Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-стручно’

Када Фејсбук има смисла

„Мозак разуме само један језик – оно што дете ради. Дете му свјом делатношћу саопштава шта да развије.“ Ово је једна од мудрих мисли Уроша Петровића, а следи још.

bio04 praktični savetiПрактични савети

Балканс прес: 20 великих мисли Уроша Петровића које ће родитељима и васпитачима отворити очи… (приступљено 27.12.2022)

bio04 naukaНаука

Да ово није само мудра мисао, већ да има нечег и у науци, сведочи следећи чланак. Он говори о томе како се сива маса мозга тинејџера мења, али има ту још занимљивих ствари.

Scientific American: Teens These Days, Always Changing Their Gray Matter (3.2.2015)

_10211229344876582_5497058094131789157_nСамо размишљање о вашим свакодневним интеракцијама са пријатељима или рођацима вероватно вам даје десетине примера када је било важно протумачити или предвидети осећања и понашања других људи. Временом су се делови нашег мозга развили посебно за те задатке, али очигледно нису развијеи једнако за све друштвене интеракције створени једнако.

Истраживачи који проучавају мозак људи када покушавају да предвиде мисли и осећања других, увидели су разлику у можданој активности у зависности од тога да ли та особа покушава да разуме пријатеља у односу на странца. Чак и на нивоу крви која тече кроз ваш мозак, третирате људе које добро познајете другачије од оних које не познајете.

Истраживачи су навели учеснике групе да сниме кратке видео записе о себи. Учесници су веровали да ће ове видео снимке погледати анонимни рецензенти који би затим одабрали 10-15 придева који описују њихову перцепцију учесника. Следећег дана, учесници су стављени на магнетну резонанцу како би се пратиле мождане активности док су слушали два скупа епитета: оне које су рецензенти одабрали да описују учесника и оне који су одабрани да описују једног од осталих учесника.

У стварности, епитете су унапред одабрали истраживачи, што им је омогућило да измере мождану активност када је учесник чуо да рецензенти мисле о њима високо и да је упореде са активношћу док су чули да рецензенти мисле високо о другом учеснику.

Истраживачи су открили да су учесници чији је мозак дао већу награду за сопствене повратне информације у поређењу са повратним информацијама других, вероватније да ће интензивније користити Фејсбук. С обзиром на то да Фејсбук омогућава личне повратне информације у виду лајкова и коментара, као и могућност праћења успеха и одобравања других, ова корелација изгледа да има смисла.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Има и смисла Фејсбук и друге друштвене мреже користити за едукативне материјале и наш колега Славољуб Тоскић је много тога поделио са нама. Овај пут у питању је прича о уху или увету, како желите. 🙂

bio04 sa časovaСа часова

Осим Славољуба, примере добре праксе поделиле су и наше колеге. Данас представљамо сјајне радове из учионица Оливере Коларић (модели органела), Љубице Савић (панои) и Марије Шапоњић (модели протиста).

Толико од мене за ово полугодиште, видимо се после распуста. 

 

 

Која ли је тајна опстанка?

Увек пишем о неким паметним темама. Хајде једном да пишемо о глупости.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

_n60bmjB9Aw1qdlh1io1_400Глупост може бити толика да се од ње направи наука.

Феномени: Основни закони људске глупости (4.7.2014)

bio04 naukaНаука

Људи су посебно глупи када се гледа њихов однос према животној средини. Угрожавамо све, али ајкуле нам некако одолевају. И одолевале су и у прошлости великим изумирањима. Како су опстале?

Национална географија: Иако су старије од диносауруса, ајкуле су преживеле „4 велика изумирања“: У чему је тајна њиховог опстанка? (26.7.2022)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

На теме које сам начео у претходном чланку (еволуцију и заштиту животне средине), наше колеге имају врло корисне материјале. Славољуб Тоскић је направио нови материјал о еволуцији човека, а Тијана Морић квиз за ђаке.

Ево га и квиз:

Гуглов упитник: Утицај људи на друга жива бића и заштита врста

bio04 sa časovaСа часова

Имамо још вредних и креативних колега. Цегери који су од рециклираних материјала дело су ђака Данијеле Савић. Ученица Снежане Јовановић направила је интерактивни модел мишића руку, а модели ћелија и њихових делова су рад ученика Оливере Коларић. Уживајте у разгледању, а ми се видимо врло брзо.

 

Стручно мишљење Биолошког друштва

У вези са изменама у уџбеницима осмог разреда, имамо и саопштење Срског биолошког друштва.

Институције и организације

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе можете преузети овде. Такође, можете преузети и текст стручног стручног мишљења СБД о делу програма наставе и учења за осми разред.

Методика

Још неке теме које се раде (осим спорне, која није спорна) у осмом разреду је и нервни систем. Ту нам у помоћ прискаче наш незаменљиви колега Славољуб Тоскић.

Са часова

Ђаци Душице Александров су се бавили више здрављем нервног система јер су обрађивали болести зависности. Ученици Маријане Пауновић бавили су се анатомијом људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков су правили слатке хромозоме и већину свог рада су након фоткања – појели. 🙂

Наука

Кад већ зборимо о слатким хромозомима, основци уче само ДНК, не и РНК, али текст који сам одабрао за крај је више о овом другом молекулу. РНК се може спонтано формирати када се компонентни молекули филтрирају кроз базалтно стакло (вулканског порекла), а то би могло објаснити порекло живота на Земљи – и рећи нам где да је тражимо на другим световима, према новом истраживању. Истраживачи тврде да ово откриће (уз оно да је у метеорима такође нађен градивни материјал за РНК) пружа јасан и изненађујуће једноставан одговор на једно од највећих питања науке. Тај одговор, дакле, имате у следећем тексту:

IFL Science: Spontaneous Formation Of RNA On Volcanic Glass Could Explain Life’s Origins (6.6.2022)

Препуштам вас читању, а ми се видимо следеће недеље.

 

 

Пчели свака част

Ако сте планирали обележавање неких посебних дана у школи, ето да знате да је 16. септембар Међународни дан очувања озонског омотача.

Са часова

Светски дан пчела је тек 20. маја, али бих ја ипак уранио како бих вам представио сјајан рад колегинице Данице Пушковић и њених колега. У њеној школи је прошле школске године уприличена манифестација „Пчели у част“, која је продукт пројектне наставе три предмета – биологије, музичке и ликовне културе. На том споју уметности и науке ученици су показали шта су све научили о историјату пчеларства, али и грађи, животу и значају пчела. У догађају су учествовали ученици, стручни сарадник, наставници, представници локалне самоуправе и родитељ пчелар, који је био у улози предавача. Програм је садржао излагање ученика 7. и 8. разреда уз презентацију на три теме: „Пчеларство-некад и сад“, „Шта знаш о пчелама?“ и „Мед – храна богова“. Програм су водили ђаци, а било је и хорског певања песама о пчелама ученика млађих и старијих разреда. Гледаћемо да вам у неком наредном чланку пустимо мало и музике, а за сада уживајте у лепим фотографијама са овог значајног школског догађаја.

Наука

У свету пчела у центру пажње научника су бумбари. Према новијем чланку о овим инсектима, изгледа да су они кадри да натерају биљке да процветају брже него што би то иначе чиниле.

Science.org: Hungry bumble bees make plants flower early by cutting holes in their leaves (21.5.2020)

Када матице бумбара изађу из хибернације, треба да сакупе полен и нектар да би започеле своје нове колоније. Ако се пробуде прерано, можда неће бити довољно процветалих биљака. Сада су истраживачи открили да пчеле имају начин да „наруче брзу храну“: грицкају рупе у лишћу, подстичући биљке да процветају недељама пре рока. Остају многа питања о детаљима ове стратегије и како је еволуирала.

„То је свакако изненађујуће“, каже Ларс Читка, бихејвиорални еколог са Универзитета Краљица Мери у Лондону, који није био укључен. „Тек смо на почетку истраживања овог феномена.“

Истраживачи са ЕТХ Цириха случајно су дошли до открића када су приметили необичне трагове угриза на лишћу док су проучавали како пчеле реагују на мирисе биљака. Додали су бумбаре у истраживачки стакленик и посматрали их како секу рупе у облику полумесеца. Шта се дешавало? У почетку су истраживачи мислили да се инсекти можда хране течношћу из лишћа, али инсекти нису остајали довољно дуго да би добили много хране. Нити се чинило да неки део листова враћају у своје колоније.

Кључно запажање – да су бумбари из колонија са мање хране више оштећивали лишће – сугерисало је још један циљ оваквог понашања. Истраживачи су се питали да ли је штета покренула биљке да раније цветају, дајући полен гладним опрашивачима. На крају крајева, неке биљке убрзавају цветање када су под стресом због болести или суше, јер ове претње пружају подстицај да се размножавају раније. Али нико никада није показао да опрашивач може стимулисати цветање. Наравно, сада су то показали и у ту сврху урадили су експеримент о којем можете прочитати у чланку.

Предстојећи догађаји

Прошле године је, дакле, у Даничиној школи уприличена лепа манифестација, а ове године у новембру нас очекује леп фестивал. О томе у писму које вам преносим у целости.

Поштовани,

Овом приликом желим да Вас обавестим да ће се 13. издање највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународни фестивал зелене културе ГРИН ФЕСТ, одржати онлајн, од 21. до 25. новембра, због нестабилне епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Овогодишње издање фестивала има за циљ да покрене радозналост и креативност, размишљање и промишљање о климатским променама, циркуларној економији и одрживом развоју, и оснажи све посетиоце да постану део акције и промене која је овој Планети заиста неопходна.

Сврха фестивала је да приближи питања заштите животне средине, одрживог развоја и климатских промена, кроз мултисекторски приступ, на јасан и занимљив начин свима, без обзира на године и образовање.

Програм фестивала ће ове године обухватити филмски и образовни програм, и биће потпуно бесплатан.

Дугогодишње искуство организатора, Центра за унапређење животне средине, у промоцији, образовању и подизању свести о питањима заштите животне средине, климатских промена и одрживог развоја, има за резултат богат и разноврстан програм фестивала који је претежно намењен школској и омладинској популацији. У претходним годинама, угостили смо ученике из преко 100 школа, из целе Србије, као и ученике неколико школа из БИХ, Хрватске и Словеније.

О квалитету самог Фестивала сведоче и бројна признања и награде које је освојио Фестивал: „Звезде Београда” (2010), „Европа за Фестивале, Фестивали за Европу” (2015/2016, 2017/2018, и 2019/2021), „Зелени лист” (2018) и „Награда града Београда за изузетан допринос заштити животне средине у 2017. години” коју је добила директорка фестивала Ивана Јовчић.

Фестивал су подржале бројне институције, амбасаде и организације, као што су: Град Београд – Секретаријат за заштиту животне средине, Амбасада Француске и Француски институте, и многи други.

Овом приликом Вас позивам да фестивал уврстите у ваш радни план за ову школску годину као допунску наставу у оквиру редовног образовног програма. Такође, будите слободни да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Више информација о фестивалу можете видети на www.greenfest.rs, или www.facebook.com/GreenFest/

Комплетан овогодишњи програм ћемо вам доставити у првој половини новембра.

С поштовањем,

Тамара Живковић

асистент на пројектима Центра за унапређење животне средине

Методика

Тамара је дала предлог да фестивал уврстимо у план ваннаставних активности за ову школску годину, а што се редовних часова тиче, ја вам дајем једну моју презентацију за осмаке која вам можда може помоћи у раду.

8-01 Ћелијски метаболизам

Уз презентацију иде и филмић.

Толико од мене за данас, а ми се видимо идуће недеље.

Учешће наставника на конгресу биолога

Пошто је било заинтересованих колега за учешће на конгресу, појашњење како можемо учествовати и шта да очекујемо добили смо од СБД-а.

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Професорима биологије основних и средњих школа

Позив за учешће на Трећем конгресу биолога Србије

UntitledПоштоване колеге, професори биологије у основним и средњим школама,

позивамо вас да учествујете у раду Трећег конгреса биолога Србије, који ће се одржати од 21. до 25. септембрa 2022. године, у хотелу „Палисад“,  на Златибору. Главни организатор скупа је Српско биолошко друштво.

Свечано отварање конгреса ће бити у уторак 21. 09. 2022. године у 17:00 часова, а затварање у недељу, 30.06. у 13:00 часова.

Детаљне информације о Конгресу налаза се у првом саопштењу (у прилогу) и на сајту СБД  http://www.serbiosoc.org.rs/.

На Конгрес се можете пријавити попуњавањем обрасца за пријаву до 01. 07. 2022. године (у прилогу).

Рок за слање апстраката је 01. 07. 2022. године. Апстракт треба припремити према датом примеру за припрему апстракта.

Службени језик другог конгреса биолога Србије је Српски језик.

Рад конгреса одвијаће се у оквиру великог броја секција које ће покрити све биолошке дисциплине.

Уколико сте посебно заинтересовани за рад Секције Методика наставе биологије, обавештавамо вас да ће се њен рад одвијати кроз две преподневне сесије, у суботу, 24.9.2022. године и у недељу 25.9.2022. године, у трајању од 10:30 до 13:00 часова.

Рад сваке сесије састојаће се из три дела:

  1. Два секцијскa предавањa у трајању од по 25 минута.
  2. Излагања приспелих научних и стручних радова из области Методике наставе биологије. После завршетка свих излагања ће уследити дискусија.
  3. Презентације примера добре методичке праксе под насловом ,,КРЕАТИВНА НАСТАВА БИОЛОГИЈЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА“. У овом делу би се одвијала презентација иновативних дидактичких модела који су примењени у настави биологије у основним и средњим школама. Наставници биологије који су применили ове моделе у свом раду, поделиће са осталим учесницима конгреса своја искуства увези са тим. После завршетка свих излагања ће уследити дискусија.

Да би сте учествовали у раду Конгреса неопходно је да се благовремено пријавите према предвиђеним датумима и пошаљете своје радове/креативне наставне (дидактичке) материјале из своје непосредне праксе, које ћете презентовати на конгресу, на мејл  kongres@serbiosoc.org.rs

Професори биологије који су чланови Српског биолошког друштва не плаћају котизацију за учешће на конгресу.

Трошкови превоза до места конгреса ће бити покривени од стране организатора.

Професори биологије који буду присуствовали Трећем конгресу биолога Србије добиће одговарајући сертификат оверен печатом Српског биолошког друштва и потписан од стране председника Друштва.

За додатне информације у вези писања научних и стручних радова и припрема за презентацију иновативних дидактичких материјала, можете се обратити проф. др Јелени Станисављевић на мејл: jelena.stanisavljevic@bio.bg.ac.rs или проф. Др Вери Жупанец на мејл: vera.zupanec@dbe.uns.ac.rs.

С поштовањем,

Организациони одбор Трећег конгреса биолога Србије

bio04 sa časovaСа часова

Да наставници биологије имају шта да прикажу на конференцији, показује рад у учионици. Ђаци Јелене Терзин правили су моделе ћелија, а Марте Мајорски слично, али различито – моделе деоба ћелија. Лепо постери у комбинацији са хербарским материјалом настали су на часовима Оливере Коларић.

bio04 iz štampeИз штампе

На часовима биологије креативности не мањка, а на часовима математике, физике и хемије, како је кренуло, мањкаће наставника.

Данас: Зашто у Србији недостаје професора математике, физике, хемије…? (6.6.2022)

bio04 korelacijaКорелацијаnn4ksnlgLx1upfqzpo6_1280

Тешко да биолози могу да буду замена за наставнике математике, али математика и биологија се слажу и то можете видети у чланку који сам изабрао за крај.

Национална географија: Научници открили ново геометријско тело које крије тајну живота (31.7.2018)

Џинови прошлости

За почетак најава једног лепог предавања из области еволуције, а треба да пожуримо данас и сутра да се пријавимо.

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Дакле, догађај ће се дешавати 28. априла, а пријаве су до 25. априла. У питању је радионичарски рад тако да верујем да оно што ћемо научити на радионици свакако ћемо моћи да применимо и у учионици. Линк за пријаву и са детаљима је:

Euroscitizen.eu: „Evolution decoded“, Public workshop for educators, science communicators and artists

bio04 naukaНаука

Ево и мог доприноса еволуционим темама. Када причамо о џиновима из минулих периода обично смо захвални што тада нисмо живели јер сви они делују застрашујуће. Следи прича о једном џину из доба камбријума који датира од пре 520 милиона година, који је био права мица. 🙂

IFL Science: The Big Friendly Giants of the Cambrian Ocean (приступљено 24.4.2022)

А ево приче и о нешто млађем џину који већ није био толико безопасан. Уосталом, назвали су га морски ти-рекс.

IFL Science: „T-Rex Of The Sea“ Gave Birth In The Open Ocean (приступљено 24.4.2022)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Ево и за часове корисна презентација о еволуцији чији је аутор Ивана Дамњановић.

bio04 sa časovaСа часова

То су били докази еволуције, а следе докази доброг рада у учионицама. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе ћелија, а ђаци Јоване Думић кућице за птице. Ученици Сање Урошевић Парезановић направили су сјајан стрип. Уживајте у лепим радовима.

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије

Пристигла је информација од председника СБД-а др Мирослава Живића, али овај пут не о такмичењу.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије на српском језику можете преузети овде, а на енглеском језику овде. За додатне информације погледајте део сајта СБД посвећен Конгресу.

Биолошки блог ће пропратити ову конференцију, тако да очекујте вести у вези са њом, а оно што посебно занима нас наставнике, осим стручних тема из свих области је и округли сто који носи назив: „Настава биологије у Србији – Шта нам је донела трећа реформа планова и програма?“ 

bio04 metodikaМетодика

На ову тему којом ће се округли сто бавити желео бих да вам прикажем један интересантан текст.

Одисеја: Реформа образовања, некад и сад (30.1.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

То је био текст о реформи некад и сад, а некада су Фрушком гором одили бизони. Сада, па, поново оде. 🙂

Бизони поново шетају Фрушком гором након двеста година (31.3.2022)

bio04 nauka_mb25ohR4pB1rbf7p0o1_500Наука

Следећи чланак бави се једним другим сисаром који такође настањује и наше крајеве – слепим мишом. Чланак даје пет разлога зашто су слепи мишеви застрашујући, али и један (али вредан) зашто нису.

IFL Science: Five Reasons Bats Really Are Scary, and One Why They Aren’t (31.10.2014)

bio04 sa časovaСа часова

Небројено је разлога зашто су наставници биологије сјајни, али ћу вам ја данас дати свега три. Први је због онога што се дешава на часовима Весне Милојковић која се бавила темом добробит животиња. Други разлог су креативни цегери настали на часовима Данијеле Савић, а трећи кућице за птице које су дело ђака Јоване Думић.

Уживајте у креативним радовима, а ми се читамо и даље.

Повратак шуме

Ако вас неко пита да ли сте крштени, јасно вам је да то, у ствари, није право питање. За крштеницу не знам, али што се тиче извода из матичне књиге рођених, можда вам буде од користи први текст који сам одабрао за данас.

bio04 praktični savetiПрактични савети

Блог – Ветар који шапуће: Извод из матичне књиге рођених (приступљено 16.6.2019)

Овај извод нас подсећа колику смо „километражу“ прешли. И колико смо се променили. Међутим, не мењамо се само ми.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

У следећем тексту кажу да не обраћамо много пажње на наше окружење које се такође мења. Заиста, да ли је једнако сада као онда када смо били деца? Промене су некада споре, али су очигледне. Processed with VSCOcam with a6 presetПосебно су драматичне у областима које су пошумљене и које се уништавају. Сви смо свесни проблема, али мали број држава је нешто предузео гледе тога. Зато је један бразилски фотограф решио да ствар узме у сопствене руке и, уз помоћ своје супруге, направио кампању и привукао све заинтересоване стране да врате шуму тамо где је више није било. Стрпљење и труд су се исплатили и за двадесетак година направили су чудо. Реинтродуковали су 293 врсте биљака, по 15 врста водоземаца и гмизаваца, 172 врсте птица (од којих шест пред изумирањем) и 33 врсте сисара (од којих је двема претило да нестану потпуно из природних станишта).

Truth Theory: How A Brazilian Photographer Restored An Entire Forest With 2.7 million Trees In 20 Years (29.1.2019)

bio04 rad na časuСа часова

Ученик Сање Урошевић Парезановић на путу је да буде велики фотограф као овај из претходног чланка. Бави се пејзажном фотографијом од своје осме године, заједно са дедом. Деда је заслужан за развој љубави према природи и талента да се уметнички прикажу предели у природи. На конкурсу Покрета горана, поводом обележавања Дана заштите животне средине, добио је другу награду.

bio04 institucijeИнституције и организације

Иначе, награду коју помињем додељује Покрет Горана Србије на конкурсу који организује сваке године и ево резултата…

Горани Србије: Извештај о резултатима конкурса за 2019 (13.6.2019)

…а неке од радова објавићу и ја на блогу у наредним издањима. За сада честитам свим учесницима и награђенима.

Моћ биологије

Ове недеље у петак имаћемо лепу и већ традиционалну манифестацију у Новом Саду.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Ноћ Биологије – Дан Занимљиве Науке!

PLAKAT 9. Noć biologijeНоћ биологије је научно-популарна манифестација која је први пут одржана 15. априла 2011. на Департману за биологију и екологију, ПМФ-а у Новом Саду са циљем да се наш научно-истраживачки рад на занимљив и једноставан начин приближи заљубљеницима у биологију, али и онима који то још увек нису.
Позивамо Вас да посетите девету „Ноћ биологије“ која ће се одржати 17. маја 2019. године на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду у периоду од 17 до 23 часа. На овогодишњој Ноћи биологије биће представљено више од 40 интерактивних радионица, трибине и предавања. Као посебну занимљивост издвајамо радионицу „Новосадска пећина“ у којој ће посетиоци моћи да свим својим чулима доживе чари пећинских екосистема. Такође, тог дана радиће „ЦСИ – НОВИ САД“ који ће вам откривати тајне форензике.
Чекамо вас од 17 часова!
Добродошли!
Више информација о програму на www.dbe.uns.ac.rs

Кликом на постер (десно) добићете већи и прегледнији, а догађај који нас такође очекује, додуше нешто касније, свакако је републичко такмичење. Са тим у вези добили смо детаљније информације.

bio04 infoВажне информације

Информације смо добили од координатора за средњошколско такмичење др Синише Ђурашевића и за основношколско др Драгане Миличић.

ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКОГ БИОЛОШКОГ ДРУШТВА
ЗА НАСТАВНИКЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА:

У организацији Комитета за образовање Српског биолошког друштва, за време одржавања Републичког такмичења из биологије, 25. маја 2019. године у времену од 12-13.30 ч, у Великој сали Института за зоологију Биолошког факултета у Београду одржаће се панел дискусија на тему могућих модела такмичења за наредних период:

TРИБИНA O ПРAВЦИМA РAЗВOJA/МOДAЛИТEТИМA ТAКМИЧEЊA У НAРEДНOМ ПEРИOДУ У СКЛАДУ СA НОВИМ ПЛАНОМ БИOЛOГИJE У ТРЕЋЕМ ЦИКЛУСУ OБРAЗOВAЊA – ИДEJE И МИШЉEЊА нaстaвникa

Молимо нaстaвникe дa нa трибинe дoђу сa припрeмљeним прeдлoзимa, личним или делегираним од стране свoг друштвa/aктивa, нa oснoву кojих ћe сe дискутoвaти.

animated-loading-bar

ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКОГ БИОЛОШКОГ ДРУШТВА ЗА НАСТАВНИКЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА:

У организацији Комитета за образовање Српског биолошког друштва, за време одржавања Републичког такмичења из биологије, 26. маја 2019. године у времену од 12-13.30 ч, у Великој сали Института за зоологију Биолошког факултета у Београду одржаће се панел дискусија на тему могућих модела такмичења за наредних период:

TРИБИНA O ПРAВЦИМA РAЗВOJA/МOДAЛИТEТИМA ТAКМИЧEЊA У НAРEДНOМ ПEРИOДУ У СКЛАДУ СA НОВИМ ПЛАНОМ БИOЛOГИJE У ДРУГОМ ЦИКЛУСУ
OБРAЗOВAЊA – ИДEJE И МИШЉEЊА нaстaвникa

Молимо нaстaвникe дa нa трибинe дoђу сa припрeмљeним прeдлoзимa, личним или или делегираним од стране свoг друштвa/aктивa, нa oснoву кojих ћe сe дискутoвaти.

Текст сам пренео у оригиналу, без иједне измене, баш као што то и увек чиним. Сатницу и спискове сам већ проследио у претходном чланку.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Вратио бих се на почетак чланка у вези са „Ноћи биологије“. У току једне ноћи може да се  десе свакаква биолошка чудеса, па и да процвета кактус. Такав је случај са врстама рода Echinopsis и цветови, кажу, трају свега један дан. То је штета јер су прелепи, а како изгледају погледајте на снимку који сам припремио за вас.

Facebook video – National Geographic Magazine: Beautiful Cacti Bloom Before Your Eyes (пре два месеца)

bio04 rad na časuСа часова

Некакво лепо цвеће и још штошта лепо настало је и на часовима Владиславе Солаковић. Овим сјајним фотографијама завршавам за данас.

Домаћин сам, тим се дичим

На самом почетку једна вест за Београђане, а онда настављам са вестима за све.

bio04 infoВажне информације

Сада већ знамо које ће школе бити домаћини предстојећег градског такмичења. И, такође важно, знамо и која општина ће бити у којој школи. Све то имате у следећем документу.

Школе домаћини у Београду

Једна од школа је и моја школа, тако да се радујем што ћу бити један од домаћина драгим колегама и најбољим ђацима.

До моје школе можете доћи аутобусима 42, 47, 48, 50, 59 и 94. Међутим, не знам како ће те линије ићи у недељу 14. априла, пошто је тада Београдски маратон. То је и разлог зашто ове године имамо три пункта (а не један, како је планирано), да сви могу да стигну на такмичење, а не да остану блокирани негде у граду.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

И док ће људи трчати на поменутом маратону, поларни меда мора да прескаче.

Национална географија: Меда на танком леду (8.2.2019)

Иако прелепа, фотографија на овом линку илуструје заиста лоше последице глобалног загревања. Заштита животне средине постаје важнија него икад и то је изгледа постало јасно чак и нама у Србији. 🙂

bio04 iz štampeИз штампе

Ако је веровати „Куриру“, што није баш лак задатак, стање је већ боље.

Лепа вест за нашу Србију: Куповина најлон кеса смањена за око 60 одсто (31.3.2019)

_704415196322100_6223949573299336865_n

Можда ова идеја буде од помоћи на часовима за креативну рециклажу?

Министар заштите животне средине Горан Триван на почетку овог текста најављује и активности за смањење пластичне амбалаже. Немам чак ни идеју како ће те активности изгледати, али неке најаве да ће се амбалаже значајно уклонити из отпада (што из канти, што са улица), постоје одраније.

Удружење рециклера Србије: До краја године ново правило у продавницама – Откуп ПЕТ амбалаже очистиће Србију (7.2.2019)

bio04 rad na časuСа часова

У учионици колегинице Драгане Ђурагин Сабо већ се увелико рециклира, додуше не баш пластика, али хамер, вежбанке и картонске кутије. И ево шта је испало.

Шта рећи осим да је пролеће лепо чак и када је од рециклираног материјала.

Ми се видимо свакако макар још једном на блогу пре него што се са некима од вас видим уживо. Поздрав до тада.

Облак ознака