Сајт за наставнике биологије

Паметне боје

BUZOS (24)Данас већ имамо и сатницу активности које ће нас задесити 28. маја, на дан републичког такмичења.

Биолошки факултет у Београду: Републичко такмичење из биологије – почетно обавештење и сатница (унос 15.05.2017)

Свима који одлазе на такмичење желим много среће и још више успеха, а ви остали ако сте мислили да за вас ове године нема теста, љуто сте се преварили. 🙂 Следећи тест наводно ће вам показати који тип интелигенције имате, а према бојама које одаберете. 🙂

Apost: This Color Test Will Determine What Type Of Intelligence You Have (приступљено 15.05.2017)

izlistane bojeЗа интелигенцију не знам, али истина је да боје могу чуда да учине.

Сity magazine: Magične transformacije starih fotografija (12.8.2015)

Да ли су ове фотографије лепше сада или им лепоту даје то што су тако старе, одлучите сами, али сигурно је да отпад увек наружава, ма како обојен био. Острво Хендерсон, део архипелага Питкерн, прекривено је са готово 18 тона пластичног отпада, што је најгушће наталожен нанос људског ђубрета игде насукан на свету. Погледајте видео:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо које нас активности очекују 28. маја;
  2. пожелели смо свима који се такмиче много среће;
  3. радили смо занимљив обојени тест;
  4. видели смо како уметници прерађују фотографије;
  5. погледали смо видео о једној од најупечатљивијих депонија у свету.

_mrzw1iT9nC1rpe0jco1_500 (Small)У Ваљеву је 10. маја у ОШ „Сестре Илић“ одржан актив наставника биологије колубарског округа где се разматрала тренутна ситуација око предлога промене наставног програма за пети разред основне школе. На састанку су присуствовали наставници из основних школа и анализирали су циљ и начин предложених промена у наставном програму.

Чланови актива усагласили су се око следећих закључака:

  1. Сматрамо да није добро исхитрено усвајање новог наставног програма из биологије за 5. разред, с обзиром да нису анализирани предуслови за реализацију новог наставног програма.
  2. Представљањем предлога наставног програма само за 5. разред, не можемо објективно сагледати нови програм у целини. Сматрамо да је планирање и реализација наставних садржаја отежана чињеницом да немамо увид у комплетан наставни програм, јер нису представљени програми за 6, 7. и 8. разред, а нису јасни ни исходи.
  3. Увидом у предложени програм за 5. разред, сматрамо да је направљено непримерено скраћивање важних наставних садржаја, што може допринети удаљавању ученика од природе и биологије као науке, те додатно угрозити већ пољуљани положај биологије као наставног предмета (нарочито у средњим стручним школама).
  4. Недостатак уџбеника који су усклађени са новим програмом представља озбиљан технички проблем за примену новог програма у школској 2017/2018. години из неколико разлога:
  • Постојећи уџбеници нису усклађени са предложеним наставним програмом,
  • Уџбеници су већ изабрани на период од 3 године и нови уџбеници се бирају од школске 2019/2020. године,
  • У већини школа, уџбеници су већ наручени за школску 2017/2018. годину и сматрамо да је непотребан трошак за родитеље и ученике куповина уџбеника који се не могу користити у 5. разреду током целе школске године, већ само за одређене наставне јединице,
  • Припрема и штампање нових наставних материјала у већини школа представља техничко-материјални проблем, а опремљеност школа и кабинета не омогућава примену предложеног програма.
  1. Сматрамо да је постојећи наставни програм из биологије у складу са узрастом ученика и не видимо циљ и сврху промене програма,
  2. Ако већ постоји идеја о промени наставних садржаја и увођењу спиралног програма, потребно је активно укључити већи број наставника који директно учествују у наставном процесу. Предлажемо израду новог програма уз обавезно активно учествовање комисија представника актива наставника биологије из свих округа. Формирање комисија законом регулисати, а њихово ангажовање да буде обавезујуће.

Одговорно тврдимо да је неозбиљна промена наставних програма и њихово усвајање на брзину. Предлажемо:

  • детаљну стручну анализу методичког приступа наставних садржаја;
  • укључење наставника – директних учесника наставног процеса у израду наставних програма за све разреде и
  • благовремене припреме нових уџбеника и наставних материјала који ће бити усклађени са наставним програмом.

Овим путем позивамо колеге из других актива, да на нивоу града или округа изнесу своје ставове о предложеним променама, с обзиром да су у неформалним групама на друштвеним мрежама изнете примедбе и сугестије, али је неопходно упутити званичан став Српском биолошком друштву, како би се на наредној седници Националног просветног савета, 23. маја, чуло и наше мишљење о променама које највише утичу на ученике и нас, као носиоце наставе биологије.

Извештај доставио

председник Стручног актива

Никола Антонић

{10A15F7F-2075-4AB5-82B2-ED84DCEE4EAF}_animated_kidНа сајту Министарства можете преузети речник оних израза који се користе у дидактици и методици. Верујем да може бити корисно, макар колико да разумемо страни језик педагога када нам нешто причају. 😀

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: Кратка објашњења неких коришћених израза (приступљено 12.5.2017)

Наравно, оно што је нама веома значајно је и да добијемо конкретне савете како да урадимо неке ствари у учионици. У помоћ нам пристиже Марија.

Family.rs: Marija Montesori – 14 korisnih saveta za nastavnike (приступљено 12.5.2017)

Супер је Марија, али њени захтеви већ припадају домену научне фантастике. Рецимо, да будемо невидљиви. 🙂 tumblr_mv1v4fjPva1sskdrho2У природи тешко да постоји баш невидљивост, али постоји камуфлажа, па су животиње добро скривене у својој средини. Друге, пак, имају стратегију да имитирају друге животиње или чак биљке. Неке од њих представљене су у следећем тексту.

National geographic: Watch: Bird Mimics Caterpillar (and Other Animal Imposters) (23.1.2015)

Птићи голубова, птица које нас све време прате по градовима, изгледају као да су невидљиви, иако не би требало да имају камуфлажу за коју ми знамо. Ако размислите о томе, закључићете да већина нас никад није видела бебе голубове. Зашто је то тако? _10207060597376253_2396008565814691949_nПре свега, голубови који око нас једу остатке пице на улицама највероватније припадају подврсти Columba livia domestica. Ова подврста птица је првобитно узгајана од дивљих голубова који су се размножавали међу морским литицама и стенама – у планинским пукотинама широм Европе, Северне Африке и западне Азије. У градовима они су камените обале заменили зградама, али и даље имају тенденцију да се гнезде у шупљинама високих објеката. Такође је битно знати да голубови напуштају гнездо у року од само 25 до 32 дана. Дакле, ако их ухвате у овом кратком периоду на врху зграде, онда ћете им вероватно видети младе. Али када они напуштају гнездо, већ су прилично велики и подсећају на одрасле птице више него на птиће.

IFL Science: Why Do You Never See Baby Pigeons? (25.4.2017)

_mti5glEzeO1sh9h80o6_250.gifУ филмићу за крај научници су поредили колико је бучан голуб када лети и упоредили га са совом. Резултати ће потврдити оно што знамо, али ће вас, ипак, задивити.

Facebook video – BBC Two: The silent symphony (3.3.2015)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо листу стручних појмова са сајта Министарства;
  2. добили прегршт савета за рад са децом;
  3. видели смо неке примере мимикрије у царству животиња;
  4. нисмо видели бебе голубова;
  5. одгледали смо видео са интересантним истраживањем птичјег лета.

Иако је на петицију против еволуције, највероватније, стављена тачка, очекује се да Биолошки блог пропрати све текстове у вези са тим. Пошто нам је став креациониста јасан, ево пар текстова који побијају те ставове. Један стиже од професора Богословског факултета у Београду. Други је писан више, онако, популарно.

Видовдан: Поводом „Петиције за ревизију изучавања теорије еволуције“ огласио се и део професора Богословског факултета (9.5.2017) & xxz magazin: Naukom protiv šarlatanstva (10.5.2017)

14947630_1053579741421300_4179533896774156661_n

Научне теорије су, свакако, предмет критике, али научне заједнице и само она може да их ревидира. Такав је случај и са теоријом како су настале еукариотске ћелије (за основце ово су ћелије које имају једро). Ове ћелије су настале негде пре две милијарде година (до 1,6 милијарди). Важећа теорија тврди да су ове ћелије настале симбиозом између бактерија и археја. Поједностављено, археја би прогутала бактерију која је наставила да обитава као митохондрија, а од делова мембране археје настале су друге структуре у еукариосткој ћелији. Међутим, Дејвид (David Baum) професор ботанике и еволуционе биологије на Универзитету у Медисону, има своју теорију, названу „унутра-напоље“. 00701b103af (Small)Према тој теорији, бактерије су већ биле налик на слободно живеће митохондрије, које су посебне ћелије (назвао их је „blebs“) заробиле, да тако кажем, тако да су постале попут избочина на ћелијама. Од масти из њихове мембране направиле су друге ћелијске структуре, а сама ћелија која је заробила другу, дала је једро. Звучи компликовано, али графика на почетку следећег линка добро илуструје идеју. У ствари, ово је значајно једноставнија теорија и захтевала би мање еволутивних промена на ћелијском и молекулском нивоу, тврди аутор.

Phys.org: New theory suggests alternate path led to rise of the eukaryotic cell (12.12.2014)

Још једна еволуциона прича:

Национална географија: Како људи утичу на еволуцију птица (20.3.2013)

11136674_10206596889983858_5480148758905545726_nКад смо код птица, да ли сте знали да су научници утврдили да градске птице боље решавају проблеме од сеоских?

IFL Science: City Birds Are Better Problem-Solvers Than Country Birds (20.4.2017)

Иначе, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије на свом сајту направило је сјајну инфографику.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: „Пролеће уживо“ у пуном замаху (21.4.2017)

И за крај видео о птицама, прецизније пингвинима. Рађен је за „њихов“ дан.

Facebook video – IFL Science: Happy International Penguin Day! (25.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 11076275_840929769312940_265469841362204398_n (Small)Пропратили још неке текстове који се баве еволуцијом и петицијом против ње;
  2. разматрали смо теорију о настанку еукариотске ћелије;
  3. прочитали смо два лепа текста о птицама и њиховој еволуцији;
  4. преузели смо сјајан пано Друштва за заштиту и проучавање птица Србије;
  5. одгледали смо леп филм о пингвинима.

Дарвин остаје

images1Најновије вести што се петиције за укидање изучавање еволуције тиче:

Блиц: Подељени око Дарвина – Само једна институција неће ни да чује за скандалозну петицију (9.5.2017) & Министар просвете: Дарвин остаје у уџебницима (10.5.2017)

Из једног, нешто старијег, текста можемо видети да и Американци имају сличне проблеме као и ми. И они имају неки број људи који не верује у еволуцију и глобално загревање, али зато верује у ванземаљце и духове. 11036805_733001230145821_4404613103739218836_nПрема неким истраживањима вршеним током 2013. године, тамошња лаичка јавност готово је подељена у односу на став о еволуцији. Еволуцију прихвата њих 60%, али је став о еволуцији значајно условљен и политичким факторима. Значајно је да тамошње демократе у већој мери прихватају еволуцију (67%) у односу на републиканце (43%).

Scientific American: Is America Evolving on Evolution? (11.2.2014)

Верујем да креационистима највећи проблем представљају фосили. Откривају их све време и на њима се увек налазе остаци организама који данас не постоје. Тако је и са фосилом Yawunik kootenayi, налик на јастога, морско створење, које је живело пре 508 милиона година. Фосил је пронашао тим канадских научника из Торонта и Онтарија. Ово биће је имало два пара очију и истакнуте дуге фронталне додатке који су личли на антене модерних буба или шкампи, али су ови додаци били састављени од три дуге канџе, од којих су две носиле супротстављене редове зуба како би животиња ухватила плен. И мени је овај опис компликован, али на следећем линку имате анимацију која дочарава како је све то изгледало.

Phys.org: New lobster-like predator found in 508 million-year-old fossil-rich site (27.3.2015)

safe_image.phpИначе, поменути тим канадских научника у скорије време склопио је и фосил древног анкилосаура.

Phys.org: Nearly pristine ankylosaur fossil found in Montana (10.5.2017)

Ах, да, заборавих. Према ставу креациониста, сви ови докази су фалсификовани. Богами, велики труд се улаже у фалсификовање. 🙂 Има ли тога у просвети, запитах се ја, а колега Душан одговара.

Тeaching-academy: Učiteljica plagijator (26.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 13626955_694505287380625_2974280439548503348_nИнформисали се о најновијим вестима о петицији против еволуције;
  2. видели како, по том питању, стоје ствари у Америци;
  3. погледали видео који нам је дочарао древно биће;
  4. сазнали смо понешто о новим старим бићима;
  5. прочитали текст о плагијаторима.

Данас бих почео распевано, а песму су смислиле ученице наше Снежане Трифуновић.

ALB (Small)Ко је први кичмењак био,
Што се животу на копну прилагодио?
Одговор је познат од давнина,
Пре више од сто милиона година,
То су гмизавци различите врсте и рода,
Што им копно постаде живот и слобода.

На ваздуху живе,
Плућни мехур шире.
Кожа им је сува,
Док их крљушт чува.

thorny-dragon (Small)Некада их много више беше,
Али једанаест група изумреше.
Ко би данас гмизавце да погледа,
Сврстани су у четири реда.

Један ред је прича за баладу,
Хатерија живи на Новом Зеланду,
Али их много мало има,
И страх је да не оду прецима.

Друга врста позната је свима,
Јер на себи оклоп има.
Поред копна и тропских мора,
Корњача је понос наших бара и гора.

Трећу групу чине најкрупније дасе,
То су крокодил и алигатор зна се.
Велика глава, много зуба и снажне вилице,
Крокодили су велике и опасне грабљивице.

tumblr_nunw098SNv1s2gntso1_500Стигли смо и до четврте групе најброније,
Коју чине гуштери и змије.
Код нас су они много добро звани,
Зидни и ливадски гуштерска су браћа,
Да не заборавимо слепића и зелембаћа.
На пиринејима нико не мења боју коже као он,
Претпостављате то је камелеон.

По питању змија опасност је широка,
Од отровног уједа шарке и поскока.
Код нас се још у барама крије,
Белоушка која отровна није.
Ако у шуми наиђете на смука,
Од уједа вам неће задрхтати рука.
Светски познате су још из змијског рода,
Удов, питон, кобра и анаконда!

unnamed12И даље смо у свету гмизаваца, а шта се дешава када тај свет стане на пут једном коњу, видећете у филмићу на следећем линку.

IFL Sceince: Check Out What This Horse Does To A Floridian Alligator (13.4.2017)

И док се алигатор бори са коњем, или коњ са алигатором, свеједно, један инвертебрат се бори са климатским променама. У питању је Bathochordaeus који се може наћи у површинском слоју океана. Утврђено је да ова животиња значајно уклања концентрацију угљен-диоксида из тог дела морске воде.

IFL Sceince: This Sightless Invertebrate Is Probably Doing More To Fight Climate Change Than You (3.5.2017)

evolutionИ док се по белом свету боре са климатским променама, код нас се боримо да се наука предаје у школама.

Пешчаник: Напад креациониста – опет! (9.5.2017)

Да ли ћемо одолети овом новом нападу, видећемо. А да ли ће природа одолети нашим глупостима, приказује видео за крај.

Фејсбук видео – Победник: Човјек vs. Земља (24.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. cdde32b16cf10f7d87cfdcb695afafa7Били смо песнички расположени;
  2. сведочили сукобу алигатора и коња;
  3. борили смо се са климатским променама (у ствари, нисмо ми);
  4. такође смо се борили да се наука предаје у школама;
  5. одгледали смо видео који говори о заштити животне средине.

Поводом срамне петиције која је доспела до самог државног врха, у наредном периоду одржаће се стручна трибина.

Фејсбук догађај – Центар за промоцију науке: ЦПН трибина – Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

4188973

Сигуран сам да ће макар неки од следећих стручњака за ову област говорити на трибини.

Блиц: Пет стручњака за „Блиц“ разбија петицију против Дарвина у парампарчад (6.5.2017)

12399349_1674271692790221_1980459828_n

Са прозора кабинета наставника биологије: „Ви сте резултат еволуције која траје већ 3,8 милијарде година. Понашајте се тако!“

Огласила се и Српска академија наука и уметности, чији су поједини чланови против те исте науке. У ствари, колико сам схватио, САНУ ће се тек огласити. 🙂

 

Н1: САНУ о петицији за ревизију Дарвинове теорије (8.5.2017)

И док чекамо да се Српска академија наука и уметности аргументовано изјасни по питању науке (извините ако неке речи понављам, просто није до стила, него до околности), можемо да прочитамо како се Министарство изјаснило по питању наших плата.

Зелена учионица: Шарчевић: Неће бити отпуштања у просвети, повећаћемо плате (29.4.2017)

Не знам за вас, али ја се већ радујем. 🙂 Но, то је тек следеће године, а оно што се дешава сада су пријаве за „Академију за природу“ организације WWF. Ово је, заиста, последњи позив јер рок за пријаву истиче прекосутра.

WWF: Академија за природу – позив за школе (до 10.5.2017)

10383986_666405996808535_8588948976312487667_nОсим позива за школе, дефинитивно треба позвати људе и на здрав разум. Уништавање природе све је жешће и драматичније. Орка Лулу, коју су шкотски рибари извадили мртву из мора, угинула је од тровања. У телу је имала сто пута више токсичних полихлорованих бифенила од вредности која се сматра минимумом токсичности за морске сисаре. При обалама Велике Британије остало је свега осам јединки ове врсте. Иначе, поменути бифенили сакупљају се у ланцу исхране и могу угрозити и здравље човека; оштећују имуни систем, повећавају шансе за добијање рака и могу узроковати стерилност.

IFL Science: Orca Killed In Scotland Found With Some Of The Highest Toxic Chemicals Levels Ever Seen (4.5.2017)

Орка, иначе, може да одбаци фоку невероватних 24,5 метара у ваздух! Ако не верујете мени, погледајте једноминутни видео.

И за крај, још један видео, овај пут о ракунима. Видео носи назив: „Коме је, уосталом, потребан кисеоник?“

Facebook video – Viral Thread: Who needs oxygen anyway? (21.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. _984427924918978_6918946702501525406_n

    Опрез: забрањено пецање! Водена површина садржи велику количину ДХМО (дихидроген-моноксида).

    Борили се за опстанак Чарлса Дарвина;

  2. сазнали да ће нам се стандард повећати;
  3. ухватили последњи тренутак да се пријавимо за „Академију за природу“;
  4. прочитали драматичну причу о оркама;
  5. одгледали занимљиве видео снимке.

Облак ознака