Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-такмичење’

Још један чланак о републичком такмичењу

У моју редакцију (коју немам) пристигао је записник са трибине која је одржана дан пре наше основношколске трибине, а за колеге из средње школе. Наиме, њихово такмичење се одржало један дан раније.

Записник

downloadРепубличко такмичење из биологије за ученике средњих школа одржано је 25. маја на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Док су ученици трећег и четвртог разреда средње школе решавали тест, наставници су присуствовали Трибини о правцима развоја/модалитетима такмичења у наредном периоду у складу са новим планом и програмом наставе биологије у трећем циклусу образовања – идеје и мишљења наставника. Трибину је организовао Комитет за образовање СБД, а модератор је био Горан Милићев, члан  Комитета за образовање СБД и професор биологије у XIV београдској гимназији. На самом почетку, истакао је да се досадашњи  модел такмичења чини сасвим превазиђеним јер уместо да ученике подстичемо  на размишљање, тестови готово искључиво проверавају меморију ђака тј. способност да запамте што већи број података. У данашње време, када се до већине таквих информација лако може доћи на интернету, овакав вид тестирања ученика постаје сасвим бесмислен. Осим тога, по његовом мишљењу, кључни мотив за такмичење је ослобађање од пријемног испита на факултетима, што у просеку само троје ученика оствари, чиме је у потпуности обесмишљен уложени труд великог броја како ђака, тако и наставника.

Дискусију је започео др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета у Београду, такође члан  Комитета за образовање СБД. Он сматра да задаци на будућим такмичењима, за ученике који раде по реформисаним програмима наставе биологије, треба да буду налик задацима на ПИСА тестирањима, те да ученици треба да буду тестирани у складу са међународним стандардима. Нагласио је да наши ђаци постижу слабије резултате на поменутим тестирањима што иде у прилог оваквом виду задатака, али истакао и бојазан по питању наших компетенција за израду оваквих задатака. Један од предлога присутних колега био је да Министарство организује озбиљну обуку за израду оваквих задатака.

Као један од кључних предлога, подржан и од стране модератора, издвојен је предлог студије случаја која би кроз тимски рад омогућила нови приступ коришћењу и вредновања информација. Наш, али и други, сродни факултети могли би да формулишу неколико конкретних проблема овим поводом, а по мишљењу Горана Милићева, ученицима би у припреми за овај вид проблемског приступа помогао и нови изборни предмет Примењене науке. Наравно, овај приступ иницирао је бројне недоумице и питања – како изабрати децу за студију случаја, да ли ученици треба унапред, неколико дана раније да буду обавештени о проблему којим ће се бавити (са чим се нису сложиле колеге из мањих места јер сматрају да би деца из већих центара била у предности) или да се на самом такмичењу формирају тимови, а чуло се и мишљење да све што ученици раде треба да се жирира и процењује на истом месту, од стране исте комисије. Као пример на који се можемо угледати, поменуто је овогодишње такмичење за средњошколце организовано на Технолошко-металуршком факултету. Такође, указано је на могућност да се угледамо на међународна такмичења овог типа. Један од предлога био је и да се направе питања у складу са исходима за тест, а да други део такмичења буде проблемски, који би ђаци јавно бранили. Предлог који се издвојио јесте да такмичењем треба проверавати шесту област стандарда постигнућа „Посматрање, мерење и експеримент у биологији“, са акцентом на стандардима 3.6.2 и 3.6.3 који су врло мерљиви. На трибини се могао чути и став да какав год да буде будући модел такмичења, мора постојати јасан оквир за ученике и наставнике, у виду приручника, макар бројао и хиљаду страна.

Као једно од могућих решења, на крају трибине, спонтано се издвојио предлог да на градском/окружном такмичењу ученици решавају тест са задацима који би били слични ПИСА тестовима, а којима би била проверавана и шеста област стандарда постигнућа, док би се на  републичком такмичењу ученици бавили студијом случаја, када би имали 2-3 сата да припреме и предају у писаној форми неку врсту истраживачког тимског рада који би затим бранили. Ипак, у случају републичког такмичења, а посебно због критеријума за формирање тимова, могуће решење је да ученици пре подне раде елиминациони тест који би био филтер за тимски рад поподне.

Сви присутни учесници трибине били су мишљења да следеће две године такмичење за трећи и четврти разред треба да се реализује по старом моделу, а за генерације које су започеле школовање по реформисаним програмима неопходно је осмислити нови модел такмичења, који би најпре био пилотиран.

Поред дискусије о моделу будућег такмичења, више колега указало је на неправедан систем награђивања ученика и доделе диплома, те да се по овом питању треба угледати на организаторе такмичења из других предмета.

На основу мишљења која су се на трибини могла чути, Комитет за образовање СБД формираће предлог новог модела такмичења, који ће упутити УОСБД.

Ана Блечић

професор биологије у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас“

Члан УО СБД

Још мало о основношколском такмичењу

Много хвала колегиници Ани, а оно што нисам урадио у претходном чланку ред је да урадим у овом. На такмичењу основаца десило се много лепих активности и штета је не поменути их.

Мале и велике посетиоце је на самом почетку, како су пристизали, дочекала Марина Дрндарски и њене бубице. 🙂 У питању је диван пројекат, па сам замолио Марину да нам објасни о чему се ту радило.

У оквиру пројекта „Предузетништво у основној школи“, ученици/-це ОШ „Дринка Павловић“ су направили пет „хотела за инсекте“ (један хотел је поклоњен ОШ „Пресерје“ из Словеније, један ће бити поклоњен Пределу изузетних одлика Авала, Ботаничкој башти „Јевремовац“, један се поставља у дворишту школе „Дринка Павловић“…)
На тераси између два завода, желели су да промовишу свој пројекат, али уједно и да скрену пажњу на угроженост инсеката опрашивача како у Србији, тако и у свету. Својим вршњацима који су дошли да се такмиче, објаснили су значај инсеката за природу и човека, њихову грађу, које врсте инсеката посећују одређене „собе хотела“ и која је уопште улога хотела за инсекте.

 

 

Касније, ђаци су могли да изаберу неку од следећих активности.

IBI_170px

Oдeљeњe зa eвoлуциoну биoлoгиjу:

– „Еволуција у лабораторији“ – експерименти на пасуљевом жишку: др Урoш Сaвкoвић, нaучни сaрaдник, др Mиркo Ђoрђeвић, нaучни сaрaдник, Леа Влајинић, сарадник у настави
– Пoсeтa узгajaлишту тритoнa: Triturus sp. кao мoдeл-oргaнизaм зa истрaживaњa у лaбoрaтoриjи и прирoдним пoпулaциjaмa: др Aнa Ивaнoвић, ред. проф., Tиjaнa Вучић, истраживач сарадник

Oдeљeњe зa физиoлoгиjу биљaкa:

– Пoсeтa стaклeнику кojи прeдстaвљa нaучну бaзу зa истрaживaњa улoгe свeтлoсти и хoрмoнa у рaстeњу и рaзвићу биљaкa: др Снежана Милошевић, виши нaучни сарадник

t-1525419775

Групна посета и обилазак баште уз предавање стручних водича.

kisspng-jevremovac-javni-akvarijum-i-tropikarijum-beograd-beograd-5b28cc9fcdd857.5413791415294004798432

Групна пoсeта сa прeдaвaњимa и eдукaтивним филмoвимa (у пратњи студената-волонтера Биолошког факултета):
– Oбилaзaк Aквaриjумa у трajaњу oд oкo 30 минутa сa вoдичeм.
– Прикaзивaњe eдукaтивнoг филмa сa сaдржajeм кojи је усклaђeн узрaсту ученика у трajaњу oд oкo 30 минутa.
– Сликaњe пoрeд aквaриjумa и слoбoднe aктивнoсти.

logo2

Организована је радионица „Преко ДНК до северног пола“. Ова радионица се иначе одржала у оквиру пројекта „Мај месец математике“ и није једина која је у вези са биологијом. Радионице нису предвиђене недељом, али баш за наше ђаке који су се тога дана такмичили учињен је изузетак.

Иначе, радионице трају до 31. маја, па има времена још пар дана да их обиђете.

ЦПН: М3 – Отворене радионице (до 31.5.2019)

И…

Треба поменути да су победници овогодишњег такмичења, како ђаци, тако и њихови ментори, добили низ лепих поклона са логом Биолошког факултета, али се један поклон баш издвојио. Телевизија „Brainz“ ће направити емисију о сваком ђаку и наставнику, уколико они то буду желели (другим речима, ако нису сувише стидљиви 🙂 ).

 

Надам се да ћу имати могућности да пренесем те емисије путем блога, али свакако честитам свима њима на сјајним резултатима.

Републичко такмичење 2019.

Пролог

dav

Сви ђаци су, осим похвалнице за учешће, добили и овакве фасцикле са брошурама. Леп знак пажње, нема шта.

Завршено је и овогодишње такмичење из биологије. Неки ће рећи напокон јер готово је крај године за осме разреде. Но, готово је и ево тестова…

…а ранг можете наћи на добро познатој страни Биолошког факултета Универзитета у Београду. Остало ми је још да честитам свим учесницима, као и победницима и њиховим менторима.

Но, ту није крај. 🙂

Трибина

Док су ђаци решавали, наставници су учествовали на трибини коју је организовао факултет. Трибина је имала поприличан назив и дуго ми је требало да га препишем:

Трибина о правцима развоја модалитета такмичења у наредном периоду у складу са новим планом и програмом наставе биологије у другом циклусу

У име факултета наступио је др Срђан Стаменковић, а модератори су били наставници мр Ана Ђокић Остојић (ОШ „Свети Сава“ у Крагујевцу) и мр Милена Цветковић (ОШ „Сретен Младеновић Мика“ у Нишу). Све троје су чланови Комитета за образовање СБД-а.

Пре било какве дискусије на тему, Милена је направила једну ретроспективу такмичења почевши од 2012. Како је то изгледало, видећете у презентацији.

 

Након ове презентације, кренула је дискусија. Неки наставници су иступили у име својих општинских актива, док су други говорили у своје име. Др Срђан Стаменковић је захтевао да се дају печатиране и потписане изјаве, односно предлози и примедбе наставника, али се од тога одустало јер то није тражено у обавештењу пренетом и на сајту СБД-а и на овом блогу.

Пре него што почнем да кажем да је велика сала на зоологији била крцата, о чему сведоче и фотографије које ћете разгледати у тексту. И, напокон, почињем.

Представници Котежа: Предлог је да 10 % ученика на нивоу округа добије дипломе на градском такмичењу и то тако што ће се „одвојити“ по 3,3 % за сваку награду.

Представник Ниша (Милена): Предлог је да се врати стари начин рангирања (71, 81, 91) из више разлога, а најважнији је што ђак пролази из нивоа у нови ниво такмичења, а да притом не добије ниједну диплому. Колеге из Ниша су такође тражиле да се ретроактивно поделе дипломе. За такмичење следеће године су тражили да учествују само 7. и 8. разред због нових програма, али и да се такмичење измести из Београда и да датуми не буду овако касно – буквално на крају школске године.

Представник Ариља: Сагласни су да је ранг нефер из више разлога, па и због аплицирања тих ђака за ђака генерације у сопственим школама.

Представник Крагујевца (Ана): Такође су се сагласили да је ранг нефер, без обзира на толерантан став према малим срединама. Залажу се за оно старо рангирање. За 5. и 6. разред предлажу смотру, а не такмичење, на којој би ђаци радили пројекте. Јасно им је да је тешко то све вредновати и гарантовати да ће то бити самостални рад ђака.

 

 

 

Представник Ужица: Не буне се за пласман, може да се пласира и мањи број ђака, али се противе подели диплома. Сматрају да је сулудо да се дете пласира без дипломе. Може да се разговара и о вишем прагу, рецимо 75 или 80 бодова. Углавном, ако пропозиције остају, наставници из овог града су најавили своје повлачење из даљег такмичења. Напросто не пристају на овакав статус у односу на друге предмете.

Представник Панчева: Констатовали су такође да на такмичењима из математике, физике и хемије ђаци добијају значајно више диплома, па се на та такмичења и одлучују. Предложили су да уз прва три места постоје и награде (прва, друга, трећа).

Представник Лазаревца: Што се тиче пласмана ђака из малих места треба да постоји неки праг за број бодова, како се не би пласирали и они са заиста малим бројем бодова. У реду је мотивисати ђаке из малих места, али овакав систем демотивише ђаке из великих градова. Предложили су да се организује такмичење само за ђаке 7. и 8. разреда док се не заврши циклус са увођењем новог програма.

Представник Ниша (Милена): Што се тиче ђака из малих средина, ако би постојао практичан, лабораторијски рад онда бисмо могли да разговарамо о (не)условима у којима ђаци раде. Овако, потребно је само да уче.

Представник Лазаревца: Тестови треба да мере способности, а не да буду „бубалачки“ и такав пример добрих тестова су ови у последњих три године. Дали су предлог да градска такмичења буду у истим школама где су се одржала и општинска. То би смањило далека путовања са којима се сваки пут суочавају наставници из приградских општина. Драгана Станишић се осврнула и на Анин предлог гледе пројеката и прокоментарисала како их је тешко вредновати.

Представник Панчева: Школе домаћини се суочавају са тим да такмичење финансирају из сопствених средстава.

 

 

 

Др Срђан Стаменковић: Још од 2016. добијен је „сигнал“ (није прецизирао од кога, прим.Метод) да такмичење не сме бити као такмичење из те године. Он сматра да је ранг од 20 % фер јер онда није важно колико ће тест бити тежак (па макар био као и тај из 2016). Тај проценат остаје и неће се ни повећавати, ни смањивати. Подсетио је наставнике да постоји и школско такмичење, а он одговорно тврди да се у 50 % школа не одржава и најавио је да ће школске управе вршити неку врсту надзора над тим. Он сматра да ђаци нису демотивисани, а у прилог његовој тврдњи је да тренутно четиристо ђака решава тест (овде је негодовање наставника било веома приметно, прим.Метод). Директни пласмани ем повећавају број ђака, ем не фаворизују велика места. Поменути праг мора бити „педагошки брањив“, а директни пласмани фаворизују места у којима „ми никада не бисмо радили“.

Др Срђан Стаменковић позвао се на стручно упутство министарства, али и на одлуке Управног одбора СБД-а, који инсистира на директним пласманима. Према поменутом упутству, директор може да подели дипломе у складу са статутом школе и на то је указао др Срђан Стаменковић. Изнео је податак да је прошле године подељено 12.000 диплома.

На ово је уследило питање наставница: Зар то није наш понос? Друго питање је било да ли је др Срђану Стаменковићу нормално да дете са 95 бодова не добије диплому. Он је одговорио да је није добило ни прошле године. И на ово су наставници бурно реаговали.

Др Срђан Стаменковић је рекао како дипломе ни до сада нису потписивали представници СБД-а. Што се њега тиче, нека се овде и договоримо да ће се дипломе поделити, али Управни одбор (нагласио је да није члан тог тела) то никада неће одобрити. Лично, он нема ништа против поделе диплома јер кад је он био координатор (прошле године) поменутих 12.000 диплома је и подељено, закључио је Стаменковић.

Поједине колеге су закључиле да је давање предлога бесмислено јер не наилазе на разумевање др Срђана Стаменковића. Он је објаснио да се предлози односе на наредну годину, никако ретроактивно. Ана и Милена су увериле присутне да су забележиле предлоге и да ће их изнети где треба (најпре су замолиле др Срђана да напише писмо Управном одбору, али, колико сам разумео, то се неће десити). Сумирале су да је 20 % најбољих за пласман проценат који је у реду, али да треба те ђаке некако наградити.

У другом делу излагања др Срђан Стаменковић је изнео идеју о будућим такмичењима за ђаке који раде по новом програму. Према његовој визији, то би требало да буду ПИСА задаци. Разлог је и тај што су наши ђаци слабији на овом тестирању. Но, запитао се да ли је ико од нас способан да направи довољно оваквих задатака.

 

 

 

Мр Светлана Конта: Предлог је да се нови програми „тестирају“ тек у 7. разреду. Позвала је наставнике да покажу више иницијативе.

Ја: Поставио сам питање који закључак да напишем на Блогу, пошто је потпуно нејасно остало шта да предложимо директорима гледе поделе диплома. Наиме, након излагања представника факултета, повела се (све)општа дискусија о томе шта урадити и како, па су се чули неки предлози, а и нису се чули. Уосталом, треба пренети свим школама у Србији шта да раде јер мислим да је то фер, а Био-блог као званичан медиј СБД-а то може да уради.

Др Срђан Стаменковић је дао предлог Ани и Милени да буду „револуционарно тело као Дејан Бошковић“ (апропо мог питања), те да оснују републички актив и изгласају одлуку. Сви наставници ту су довели децу на републичко такмичење и заслужују статус у том активу.

Милена: Истина је да је Управни одбор дао задатак Комитету за образовање да направи модел такмичења, али сама не може да донесе овакву одлуку.

Ипак, одлучено је да се поступи према стручном упутству. Но, о томе у закључку који следи.

Пролог још један

Као што видите, посао новинара није једноставан. Ако не постављате подобна питања одмах постајете „страни плаћеник“ или – у бољем случају – „револуционарно тело“. Но, нисам желео да вам се жалим (сам сам се прихватио, уосталом), већ да вас вратим који месец раније. Као што знате, моја школа је била један од домаћина (бео)градског такмичења. Тада је мој директор др Милан Пашић послао молбу следеће садржине Управном одбору СБД-а:

Молба СБД-у

На ову молбу добили смо и одговор председника тог одбора др Душка Благојевића, који преносим у целости:

УО СБД се са 11 гласова за и једним гласом против сагласио са одлуком директора школе да у складу са својим ингеренцијама и у складу са стручним упутством награди ученике. Толико од УО СБД.

Све ово време смо чекали са доделом диплома како бисмо видели шта ће да се одлучи на трибини, а како бисмо поступили у складу са осталим школама домаћинима.

Након трибине, позвао сам др Душка Благојевића и изнео му укратко оно о чему се причало на том скупу. Он ми је дао дозволу да објавим овај мејл и не види препреку да директори школа искористе своје дискреционо право.

Епилог

Некакав договор који је постигнут на трибини је да дипломе може да додели директор школе домаћина у складу са стручним упутством. Прилажем то упутство:

Стручно упутство за такмичења

Издвајам реченицу на четвртој страни:

Директор школе, у складу са статутом школе, може посебно да награди наставника и ученика за постигнуте резултате на такмичењу и смотри.

Ако се одлучите за ово, оно што треба да знате је:

  • дипломе потписује само директор школе, не и представник Српског биолошког друштва, што је Упутством прецизирано;
  • дипломе се не могу назвати по освојеним местима јер су она прецизирана Правилником. Предлог је да се дају „за освојени пласман“;
  • предлог је да се дају оним ученицима који су се пласирали за даљи ниво (логично с обзиром на претходни предлог);
  • како ће их школе вредновати, зависи од школа и њихових статута, односно Правилника о награђивању ђака.

Још ми је остало да похвалим организацију и захвалим се дивном домаћину др Драгани Миличић и њеном тиму. Свакако треба поменути да су имали помоћ студената који су били врло љубазни и предусретљиви и наставника који су се и ове године показали као ефикасни у дежурству и прегледању.

Ах, да. Морам још једном да поменем др Срђана Стаменковића. Пошто су наставници често наводили неравноправан став између такмичења из различитих предмета, рекао је да су хемичари своје пропозиције преписали од нас. (Додуше, они су их задржали и ове године.) Мислим се ја, па и ако је тако, као наставник тврдим да се увек преписује добар рад. Право питање је зашто смо ми одустали од њега. Мислите о томе, а ја…

…одјављујем се за вечерас.

Поздрав од вашег револуционарног тела

Окружно такмичење из биологије 2019.

7-small-flowersЗавршено је и овогодишње окружно, односно градско такмичење. Најпре је ред да објавим тестове, које можете пронаћи и на сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Постоји корекција кључа за седми разред и као одговор на прво питање признавало се и ако су ђаци одабрали дужицу.

Посебно објављујем ранг листе за град Београд јер, као што знате, такмичење се одвијало у три различите школе, пошто је проходност кроз град била отежана због одржавања Београдског маратона. Свака школа домаћин је зато имала непотпун списак, те би на сајтовима тих школа могао да се види тек део слике, да тако кажем. Комисија за такмичења са факултета је објединила сва три списка у један потпун. Зато објављујем ранг-листе за седми и осми разред и напомињем да је ова листа још увек прелиминарна. Чим добијем информације о пласираним ђацима за републички ниво, свакако ћу јавити.

Остало ми је још да се захвалим свим колегама на учешћу, а да похвалим све ђаке и честитам им на изузетном знању које су показали.

Општинско такмичење 2019.

tumblr_mlqpy0GAah1rngycgo1_500Овде можете преузети тестове и решења, који су преузети са сајта Биолошког факултета Универзитета у Београду:

Овде такође можете и дати своје коментаре, а мени је остало још само да честитам свим ученицима и њиховим наставницима на постигнутом успеху.

Школско такмичење 2019.

_mikt707yDw1r5c792o1_r1_250Аутор тестова је Дејан Бошковић, наставник из ОШ „Иво Андрић“ из Београда. Велику помоћ при изради теста за 7. разред имао сам од двоје колега: Иване Дамњановић из ОШ „Иво Андрић“ из Београда и Николе Арсића из ОШ „Др Јован Цвијић“ из Смедерева. Много захвалности дугујем и рецензенту тестова Марини Дрндарски из ОШ „Дринка Павловић“ из Београда, као и Хасиму Ибрахимовићу из Основне школе „Халифа бин Заид Ал Нахјан“ из Новог Пазара.

На следећим линковима можете преузети тестове.

Готово и републичко такмичење 2018.

tumblr_mti5glEzeO1sh9h80o5_250Као што већ знате, завршено је републичко такмичење из биологије. На друштвеним мрежама и уживо што сам чуо, колеге су похвалиле оба теста као врло лепа и што је битније, са логичким задацима где се инсистирало на разумевању и примени знања. У поређењу са градским такмичењем, сматрају колеге, ово је значајно квалитетније.

Ђаци су нам сви били препаметни и без обзира да ли су освојили награду или нису, сам долазак на републичко је већ огроман успех. tumblr_mm4oyceeJ21s2xab7o1_400Честитам свим ђацима и њиховим наставницима.

Ево их и тестови:

Тестови за седми и осми разред са кључевима

Тестови су преузети са сајта на коме ћете видети и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Републичко такмичење из биологије за основне школе, 2018. – Коначна ранг листа (27.05.2018)

Организатори су и овај пут припремили леп програм за ђаке који су дошли, па су, заједно са наставницима, могли да бирају између четири дестинације. Ја сам се одлучио за Музеј науке и технике где је била поставка „Од ћелије до домена“. Поставка је мала, али заиста импресивна. Модели који су тамо су фасцинантни, а информације које ћете тамо чути су скроз занимљиве. Разговарао сам са Наташом Ђорђевић, студенткињом са факултета која сјајно објашњава разлику између прокариотске и еукариотске ћелије. Давно нисам видео бољу илустрацију која прати ту причу, а ту су и сјајни џиновски модели ћелија. Мало сам и фоткао, али нисам све јер вам желим да одете са ђацима и уверите се и сами колико је добро.

Када поменух импресивне моделе и рад студената, имам још један сјајан, мимо изложбе, али пре тога док још нисмо изашли из еволуције, да завршимо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

И обећани модел за крај дело је Дијане Крстески.

Дијана Крстески

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

  1. Погледали смо (још једном) тестове са републичког такмичења;
  2. честитали смо свим учесницима;
  3. посетили смо изложбу „Од ћелије до домена“, а ако нисмо, морамо јер штета је пропустити;
  4. завршили смо са читањем књиге „Биологија и креационизам“;
  5. дивили смо се моделу анатомије морског јежа.

Окружно такмичење 2018.

_mpuooyQbkE1qfmj62o1_400Тестови и решења такмичења из биологије преузети су са линка Биолошког факултета Универзитета у Београду.

 

Облак ознака