Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-стручно’

Одабрано биље и домаће мачке

star2Није новост да бодљокошци имају педицеларије, мајушне штипаљке које им служе за проналажење, па и прихватање ситног плена. Уколико су у вези са отровном жлездом, њихова улога је и одбрамбена. Новија истраживања показала су да су ове творевине код врсте Tripneustes gratilla веома необичне. Наиме, када ову врсту морског јежа нападну предатори, она испаљује педицеларије које настављају да нападају насртљивца као да су самостални организми. У ствари, толико су самосталне у том нападу, да су научници помислили да се ради о паразитима! Иначе, морском јежу је довољно да испали десетину тих штипаљки, пошто их има заиста много. Време које му је потребно да их регенерише износи између 40 и 50 дана.

IFL Science: This Sea Urchin’s Unusual Defense Weapon Is The Stuff Of Nightmares (13.4.2017)

Још увек смо у мору и вест преносе таблоидне новине, али, на срећу, ради се о преводу са Би-Би-Сија. 🙂

Курир: Нешто љигаво и црно нашли у блату: Ово је мистериозно биће откривено на Филипинима! (18.4.2017)

Biofluorescent corals

Неке врсте су мистериозне, а друге необичне. Чак и када су домаће.

Magazin City: Živa bića po našoj zamisli: 10 neobičnih domaćih životinja (14.6.2016)

12063646_988696641202652_5991781369236823421_nЈош мало о домаћим животињама.

Едукација: Како су мачке постале кућни љубимци (26.8.2015)

Са животиња прелазимо у друго, биљно царство. А ко ће о томе знати боље од Института за заштиту биља и животну средину? Овај Институт сада има и Фејсбук страну где можете да пратите дешавања.

Институт за заштиту биља и животну средину – ИЗБИС: Почетна Фејсбук страна (приступљено 18.4.2017)

И када смо код биљака, ускоро ће и време прегледања хербаријума. За крај, приредио сам страну школског сајта коју је, на ову тему, уредио Иван Николић.

Сајт ОШ „Иво Андрић“ у Београду: Биљке за хербар (приступљено 18.4.2017)

_33bilje_AutoCollage_12_Images (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали нешто ново о одбрамбеним механизмима бодљокожаца;
  2. научили свашта о „љигавом створењу“ са Филипина;
  3. прочитали лепе текстове о домаћим животињама;
  4. прегледали Фејсбук страну ИЗБИС-а;
  5. погледали које биљне врсте поједине колеге „меркају“ за хербаријум.

 

Зачин на лош начин

tumblr_inline_mlhm3taRx11qz4rgpДанас почињемо уметнички. Снимак на првом линку приказује за свега један минут три месеца рада. И то маестралног.

Facebook video – Joe Fenton: This is a short film that was created over a 3 month period documenting the creation process of – Pater (20.5.2015)

Но, оно што нас занима је веза са биологијом. Јапанска уметница прави фантастичне (да не кажем божанствене) љуштуре за ракове самце. Погледајте.

Што се ракова тиче, имам још занимљивих филмића. На следећем линку пронаћи ћете, у дну стране, убрзан снимак пресвлачења џиновског пауколиког морског рака.

IFL Science: Time lapse of molting giant spider crab (23.6.2010)

А следећи видео приказује баш рака самца у борби са џиновским морским пужем (што има љуштуру коју када прислонимо на уво чујемо звук мора 🙂 ).

Док смо у мору, ево једне занимљивости о хоботницама. И оне и сви главоношци могу да мењају своју РНК, показала су најновија истраживања и тако утичу и на адаптације у складу са променама у околини. Код нас је тако да нам се мутације дешавају на нивоу ДНК. Овај молекул производи РНК, а даље овај утиче на стварање протеина, који регулишу малте не све што се дешава у организму. 10922636_493315004142537_8334920248826128963_nГлавоношци су „одлучили“ да ништа не препуштају спорој еволуцији ДНК, већ им се дешавају брже промене у самој производњи протеина. Такође, то би значило да се њихов наследни материјал мало мењао током много година и то указује да су оне присутне на Земљи много дуже него што се мислило.

IFL Science: Octopuses Are Even More Amazing Than We Thought (7.4.2017)

Шта се још, можда, погрешно мислило о еволуцији, преносе дневне новине.

Блиц: Једна од најважнијих теорија о животу на Земљи је управо пала у воду (11.4.2017)

И кад већ листамо новинске чланке, ево још једног, занимљивог, али и забрињавајућег, за крај.

Блиц: Појавила се нова дрога, зове се ЗАЧИН, ево како да препознате корисника (14.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1394334_655602644555537_7791444785711007102_nУживали смо у ликовној уметности;
  2. одгледали филмиће у вези са раковима;
  3. научили смо нешто ново о главоношцима;
  4. унели мало сумње у теорије о постанку живота;
  5. сазнали о новој врсти дроге која прети посрнулој младости.

Доручак поједи сам, а природу подели са пријатељем

Сигурно већ знате да је данас Дан заштите природе. То је разлог зашто сам баш следећи текст одабрао као први.

Грађанин.рс: Природу чувамо као да припада непријатељу (11.4.2017)

9_75201474143pm867Природа, истина, уме да се понаша непријатељски. Рецимо, „пуна“ је отровних животиња. Отровне жабе из породице Дендробатиде (Dendrobatidae), чије су боје прелепе, и те како могу да буду отровне. Пет центиметара дуга златна жаба има довољно отрова да може да убије десет одраслих мушкараца. Научници нису сигурни како ове жабице производе отров, али озбиљно сумњају да га, заправо, преузимају од свог плена – мрава, термита и других инсеката, а који су га, такође, преузели од биљака. У прилог овој претпоставци говоре и истраживања жаба у заробљеништву, изолованих од плена у свом природном станишту, а које никад не развију отров.

National geographic: Poison Dart Frogs (приступљено 11.4.2017)

_n4aiurpQ9k1qmid2vo1_500 (Small)Ове отровне жабе ипак су далеко, чак у Јужној Америци, те нам неће покварити боравак у природи. За младе из Сомбора организује се и посебан програм који ће трајати од 13. маја до 22. јула.

Центар планета: Боравак у природи (еколошке, креативне, спортске активности, игре без граница, тимске и друштвене игре итд.) – позив за децу! (11.4.2017)

И следећи видео дешава се у природи и мада није у питању радионица, верујем да ће вам се веома допасти. Наиме, сасвим мали зека пронашао је пријатеља – сасвим великог пса. 🙂

Facebook video – Diply Video: Baby bunny makes a new friend! (11.4.2017)

559134_4064950218672_1610971030_n.jpgИ да са псима и завршимо – како са оним великим, тако и са малим.

Мушки магазин: Како да научите пса да седне, легне и устане за пар минута (9.5.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

  1. LEO001-300x300Обележили смо Дан заштите природе;
  2. научили понешто о отровним жабама из Јужне Америке;
  3. сазнали о амбијенталној настави у Сомбору;
  4. одгледали дражестан видео о пријатељству међу животињама;
  5. прочитали смо савете за дресуру паса.

 

Права грана

Ако сте се питали колико врста дрвећа има на свету, одговор је веома једноставан и конкретан: тачно 60065 познатих науци.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (6.4.2017)

05_MM8398_150221_00886 (Small)

Што се тиче „дрвета“ које знамо као дрво живота, непрекидно се мења. Рецимо, животиње које су живеле пре 48 милиона година у мочварама на југу Азије, а које наука зна као Anthracobunidae (чита се Антрахобуниде, а слику ћете видети на линку испод), нису преци слонова и ламантина, као што се до сада мислило, већ далеки рођаци модерних носорога и тапира. То је и у складу са претпоставком да слонови воде порекло из Африке, а не Азије.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (8.10.2014)

_mlv6jcAmFH1s5rsdao1_400Палеонтолог Лиза (Lisa Cooper), са Универзитета из Охаја, пожалила се да, код ове конкретне врсте, фосили су пронађени у фрагментима, било их је посвуда и изгледало је као да потичу од разних животиња. То је разлог зашто је било тако тешко пронаћи праву „грану“ за ову животињу.

Наравно, добар део животиња се налази на својим гранама и можете да их истражујете на следећем интерактивном сајту, који помало наликује на Гуглове мапе или презентацију Прези, како желите.

Onezoom.org: Welcome to the OneZoom tree of life explorer (приступљено 9.4.2017)

Следећи сајт је сличан, али је, према мом мишљењу, боље урађен.

Wellcome tree of life.org: Home Interactive (приступљено 9.4.2017)

И ја сам направио једно дрво живота са десетак занимљивости из света биологије и шире.

Знамо да паре не расту на дрвећу… У ствари, технички гледано, оне расту, али их тамо нећемо убрати. Но, за момка из видеа који сам изабрао за крај то није проблем. Он паре, мачке, псе и много тога другог прави – магијом. Погледајте. 🙂

Facebook video: Phi Nguyen (2.2.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. d08ef66d788a4aeb59da38b5644f3ccdПребројали смо сва стабла на планети;
  2. сагледали смо са каквим се проблемима боре палеонтолози;
  3. прегледали смо интерактивне сајтове чија је тема дрво живота;
  4. прелистали смо занимљивости са интералтивне слике;
  5. одгледали смо запањујуће мађионичарске трикове.

Аутотрофни лењивци

1902071_10203178905093689_6338768794245440063_nДанас су будући мали матуранти радили пробу завршног. Колико сам успео да причам са њима, тест им није изгледао тежак, мада су се прилично двоумили како да одговоре на последње, пето питање. Колико сам ја видео, тест је оптималне тежине; ни превише лак, ни превише тежак. Остаје ми да видим какви су резултати кад сутра будем прегледао. Ви, наравно, можете исказати ваше импресије у коментарима.

Тест који нас, такође, очекује је тест за градско такмичење. Председница Стручног актива наставника биологије Албина Холод послала је информацију које ће школе бити домаћини у Београду. Рекла ми је да је о овоме разговарала са начелником Школске управе.

greenhouse-effect

Ја сам направио један тест који ће помоћи и такмичарима и свим матурантима. Тест је тематски, па сам га назвао:

Биолошки блог: Осунчани тест (8.4.2017)

_mdm55fsnPo1r312weo1_500 (Small)Све у тесту има везе са Сунцем, а има и следећи текст. Тема којом се он бави је зашто људи нису аутотрофи. Разлога је више, а најубедљивији је тај да коришћење сунчеве енергије за прављење хране није претерано ефикасно. Биљке успевају да искористе тек пар процената свеукупног зрачења и једном просечном дрвету је успех ако направи 200 калорија дневно. Дрво може себи да приушти тако ригорозну дијету јер води прилично непокретан живот, што код нас није случај. Чак и ако бисмо били зелени од хлорофила и цео дан лежали непомично на сунцу, не би смео ни мозак да нам буде активан јер троши исувише много енергије. Што бисмо рекли, морали бисмо да пустимо мозак на отаву. Е, и то ћемо моћи за који дан када крене мини распут. Таман да се одморимо и од овог радног викенда.

Gizmodo: Why Humans Will Never Live Off Sunlight (31.8.2016)

10403575_1539377566300401_7996916155045361511_nДакле, људи нису аутотрофи, а нису ни пси. За крај, један видео који то прилично шармантно презентује.

Facebook video – 9gag: When you want something but you’re too proud to beg. ( ͡° ͜ ʖ ͡°) (1.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Коментарисали данашњи комбиновани пробни тест;
  2. информисали се које ће школе бити домаћини градског такмичења из биологије у Београду;
  3. добили смо тест за вежбање осмака;
  4. сазнали зашто људи не могу да буду аутотрофи;
  5. одгледали веома симпатичан видео.

Академија за природу

Најпре да вам проследим један позив.

Поштовани,

_biomiвелико нам је задовољство да вас обавестимо да је почело пријављивање за други циклус „WWF академије за природу“. Образовни програм WWF-а који зближава школе, природу и управљаче заштићених подручја део је пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“, а осмишљен је тако да наставници и ученици из основних и средњих школа науче како да живе на одржив начин и активно и креативно заштите природу.

„WWF академија за природу“ отворила је своја врата за пријем друге генерације полазника и будућих амбасадора заштићених подручја, а пријављивање ће трајати до 10. маја текуће године.

У пројекат је укључено 5 заштичених подручја: национални паркови Тара, Ђердап, Фрушка гора, специјални резерват природе Горње подунавље и предео изузетних одлика Авала.

Детаљне информације и критеријуме конкурса ћете наћи на страници:
http://www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/zasticena_podrucja_za_prirodu_i_ljude/edukacija/

Видео позив погледајте на

Срдачан поздрав и радујемо се вашим пријавама,

WWF тим

Пропратна документација: Позив за школе

А ако се већ спремате за један квалитетан рад, треба адекватно и да се обучете. Препорука наше колегинице Светлане Конта је јакна коју можете да видите на следећем сајту.

Teespring.com: Limited edition!! (приступљено 7.4.2017)

41TUOHnRLIL._SX342_Ако вас занима шта пише на јакни, а не знате најбоље енглески, превешћу вам. „Све жене су рођене једнаке, али само најфиније постају биолози.“ 🙂 Следеће о чему ћемо причати није чињеница као што је ова била, али ако се испостави да јесте, кафопије ће комотно моћи да пију шта год пожеле (осим кафе, наравно). Наиме, у следећем тексту се тврди да испијање кафе може да спречи оштећења јетре услед испијања алкохола. Уколико пијемо две шоље дневно шансе од обољења јетре смањују се за 43%.

IFL Science: Drinking Coffee May Protect The Liver From Alcohol Damage (25.2.2016)

Уз кафу иде и цигара, али њој никако не бисмо могли да нађемо оправдање. Док кафа има нека лековита дејства, цигарете имају само штетна. Чак и на начине на које не бисмо ни помислили, а то приказује следећи видео. 🙂

Следећи видео је значајније озбиљнији, а на исту тему.

Фејсбук видео – Биологија – лако и занимљиво: Сваки пут кад повучете дим, кроз ваше тело за пар секунди проциркулише крв прљава токсинима (8.4.2016)

Нездраву пушачку навику свакако треба победити, а текст за крај нас учи како да победимо несаницу.

b92: Савети који ће вам помоћи да победите несаницу (19.12.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. unnamed1Добили смо прилику да учествујемо у сјајном еколошком пројекту;
  2. одабрали јакну за овај прелазни период;
  3. сазнали нешто ново о кафи;
  4. погледали један симпатичан и један забрињавајући видео против пушења;
  5. научили како да победимо инсомнију.

Ноћ резервисана за биологију

8a7bc648aaf0004a562581485c4659baa9da76b5_hqНајпре желим да вам проследим један леп позив који нам стиже са Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. И ове године организују Ноћ биологије и много занимљивих радионица очекује наше ђаке, а пре свега средњошколце завршних година пошто ће се бавити и пријемним испитима. Иако у позиву пише да је рок за пријаву 25. март, још увек није касно да их контактирате и пријавите се да присуствујете.

Ноћ биологије 2017 (за 21.4.2017)

То ће се дешавати по ноћи, а следећи видео (иако фасцинантан) дешава се током дана.

Facebook video – Enchanting Nature: On a scale 1 -10 how lovely is this video! (25.3.2017)

Следећи видео направила је ученица наше колегинице Виолете Милосављевић.

Виолета има Фејсбук страну „Нећу кесу – чувам природу“ где можете пронаћи мноштво објава налик овој, а које могу бити инспирација за неки наш рад на часовима у осмом разреду. И пре него што вас препустим разгледању те Фејсбук стране, да се надовежем на причу о отпаду коју је започела Виолетина ученица.

public-interest-public-awareness-ads-1

Много отпада је од пластике, која се сматра свакаквом, али не и биоразградљивом. Макар док научници нису дошли до запањујућег открића: ларве инсекта Tenebrio molitor могу да је једу! Наиме, хранили су те ларве (укупно стотину њих) са по четрдесетак милиграма стиропора сваки дан (што би била величина једне пилуле). Испоставило се да су ларве, уз помоћ микроба у органима за варење, успели половину пластике да конвертују у угљен-диоксид, а потом су избацили екскрет сачињен од биоразградивог остатка. При томе су ларве биле једнако здраве као и оне које су се храниле уобичајеном храном, а екскрет је, изгледа, такође довољно здрав да би могао да се користи као ђубриво. Но, за ово потоње је потребно још доказа, тврде научници.

IFL Science: Plastic-Eating Mealworms Could Help Reduce Landfill Waste (30.9.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mshsx9tyC91stnucso1_400Добили смо позив за „Ноћ биологије“;
  2. одгледали симпатичан видео;
  3. видели рад ђака наше колегинице из области заштите животне средине;
  4. прегледали смо сјајну Фејсбук страну наше колегинице;
  5. прочитали смо занимљивост о могућностима разградње пластике.

 

Облак ознака