројеве, а о томе како птице реагују на људску глупост, говори следећи чланак.

Блиц: У овај део Србије птице селице се следеће године неће вратити, а разлог је опасан и за људе (8.11.2018)

_ndhktkgpoR1snlnsio1_500

Заиста је невероватно колико је еколошка свест наших суграђана на ниском нивоу. Треба ли да кривимо нас наставнике јер их, кад је требало, ничему нисмо научили? Не бих рекао, тим пре што се ми заиста трудимо да нам настава буде одлична. Доказ за то су креативни радови које објављујем сваке недеље. Данас су на реду радови шестака из ОШ „Рифат Бурџовић Трсо“ и ОШ „Вук Караџић“ из Тутина. Ментор је наставник Семир Тутић.

И још мало радова ђака, а пошто сам некако данас највише писао о птицама, ево цртежа једног ђака из ОШ „Радоје Домановић“ из Београда. Тако то испадне када се споји таленат ђака и његова приврженост према биологији. Наравно, улога наставника је ту веома значајна и колегиница Тијана Морић само може да буде поносна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наспавали смо се за све паре, а због комплексности нам мозга (више-мање, зависи од пола, у ствари);
  2. нашли смо заједничку карактеристику са пилићима;
  3. упозорили смо на еколошку катастрофу која нам се дешава;
  4. дивили смо се моделима протиста;
  5. одушевили смо се цртежима птица.

Пластика није исхрана, промени навике

У моју малу редакцију пристигло је следеће писмо.

Задовољство ми је да Вас обавестим да је објављен програм највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународног фестивала зелене културе ГРИН ФЕСТ, који ће се одржати од 13. до 16. новембра у Дому омладине Београда, под слоганом „Пластика није играчка, промени игру!“

_10151932075398444_69444117_nКомплетан програм фестивала можете погледати у документу који Вам достављам у прилогу или на www.greenfest.rs.

Овом приликом Вас позивам да посетите Фестивал као део допунске наставе у оквиру редовног образовног програма.

Улазнице се наплаћују само за филмски програм, док су образовни и изложбени програм потпуно бесплатани али је неопходно да благовремено најавите посету, с обзиром на то да је број места ограничен. Потребно је да своје присуство образовном програму најавите путем линка: https://greenfest.rs/raspored-odrzavanja

За групне ђачке посете, филмском програму, обезбедили смо улазнице по повлашћеној цени од 150 динара. Молим Вас да нас блаоговремено обавестите о броју ученика које ћете довести на филмски програм. Улазнице ће моћи да се купе од 01. новембра искључиво на благајни Евентима која се налази у склопу Дома омладине Београда, улица Дечанска број 1. Уколико се одулчите да улазнице купите на дан пројекције, молим Вас да дођете 15 минута раније. Уколико желите да улазнице платите путем фактуре, молим Вас да нам се јавите и доставите информације за фактурисање. Филмски програм можете погледати на следећем линку: https://greenfest.rs/dugometrazni-filmovi

Молим Вас да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

С поштовањем,

Тихана Дретвић

Још нешто о организацији школских посета можете прочитати овде, а следи и најављени програм.

Програм за школе

_mjxqh251dJ1rkzxuzo1_500Ево да допринесем и ја овој теми. Знамо да пластика често заврши у стомацима морских животиња. И знамо да је то разлог што многе од њих угину. Научници су хтели да израчунају колика количина пластика може бити летална за њих – конкретно за морске корњаче (њих су научници прве запазили да једу пластику). И прво што су закључили је да не постоји правило. Неке су могле да поднесу више, друге мање. Ипак, на основу стотина података из доступних база података и сопственог истраживања, научници су утврдили да ако млада корњача поједе 14 видљивих делова пластике, има 50% шансе да ће угинути.

IFL Science: Study Reveals Just How Little Plastic It Takes To Kill A Sea Turtle (13.9.2018)

Проблеми са пластиком датирају од макар пре пола века, али се не решавају. Чак, постају све гори. Ипак, наде има макар у нашим школама. Наставници раде креативне рециклаже са ђацима, а успут уче и делове ћелије. Такав је случај са наставником Славољубом Тоскићем из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Пошто сунђери за зелену таблу полагано излазе из употребе због белих табли, зашто их не искористити наместо да их бацимо?

Славолјуб Тоскић branko radicevic

У школи „Драган Ковачевић“ за слабовиду децу, као материјал коришћен је чак и популарни „љигавац“. Наставница Марија Ступар нам је пренела врло позитивне утиске њених ђака док су правили разне врсте протиста.

марија ступар драган ковачевић школа - љигавац за цитоплазму

Модели нису једини производ доброг рада. Неки наставници праве сјајне презентације, а један од њих је, без сваке сумње, Никола Арсић. Са малим закашњењем ево једне презентације згодне за седми разред.

То је било за седми разред, а што се нас наставника тиче, разреда бити неће. Макар не оних платних. 🙂 Одложени су за 1. јануар 2030, пардон 2020. 🙂 Ми се свакако читамо и пре тога. 🙂

b92: Влада одлаже платне разреде – нови рок 2020. (2.11.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одлучили смо да посетимо зелени фестивал;
  2. научили смо нешто ново о погубном утицају пластике;
  3. дивили смо се креативним радовима ђака;
  4. додали смо још једну добру презентацију у колекцију презентација;
  5. радовали смо се (или нисмо, нисам сигуран) што неће бити платних разреда.

Облак ознака