Сајт за наставнике биологије

Живот увек нађе и начин и место, о чему говори први чланак који сам одабрао за данас.

bio04 naukaНаука

_mt7kmwOjlb1qkfpxgo1_500На Антарктику, испод километра дебелог леда, пронађен је живот у мору. Научници су трагали за нечим другим, а на једној повећој стени на дну пронашли чак два различита облика (врсте?) вишећелијског живота. Још увек је нејасно шта је у питању, како је доспело тамо и чиме се храни, али један облик има дугачке дршке (подсећа на печурке), а други има више облик некаквог сунђера. Све можете видети на филмићу у следећем чланку:

Insider: Scientists accidentally found life under 3,000 feet of ice in Antarctica. ‘Never in a million years’ would they have expected it, the lead scientist said. (15.2.2021)

Вечити снег Антарктика чува своје тајне, али можда ћемо их открити брже него што намеравамо. Снег на половима се топи, управо нашом кривицом.

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Ecology concept

Топљење вечитог леда је тек једна у ланцу последица и глобално загревање прети да нам направи озбиљне проблеме. Баш зато, организација WWF је припремила обуке за наставнике баш на ову тему.

WWF Адрија Србија: Знање потражи, климатске промене ублажи! (рок за пријаву до 28.2.2021)

Методологија рада у области заштите животне средине је неоспорно значајна и свака обука добро дође. А добро ће нам доћи и следећа публикација.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Електронска публикација: Одрживи развој у образовању (приступљено 21.2.20211)

Када смо код корисних материјала за наставу, ево још пар које је израдила Оливера Коларић.

Wakelet: Увод у биологију (приступљено 21.2.20211) & Worldwall: Биологија – наука о животу

bio04 sa časovaСа часова

То је било о материјалу који је настао за часове, а ево и материјала који је настао на часовима. Конкретно, модели ћелија и креације од здраве хране настали су на часовима Љубице Савић, а прелепи цртежи на часовима Славице Поповић Бубујук. Ђаци Наташе Ранћеловић бавили су се моделима система органа код људи.

Ђаци Јоване Думић направили су модел Увца и то су урадили заиста маестрално. За сада ћете видети тек половину тог рада, како бих сачувао нешто лепо и за неки наредни чланак. Ђаци Марије Шапоњић бавили су се митозом, док су ђаци Снежане Јовановић уприличили један практичан рад из ботанике.

Верујем да сте уживали у разгледању минијатурног Увца, као и свих других сјајних ђачких радова. Очекујте их и у следећем издању.

UntitledДана 11.02.2021.године одржан је други онлајн састанак Стручног актива наставника биологије Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевац. Водитељи састанка били су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а техничка подршка је била Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало 100 наставника. 

У уводној речи Оливера Коларић је поздравила све присутне и упознала их са тачкама дневног реда.

Дневни ред састанка:

  1. Такмичење у текућој години
  2. Предстојећа такмичења по новом Плану и програму наставе биологије
  3. Разно

Ток састанка:

  1. _mdhz5w5PNY1rska6xo1_1280 (Small)У оквиру прве тачке разговарало се о томе да ли и на који начин приступити проблему такмичења из биологије у овој школској години. Дејан Бошковић је представио укратко извештај са састанка Стручног актива биолога Општине Раковица. На том састанку је констатовано да нема услова да се такмичење одржи, а у складу са одлуком СБД. Записник са тог састанка, као и саопштења Комитета за образовање СБД-а послали су директору школе домаћину такмичења. Оливера Коларић је позвала председнике актива из других градова и наставнике да изнесу своје ставове. Драгана Станишић је потврдила да је и у Општини Лазаревац такође одржан сличан састанак са истим ставовима, а то је рекла и Маја Младеновић за Актив Ваљева. Милева Рогић је додала и да су наставници у Ужицу против прошлогодишњих пропозиција, а Мирјана Георгијев је у лично име изнела суд да су такмичења у овом облику већ обисмишљена. Преко порука су још неки представници Стручних актива известили да су наставници једногласно против организовања такмичења: Нови Београд, Оџаци, Краљево, Палилула, Вождовац, Свилајнац, Горњи Милановац…

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове и још једном потврдили и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа, односно да нема услова да се такво такмичење одржи. 

  1. У другој тачки дневног реда разговарало се о неким будућим такмичењима, а у претходних пар година искристалисала су се два значајна проблема.

– Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и вратити старе пропозиције у циљу мотивације ученика и промоције биологије као науке.

– Услед примене новог НПП у основним школама и због велике различитости наставних јединица у уџбеницима различитих издавача за основне школе потребно је јасније дефинисати материјал за такмичење ученика основних школа почев од следеће школске године.

Дејан Бошковић је представио предлог за будући изглед и обухват градива за тестове за такмичење:направити појмовник/скрупту са најбитнијим кључним речима које ће бити на такмичењу из свих наставних тема. Такође за практични део могуће је направити практикум са изабраним вежбама које су у уџбеницима различитих издавача које ће ученици да спреме. Да би се ово урадило ефикасно потребно је направити одабир наставника по активима и градовима за сваку наставну тему и разред. Јасна Бранковић је предложила да се за свако такмичење одабере једна наставна тема коју ће ђаци спремити за такмичење. Свако такмичење обухватило би другу наставну тему. Наташа Аћимовић се сагласила са Јаснином идејом и дала предлог да се из разреда у разред теме додају.

_565377823566158_2555208206433863737_nЗа реч се јавила Марина Дрндарски, председник Стручног актива наставника биологије Београда, која је дала предлог да се направи мејл на који ће наставници слати конкретне предлоге за такмичење. Такође је подсетила на претходни састанак у Београду (још пре пандемије) где су се наставници договорили да оформе делегацију која ће разговарати са представницима СБД-а. Она је предложила да састанку уживо присуствују представници из Београда, а да преко онлајн платформе састанак прате и укључују се председници Стручних актива других градова. Идеја је да такав састанак буде крајем марта, почетком априла са артикулисаним предлозима.

Наставници ће моћи своје предлоге о организацији и начину такмичења да пошаљу на мејл bioblog2021@gmail.com до 28. фебруара. Договорено је да на следећем састанку се усвоји предлог и да се представи Комитету за образовање СБД. 

  1. Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Даница Стојановић је предложила да се састанци одржавају у тачно одређеним терминима, одређени дан у месецу. Следећи састанак биће у марту.

Марина Дрндарски је најавила обуке за наставнике основних и средњих школа (око 150 колега) које би организовала WWF Adria у оквиру пројекта „Да нам клима штима“, уз подршку шведске Владе. Више о овоме, како је обећала, знаће се и на Биолошком блогу.

Оливера Коларић је најавила „Отворена врата едукације“, односно сет предавања које организује Удружење биолога Крушевац и Центар за стручно усавршавање из тог града. Ово ће се дешавати 28. фебруара.

Овим је састанак закључен.

Записник саставили: Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Посадимо живот

Пошто нам је лепо успео први састанак на републичком нивоу, што не бисмо направили још један.

Важне информације

Да бисте могли да присуствујете састанку, морате бити наставник биологије (из основне или средње, свеједно) и морате бити члан наше ФБ групе. Детаљи о састанку следе:

Очекујемо вас, а од нас биолога се очекује да промовишемо здравље и да на сваки начин оздрављењу помогнемо.

Активизам

Овако изгледа оловка коју треба засадити.

Верујем да сте знали да је 15. фебруар Светски дан деце оболеле од рака. Национално удружење родитеља деце оболеле од рака НУРДОР дало је идеју како да се на хуман и сврсисходан начин обележи овај дан у школи. Активност се зове „Засади живот, буди херој!“, а све о томе у документу који следи.

Допис за школе

Корисни материјали

Када смо већ код сађења и биљака, свакако вреди видети лекцију Оливере Коларић.

wakelet.com: Građa biljaka – obrada (приступљено 10.2.2021)

Настави ботанике допринео је и Славољуб Тоскић дигиталним хербаријумом:

Са часова

Славољуб се, дакле, бавио ботаником, а Сања Урошевић Парезановић палеонтологијом. Њени ђаци су правили фосиле. Ђаци Силвије Јовичић су правили духовите, али едукативне цртеже и текстове, а ђак Славице Младеновић је направио стрип.

Из штампе

Заиста, наставници биологије раде сјајне ствари и чак и у условима пандемије. Но, питање је колико ће заиста ови услови утицати на наш рад. Човек који је стручан за то каже да ћемо тек видети.

Зелена учионица: Александар Бауцал: С последицама немара у образовању ћемо се дуго суочавати (8.2.2021)

Свакако ћете се дуго суочавати са објавама на Биолошком блогу, тако да видимо се ускоро.

Нажалост, данашњи чланак започињем тужном вешћу.

За нас, који смо били студенти професора др Слободана Јовановића, свакако ће остати упамћен као одличан професор, чија су предавања била врло интересантна и као професор који је дао огроман допринос заштити животне средине. Најмање што можемо да учинимо је да његов рад валидирамо кроз сопствене активности и да даље преносимо на нове генерације бригу о природном окружењу.

Наука

Младе генерације свакако показују бригу о природном окружењу, па и више од тога – дају практична решења како да се развијамо одрживо.

24 седам: Српски тим направио биоразградиви стиропор: када га баците на земљу постане минерално ђубриво (3.2.2021)

Активизам

Но, да би школство било активније у овој теми, постоје разни предлози, а богами и петиције. Тако се појавила и ова:

Петиције крени-промени: Улога школства у очувању животне средине (приступљено 7.2.2021)

У вези са овом вечитом темом захтевања да се нешто промени у програму биологије, имам два чланка који ће вам бити занимљиви. Један је баш у вези са самим програмом, а други у вези са тим колико очување животне средине постаје значајно за квалитет нашег живота. Хајдемо редом…

Центар за логопедију и рану интервенцију: Програми у школи су као да мрзимо децу (приступљено 7.2.2021)

Из штампе

Ево га и други чланак који се конкретније односи баш на наш предмет и зашто заштита животне средине постаје и те како значајна.

Панпрес: Нема неправилности, али зашто грађани и даље удишу отрове? (27.1.2021)

То је други проблем са којим се суочавамо. Први је, наравно, још увек корона. Ево једне вести из медија која је изазвала прилично много реакција.

Дневник: Кинески научници: Корона прети да уништи плодност мушкараца и човечанство (3.2.2021)

Но, да се вратимо удисању отрова. Обично то доводимо у везу са цигаретама, па није згорег да одгледамо едукативни филм на ту тему.

Са часова

Управо тему лоших последица пушења обрађивали су ђаци Славољуба Тоскића и тако је настао овај едукативни филмић.

Добрих примера са наставе увек има. Ђаци Ане Давидовић направили су леп модел, али и пано где су митозу упоредили са женским фризурама. Слично, али различито: ђаци Весне Миленовић направили су игру са митозом. Наиме, кругови од стиропора нису фиксирани. Померањем кругова утврђује се редослед ћелијске деобе. Ђаци Љубице Савић правили су бравуре са здравом храном.

Ученици Гордане Киковић бавили су се такође здравом храном, а ђаци Гордане Владић цртали су ситуације у којима морамо прати руке. Ђаци Марте Мајорски правили су моделе ћелија и када се деле и када се не деле.

Овим лепим галеријама и завршавамо за данас.

Потврђена одлука

Оно што нас све највише занима је како је протекао нови састанак Комитета за образовање СБД-а.

bio04 važne informacijeВажне информације

Сазнајемо са званичног сајта СБД-а:

СБД: СБД потврдило одлуку да неће организовати такмичење из биологије за средње и основне школе у школској 2020/2021. години (28.1.2021)

Из наслова вам је већ јасно, али ћете детаљније све пронаћи на линку. Како ће се надаље ствари одвијати пратићемо и пренећу сваку вест која буде била релевантна, а што се тиче неких интересантних вести из новина, одабрао сам једну за данас.

bio04 iz štampeИз штампе

Школарци: Брнабић: Просвета и здравство приоритети Владе (28.1.2021)

Некакво ново доба је дошло и полако из маргина просвета се стреловито пребацила у приоритете. Ми већ знамо и да смо приоритети за вакцинацију, мада има колега који у тој групи не желе да буду.

bio04 naukaНаука

_10157469287219656_6704558044862218240_nУ мору врло разноврсних текстова, да их тако назовем, издвојио бих два за која ми се чини да дају одговоре на нека питања која би евентуално могла да нас муче.

Данас: Све о вакцинама: Који су ризици, да ли изазивају стерилитет, ко не треба да их прими? (22.1.2021)

И…

Медијум: О РНК вакцини, обичним језиком. (18.12.2020)

То научници имају да кажу о вакцини, а за крај ево шта сјајни наставници биологије имају да кажу о креативним часовима.

bio04 sa časovaСа часова

Ученици Леле Недељковић направили су сјајне паное на разне теме, а ђаци Сање Стефановић моделе ћелија који су – јестиви. Ђаци Гордане Владић цртали су дрвеће живота.

Ђаци Маријане Трифуновић Димитријевић правили су ветромере и филтере, а ђаци Славице Гвоздић цртали су духовите цртеже и мапе ума. Ђаци Наташе Ранђеловић правили су моделе система органа људи.

Оно што је свакако извесно је да ми наставници биологије и без такмичења беспослени бити нећемо. Видимо се следеће недеље.

Дана 22.01.2021. одржан је први онлајн састанак актива биолога Србије на платформи Гугл мит у организацији UntitledУдружења биолога Крушевца. Водитељ и модератор састанка била је Оливера Коларић, председник тог удружења, а техничка подршка Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало готово стотину наставника из целе Србије, тако да је ово био састанак Републичког Актива наставника биологије. Гост састанка је био председник Српског биолошког друштва др Мирослав Живић.

Састанак је започео у 19:00. Оливера Коларић је поздравила све присутне и изразила наду да ће овај вид окупљања постати чешћи. Предложила је следећи дневни ред, на који није било примедби:

  1. Такмичења из биологије;
  2. Онлајн настава;
  3. Разно.

Ток састанка:

Прва тачка дневног реда је обухватила проблем такмичења из биологије за школску 2020/21. годину. Др Мирослав Живић, председник СБД-а, детаљно је изнео став СБД, образложио разлоге неодржавања такмичења и упознао присутне са дешавањима у Друштву у вези са овим проблемом. Комитет за образовање се састао на иницијативу Министарства просвете и донео одлуку да такмичења ове године неће бити, а пре свега због безбедности ученика. О томе је обавештено Министарство, али су помоћници министра за основношколско и средњошколско образовање организовали састанак са председником СБД-а са циљем да Друштво још једном размотри своју одлуку. Том приликом представници министарства су изнели своју аргументацију и понудили логистичку помоћ и помоћ у обезбеђивању простора за републичко такмичење (Тршић и Виминацијум).

dante1 (Small)

Због свега наведеног, у понедељак 25.01.2021. ће се одржати састанак Комитета за образовање где ће коначна одлука бити донета. Председник СБД је закључио да се републички Актив десио у право време како би се чула и реч наставника (који врло активно учествују у такмичењу), а узорак је меродаван јер је довољан број наставника у питању и били су присутни представници свих округа у Србији.

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове (или су се укључивали или су слали поруке) и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа и средњих школа.

Наставници су за овакву одлуку изнели и аргументацију.

Тренутни начин рада школа, који је у складу са свим мерама превенције, био би у супротности са захтевима за такмичење због окупљања великог броја ученика приликом општинског такмичења и градског такмичења у једној школи (и то представља епидемиолошки безбедносни проблем).

Услед епидемиолошких прилика, сам наставни процес је прилагођен и другачији, па ученици немају исти квалитет знања који би се остварио у непосредном раду што би умањило и квалитет такмичења.

Такође, још увек се тек уводе нови програми наставе биологије и то отежава рад наставника, посебно средњошколских који раде без уџбеника.

Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и утисак је да за то неће бити довољно времена. Иначе су наставници исказали незадовољство прошлогодишњим пропозицијама и дали предлог да се направи састанак са председником, Комитетом и представницима наставника како би се пропозиције промениле.

Председник СБД др Мирослав Живић се поново укључио и закључио да је уверен да ће мишљење које је данас чуо од наставника значајно олакшати одлуку Комитета. Закључио је да је ово година када је приоритет да ђаци квалитетно заврше учење, а не да се такмиче. Што се тиче пропозиција за такмичење, исказао је став да је за договор, али да је потребно да наставници артикулишу и аргументују своје предлоге, како би се пронашао задовољавајући компромис, при чему би већина била задовољна решењем.

Мишљење појединих средњошколских колега је да је такмичење потребно за четврту годину јер се они свеједно спремају за упис на факултете. Пошто је било присутно свега двоје средњошколских наставника, договорено је да се професори који предају четвртој години средњих школа и гиманзије изјасне да ли су за одржавање такмичења због вредновања постигнућа ученика за упис на факултете. Мишљења професора средњих школа Оливера Коларић испитаће анкетом на ФБ групи, те пренети др Мирославу Живићу, па ће он изнети све ставове у понедељак на састанаку са представницима Комитета за образовање. Ово је била прилика и да нас др Мирослав Живић упозна са механизмом уписа на Биолошки факултет. Пријемни испит сигурно неће бити онлајн, али је могуће да ће, због еписемиолошких мера, будући студенти полагати у одвојеним просторијама и/или групама.

_468947569933626_3413103208264006008_nУ другој тачки дневног реда наставници су говорили o онлајн настави и проблемима који такву наставу прате. Закључено је да су недостаци онлајн наставе у биологији: техничка подршка ученика и наставника, а и комбиновани начин реализације наставе није се у пракси показао као добар пример што све утиче на квалитет наставе и оствареност планираних исхода. Ученици онлајн наставу не схватају довољно озбиљно, а и већа је могућност манипулације. Наставници су износили своје искуство са новим НПП за основне школе и закључено је да сви наставници основних школа раде према Плану и програму које је доставио ЗУОВ, при чему велики број наставних јединица не постоји у уџбеницима појединих издавача што ученицима отежава рад. О самом програму мишљења су била подељена.

Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Оливера Коларић је позвала активе да се пријаве да буду организатори и домаћини наредних онлајн састанака, али ће следећи опет водити Оливера јер су сви били задовољни организацијом.

_bilje1_AutoCollage_12_Images (Small)

Састанак је завршен нешто мало после 20:00. Сви наставници добили су сертификат о сату стручног усавршавања унутар установе.

Записник саставили:

Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Распуст полагано пролази и време је да се интензивније размишља о школи. Једно од питања о којем нећемо размишљати је такмичење јер се Биолошки блог потрудио да вам пронађе одговор на то питање.

bio04 važne informacijeВажне информације

Колеге је затекла вест коју је објавило Министарство да ће такмичења бити.

МПНТР РС: Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2020/2021. годину (14.1.2021)

Контактирао сам проф. др Мирослава Живића са Биолошког факултета који је председник СБД-а и он је одмах одговорио да такмичења ипак неће бити. Он ће се обратити Министарству како би се ова информација у Календару променила, а послао је и одлуку СБД-а.

Одлука Српског биолошког друштва (5.1.2021)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

_1690169604527956_5629283854599845261_oДакле, Календар такмичења нама биолозима неће значити, али један други календар који је израдио Центар за промоцију науке и те како хоће. Можете га преузети и штампати јер је заиста лепо урађен.

ЦПН: Календар за 2021. годину (приступљено 17.1.2021)

bio04 iz štampeИз штампе

Календар није све што ћемо добити. Наиме, како пишу медији, прилично ћемо се опарити.

Данас: Просветарима дебљи новчаници за 2.000 динара (4.1.2021)

Уколико имате идеју како да потрошимо оволике новце, свакако се јавите у коментару овог чланка. А ако нисте инспирисани за идеје, природа је вечита инспирација, па није лоше да вас мало инспиришем.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Заправо, инспирисаће вас текст који је објавио Природњачки музеј, а поводом јубилеја који прославља (125 година постојања).

bio04 hronikaЦрна хроника

Нажалост, колико год да је природа дивна и да очарава и инспирише, људи се ревносно труде да је уништавају. Следећа вест заиста звучи шокантно.

Курир: Снимили заштићену морску краву и шокирали се: На леђима јој био урезан натпис ТРАМП, а за тај потез следи озбиљна казна (12.1.2021)

Вести из света су шокантне, али вести код нас су врло забрињавајуће. Како преноси „Еуроњуз“, власт у Србији се труди да прикрије податке о загађењу које је тешко прикрити; загађени ваздух већ може да се види, намирише, па чак и окуси. Овај инострани медиј пише како је у децембру 2019. imagesСрбија достигла рекордан број мртвих у свету због последица загађивања (175 на 100.000 људи). Загађење код нас упоређују са оним у Енглеској током Индустријске револуције, са том разликом што код нас индустрије има веома мало, те су главни извор загађења топлане и кућна ложишта, те саобраћај. Према њиховој процени, у питању је лош угаљ који се користи и пуни ваздух честицама које превазилазе стандарде. Наиме, према Светској здравственој организацији, ситне честице у ваздуху (промера један до два микрона) не би требало да прелазе 10 микрограма на кубном метру. У Београду та вредност је 29. Стручњаци кажу да би смањење од само 5 микрограма на ту вредност спасила стотине живота.

Euronews.com: Is Serbia manipulating data to cover up its air pollution problem (7.1.2021)

Ево како су Тајланђани решили проблем загађења.

Курир: Овај национални парк се досетио како да врати бахатим туристима: Поштом им послали ђубре које су оставили за собом! (18.9.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Што се тиче нас наставника биологије, ми увек имамо креативне идеје како да инспиришемо ђаке да не бацају ђубре. Рецимо, како би се смањила потрошња пластичних кеса, ученици Марте Мајорски су правили платнене торбице и украшавали их. Наставница Јована Думић је организовала интересантна дешавања за Дан заштите животиња, а кроз креативну рециклажу ђаци Марије Буздумовић направили су сјајна наставна средства – систем органа за излучивање.

Предивне моделе ћелија су правили ђаци ђаци Тамаре Микић, а збирку гранчица ученици Зоке Станковић. Ђаци Марине Нешић су направили скулптуру од здраве хране, те повезали уметност и здравље.

Осим природе, надам се да су вас инспирисали и радови ђака сјајних колегиница, а Биолошки блог ће се трудити да, ако вас већ не инспирише, а онда макар правовремено извести.

Занимљиво је да се данас неке ствари затварају, а друге отварају. О чему је реч, видећете у последњем чланку за ову 2020. годину.

bio04 projektiПројекти

Затворен је, односно успешно приведен крају један леп, теренски пројекат. Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) већ другу годину реализује пројекат под називом „Наша природа – наша одговорност“ који подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Циљ пројекта је био подизање свести о неповољном утицају инвазивних биљних врста на биодиверзитет нашег краја.
Рад се састојао из предавања и обука за теренски рад, самог теренског рада и самосталног мапирања присуства инвазивних врста биљака у подручју које су обишли и срединама у којима учесници живе.

Како је све то изгледало, можемо погледати у следећем филмићу.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Оно што је тек отварено данас је изложба у Природњачког музеју.

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Прича о нама“ (траје до 15.4.2021)

Због пандемије отварању је могао да присуствује мањи број људи и сва је прилика да ће и многи други догађаји бити организовани или на овај начин или искључиво онлајн.

bio04 iz štampeИз штампе

Право питање је када ћемо моћи као некада да присуствујемо и учествујемо у догађајима. Одговор је јасан: када крене масовна вакцинација. Неки медији извештавају да ћемо ми наставници бити високо позиционирани на списку приоритета.

Курир: Кризни штаб на Куриру: Лончар: Сви који мисле да ће да организују дочек, кажем им да неће и нека људима врате новац (29.12.2020)

tumblr_no71jtKEVw1qz6f9yo4_540Иначе, један од знакова короне је губитак чула мириса и укуса. Него, да ли сте знали да некада и сензационалистички и претерано драматични новински наслови попут „Ваш њух би могао да предвиди када ћете УМРЕТИ“ нису скроз без врага. Произашли су као резултат студије која је открила да колико добро функционише олфакторни систем старије особе може се у доброј мери предвидети вероватноћа смрти у року од пет година. Јасно ми је шта сте сада помислили, али иза лудог наслова заиста стоји наука: ово чуло је заправо повезано са широким спектром физиолошких процеса у телу. И сада, изгледа да постоје додатни докази који подржавају ову идеју, јер је велика релативно нова студија управо поткрепила ове налазе. Да ли то значи да ћемо моћи да предвиђамо време смрти? Не баш, пошто знамо да се увек у оваквим истраживањима пре свега ради о вероватноћи.

IFL: Sense Of Smell Linked With Mortality Risk (29.4.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Са чула мириса прелазимо на чула вида и верујем да ћете уживати у разгледању сјајних дечјих радова насталих на часовима наших колегиница.

Ђаци колегинице Љубице Савић бавили су се здравом храном, али и укусним аранжирањем. Ђаци Љиљане Малић Илић бавили су се ћелијском деобом, а ученици Марине Нешић били су креативни уметници, а користили су хербарски материјал.

Лепе паное и експеримент са нарцисом радили су ђаци Марте Мајорски, а ученици Зоке Станковић правили су паметне фасцикле о крвном систему. И ту је рад о штетности дувана ђака Маријане Стојичић.

Остаје ми још само да вам пожелим лепе предстојеће празнике и да уживате на заслуженом предаху. Ми се видимо чим крене друго полугодиште.

Прича о нама

Природњачки музеј има једну причу за нас, а богами и лепо предавање.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Најпре прича…

Изложбом „Прича о нама“ Природњачки музеј у Београду обележава 125 година рада (14.12.2020)

…а онда и предавање.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Када већ говоримо о водоземцима, ево једног гифа који лепо описује метаморфозу жаба.

Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.

bio04 aktivizamАктивитам

И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.

Крени – промени: Решење за загађење (приступљено: 20.12.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.

Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.

Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.

Прекрасним дечјим радовима и завршавам за данас.

Опасуљимо се!

Знам, дуго времена ме није било на овом блогу. Нећемо сада о разлозима зашто ме није било; битно је да сам сада ту и спреман да вам пренесем значајне догађаје и проследим лепе материјале.

bio04 projektiПројекти

Најпре, за све наставнике имам један позив за учешће у пројекту. Позив је пристигао од др Тање Аднађевић. Наиме, у овогодишњем Јавном позиву, ЦПН је одобрио пројекат који реализује Српско еволуционо друштво, већински научници са Одељења за еволуциону биологију ИБИСС. У питању је одличан пројекат који се заснива на (у слободном преводу) грађанској науци (citizen science). Истраживачи су осмислили сјајан пројекат који укључује грађане, пре свега ученике, у део прикупљања материјала. Ово је само почетни део у истраживачком процесу, али је одличан из перспективе укључивања што већег броја људи и ширења свести и знања о научној методологији. Преносим позив:

Ове године Центар за промоцију науке је финансијски подржао пројекат грађанске науке „Опасуљи се“ који има за циљ да уз помоћ грађана сакупи јединке пасуљевог жишка са што више различитих локација у Србији. Овај подухват је важан зарад утврђивања распрострањености ове штетне врсте и анализе генетичке варијабилности њених популација.

opasulji se_obtecus finders logo

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља активно укључивање јавности у прикупљање података, њихову анализу и интерпретацију у сарадњи са научницима, које резултира одговором на неко истраживачко питање. Ангажовањем у научном истраживању грађани се упознају са методологијом научног рада чиме се подиже ниво научне писмености и остварује двосмерна размена информација и потреба између јавности и академске заједнице.

Овим путем желимо да вас позовемо да се прикључите нашем пројекту. У њему могу учествовати сви заљубљеници у биологију без обзира на узраст. Додатно, желимо да вас замолимо да нам помогнете у популаризацији нашег пројекта тако што ћете проследити информацију заинтересованим групама (стручним друштвима, Фејсбук групама, блоговима итд).

opasulji se_obtecus finders logoИмајући у виду ситуацију узроковану пандемијом ковид-19 желимо да укажемо и на предност пројекта да функционише у условима неповољне епидемиолошке ситуације збот тога што грађани могу да учествују у њему из својих домова (узорци се могу сакупљати и слати од куће, док ће резултати анализа бити објављивани на веб порталу), а узорци у алкохолу се могу дугорочно чувати за ДНК анализе у замрзивачу док епидемиолошка ситуација не дозволи молекуларно-биолошке анализе.

Више информација о пројекту могу се прочитати на интернет страници пројекта: http://www.opasuljise.rs/

Срдачно у име тима „Опасуљи се“,

Мирко Ђорђевић

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Када већ помињемо институције вољне за сарадњу са наставницима, никако не можемо да прескочимо Природњачки музеј. Жељко Станимировић нас је подсетио да овај музеј слави јубилеј. Жељко нам каже да у склопу обележавања 125 година од оснивања, Природњачки музеј нам представља своје актуелне активности, као и серију вредних експоната и фотографија из својих збирки. Једна од редовних активности је проучавање крупних карнивора, односно вука, риса и мрког медведа, у сарадњи са колегама из других институција. На овом линку сазнаћете много тога о вуку.

_nijnwadHIa1tm0lv8o1_500

bio04 metodikaМетодика

Наравно, поставља се питање како да ова лепа биолошка знања упакујемо у један сврсисходан онлајн час и да додамо неоптерећујући домаћи приде. Верујем да ће вам овде бити од помоћи један текст и један видео туторијал.

ОКЦ: Како да домаћи задатак не буде додатно оптерећење (приступљено 12.12.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Када смо све то урадили, треба и оценити ђаке. Још једна од непознаница и једна од актуелнијих тема је закључивање оцена у најкраћем полугодишту икад и информишемо се, а како другачије, него из медија.

Данас: Закључна оцена – обавезна или не? (9.12.2020)

Ми ћемо некако и оценити ђаке, али поставља се питање како би се оценио рад Министарства у овом тешком и ванредном периоду.

Истиномер: Министарство на поправном; како просвета преживљава епидемију? (6.12.2020)

Надам се да ће просвета преживети и да ће ово зло од пандемије проћи. Мудри људи кажу да у сваком злу има и нечег доброг. Има ли?

Истиномер: Пандемија и животна средина; има ли ичега доброг у овом злу? (29.11.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Оно што је увек добро и највредније на овом блогу свакако су радови маших ђака. Модели ДНК су настали на часовима Ане Давидовић, модел ћелије на часу Биљане Горјановић, а постере о здравим стиловима живота радили су ученици Весне Милојковић.

На часу Иване Дамњановић ђак је био поетски надахнут, а на часу Катарине Ацић упутио је озбиљну поруку пушачима. Ђаци Јелене Вабић бавили су се рециклажом.

Завршио бих дешавањима на секцији прве помоћи коју држи Марта Мајорски и које можете погледате овде.

Облак ознака