Сајт за наставнике биологије

Архива за категорију ‘био-такмичење’

Општинско такмичење из биологије 2023.

У недељу 19. марта је одржано општинско такмичење. Општи утисак је да ово такмичење неће бити упамћено као добро и чак га поједине колеге упоређују са оним познатим од пре седам година које је тада подигло велику прашину. Но, да кренемо редом.

А ред налаже да најпре објавимо тестове и кључеве.

Уз ово иде и допуна кључа за 5. разред:

  • 13. задатак под 1) се признаје свакако јер у самом задатку је пропуштен део са појмовима, а под 2) и под 3) се признају бројеви без обзира на редослед;
  • 16. задатак под 2) носи по 2 бода за назив органа и по 1 бод за сваки број. 

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Преносим мишљења колега.

10393592_596386063810529_2683138094743824737_nПети разред

Очекивања су да тестови за 5. и 6. разред буду растерећенији јер је то узраст где баш треба форсирати популаризацију биологије, али оваквим тестовима се изгледа постигао контраефекат. 

У питању број 16 инсистирало се на људским органима, иако је анатомија и физиологија људског тела програмом предвиђена тек за наредну годину. Питање број 2 није коректно и могли бисмо дискутовати да ли се тачан одговор налази међу понуђеним дистракторима, а дискутабилно је и питање број 7; резултати и дискусија треба да претходе закључку у научном истраживању, а не обрнуто што је дато у кључу. У 12. питању у уводном тексту се каже да птице лете с јесени на југ, али је у одговору требало написати да се то дешава зими. Та одредница „с јесени“ није баш најјаснија који временски период заиста обухвата.

Шести разред

Овај тест је више критикован него тест за пети. У питању број 7 се појављују рибозоми иако их шестаци не уче. Такође, колеге сматрају и да је питање број 2 претеривање јер се помиње дезоксигенисана крв. Задатак број 8 је сигурно садржавао грешку у кључу јер када крошња дрвета заузима облик заставе то није реакција, већ акција: ветар делује на дрво, а не обрнуто. Да је наведен пример да шуме ублажавају налете ветра, тада би то већ био утицај живе на неживу природу. Ако ћемо баш да цепидлачимо у питању број 13 и бројем 2 су такође обележене и лажне ножице (свеједно је да ли имају хранљиве вакуоле или не, цитоплазма се прелива у њих). Примедба је и да је 15. задатак из области наслеђивања и еволуције која није била предвиђена Правилником. 

Седми разред

_ChrysanthemumСедми разред је мање критикован у односу на шести и осми. Задатак број 5 се испоставио проблематичан јер су ђаци обележавали алеле латиничним словом х. Х и х пишу се исто (за разлику од А и а) и тешко је било рећи да ли су ђаци написали два мала или два велика слова, тако да је сваки хомозигот са таквим избором слова био – тачан. Можда је било боље да су аутори задатка понудили симболе. У задатку број 11 ако се загледате у слику обележену бројем 4, веома је тешко одлучити се између гаметофита и спорофита јер су присутна оба. У задатку број 14 се тражило да се наведе број молекула ДНК, што јесте добро питање, али није примерено узрасту. Седми разред није ушао довољно у хемију, а о макромолекулима да не говоримо. 

Осми разред

Тест за осми разред је оставио утисак због начина бодовања. Осмаци су масовно губили бодове на питању број 15 које се бодовало са фантастичних 14 бодова. То би имало смисла да се вредновало свако поље по два бода, али је тачан одговор подразумевао искључиво правилан низ. Још једно чудно бодовање је било за задатак број 7. Питање је вишеструког избора, али је једино носило 6 бодова. Изгледа да су аутори сваку наведену болест бодовали са по два бода, иако је било потребно заокружити слово испред комбинације три болести, а не сваку болест понаособ. 

Колеге сматрају да су микротубуле у питању број 2 ипак претеривање, а да задатак број 4 није коректан. Бицепс и трицепс раде антагонистички, али само ако су у истој руци што у захтеву није дато. Могуће је да се бицепс једне руке и трицепс друге истовремено згрче. Такође, дисање и фотосинтеза нису баш скроз супротни процеси, иако изгледа да јесу. У фотосинтези се троши светлосна енергија, али се при дисању ствара хемијска. Питање број 13 је интересантно. За симптом замућење рожњаче потребно је било написати да је у питању катаракта иако је катарка стање када се замути сочиво. Колеге су пронашле на медицинском сајту да се замућење рожњаче може десити приликом коњуктивиса (додуше, само код неких људи), па би ова болест била једино решење без материјалне грешке.

Највише је коментарисано питање број 16 чија је тема била еволуција човека. Када су колеге уложиле приговор да према правилнику област Наслеђивање и еволуција није била предвиђена за овај ниво такмичења, одговор је био да ова лекција припада Пореклу и разноврсности. То заиста звучи натегнуто, а ни колеге нису убеђене у то. Поједине колеге су поставиле питање зашто у 18. задатку ауксин не би могао да буде тачан одговор. 

Општи утисак

Колеге које су сумирале су изјавиле да су питања била набацана, бодовање баш лоше и мање битна питања носила су велики број бодова, док су значајнија била вреднована мање. Области су биле шире од оних које је предвиђао Правилник за такмичења. Да не буде све црно, неке колеге су похвалиле нека питања која јесу захтевала логичко закључивање и била су на вишим когнитивним нивоима. Ипак, преовладава утисак за све тестове да су били лоши, те не баш у циљу популаризације наше науке. Због свега тога, колеге и ђаци се надају да ће се праг спустити, тим пре што пласираних ђака има значајно мање у односу на претходне године. Да ли ће то бити, одлучиће СБД, а ја вас поздрављам до идуће недеље осим ако не буде неких хитних вести. Свим учесницима – ђацима и њиховим менторима честитам на раду и ангажовању. 

 

Информације за такмичење за средњошколце

Прошли пут смо имали информације за медицинске школе у Београду, а овога пута др Мирослав Живић, председник СБД-а, послао нам је информације за све средњошколце.

bio04 važne informacijeВажне информације

Окружно такмичење из биологије за средње школe биће реализовано у сарадњи школа домаћина окружног такмичења и Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Према Календару такмичења ПМФ у Крагујевцу је задужен и за реализацију републичког такмичења. Све информације ће бити доступне на адреси https://www.pmf.kg.ac.rs/

Контакт мејл адреса је takmicenje@pmf.kg.ac.rs

bio04 projektiПројекти

tumblr_n090elccB41s31ttxo1_250Осим такмичењима и ми и ђаци можемо да се бавимо и лепим пројектима. На један такав позива нас Друштво за заштиту птица, али овог пута птице нису у питању.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Да, бре – прикључи се попису даброва! (2.3.2023)

bio04 naukaНаука

Немам баш неких интересантних чланака о дабровима, али имам о птицама, а заправо чак ни о њима. 🙂 Ако вама није познат цртаћ „Пингвини са Мадагаскара“, вашим ђацима вероватно јесте. Чланак се бави тиме у чему је цртаћ погрешио када су се пингвини сукобили са хоботницом, а у чему је погрешио. 

Scientific American: 7 Surprising Things Penguins of Madagascar Gets Right About Octopuses—And 4 It Gets Wrong (18.12.2014)

Хоботница која се у филму зове Дејв се често маскира у другу животињу. У стварном свету, октопод имитатор (Thaumoctopus mimicus) савија своје тело и чак плива као мање укусне биљке и животиње. И многе друге врсте користе разрађену камуфлажу боје и текстуре да би се сакриле од предатора – и плена. Филм, наравно, ово доводи до екстрема и има хоботницу Дејва која се представља као људски научник по имену др Октавијус Брејн.

Са друге стране, филм има и грешке. Ниједан страшни зликовац не би био потпун без његове војске поданика. А хоботница Дејв има своју легију лојалних главоножаца који испуњавају његове налоге. Али хоботнице нису баш способне за сарадњу. Оне су способније за канибализам. Неки сајтови називају војнике главоношце из овог филма „лигње“ (у питању је енглеска игра речима – squid су лигње, а squad је одред, прим.метод). По правилу, лигње су много социјално толерантније од врста хоботница. Али то не значи да они граде борбене снаге.

Свакако занимљив текст, а и занимљива идеја за наставу: да у цртаћима тражимо тачне и погрешне представе о животињама.

bio04 sa časovaСа часова

Цртаћ је понегде био у праву, негде је грешио, али у раду наших колегиница нема грешке. Данас вам представљам моделе делова ћелије (ђаци Оливере Коларић), сјајно дизајниране записе лекција у свескама (ђаци Душице Александров) и фото-хербаријум и ботанички рад (ђаци Љубице Савић).

Уживајте, а ми се видимо следеће недеље. 

Информације за медицинске школе

На почетку имам информације за средње медицинске школе у београдском округу.

bio04 važne informacijeВажне информације

За гимназије и средње медицинске школе у Београду и београдском округу домаћин овогодишњег окружног такмичења је XIII београдска гимназија. Према пропозицијама СБД-а рок за слање пријава је 1. март 2023. Колеге треба да пошаљу пријаве на мејл школе домаћина: trinaestbggim@orion.rs

bio04 naukaНаука

_1002118619900746_7525254768279215380_nДо окружног, али и до општинског и даље има времена, па можемо на блогу да кафенишемо и о неким лакшим темама. Ипак, не би требало да претерујемо са кафенисањем јер научници кажу да они који воле црну, јаку кафу – склонији су томе да постану психопате.

IFL Science: Study Claims People Who Like Their Coffee Black Are More Likely To Have Psychopathic Tendencies (13.20.2015)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

С обзиром на то да је заладило, можда је ипак боље да се одлучимо за чај са лимуном. Или, ако желимо више витамина Ц (а и он добро дође сада) можда је бољи чај са кришком наранџе? Шта од та два, одговориће нам ђак Славољуба Тоскића.

bio04 sa časovaСа часова

Вредни су Славољубови ђаци, али и ученици наших колегиница. Цветне аранжмане правили су ђаци Наташе Јановић, моделе ћелија Лидије Лончар Павловић, а фосиле Сање Урошевић Парезановић.

За који год напитак се одлучили, уживајте, а ми се видимо ускоро – најпре на блогу, а потом и уживо на такмичењима. 

Заштићено: Школско такмичење 2023.

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Правилници за такмичење 2023.

Др Мирослав Живић, председник Српског биолошког друштва, послао нам је обавештење да су правилници за такмичења завршени, усвојени и објављени.

Важне информације

Правилних за такмичење из биологије за основне школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.
Правилних за такмичење из биологије за средње школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.

Институције и организације

Осим такмичења, основце очекују и лепе научне радионице. Радионице су бесплатне и осмишљене су да помогну слабије развијеним градовима и општинама, па предност имају школе ван територије Београда. Раде их доктори наука са ИБИСС-а у сарадњи са Центром за промоцију науке. Контакт имате на промотивном паноу, а овде је линк ка инстаграму где су фотографије са прошлих радионица да видите како све то изгледа.

Са часова

Радионице носе назив „Ћелија за сваког“, а ова рубрика се такође бави ћелијама јер су њихове моделе правили ученици колегинице Наташе Соскић. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе делова људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков имали су врло креативне идеје да прикажу циклусе развића појединих животиња. 

Корисни материјали

Наш Колега Славољуб Тоскић и његови ђаци баве се свиме: од ћелије до биосфере. Овај пут су са нама поделили презентацију о грађи ока. Уживајте у предавању (које нам за часове добро дође), па се видимо ускоро.

Републичко такмичење из биологије

Прошло је и републичко такмичење из биологије и као што ред налаже најпре објављујем тестове које су ми послали организатори.

Корисни материјали

Реч наставника

По мом мишљењу тестови су на овом нивоу такмичења били значајно бољи у односу на претходне. Било је задатака око којих треба и да се замисли и да се знање примени. Задаци су били чисти и није било недоумица. Пошто сам био прегледач морам да кажем да се водило рачуна о регуларности и да су се тестови пажљиво прегледали. Шта рећи осим да сам дванаест тестова прегледао готово три сата, баш као и сви остали у сали.

Организација на факултету је била добра, тим пре што је током другог дана (када сам ја био) било преко 400 такмичара. То је требало организовати, а успешно је и организована и посета Ботаничкој башти иако је време било варљиво.Ваше утиске свакако можете оставити у коментару овог чланка.

Користим ову прилику да се захвалим организаторима, а и да честитам свим учесницима јер доћи до републичког такмичења велики је успех.

Из штампе

Иако смо завршили велики посао, ово тестирање није последње. Предстоји нам завршни тест који ће, изгледа, само још ове године бити у овом облику.

Данас: Мења се комбиновани тест на малој матури? (2.6.2022)

Још један новински наслов који ми је привукао пажњу:

РТС: Смањује се број студената у Србији – који су разлози за то (2.6.2022)

Са часова

Из новог текста издвајам: „Ново време доноси и нове тенденције. Све је веће интересовање за ИТ, док незаинтересованост за наставничку професију постаје константа.“ Изгледа да ће наставници постати ретка професија, а добри наставници још ређа. Ипак, у настави биологије их још има.

Ђаци Јелене Симић правили су моделе ћелија, а ђак њене презимењакиње Жељке Симић фото-хербаријум. Еколошки панои дело су ђака Маријане Пауновић.

Још једна информација о такмичењу

Преносим писмо др Мирослава Живића у целости:

Српско биолошко друштво је одлучило да ће се републичка такмичења како за средње, тако и за основне школе одвијати искључиво код домаћина, ПМФ у Новом Саду и Универзитета у Београду – Биолошког факултета.

Иако је било захтева да се због преклапања са другим такмичењима омогући израда тестова из биологије на местима где се одвијају та такмичења, после разговора са њиховим организаторима закључено је да би то могло довести у питање регуларност читавог такмичења из биологије. Како ће око 1300 ученика бити укључено у Републичко такмичење из биологије било би веома неодговорно да се због релативно малог броја ученика доведе у питање његова регуларност.
Веома нам је жао што вредним учеицима који су постигли изузетан успех из више од једне области не можемо изаћи у сусрет и омогућити им да своје потенцијале реализују у потпуности, али се надамо да ћемо наићи на разумевање код наших колега имајући у виду да је основни разлог за то жеља СБД да се један од његових основних задатака – организација такмичења из биологије приведе крају на регуларан и најбољи могући начин.

Пуно поздрава,
Мирослав Живић
председник СБД

Ја бих да додам да желим пуно среће седмацима сутра и осмацима прекосутра на републичком такмичењу. Поздрав до скорог виђања.

Живот у кристалу

Иако су школе добиле инфо о сатници, ево да ту информацију имате и овде.

bio04 važne informacijeВажне информације

Можете преузети сатницу активности овде:

Сатница за седми разред (28.05.2022)

Сатница за осми разред (29.05.2022)

Такође, из СБД-а је упућен позив наставницима да помогну да се та два дана лепо реализују, па да се укључимо у дежурство и прегледање.

bio04 metodikaМетодика

36295910_1571419802969726_4250039343923593216_nКад смо већ код тестова који нам предстоје, чини се да је још увек велика непознаница ИОП, али и други прилагођени програми и индивидуализација. Обично наставници кажу да је индивидуализација потребна, али да она пада у воду када на ред дођу национална тестирања. Тестови су исти за све и захтевају она знања која стиче већина ученика, а садржи их програм који није прилагођен појединцу, већ целој генерацији. Како научити ђака прилагођено – оно што он може, али опет да га не ускратимо у односу на другу децу? Са овом дилемом сусрећу се и иностране колеге и следећи текст се бави тиме.

Edutopia: Myth-Busting Differentiated Instruction: 3 Myths and 3 Truths (8.7.2014)

У тексту се каже да све у образовању мора проћи кроз филтер тестирања како би школе могле да пријаве резултате широј заједници о томе колико добро ученици тестирају. Ако ови тестови процењују овладавање државним и заједничким стандардима, онда су ученицима потребна висококвалитетна искуства учења која развијају њихово разумевање и примену ових компетенција учења. Када покривање садржаја постане фокус, сви губе. Да би научили, ученицима су потребне аналитичке и емпатичне вештине наставника. Само зато што је садржај покривен не значи да су ученици научили. Диференцирана настава ангажује ученике на успешним путевима за савладавање циљева учења.

bio04 sa časovaСа часова

Наставници биологије постижу изузетне циљеве и потврде тога видимо сваке недеље у Биолошком блогу.

Погледајте само како су направили фосиле ученици Данијеле Савић, заиста фасцинантно. Такви су и модели бичара и трепљара ученика Марије Шапоњић, а прелепе су и слике од гранчица и шишарки које су користили ђаци Наташе Јановић.

bio04 naukaНаука

Попут наставе, ни наука нема граница. Научници су недавно објавили запањујуће откриће древних ћелија прокариота и алги – које би потенцијално још увек могле да буду живе – унутар кристала камене соли старог 830 милиона година. Након толико времена истраживачи планирају да разбију кристал у нади да ће открити да ли је овај древни живот заиста још жив. tumblr_static_3rdsik07cagwg0goog44goscoПрвобитно објављено у часопису „Геологија“ раније овог месеца, научни тим је користио избор техника снимања како би открио добро очуване органске чврсте супстанце закључане у течним инклузијама уграђеним у комад камене соли, такође познат као халит. Они тврде да ови објекти необично личе на ћелије прокариота и алги.

Кристализована камена со није способна да сама одржи древни живот, тако да потенцијални микроорганизми нису једноставно закључани унутар кристала, као мрав заробљен у ћилибару. Како се кристали камене соли формирају испаравањем слане морске воде, они могу заробити мале количине воде и микроскопских организама у примарним течним инклузијама. Видео снимак овог невероватног кристала можете видети у чланку. Обратите пажњу на то како се мехур може видети унутар кристала док га истраживач нежно помера – у овој малој шупљини испуњеној течношћу пронашли су потенцијалне наговештаје живота.

IFL Science: Scientists Want To Open 830-Million-Year-Old Crystal With Potential Life Inside (26.5.2022)

Право питање је да ли треба да га разбију? Мислите о томе, а ми се ускоро видимо наново.

 

Наставници ментори и деца научници

Најпре да потврдим вест коју сте већ чули и која је коначна, а због великог броја учесника на овогодишњем републичком такмичењу из биологије за седмаке и осмаке.

bio04 važne informacijeВажне информације

Вест преносим у потпуности са сајта Биолошког факултета у Београду:

Додатни термин за Републичко такмичење из биологије за основне школе
 
10247482_10203710992523162_5537119070641967958_nЗбог великог броја учесника Републичког такмичења из билогије за основне школе такмичење ће се одржати у два дана и то:
 
– Субота 28. 05. 2022. године (7. разред) од 12.00 часова.
 
– Недеља 29. 05. 2022. године (8. разред) од 12.00 часова.

 
Место одржавања такмичења у оба дана остаје исто – Биолошки факултет Универзитета у Београду.
 
Детаљна сатница активности у току сваког такмичарског дана биће накнадно саопштена.
 
Организациони тим такмичења

bio04 metodikaМетодика

То је било са београдског факултета, а са новосадског је пристигла молба да помогнемо будућој колегиници. Наново преносим део писма.

Добар дан, моје име је Јована Николић. Студент сам Природно-математичког факултету у Новом Саду, смер професор биологије. С обзиром на то да сам на завршној години, предстоји ми израда мастер рада. Определила сам се за област методике наставе биологије, а тема мог мастер рада односи се на менторски рад наставника природних наука са приправницима током њиховог увођења у посао наставника и припреме за полагање испита за лиценцу. Циљ мог истразивања је да се сагледа стање у пракси и анализирају изазови у професионалном остваривању наставника у улози ментора.

facebook_1616111203352_6778461684667833084Вама се обраћам са молбом за малу помоћ. Како би дошли до што већег узорка испитаника, а самим тим и релевантнијих налаза, у разговору са ментором добила сам предлог да Вам се обратим да попуните упитник који смо креирали за потребе истраживања. У питању је упитник „Изазови менторства у професионалном развоју наставника“ који можете попунити онлајн путем следећег линка:

Линк за анкету

Био-блог и ФБ група Наставници биологије су платформе на којима наставници из целе Србије свакодневно размењује искуства, идеје, наставне материјале и због тога верујемо да би путем њих анкета стигла до великог броја наставника што би за наше истраживање било изузетно значајно.

Желим да напоменем да је упитник анониман и креиран тако да мејл адресе испиатика нама ни у једном тренутку нису доступне, нити се чувају.

Унапред Вам се најлепше захваљујем на издвојеном времену.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

А да би наставници ментори имали ученике научнике, од помоћи може бити следећи сајт. 

СТЕМ експерименти: Деца као научници: Фотосинтеза помоћу кућних средстава и материјала (6.9.2021)

bio04 sa časovaСа часова

На часовима колега ученици раде и експерименте и још много тога лепог. На часу Оливере Коларић у питању је био експеримент са биљкама и уједно израда креативних саксија, а на часу Јелене Терзин правили су се модели ћелија који изгледају некако јестиво. На часу Наташе Соскић такође су правили моделе, али од пластелина. Уживајте у лепим радовима, а ми се видимо врло ускоро.

 

Окружно такмичење из биологије 2022.

Јуче је завршен и овај ниво такмичења и сада већ имамо резултате и утиске. Но, пре свега да похвалимо све учеснике, ђаке и њихове менторе што су заиста много радили како би учествовали на овој активности.

Корисни материјали

Најпре овогодишњи тестови:

Реч наставника

Оно што сам и на терену чуо и што су написали наставници у вајбер групама и ФБ-у је сумирала једна колегиница: „Тестови потпуно прате оно што смо и радили на часовима. Питања јасна, прецизна, без непотребног збуњивања ученика.“ Такође су поједини наставници окарактерисали питања као оптимална (ни претешка, ни прелака).

Међутим, не мали број наставника није задовољан бодовањем посебно у осмом, али и у појединим питањима у петом и шестом разреду. Рецимо, бодовање за 14. задатак у осмом је превише ригорозно и до сада нисмо имали такав систем. У петом у задатку број 9. (и у шестом исти тип задатка је 14) требало је да се у свако поље упише плус или минус и неки ученици су изоставили минусе, ваљда их подразумевајући, али су тако остали без бодова којих у овим задацима има подоста. Можда да се другачије вреднују овакви задаци. Према мишљењу тих наставника добија се осећај да је овде превагнула тежња аутора да се некако стигне до максималних 100, без промишљања о критеријумима. Ипак, треба напоменути да су се неки наставници изјаснили да је бодовање било коректно.

Уочена је и једна грешка у задатку број 14. у шестом. Лајмску болест не преноси инсект, већ крпељ, али то се може решити изменом кључа.

Колико сам сазнао од ђака, мишљења су подељена, па су се неки изјаснили да је општински тест био тежи од овог, али има и супротних мишљења. Оно што смо моје колеге и ја приметили у школи у којој смо били је да су ђаци масовно завршавали тест већ након двадесетак минута, што опет говори да све то за њих није било претешко.

Мишљење једне колегинице је да тестове треба да праве школски надзорници и аутори новог програма и то према програму, а не по уџбеницима, како неки издавачи не би били фаворизовани. Још треба додати да је мишљење неких колега да је граница за даљи пласман прилично ниска, колико је граница за освојену диплому прилично висока. Можда је решење да буде управо супротно, за шта се наставници све време залажу.

Са часова

Наставници се залажу и за квалитетну наставу биологије и то и остварују, што се види по маштовитим радовима ђака. Ђаци Љиљане Абу Самре су се бавили моделима ћелија и њихових делова. Школски пројекат однос површине и запремине радили су ученици Тамаре Микић, а пано о превенцији сиде урадио је ђак Гордане Владић.

Из штампе

Да је пано о превенцији сиде потребнији него икад говори и следећа новија вест.

Данас: У Србији оборен рекорд по броју ХИВ позитивних (2.5.2022)

Морамо да приметимо за крај да превенција од сиде није вакцина, већ кондом, тако да је нејасно шта је изговор овог пута да се здравље сачува? Будите одговорни и безбедни, а ми се читамо следеже недеље.

Облак ознака