Сајт за наставнике биологије

tumblr_mvs88wYepx1qc31upo1_1280 (Small)Насиље у школама је један од главних проблема са којима се ове институције суочавају. Без обзира на разне тимове, семинаре, обуке, уредно вођење папирологије и све остало што се предузима, изгледа да насиље не јењава. Шта раде родитељи и сви други учесници школског живота? Новинари кажу да – жмуре.

РТС: Вршњачко насиље – кад жмуре и родитељи и школа (5.11.2017)

На следећи видео нећете моћи да зажмурите. Верујте ми, напросто ће вас фасцинирати. 🙂

Facebook video: Dubsmash Balkan (16.11.2015)

12346601_951643231584083_3270602580860779776_n (Small)Но, да се вратимо на насиље у школама. Жмурке више нема и одговорност мора да се преузме.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Кривична и прекршајна одговорност родитеља према новом Закону о основама система образовања и васпитања (5.11.2017)

Према новом закону директори ће морати да имају лиценцу за посао који обављају. Ово није новост из најмање два разлога. Први је што је овај услов постојао и у претходном закону, а други што та лиценца никада није постојала. Да би нешто било новост мора најпре да постоји, зар не? 🙂 Углавном, директори, предузимљиви какви већ јесу, сами су осмислили комплетан Правилник о стицању лиценце. Колико можемо да закључимо, врховодству је остало још само да тај Правилник усвоји. 😀

Друштво директора школа Србије: Предлог Правилника за лиценцу директора (приступљено 6.11.2017)

23131634_1666315276753606_8540020473933072229_nКолико су директори мислили на сваки детаљ, говори и податак да су предвидели и исплату чланова комисије (чл. 14). У ствари, нису предвидели јер члановима комисије не следује хонорар. Мени то изгледа поштено; непостојећи хонорар за непостојећу лиценцу. 😀 Но, ипак, морам нешто и да замерим. Према овом Правилнику директор је стекао лиценцу ако одговори на 51% захтева… То ми звучи премало амбициозно за једног директора који треба и те како да ту амбицију покаже. 🙂

Амбиција у природи није необична ствар и мање врсте лако нападају веће, посебно ако су и бројчано надмоћне. То показује и видео за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Нисмо хтели да зажмуримо на насиље;
  2. одгледали смо сјајан видео снимак;
  3. прелистали смо нови закон;
  4. такође смо прелистали и предлог који су дали директори;
  5. дивили смо се мравима који неустрашиво лове плен.
Advertisements

Балкански праљуди

Сва је прилика да нам једног дана Земља неће више бити довољна.

b92: Бактерије и алге производиће кисеоник за прве људе на Марсу? (17.5.2015)

june2Од ове вести прођоше две године, али првих људи на Марсу још нема. Но, можда их има на неким другим планетама. Научници са Оксфорда тврде да би ванземаљци могли бити много више налик нама него што мислимо. Разлог за то је што и код њих би морала да дејствује природна селекција. Искрено, овим открићем нешто нисам фасциниран с обзиром на то да звучи сасвим логично. 🙂 Некако сам од реномираног Оксфорда очекивао више.

Phys.org: Aliens may be more like us than we think (1.11.2017)

Дакле, Оксфорд нас је изневерио, али Финска никад. 🙂 И даље су најбољи.

Зелена учионица: Сјајан начин на који Финска одржава ниво концентрације деце у школи (1.11.2017)

prehistoric-family-7261732Из Финске враћамо се у Србију. У Ниш, да будемо прецизнији.

Блиц: Тајне прачовека из Ниша – Какви су били Балканци неандерталци? (24.10.2017)

И још један сличан наслов из „Блица“:

Блиц: Ново откриће – Прави „хобити“ били су још старији и мањи него што се мислило (10.6.2016)

Било је десетак тих неких рођака наших предака, а о њима говори филмић за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. imagesЈош увек нисмо пали ни са Марса ни на Марс;
  2. разочарали смо се у оксфордске научнике;
  3. сазнали смо како Финци концентришу децу;
  4. открили смо тајну прачовека из Ниша;
  5. такође смо открили да су хобити заиста постојали.

 

Признање је моћ

У очекивању смо „Физи Бизи“ фестивала науке, па да одгледамо и промотивни филм, да видимо шта нас све тамо очекује.

Сигуран сам да ће бити много посетилаца, односно да ће бити једна лепа гужва. Но, како је време дошло, изгледа да ће гужве бити и по учионицама.

Зелена учионица: Шарчевић: У једном одељењу истог разреда изузетно ће моћи да буде и до 33 ученика (30.10.2017)

12805795_10154279333423676_3766034764601725139_nСећам се да сам био старешина њима тридесет и шесторо. Није немогуће (очигледно, чим сам радио), али то ни у лудилу нису услови као за двадесет и петоро. Још у то (моје) време није било ИОП-а и сличних ситуација, али је, свеједно, било тешко. Но, сада није важно колико је тешко и колико ће образовање бити квалитетно. Битно је да буде рационално.

Танјуг: Шарчевић и Руф о рационализацији у просвети (2.11.2017)

Следећи текст говори о толеранцији и о томе како да изведете да се у одељењу сви осећају прихваћено. Можда и свих тридесет и троје. 🙂

Edutopia: Rethinking Tolerance: Ensuring That All Students Belong (22.8.2014)

_814588561937462_6232413891430668485_nИ ево још један текст са истог сајта, али новијег датума. У њему се каже да је признање да нешто не знамо – моћ. 🙂 Не мисли се да то признате пред децом, већ текст говори о томе да признате својим колегама да нешто не знате, а како бисте затражили помоћ. Овај фантастично мудри савет дала је Ребека (Rebecca Alber), која би, вероватно, требало да понесе титулу Мис очигледности, и, колико сам видео, сви савети су тог типа. Но, бесплатан савет ‘леба не тражи, па вас остављам са Ребеком. 🙂

Edutopia: The Power of Admitting What We Don’t Know (17.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо промотивни видео;
  2. сазнали колико ђака можемо имати у одељењу;
  3. били смо рационални и то у два правца;
  4. читали смо текст о толеранцији;
  5. прихватили смо Ребекине савете.

Чаробна реч

squidЏиновска лигња (Dosidicus gigas) може да порасте до величине човека. То у свету лигњи није новост, али новост јесте да оне међусобно могу да разговарају. То раде тако што мењају боју свог тела. Научници су проучавали њихов језик (говор тела, јел’те) и то није био велики проблем јер ове животиње не показују страх од људи. Чак, умеју и да нападну људе и да им скину ронилачку маску, на пример. До каквих закључака су дошли, можете видети у следећем тексту.

National Geographic: Watch Jumbo Squid Speak by ‘Flashing’ Each Other (21.1.2015)

Октопод, јунак следећег филма, не само да мења боје, већ тако мења облик тела да сјајно имитира друга жива бића према потреби.

И још један филм о октоподу, овај пут је у питању борба са фоком.

Поред оваквих занимљивости часови биологије не могу бити досадни. Ипак, дешава се да се ђаци на часовима досађују и понекад време прекраћују на креативан начин.

City magazine: „Remek dela“ školaraca kojima je dosadno na času (26.10.2017)

И ми имамо право да нам некада буде досадно и пронашао сам прави сајт за часове доколице. На овом сајту можете да исписујете речи у неком заиста сјајном фоонту. Довољно је да само кликнете на фонт који вам се допада и пишете у прозорчету које вам се отвори.

Cool Text: graphics generator (21.1.2015)

Неки од фонтова подржавају ћирилицу:

cooltext264157683274536

Или латиницу са свим словима српске азбуке:

Cool Text - Bioloki blog 264158201627694

Неки баш и не:

Cool Text - Bio-blog 264157819630262

Неки дају сва слова, али не и жељени ефекат за та слова:

cooltext264158302263903

Има и оних која се мрдају:

cooltext264157921356835

Углавном, верујем да ће вам бити забавно, а пошто смо се бавили речима, ево за крај још једне, која је, према мишљењу аутора текста, чаробна.

Вечерњи.хр: Инклузија – чаробна ријеч чија је тржишна вриједност 3,25 кн по школском сату (9.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проћаскали смо мало са џиновским лигњама;
  2. одгледали смо сјајне филмове о хоботницама;
  3. видели смо неке креативне радове ђака;
  4. писали смо своје име у разним „кул“ фонтовима;
  5. сазнали смо која је чаробна реч.

 

Long-beaked Blindsnake

Ово није безноги водоземац, већ једна врста слепе змије.

Безноги водоземци занимљиви су по многим питањима. У основној школи их уопште не помињемо, а верујем да би шестацима били занимљиви. Око четвртина врста леже јаја, док остали рађају живе младунце. И ти младунци хране се кожом своје мајке! Колико сам разумео, једу и њено месо и тако повећавају тежину и до десет пута у току прве недеље живота. Како се хране, можете видети на снимку на следећем линку.

IFL Science: Watch This Amphibian Eat Its Mother Alive (приступљено 30.10.2017)

Следећи видео је значајније симпатичнији.

 

На Јутјубу може да се нађе разноврсних занимљивих снимака. Јелена Братић се није бавила толико снимцима, колико онима који те снимке постављају. То су тзв. Јутјубери и има их и међу нашим основцима.

Како Јеца каже: Јутјубери и лекција о критиковању (27.10.2017)

Дакле, нове генерације имају неке нове занимације. Јасно је да нам те занимације неће бити блиске. Другим речима…

Кутак.нет: И ја сам била основац, али не овако: Након што сам у школском дворишту чула овај разговор петака, остала сам без текста! (24.10.2017)

Можда је ауторка претходног текста остала без текста, али ја нисам. Последњи текст за данас говори о хормонима.

Блог – Тамо и овде: Они су со живота… (15.10.2014)

ng_emocije_700064926 (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали нешто ново о животу безногих водоземаца;
  2. одгледали пресладак видео;
  3. добили смо лекцију о критиковању (и Јутјуберима, приде);
  4. подсетили смо се да смо и ми некада били основци;
  5. читали смо текст о хормонима.

_mmioxeK6lC1s4obsuo1_400Поједини наставници су омиљени међу својим ђацима, али, какво је време дошло, можда је практичније да их воле родитељи тих ђака. 🙂 Ако се питате како да вас родитељи (ваших ђака, не ваши, разуме се) заволе, одговор је једноставан, макар судећи према Џенифер (Jennifer Gonzalez) која је написала први текст који сам одабрао за данас. Све што треба да урадите је да упознате дете коме предајете. Надаље, Џенифер предлаже и систем који треба да развијете како бисте могли да боље упознате своје ђаке.

Corkboard connections: What Makes a Parent Love a Teacher (1.9.2014)

1439851822530.cached (Small)Следећи текст баш не исијава узвраћеном љубављу, да се тако изразим. 🙂

Зелена учионица: Учитељици прекипело: Родитељи, брините о деци и пустите ме да радим свој посао! (9.12.2015)

У ствари, мало је просветних радника који неће преврнути очима када се помене улога родитеља у школама. Готово сви су имали лоша искуства и непријатне разговоре, па, каткад, и прелазака граница лепог васпитања, али истина је да је и добра комуникација део нашег посла. Истина, за то се никада нисмо школовали, нити припремали, те је згодно да на сваки начин научимо нешто о томе. Биолошки блог може да допринесе неким занимљивим и, можда, корисним текстом који успем да нађем.

Данас: Објашњавање, правдање и убеђивање као стил комуникације (8.10.2017)

_10208083085615137_5192637404634006451_nИ тако се ми стално усавршавамо, али, пошто смо људи, морамо да се, од силног усавршавања, и уморимо. 🙂

Јелена Пантић.ком: Уморни сте од „рада на себи“? (24.2.2016)

Свако од нас осети умор и од рада на себи и од рада у учионици. Некада тај умор може да поприми приличне размере и тада се назива изгарање на послу. Изгарање на послу је, иначе, ексклузивитет интровертних наставника, тврди се у тексту који сам приредио за крај.

The Atlantic.com: Why Introverted Teachers Are Burning Out (25.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Схватили смо шта је потребно да нас ђачки родитељи воле;
  2. видели смо како изгледа када учитељици прекипи;
  3. усавршавали смо се из компетенције комуникације и сарадње;
  4. и мало смо се заморили од усавршавања;
  5. одлучили смо да не будемо интровертни.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Облак ознака