Сајт за наставнике биологије

У вези са изменама у уџбеницима осмог разреда, имамо и саопштење Срског биолошког друштва.

Институције и организације

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе можете преузети овде. Такође, можете преузети и текст стручног стручног мишљења СБД о делу програма наставе и учења за осми разред.

Методика

Још неке теме које се раде (осим спорне, која није спорна) у осмом разреду је и нервни систем. Ту нам у помоћ прискаче наш незаменљиви колега Славољуб Тоскић.

Са часова

Ђаци Душице Александров су се бавили више здрављем нервног система јер су обрађивали болести зависности. Ученици Маријане Пауновић бавили су се анатомијом људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков су правили слатке хромозоме и већину свог рада су након фоткања – појели. 🙂

Наука

Кад већ зборимо о слатким хромозомима, основци уче само ДНК, не и РНК, али текст који сам одабрао за крај је више о овом другом молекулу. РНК се може спонтано формирати када се компонентни молекули филтрирају кроз базалтно стакло (вулканског порекла), а то би могло објаснити порекло живота на Земљи – и рећи нам где да је тражимо на другим световима, према новом истраживању. Истраживачи тврде да ово откриће (уз оно да је у метеорима такође нађен градивни материјал за РНК) пружа јасан и изненађујуће једноставан одговор на једно од највећих питања науке. Тај одговор, дакле, имате у следећем тексту:

IFL Science: Spontaneous Formation Of RNA On Volcanic Glass Could Explain Life’s Origins (6.6.2022)

Препуштам вас читању, а ми се видимо следеће недеље.

 

 

Нови стандарди

Програм биологије је увек актуелан, а ових дана најмање из два разлога. Први је што нам се мењају стандарди.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Промена једне тако важне ствари као што су стандарди прати и јавна расправа. Можете јој се прикључити и дати своје мишљење, а предлоге стандарда и начин учешћа можете видети овде:

ЗВКОВ: Нови стандарди постигнућа – јавна расправа (30.9.2022)

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

_504242259733233_3094095728653320382_nДруга ствар у вези са програмом је спорна полност и родност и већ неко време траје потрага за мишљењем да ли је заиста спорна. Епилог свега тога можете видети на сајту:

МПНТРРС: Од наредне школске године измењени уџбеници за биологију (4.10.2022)

Ако добро тумачим одлуку министарства, ипак је спорна.

bio04 sa časovaСа часова

Оно што је неоспорно је добар рад колега биолога. Септембар је време када се учи ћелија и ђаци Драгане Дулановић Суботић су направили пригодне моделе. Ђаци Јелене Симић бавили су се вегетативним биљним органима и направили сјајно наставно средство на ту тему, а ученица Маријане Пауновић се бавила (и то врло студиозно) бојом очију.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

А да би нам часови били још бољи и маштовитији, увек нам помаће наш колега Славољуб Тоскић. Он и овај пут има презентацију за вас, а ја вам пишем за две недеље поново.

Хелијумска ћелија

Данас је Дан Биолошког факултета Универзитета у Београду. Надам се да су лепо прославили данашњи дан, а рекао бих да их је време послужило.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Са факултета селимо се у њихов комшилук, у Природњачки музеј. Прекосутра нас тамо очекује једно интересантно предавање о еволутивној стратегији људске врсте.

308768251_5420572548062906_630190892079082242_n

Већ сутра, у Петровцу на Млави, Природњачки музеј организује и изложбу.

308199244_5420539791399515_1761700234462720874_n

И тако дан за даном, а захваљујући Жељку Станимировићу знамо да нас за викенд очекује и једна лепа екскурзија. Више о томе сазнаћете на овом линку

306752418_5358869284162719_3067334626525003579_n

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

У октобру нас очекује и једна обука, која је бесплатна и посебно је интересантна нама биолозима.

ЗУОВ: Позив за пријаву на бесплатну обуку: Подршка остваривању слободних наставних активности у основној школи које се односе на област екологије и одрживог развоја (пријава до 5.10.2022)

Ја бих вам препоручио и оналјн обуку која нам је заиста значајна и за наш посао наставника и за сате стручног усавршавања унутар установе. Дакле, обука је корисна, а лагана, ради се о породичном насиљу и како реаговати. Можете се регистровати на овом линку и одмах приступити курсу, а радите га својим темпом. 

 

bio04 metodikaМетодика

Осим корисних обука, увек нам је корисно оно што дели са нама наш неуморни колега Славољуб Тоскић. Овог пута бавио се ћелијом и верујем да ће вас његов рад инспирисати да направите нешто слично и једнако лепо.

bio04 sa časovaСа часова

Следи још примера добрих рада наших колега. Ћелијама су се бавили и ђаци Живице Ђорђевић, а ђаци Силвије Јовичић су нам показали колико воле биологију кроз ликовне радове. Стрип је радио ученик Лидије Лончар Павловић.

И за крај једно дело нашег иностраног колеге. Не знам како је насликао све ово на табли и колико му је времена требало, али заиста је импресивно. 

facebook_1663781320443_6978404647459841978

Зар не? 🙂

Хајде да данас почнемо распевано.

Забава

Музичка нумера има везе са биологијом, али није Констрактина песма у питању. 🙂

Методика

Следи још један снимак, али овог пута није у питању музички спот. Но, свакако је корисно за нас наставнике биологије, а дело је нашег познатог колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Још мало добре праксе са часова: галерија радова наших ђака. Модели ћелија и њихових делова дело су ђака Оливере Коларић, а модели очију од Видице Штетин. Интересантне шеме правили су ученици Наташе Ранђеловић.

Из штампе

Са еколошким темама сам почео, са њима и завршавам. Италијани су израчунали колико стабала треба да посади свако од нас да би се климатске промене напокон окончале. Ко зна, можда ће нам и пошумљавање једног дана постати обавезан део часова, осим израде модела и лепих цртежа. Препуштам вас чланку који ће вам открити колико је засађених младица потребно. 

Курир: Откривено колико дрвећа мора свако да посади да победимо климатске промене: Италијани направили апликацију која помаже (12.2.2020)

Чланак по мери биолога

За почетак имамо позив из Крушевца.

Предстојећи догађаји

Удружење биолога Крушевац, под покровитељством Локалног акционог плана за децу и Града Крушевца, реализује цетврти Дечји научни камп 2022 „Наука по мери деце“.


Реализација пројектних активности предвиђена је за период 17.09-01.12.2022. и обухвата: боравак деце предшколског и основношколског узраста на Јастрепцу са низом активности, стручне посете природном добру „Осредак“, фабрици воде у Мајдеву и Институту за крмно биље Крушевац, едукативне радионице и активности у Научном клубу Крушевац, ПУ „Ната Вељковић“, мини фестивали науке у ОШ „Јован Јовановић Змај“ , ОШ „Бранко Радичевић“ и ОШ „Јован Поповић“, фестивал биологије – Биофест 4.


Партнери и пријатељи пројекта су: Центар за стручно усавршавање Крушевац-Научни клуб, ПУ „Ната Вељковић“, ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Јован Јовановић Змај“, ОШ „Бранко Радичевић“, Стем образовни центар Београд, Факултет за физичку хемију – Универзитет у Београду, Јастребац Лејк Ризорт, Трајал корпорација, ЈКП Крушевац, Водовод Крушевац, Институт за крмно биље Крушевац, Еду Балкан, Дата Статус, удружење Креатива-креативно образовање Београд, Телевизија Плус и Еурокомпас.


Заједно за „Крушевац по мери деце“.

 

Из штампе

Изгледа да програм наставе биологије није био по мери Министарства просвете и министар Бранко Ружић је захтевао његову поновну процену.

Данас: Полни и родни идентитет: Шта је спорно у програму и уџбеницима биологије за осми разред? (13.9.2022)

Оно што је уследило је одговор на захтев, који је очекиван.

Данас: Српско биолошко друштво: Програм биологије за осми разред у складу са науком (15.9.2022)

Оно чиме ће министарство, а богами и факултети, морати да се позабаве је што наставничка професија више није по мери младих. Чак и настава биологије. Национална служба за запошљавање у Београду кажу да и нашег кадра недостаје, заједно са физичарима, хемичарима, математичарима и историчарима.

б92: Просвета у проблему, наставнике траже и на друштвеним мрежама: „Плате мале за велики труд“ (9.9.2022)

Са часова

Да су плате мале, то знамо, а да је труд заиста велики, стално нам доказују наше вредне колеге. 

Кућице за птице дело су ђака Драгане Станишић, а модели ћелија настали су на часовима њене имењакиње Драгане Дулановић Суботић. За рециклажне торбе заслужни су ученици Данијеле Савић.

Методика

И ја сам био вредан, па направио презентацију за шести разред.

 ПП: Разлике међу ћелијама

Уз презентацију, иде и следећи филмић:

Надам се да ће вам користити, а ми се видимо следеће недеље.

 

Пчели свака част

Ако сте планирали обележавање неких посебних дана у школи, ето да знате да је 16. септембар Међународни дан очувања озонског омотача.

Са часова

Светски дан пчела је тек 20. маја, али бих ја ипак уранио како бих вам представио сјајан рад колегинице Данице Пушковић и њених колега. У њеној школи је прошле школске године уприличена манифестација „Пчели у част“, која је продукт пројектне наставе три предмета – биологије, музичке и ликовне културе. На том споју уметности и науке ученици су показали шта су све научили о историјату пчеларства, али и грађи, животу и значају пчела. У догађају су учествовали ученици, стручни сарадник, наставници, представници локалне самоуправе и родитељ пчелар, који је био у улози предавача. Програм је садржао излагање ученика 7. и 8. разреда уз презентацију на три теме: „Пчеларство-некад и сад“, „Шта знаш о пчелама?“ и „Мед – храна богова“. Програм су водили ђаци, а било је и хорског певања песама о пчелама ученика млађих и старијих разреда. Гледаћемо да вам у неком наредном чланку пустимо мало и музике, а за сада уживајте у лепим фотографијама са овог значајног школског догађаја.

Наука

У свету пчела у центру пажње научника су бумбари. Према новијем чланку о овим инсектима, изгледа да су они кадри да натерају биљке да процветају брже него што би то иначе чиниле.

Science.org: Hungry bumble bees make plants flower early by cutting holes in their leaves (21.5.2020)

Када матице бумбара изађу из хибернације, треба да сакупе полен и нектар да би започеле своје нове колоније. Ако се пробуде прерано, можда неће бити довољно процветалих биљака. Сада су истраживачи открили да пчеле имају начин да „наруче брзу храну“: грицкају рупе у лишћу, подстичући биљке да процветају недељама пре рока. Остају многа питања о детаљима ове стратегије и како је еволуирала.

„То је свакако изненађујуће“, каже Ларс Читка, бихејвиорални еколог са Универзитета Краљица Мери у Лондону, који није био укључен. „Тек смо на почетку истраживања овог феномена.“

Истраживачи са ЕТХ Цириха случајно су дошли до открића када су приметили необичне трагове угриза на лишћу док су проучавали како пчеле реагују на мирисе биљака. Додали су бумбаре у истраживачки стакленик и посматрали их како секу рупе у облику полумесеца. Шта се дешавало? У почетку су истраживачи мислили да се инсекти можда хране течношћу из лишћа, али инсекти нису остајали довољно дуго да би добили много хране. Нити се чинило да неки део листова враћају у своје колоније.

Кључно запажање – да су бумбари из колонија са мање хране више оштећивали лишће – сугерисало је још један циљ оваквог понашања. Истраживачи су се питали да ли је штета покренула биљке да раније цветају, дајући полен гладним опрашивачима. На крају крајева, неке биљке убрзавају цветање када су под стресом због болести или суше, јер ове претње пружају подстицај да се размножавају раније. Али нико никада није показао да опрашивач може стимулисати цветање. Наравно, сада су то показали и у ту сврху урадили су експеримент о којем можете прочитати у чланку.

Предстојећи догађаји

Прошле године је, дакле, у Даничиној школи уприличена лепа манифестација, а ове године у новембру нас очекује леп фестивал. О томе у писму које вам преносим у целости.

Поштовани,

Овом приликом желим да Вас обавестим да ће се 13. издање највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународни фестивал зелене културе ГРИН ФЕСТ, одржати онлајн, од 21. до 25. новембра, због нестабилне епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Овогодишње издање фестивала има за циљ да покрене радозналост и креативност, размишљање и промишљање о климатским променама, циркуларној економији и одрживом развоју, и оснажи све посетиоце да постану део акције и промене која је овој Планети заиста неопходна.

Сврха фестивала је да приближи питања заштите животне средине, одрживог развоја и климатских промена, кроз мултисекторски приступ, на јасан и занимљив начин свима, без обзира на године и образовање.

Програм фестивала ће ове године обухватити филмски и образовни програм, и биће потпуно бесплатан.

Дугогодишње искуство организатора, Центра за унапређење животне средине, у промоцији, образовању и подизању свести о питањима заштите животне средине, климатских промена и одрживог развоја, има за резултат богат и разноврстан програм фестивала који је претежно намењен школској и омладинској популацији. У претходним годинама, угостили смо ученике из преко 100 школа, из целе Србије, као и ученике неколико школа из БИХ, Хрватске и Словеније.

О квалитету самог Фестивала сведоче и бројна признања и награде које је освојио Фестивал: „Звезде Београда” (2010), „Европа за Фестивале, Фестивали за Европу” (2015/2016, 2017/2018, и 2019/2021), „Зелени лист” (2018) и „Награда града Београда за изузетан допринос заштити животне средине у 2017. години” коју је добила директорка фестивала Ивана Јовчић.

Фестивал су подржале бројне институције, амбасаде и организације, као што су: Град Београд – Секретаријат за заштиту животне средине, Амбасада Француске и Француски институте, и многи други.

Овом приликом Вас позивам да фестивал уврстите у ваш радни план за ову школску годину као допунску наставу у оквиру редовног образовног програма. Такође, будите слободни да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Више информација о фестивалу можете видети на www.greenfest.rs, или www.facebook.com/GreenFest/

Комплетан овогодишњи програм ћемо вам доставити у првој половини новембра.

С поштовањем,

Тамара Живковић

асистент на пројектима Центра за унапређење животне средине

Методика

Тамара је дала предлог да фестивал уврстимо у план ваннаставних активности за ову школску годину, а што се редовних часова тиче, ја вам дајем једну моју презентацију за осмаке која вам можда може помоћи у раду.

8-01 Ћелијски метаболизам

Уз презентацију иде и филмић.

Толико од мене за данас, а ми се видимо идуће недеље.

Ове недеље полазимо у школу, па ред налаже две ствари. Прва је да и Биолошки блог почиње са радом, а друга је да ђацима и колегама пожелим успешну нову школску годину. Да би таква и била, надам се да ће помоћи и сваконедељно издање Биолошког блога, званичног блога Српског биолошког друштва.

Стручно усавршавање

Управо од овог Друштва имамо један леп позив и ја вам га прослеђујем у оригиналу:

Поштоване колегинице и колеге, професори основних и средњих скола,

Српско биолошко друштво вас позива на III Конгрес биолога Србије (21-25. септембар 2022, хотел Палисад, Златибор).

У склопу Конгреса биће презентоване различите биолоске теме/области биолошке науке.

Посебно вас позивамо да присуствујете и излагањима у оквиру методичке секције (24. и 25. септембра), на којима ће се презентовати савремене наставне технологије и дидактички модели у наставном процесу биологије.

Према важећем Правилнику о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника, (Службени гласник РС, бр 109, 19. новембар 2021), сви професори учесници и слушаоци Конгреса добиће Уверење о тој делатности, које се вреднује у складу са члановима 4, 7. и 14. овог Правилника.

С колегијалним поздравом,
Организациони одбор СБД

Методика

Не знам да ли ће колегиница Наташа Ранђеловић имати излагање на конференцији, али је већ на Фејсбук групи поделила са колегама прегршт корисног дидактичког материјала. Свакако бих издвојио десет радионица са темом одрживог развоја које су настале као производ пројекта „Боље је ОдРживо“ који је реализовало Друштво младих истраживача Бор у партнерству са три образовне институције из Бора. Пројекат су подржале владе Швајцарске и Немачке, а имплементирао ГИЗ. Наташа је испробала радионице са ђацима и каже да су одличне.

Линк за радионице о одрживом развоју

Наташа нам је препоручила и један филмић који је такође настао у оквиру поменутог пројекта.

Са часова

Осим Наташиног, примера доброг рада увек има на часовима биологије. Лепе паное правили су ђаци Силвије Јовичић, а модели система органа за излучивање радови су ђака Оливере Коларић. Школски пројекат однос површине и запремине радили су ђаци Тамаре Микић.

Пројекти

Ђачки пројекти су увек сјајни, а за крај један озбиљан пројекат организације WWF. Пројекат има необичан назив, а сазнаћете и зашто ако кликнете на линк.

WWF: Најскупља столица на свету (приступљено 29.8.2022)

Што се Биолошког блога тиче, он је за вас још увек бесплатан, баш као и мој рад. 🙂 Видимо се следеће недеље.

 

Пошто је било заинтересованих колега за учешће на конгресу, појашњење како можемо учествовати и шта да очекујемо добили смо од СБД-а.

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Професорима биологије основних и средњих школа

Позив за учешће на Трећем конгресу биолога Србије

UntitledПоштоване колеге, професори биологије у основним и средњим школама,

позивамо вас да учествујете у раду Трећег конгреса биолога Србије, који ће се одржати од 21. до 25. септембрa 2022. године, у хотелу „Палисад“,  на Златибору. Главни организатор скупа је Српско биолошко друштво.

Свечано отварање конгреса ће бити у уторак 21. 09. 2022. године у 17:00 часова, а затварање у недељу, 30.06. у 13:00 часова.

Детаљне информације о Конгресу налаза се у првом саопштењу (у прилогу) и на сајту СБД  http://www.serbiosoc.org.rs/.

На Конгрес се можете пријавити попуњавањем обрасца за пријаву до 01. 07. 2022. године (у прилогу).

Рок за слање апстраката је 01. 07. 2022. године. Апстракт треба припремити према датом примеру за припрему апстракта.

Службени језик другог конгреса биолога Србије је Српски језик.

Рад конгреса одвијаће се у оквиру великог броја секција које ће покрити све биолошке дисциплине.

Уколико сте посебно заинтересовани за рад Секције Методика наставе биологије, обавештавамо вас да ће се њен рад одвијати кроз две преподневне сесије, у суботу, 24.9.2022. године и у недељу 25.9.2022. године, у трајању од 10:30 до 13:00 часова.

Рад сваке сесије састојаће се из три дела:

  1. Два секцијскa предавањa у трајању од по 25 минута.
  2. Излагања приспелих научних и стручних радова из области Методике наставе биологије. После завршетка свих излагања ће уследити дискусија.
  3. Презентације примера добре методичке праксе под насловом ,,КРЕАТИВНА НАСТАВА БИОЛОГИЈЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА“. У овом делу би се одвијала презентација иновативних дидактичких модела који су примењени у настави биологије у основним и средњим школама. Наставници биологије који су применили ове моделе у свом раду, поделиће са осталим учесницима конгреса своја искуства увези са тим. После завршетка свих излагања ће уследити дискусија.

Да би сте учествовали у раду Конгреса неопходно је да се благовремено пријавите према предвиђеним датумима и пошаљете своје радове/креативне наставне (дидактичке) материјале из своје непосредне праксе, које ћете презентовати на конгресу, на мејл  kongres@serbiosoc.org.rs

Професори биологије који су чланови Српског биолошког друштва не плаћају котизацију за учешће на конгресу.

Трошкови превоза до места конгреса ће бити покривени од стране организатора.

Професори биологије који буду присуствовали Трећем конгресу биолога Србије добиће одговарајући сертификат оверен печатом Српског биолошког друштва и потписан од стране председника Друштва.

За додатне информације у вези писања научних и стручних радова и припрема за презентацију иновативних дидактичких материјала, можете се обратити проф. др Јелени Станисављевић на мејл: jelena.stanisavljevic@bio.bg.ac.rs или проф. Др Вери Жупанец на мејл: vera.zupanec@dbe.uns.ac.rs.

С поштовањем,

Организациони одбор Трећег конгреса биолога Србије

bio04 sa časovaСа часова

Да наставници биологије имају шта да прикажу на конференцији, показује рад у учионици. Ђаци Јелене Терзин правили су моделе ћелија, а Марте Мајорски слично, али различито – моделе деоба ћелија. Лепо постери у комбинацији са хербарским материјалом настали су на часовима Оливере Коларић.

bio04 iz štampeИз штампе

На часовима биологије креативности не мањка, а на часовима математике, физике и хемије, како је кренуло, мањкаће наставника.

Данас: Зашто у Србији недостаје професора математике, физике, хемије…? (6.6.2022)

bio04 korelacijaКорелацијаnn4ksnlgLx1upfqzpo6_1280

Тешко да биолози могу да буду замена за наставнике математике, али математика и биологија се слажу и то можете видети у чланку који сам изабрао за крај.

Национална географија: Научници открили ново геометријско тело које крије тајну живота (31.7.2018)

Прошло је и републичко такмичење из биологије и као што ред налаже најпре објављујем тестове које су ми послали организатори.

Корисни материјали

Реч наставника

По мом мишљењу тестови су на овом нивоу такмичења били значајно бољи у односу на претходне. Било је задатака око којих треба и да се замисли и да се знање примени. Задаци су били чисти и није било недоумица. Пошто сам био прегледач морам да кажем да се водило рачуна о регуларности и да су се тестови пажљиво прегледали. Шта рећи осим да сам дванаест тестова прегледао готово три сата, баш као и сви остали у сали.

Организација на факултету је била добра, тим пре што је током другог дана (када сам ја био) било преко 400 такмичара. То је требало организовати, а успешно је и организована и посета Ботаничкој башти иако је време било варљиво.Ваше утиске свакако можете оставити у коментару овог чланка.

Користим ову прилику да се захвалим организаторима, а и да честитам свим учесницима јер доћи до републичког такмичења велики је успех.

Из штампе

Иако смо завршили велики посао, ово тестирање није последње. Предстоји нам завршни тест који ће, изгледа, само још ове године бити у овом облику.

Данас: Мења се комбиновани тест на малој матури? (2.6.2022)

Још један новински наслов који ми је привукао пажњу:

РТС: Смањује се број студената у Србији – који су разлози за то (2.6.2022)

Са часова

Из новог текста издвајам: „Ново време доноси и нове тенденције. Све је веће интересовање за ИТ, док незаинтересованост за наставничку професију постаје константа.“ Изгледа да ће наставници постати ретка професија, а добри наставници још ређа. Ипак, у настави биологије их још има.

Ђаци Јелене Симић правили су моделе ћелија, а ђак њене презимењакиње Жељке Симић фото-хербаријум. Еколошки панои дело су ђака Маријане Пауновић.

Преносим писмо др Мирослава Живића у целости:

Српско биолошко друштво је одлучило да ће се републичка такмичења како за средње, тако и за основне школе одвијати искључиво код домаћина, ПМФ у Новом Саду и Универзитета у Београду – Биолошког факултета.

Иако је било захтева да се због преклапања са другим такмичењима омогући израда тестова из биологије на местима где се одвијају та такмичења, после разговора са њиховим организаторима закључено је да би то могло довести у питање регуларност читавог такмичења из биологије. Како ће око 1300 ученика бити укључено у Републичко такмичење из биологије било би веома неодговорно да се због релативно малог броја ученика доведе у питање његова регуларност.
Веома нам је жао што вредним учеицима који су постигли изузетан успех из више од једне области не можемо изаћи у сусрет и омогућити им да своје потенцијале реализују у потпуности, али се надамо да ћемо наићи на разумевање код наших колега имајући у виду да је основни разлог за то жеља СБД да се један од његових основних задатака – организација такмичења из биологије приведе крају на регуларан и најбољи могући начин.

Пуно поздрава,
Мирослав Живић
председник СБД

Ја бих да додам да желим пуно среће седмацима сутра и осмацима прекосутра на републичком такмичењу. Поздрав до скорог виђања.

Облак ознака