Сајт за наставнике биологије

Потврђена одлука

Оно што нас све највише занима је како је протекао нови састанак Комитета за образовање СБД-а.

bio04 važne informacijeВажне информације

Сазнајемо са званичног сајта СБД-а:

СБД: СБД потврдило одлуку да неће организовати такмичење из биологије за средње и основне школе у школској 2020/2021. години (28.1.2021)

Из наслова вам је већ јасно, али ћете детаљније све пронаћи на линку. Како ће се надаље ствари одвијати пратићемо и пренећу сваку вест која буде била релевантна, а што се тиче неких интересантних вести из новина, одабрао сам једну за данас.

bio04 iz štampeИз штампе

Школарци: Брнабић: Просвета и здравство приоритети Владе (28.1.2021)

Некакво ново доба је дошло и полако из маргина просвета се стреловито пребацила у приоритете. Ми већ знамо и да смо приоритети за вакцинацију, мада има колега који у тој групи не желе да буду.

bio04 naukaНаука

_10157469287219656_6704558044862218240_nУ мору врло разноврсних текстова, да их тако назовем, издвојио бих два за која ми се чини да дају одговоре на нека питања која би евентуално могла да нас муче.

Данас: Све о вакцинама: Који су ризици, да ли изазивају стерилитет, ко не треба да их прими? (22.1.2021)

И…

Медијум: О РНК вакцини, обичним језиком. (18.12.2020)

То научници имају да кажу о вакцини, а за крај ево шта сјајни наставници биологије имају да кажу о креативним часовима.

bio04 sa časovaСа часова

Ученици Леле Недељковић направили су сјајне паное на разне теме, а ђаци Сање Стефановић моделе ћелија који су – јестиви. Ђаци Гордане Владић цртали су дрвеће живота.

Ђаци Маријане Трифуновић Димитријевић правили су ветромере и филтере, а ђаци Славице Гвоздић цртали су духовите цртеже и мапе ума. Ђаци Наташе Ранђеловић правили су моделе система органа људи.

Оно што је свакако извесно је да ми наставници биологије и без такмичења беспослени бити нећемо. Видимо се следеће недеље.

Дана 22.01.2021. одржан је први онлајн састанак актива биолога Србије на платформи Гугл мит у организацији UntitledУдружења биолога Крушевца. Водитељ и модератор састанка била је Оливера Коларић, председник тог удружења, а техничка подршка Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало готово стотину наставника из целе Србије, тако да је ово био састанак Републичког Актива наставника биологије. Гост састанка је био председник Српског биолошког друштва др Мирослав Живић.

Састанак је започео у 19:00. Оливера Коларић је поздравила све присутне и изразила наду да ће овај вид окупљања постати чешћи. Предложила је следећи дневни ред, на који није било примедби:

  1. Такмичења из биологије;
  2. Онлајн настава;
  3. Разно.

Ток састанка:

Прва тачка дневног реда је обухватила проблем такмичења из биологије за школску 2020/21. годину. Др Мирослав Живић, председник СБД-а, детаљно је изнео став СБД, образложио разлоге неодржавања такмичења и упознао присутне са дешавањима у Друштву у вези са овим проблемом. Комитет за образовање се састао на иницијативу Министарства просвете и донео одлуку да такмичења ове године неће бити, а пре свега због безбедности ученика. О томе је обавештено Министарство, али су помоћници министра за основношколско и средњошколско образовање организовали састанак са председником СБД-а са циљем да Друштво још једном размотри своју одлуку. Том приликом представници министарства су изнели своју аргументацију и понудили логистичку помоћ и помоћ у обезбеђивању простора за републичко такмичење (Тршић и Виминацијум).

dante1 (Small)

Због свега наведеног, у понедељак 25.01.2021. ће се одржати састанак Комитета за образовање где ће коначна одлука бити донета. Председник СБД је закључио да се републички Актив десио у право време како би се чула и реч наставника (који врло активно учествују у такмичењу), а узорак је меродаван јер је довољан број наставника у питању и били су присутни представници свих округа у Србији.

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове (или су се укључивали или су слали поруке) и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа и средњих школа.

Наставници су за овакву одлуку изнели и аргументацију.

Тренутни начин рада школа, који је у складу са свим мерама превенције, био би у супротности са захтевима за такмичење због окупљања великог броја ученика приликом општинског такмичења и градског такмичења у једној школи (и то представља епидемиолошки безбедносни проблем).

Услед епидемиолошких прилика, сам наставни процес је прилагођен и другачији, па ученици немају исти квалитет знања који би се остварио у непосредном раду што би умањило и квалитет такмичења.

Такође, још увек се тек уводе нови програми наставе биологије и то отежава рад наставника, посебно средњошколских који раде без уџбеника.

Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и утисак је да за то неће бити довољно времена. Иначе су наставници исказали незадовољство прошлогодишњим пропозицијама и дали предлог да се направи састанак са председником, Комитетом и представницима наставника како би се пропозиције промениле.

Председник СБД др Мирослав Живић се поново укључио и закључио да је уверен да ће мишљење које је данас чуо од наставника значајно олакшати одлуку Комитета. Закључио је да је ово година када је приоритет да ђаци квалитетно заврше учење, а не да се такмиче. Што се тиче пропозиција за такмичење, исказао је став да је за договор, али да је потребно да наставници артикулишу и аргументују своје предлоге, како би се пронашао задовољавајући компромис, при чему би већина била задовољна решењем.

Мишљење појединих средњошколских колега је да је такмичење потребно за четврту годину јер се они свеједно спремају за упис на факултете. Пошто је било присутно свега двоје средњошколских наставника, договорено је да се професори који предају четвртој години средњих школа и гиманзије изјасне да ли су за одржавање такмичења због вредновања постигнућа ученика за упис на факултете. Мишљења професора средњих школа Оливера Коларић испитаће анкетом на ФБ групи, те пренети др Мирославу Живићу, па ће он изнети све ставове у понедељак на састанаку са представницима Комитета за образовање. Ово је била прилика и да нас др Мирослав Живић упозна са механизмом уписа на Биолошки факултет. Пријемни испит сигурно неће бити онлајн, али је могуће да ће, због еписемиолошких мера, будући студенти полагати у одвојеним просторијама и/или групама.

_468947569933626_3413103208264006008_nУ другој тачки дневног реда наставници су говорили o онлајн настави и проблемима који такву наставу прате. Закључено је да су недостаци онлајн наставе у биологији: техничка подршка ученика и наставника, а и комбиновани начин реализације наставе није се у пракси показао као добар пример што све утиче на квалитет наставе и оствареност планираних исхода. Ученици онлајн наставу не схватају довољно озбиљно, а и већа је могућност манипулације. Наставници су износили своје искуство са новим НПП за основне школе и закључено је да сви наставници основних школа раде према Плану и програму које је доставио ЗУОВ, при чему велики број наставних јединица не постоји у уџбеницима појединих издавача што ученицима отежава рад. О самом програму мишљења су била подељена.

Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Оливера Коларић је позвала активе да се пријаве да буду организатори и домаћини наредних онлајн састанака, али ће следећи опет водити Оливера јер су сви били задовољни организацијом.

_bilje1_AutoCollage_12_Images (Small)

Састанак је завршен нешто мало после 20:00. Сви наставници добили су сертификат о сату стручног усавршавања унутар установе.

Записник саставили:

Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Распуст полагано пролази и време је да се интензивније размишља о школи. Једно од питања о којем нећемо размишљати је такмичење јер се Биолошки блог потрудио да вам пронађе одговор на то питање.

bio04 važne informacijeВажне информације

Колеге је затекла вест коју је објавило Министарство да ће такмичења бити.

МПНТР РС: Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2020/2021. годину (14.1.2021)

Контактирао сам проф. др Мирослава Живића са Биолошког факултета који је председник СБД-а и он је одмах одговорио да такмичења ипак неће бити. Он ће се обратити Министарству како би се ова информација у Календару променила, а послао је и одлуку СБД-а.

Одлука Српског биолошког друштва (5.1.2021)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

_1690169604527956_5629283854599845261_oДакле, Календар такмичења нама биолозима неће значити, али један други календар који је израдио Центар за промоцију науке и те како хоће. Можете га преузети и штампати јер је заиста лепо урађен.

ЦПН: Календар за 2021. годину (приступљено 17.1.2021)

bio04 iz štampeИз штампе

Календар није све што ћемо добити. Наиме, како пишу медији, прилично ћемо се опарити.

Данас: Просветарима дебљи новчаници за 2.000 динара (4.1.2021)

Уколико имате идеју како да потрошимо оволике новце, свакако се јавите у коментару овог чланка. А ако нисте инспирисани за идеје, природа је вечита инспирација, па није лоше да вас мало инспиришем.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Заправо, инспирисаће вас текст који је објавио Природњачки музеј, а поводом јубилеја који прославља (125 година постојања).

bio04 hronikaЦрна хроника

Нажалост, колико год да је природа дивна и да очарава и инспирише, људи се ревносно труде да је уништавају. Следећа вест заиста звучи шокантно.

Курир: Снимили заштићену морску краву и шокирали се: На леђима јој био урезан натпис ТРАМП, а за тај потез следи озбиљна казна (12.1.2021)

Вести из света су шокантне, али вести код нас су врло забрињавајуће. Како преноси „Еуроњуз“, власт у Србији се труди да прикрије податке о загађењу које је тешко прикрити; загађени ваздух већ може да се види, намирише, па чак и окуси. Овај инострани медиј пише како је у децембру 2019. imagesСрбија достигла рекордан број мртвих у свету због последица загађивања (175 на 100.000 људи). Загађење код нас упоређују са оним у Енглеској током Индустријске револуције, са том разликом што код нас индустрије има веома мало, те су главни извор загађења топлане и кућна ложишта, те саобраћај. Према њиховој процени, у питању је лош угаљ који се користи и пуни ваздух честицама које превазилазе стандарде. Наиме, према Светској здравственој организацији, ситне честице у ваздуху (промера један до два микрона) не би требало да прелазе 10 микрограма на кубном метру. У Београду та вредност је 29. Стручњаци кажу да би смањење од само 5 микрограма на ту вредност спасила стотине живота.

Euronews.com: Is Serbia manipulating data to cover up its air pollution problem (7.1.2021)

Ево како су Тајланђани решили проблем загађења.

Курир: Овај национални парк се досетио како да врати бахатим туристима: Поштом им послали ђубре које су оставили за собом! (18.9.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Што се тиче нас наставника биологије, ми увек имамо креативне идеје како да инспиришемо ђаке да не бацају ђубре. Рецимо, како би се смањила потрошња пластичних кеса, ученици Марте Мајорски су правили платнене торбице и украшавали их. Наставница Јована Думић је организовала интересантна дешавања за Дан заштите животиња, а кроз креативну рециклажу ђаци Марије Буздумовић направили су сјајна наставна средства – систем органа за излучивање.

Предивне моделе ћелија су правили ђаци ђаци Тамаре Микић, а збирку гранчица ученици Зоке Станковић. Ђаци Марине Нешић су направили скулптуру од здраве хране, те повезали уметност и здравље.

Осим природе, надам се да су вас инспирисали и радови ђака сјајних колегиница, а Биолошки блог ће се трудити да, ако вас већ не инспирише, а онда макар правовремено извести.

Занимљиво је да се данас неке ствари затварају, а друге отварају. О чему је реч, видећете у последњем чланку за ову 2020. годину.

bio04 projektiПројекти

Затворен је, односно успешно приведен крају један леп, теренски пројекат. Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) већ другу годину реализује пројекат под називом „Наша природа – наша одговорност“ који подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Циљ пројекта је био подизање свести о неповољном утицају инвазивних биљних врста на биодиверзитет нашег краја.
Рад се састојао из предавања и обука за теренски рад, самог теренског рада и самосталног мапирања присуства инвазивних врста биљака у подручју које су обишли и срединама у којима учесници живе.

Како је све то изгледало, можемо погледати у следећем филмићу.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Оно што је тек отварено данас је изложба у Природњачког музеју.

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Прича о нама“ (траје до 15.4.2021)

Због пандемије отварању је могао да присуствује мањи број људи и сва је прилика да ће и многи други догађаји бити организовани или на овај начин или искључиво онлајн.

bio04 iz štampeИз штампе

Право питање је када ћемо моћи као некада да присуствујемо и учествујемо у догађајима. Одговор је јасан: када крене масовна вакцинација. Неки медији извештавају да ћемо ми наставници бити високо позиционирани на списку приоритета.

Курир: Кризни штаб на Куриру: Лончар: Сви који мисле да ће да организују дочек, кажем им да неће и нека људима врате новац (29.12.2020)

tumblr_no71jtKEVw1qz6f9yo4_540Иначе, један од знакова короне је губитак чула мириса и укуса. Него, да ли сте знали да некада и сензационалистички и претерано драматични новински наслови попут „Ваш њух би могао да предвиди када ћете УМРЕТИ“ нису скроз без врага. Произашли су као резултат студије која је открила да колико добро функционише олфакторни систем старије особе може се у доброј мери предвидети вероватноћа смрти у року од пет година. Јасно ми је шта сте сада помислили, али иза лудог наслова заиста стоји наука: ово чуло је заправо повезано са широким спектром физиолошких процеса у телу. И сада, изгледа да постоје додатни докази који подржавају ову идеју, јер је велика релативно нова студија управо поткрепила ове налазе. Да ли то значи да ћемо моћи да предвиђамо време смрти? Не баш, пошто знамо да се увек у оваквим истраживањима пре свега ради о вероватноћи.

IFL: Sense Of Smell Linked With Mortality Risk (29.4.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Са чула мириса прелазимо на чула вида и верујем да ћете уживати у разгледању сјајних дечјих радова насталих на часовима наших колегиница.

Ђаци колегинице Љубице Савић бавили су се здравом храном, али и укусним аранжирањем. Ђаци Љиљане Малић Илић бавили су се ћелијском деобом, а ученици Марине Нешић били су креативни уметници, а користили су хербарски материјал.

Лепе паное и експеримент са нарцисом радили су ђаци Марте Мајорски, а ученици Зоке Станковић правили су паметне фасцикле о крвном систему. И ту је рад о штетности дувана ђака Маријане Стојичић.

Остаје ми још само да вам пожелим лепе предстојеће празнике и да уживате на заслуженом предаху. Ми се видимо чим крене друго полугодиште.

Прича о нама

Природњачки музеј има једну причу за нас, а богами и лепо предавање.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Најпре прича…

Изложбом „Прича о нама“ Природњачки музеј у Београду обележава 125 година рада (14.12.2020)

…а онда и предавање.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Када већ говоримо о водоземцима, ево једног гифа који лепо описује метаморфозу жаба.

Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.

bio04 aktivizamАктивитам

И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.

Крени – промени: Решење за загађење (приступљено: 20.12.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.

Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.

Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.

Прекрасним дечјим радовима и завршавам за данас.

Опасуљимо се!

Знам, дуго времена ме није било на овом блогу. Нећемо сада о разлозима зашто ме није било; битно је да сам сада ту и спреман да вам пренесем значајне догађаје и проследим лепе материјале.

bio04 projektiПројекти

Најпре, за све наставнике имам један позив за учешће у пројекту. Позив је пристигао од др Тање Аднађевић. Наиме, у овогодишњем Јавном позиву, ЦПН је одобрио пројекат који реализује Српско еволуционо друштво, већински научници са Одељења за еволуциону биологију ИБИСС. У питању је одличан пројекат који се заснива на (у слободном преводу) грађанској науци (citizen science). Истраживачи су осмислили сјајан пројекат који укључује грађане, пре свега ученике, у део прикупљања материјала. Ово је само почетни део у истраживачком процесу, али је одличан из перспективе укључивања што већег броја људи и ширења свести и знања о научној методологији. Преносим позив:

Ове године Центар за промоцију науке је финансијски подржао пројекат грађанске науке „Опасуљи се“ који има за циљ да уз помоћ грађана сакупи јединке пасуљевог жишка са што више различитих локација у Србији. Овај подухват је важан зарад утврђивања распрострањености ове штетне врсте и анализе генетичке варијабилности њених популација.

opasulji se_obtecus finders logo

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља активно укључивање јавности у прикупљање података, њихову анализу и интерпретацију у сарадњи са научницима, које резултира одговором на неко истраживачко питање. Ангажовањем у научном истраживању грађани се упознају са методологијом научног рада чиме се подиже ниво научне писмености и остварује двосмерна размена информација и потреба између јавности и академске заједнице.

Овим путем желимо да вас позовемо да се прикључите нашем пројекту. У њему могу учествовати сви заљубљеници у биологију без обзира на узраст. Додатно, желимо да вас замолимо да нам помогнете у популаризацији нашег пројекта тако што ћете проследити информацију заинтересованим групама (стручним друштвима, Фејсбук групама, блоговима итд).

opasulji se_obtecus finders logoИмајући у виду ситуацију узроковану пандемијом ковид-19 желимо да укажемо и на предност пројекта да функционише у условима неповољне епидемиолошке ситуације збот тога што грађани могу да учествују у њему из својих домова (узорци се могу сакупљати и слати од куће, док ће резултати анализа бити објављивани на веб порталу), а узорци у алкохолу се могу дугорочно чувати за ДНК анализе у замрзивачу док епидемиолошка ситуација не дозволи молекуларно-биолошке анализе.

Више информација о пројекту могу се прочитати на интернет страници пројекта: http://www.opasuljise.rs/

Срдачно у име тима „Опасуљи се“,

Мирко Ђорђевић

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Када већ помињемо институције вољне за сарадњу са наставницима, никако не можемо да прескочимо Природњачки музеј. Жељко Станимировић нас је подсетио да овај музеј слави јубилеј. Жељко нам каже да у склопу обележавања 125 година од оснивања, Природњачки музеј нам представља своје актуелне активности, као и серију вредних експоната и фотографија из својих збирки. Једна од редовних активности је проучавање крупних карнивора, односно вука, риса и мрког медведа, у сарадњи са колегама из других институција. На овом линку сазнаћете много тога о вуку.

_nijnwadHIa1tm0lv8o1_500

bio04 metodikaМетодика

Наравно, поставља се питање како да ова лепа биолошка знања упакујемо у један сврсисходан онлајн час и да додамо неоптерећујући домаћи приде. Верујем да ће вам овде бити од помоћи један текст и један видео туторијал.

ОКЦ: Како да домаћи задатак не буде додатно оптерећење (приступљено 12.12.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Када смо све то урадили, треба и оценити ђаке. Још једна од непознаница и једна од актуелнијих тема је закључивање оцена у најкраћем полугодишту икад и информишемо се, а како другачије, него из медија.

Данас: Закључна оцена – обавезна или не? (9.12.2020)

Ми ћемо некако и оценити ђаке, али поставља се питање како би се оценио рад Министарства у овом тешком и ванредном периоду.

Истиномер: Министарство на поправном; како просвета преживљава епидемију? (6.12.2020)

Надам се да ће просвета преживети и да ће ово зло од пандемије проћи. Мудри људи кажу да у сваком злу има и нечег доброг. Има ли?

Истиномер: Пандемија и животна средина; има ли ичега доброг у овом злу? (29.11.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Оно што је увек добро и највредније на овом блогу свакако су радови маших ђака. Модели ДНК су настали на часовима Ане Давидовић, модел ћелије на часу Биљане Горјановић, а постере о здравим стиловима живота радили су ученици Весне Милојковић.

На часу Иване Дамњановић ђак је био поетски надахнут, а на часу Катарине Ацић упутио је озбиљну поруку пушачима. Ђаци Јелене Вабић бавили су се рециклажом.

Завршио бих дешавањима на секцији прве помоћи коју држи Марта Мајорски и које можете погледате овде.

Постаните едукатор

Данас имам баш много најава за разноврсне активности. Да почнемо од једног конкурса.

Конкурси и смотре

Дакле, конкурс је за то да постанете едукатор светски познате организације.

WWF: Konkurs: Postanite WWF edukator/ka na temu klimatskih promena (пријаве до 14.10.2020)

Међутим, то није све, дешавања има још у разним градовима.

Предстојећи догађаји

У Сомбору за ђаке организују се бесплатне едукативне радионице.

Природњачки музеј је организовао изложбу у Обреновцу. Пошто није дозвољено делити видео, кликните на корњачу, па ће вас одвести на Јутјуб снимак где ћете видети детаље.

У Вршцу сутра и прекосутра организују се предавања. Сутра су, према распореду, птице.

Наука

Када смо већ код птица, код нас је откривена нова врста. Кликом на слику добићете и објашњење.

Са часова

Готово сви догађаји посвећени су зоологији, па да не запоставимо биљке, али и њихове делове. Ђаци Виолете Јововић су направили занимљив ботанички експеримент, а ученици Весне Тошић су се показали вешти не само у микроскопирању, већ и у изради микроскопских препарата. Наставнице Александра Арсенијевић и Љубинка Мандић заједничким снагама су одржале радионицу на којој су ђаци правили моделе ћелија.

И за крај, једна презентација ђака Драгане Адамовић.

Грађа живих бића – спољашња и унутрашња

План за средњошколце

Драгана Петровић Косановић ми је послала план за средњошколске колеге.

Важне информације

План је потпун за трећи разред, а за остале недостаје план снимања за април, мај и јун. Но, далеко је април, па смо за сада мирни. 🙂

Биологија за снимање од 1. до 4. године закључно са мартом

Корисни материјали

За сада смо средњошколце решили, али основци тренутно муку муче са генетиком. Због тога ће бити од помоћи материјал који је израдила Оливера Коларић.

wakelet: Pravila nasleđivanja (приступљено 29.9.2020)

Наука

Прича о хомологим хромозомима, генским локусима и алелима свакако није лака, а богами је тешко схватити и шта се са свим тим хромозомима дешавало током еволуције наше врсте. Ми знамо да су неандерталци трпели у компетицији са нашим прецима и на крају битку и изгубили и нестали, али нашим хомо сапијенсима није ни то било довољно већ су се парили са неандерталским женама пре око 100.000 година. Иако неандерталци јесу једни од наших директних предака, њихов Y хромозом научници не могу да пронађу међу модерним људима, али ни међу фосилним остацима неандерталаца. Чак су почели да се питају да ли су уопште прави неандерталци и постојали… Ради се о томе да је мушки хромозом хомо сапијенса природна селекција фаворизовала у односу на исти такав код неандерталаца јер је овај други имао много више алела који за последицу имају наследне болести. Када се тачно десио тај трансфер Y хромозома неандерталца са Y хромозомом нашег претка, још увек нису сигурни.

science: How Neanderthals lost their Y chromosome (24.9.2020)

Са часова

И док смо у генетици, ево и пригодних радова наших ђака. Моделе ДНК су радили ученици Љубице Савић, а деобу ћелије Лидије Лончар Павловић. Сјајни цртежи делова ћелија и скелета настали су на часу Марице Огњановић. Уживајте у разгледању.

Много тога нам још увек није јасно и што се ковида и школе тиче, те када нас притисну проблеми, добро је окренути на шалу. Зато за почетак једна шаљива слика.

Из штампе

Оно што се прошле недеље дешавало у Крњачи нимало није смешно, ипак.

Телеграф: Помор лабудова и рибе у Крњачи: Нико не зна зашто, али умиру и младунчад и одрасле јединке (16.9.2020)

Предстојећи догађаји

Ако се овако настави, тешко да ћемо имати шта да пребројавамо, али Друштво за заштиту и проучавање птица Србије свакако улаже велики напор да сазнамо какво је стање са бројношћу птица на нашим просторима.

Преносим њихово писмо свима нама:

🐦 Први викенд октобра резервишите за одлазак у природу и посматрање чудесне сеобе птица! 👀

👉🏻 Пратите друштвене мреже и веб страницу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и до краја седмице сазнајте којим излетима се можете прикључити или како сами организовати свој излет посматрања птица.

Овде можете попунити пријаву за излет организован овим поводом:

Линк за пријаву

Наука

И док нам лабудови и друге врсте нестају, научници покушавају да пронађу живот на другим планетама. И неки мисле да су га пронашли и то на најближој нам од свих – Венери. Наиме, пронашли су фосфине, једињења која имају општу формулу PR3 где се словом R обележава органски део молекула. Ми знамо да оваква једињења настају на Земљи активношћу анаеробних организама, а на Венери, где кисеоника нема, хипотетички би само такви организми могли да живе. Венера је врло изазовна средина за живот било које врсте због своје превисоке температуре и практично отровне атмосфере, али су научници лоцирали део планете, 48 до 60 километара изнад камените површине, где би живот могао да опстане. Температуре тамо се крећу од око нуле до 93 степени целзијуса и у тој зони су облаци. И баш тамо је пронађен фосфин.

Mit news: Astronomers may have found a signature of life on Venus (14.9.2020)

Фосфини могу настати и абиотички, али је нејасно како би то могло да се деси у условима које пружа Венера (на Јупитеру је могуће због невероватног притиска, на пример). Ово још увек не значи да је потврђен живот, али значи да наука још мора да ради како би се овај феномен објаснио.

Оно на чему наука ради и тиче се теме коју сам започео, а то је нестанак врста, васкрсавање је оних врста које су нестале. Помаци постоје и један такав Лазаров пројекат (добио је назив по библијској личности Лазару кога је Христ васкрсао) је имао за циљ да наново оживи жабу врсте која је насељавала тропске шуме Квинсленда (макар негде до 1983). Занимљиво код ове врсте је што је младунце чувала у устима, тако да је њихово рођење и било такво да их мама жаба напросто испљуне. Научници су искористили ткиво те врсте и ћелије сродних врста како би је клонирали. И успех је потрајао неколико дана, те ембриони нису преживели, али и то је било довољно научницима да их увери да су на добром путу.

Earthly mission: Scientists Resurrecting Extinct Frog Could Be First Step to Jurassic Park Coming True (јул 2020)

Корисни материјали

Ми не можемо са ђацима баш да радимо клонирање, али можемо макар да изолујемо ДНК. У филмићу вежбу објашњава ученица нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један видео о ДНК ће помоћи можда мало више средњошколцима.

Са часова

Моделе ДНК су правили ђаци Виолете Јововић. Слике свески показују рад на часовима Марте Мајорски, а дрвеће живота је израсло на часовима Суки Станисављевић.

Надам се да сте уживали у данашњем издању, а ми се видимо убрзо. 🙂

Делфини зависници

Да вам пишем о ситуацији у школама, тешко да бих могао било шта што вам већ није познато. О корони, богами, много тога још увек није познато.

Занимљивости

Оно што јесте познато и што би било корисно знати је како разликовати ову болест од алергије на амброзију, која, као што знамо, цвета све до краја септембра.

Н1: Како разликовати алергију од короне у доба амброзије (17.8.2020)

Следећа вест делује утешно за оне који имају домаће љубимце који воле да мјаучу.

Ужице – Огласна табла: Чувени српски вирусолог тврди: Нико ко има мачке није оболео од короне (11.9.2020)

Вест сигурно није научна, али следећа јесте, мада није у вези са короном.

Наука

Ово откриће научника ће вас изненадити. Наиме, људи нису једини који могу да постану уживаоци дроге. То се дешава и делфинима. Наиме, они намерно иритирају рибу фугу која ствара веома моћан отров тетродотоксин. У малим дозама овај отров ће на делфине имати учинак попут хероина на људе. Када јато делфина „узме своју дозу“, пуштају фугу да отплива својим путем.

Предстојећи догађаји

Биологија заиста уме да нас изненади и забави, а то је негде мисија и Дечјег научног клуба који води Ена Хорват.

Са часова

Сигуран сам да у овом научном клубу децу очекују креативне и занимљиве радионице, али таквих активности има и на часовима широм Србије.

Ђаци Дијане Јегиновић Кујунџић правили су постере са еколошким порукама, а ученици Данијеле Савић направили су инсталацију (како то уметници зову) са циљем да нам приближе здраву исхрану. Ученици Љиљане Лазић Филиповић направили су модел екосистема, рекао бих саване.

Ђаци Љиљане Лалић правили су постере и пирамиде који промовишу здраве стилове живота, а Леле Недељковић постер о рециклажи. Ученици Снежане Мицковић Петруновић су имали врло интересантан задатак – да пронађу жива бића у супермаркету. Шта рећи осим да је веома креативно и лепо. Остављам вас да разгледате галерију, а ми се видимо ускоро.

 

Облак ознака