Померен термин општинског такмичења из биологије

Најпре једна важна вест коју нам је упутио председник СБД-а др Мирослав Живић.

Важне информације

Према одлуци Министарства просвете, науке и технолошког развоја термин општинског такмичења из биологије за основне школе, које је према Календару такмичења Министарства просвете, науке и технолошког развоја било заказано за суботу 02. 04. 2022. године, ПОМЕРА СЕ на суботу 09. 04. 2022. године у 13 ч. До померања термина такмичења је дошло услед тога што је првобитни датум, накнадном корекцијом Школског календара због продуженог распуста, проглашен радном суботом на територији АП Војводине.

Свим ученицима који су се пласирали на општинско такмичење желимо пуно успеха.

Са часова

Дакле, имаћемо недељу дана више за припрему ђака за такмичење, а од посла наставници биологије не беже. Томе сведоче и следећи сјајни радови из учионица колега. Ђаци Тамаре Микић правили су цегере који су сјајна замена пластичних кеса, а креативни су били и ђаци Љубице Савић, само је креација овог пута била јестива. Ученици Наташе Ранђеловић су израђивали мапе ума и личне биолошке пројекте.

Методика

Занимљив рад је потекао из учионице колегинице Данијеле Ђорђевић. На њеном часу ученици су били детективи. Детективи похађају 1. разред Техничке школе. Час носи назив „Биосинтеза протеина“ и по типу је утврђивање.

Свака група је добила картице са комбинацијама кодона на основу којих су од понуђених нуклеотида формирали антикодоне, а онда тражили одговарајуће амино-киселине и правили полипептидни ланац. Тако је дешифрована порука – низ нуклеотида успешно је преведен у низ аминокиселина. Деца су била одушевљена, каже Данијела, а верујем да су ову лекцију научили.

Шта мислите, шта би рекли фински инспектори да су видели овај час? Заправо, не би рекли ништа јер не би ни дошли. 🙂 У Финској инспекција часове НЕ обилази. 🙂

б92: Балкан, просвета и Финска: Ко је Саму Сеитсало, директор финске Агенције за образовање, које се сматра најбољим на свету, и заљубљеник у Балкан (10.2.2022)

Стручно усавршавање

Фински инспектори не обилазе, а ми ћемо обићи за крај једно лепо предавање. Уживајте.

 

Еволуција мозга и друге приче

Иако је распуст, активности неће мањкати ни у наредном периоду.

Предстојећи догађаји

У суботу 10. јула, сада већ традиционално, одржаће се манифестација Дан науке у Ботаничкој башти у периоду од 10 до 18 (уз поштовање свих пандемијских мера). Овај Дан науке организује Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према мојим сазнањима, можемо посетити догађај, баш као и сваке године.

Такође, можемо посетити изложбу „Старо и нестало воће Србије“ у Природњачком музеју, а која је отворена данас. Више о томе:

Naissus.info: Izložba „Staro i nestalo voće Srbije” u Galeriji Sinagoga (до 31.7.2021)

Наука

Када већ помињемо нестале, следећи чланак се бави давно несталим организмима који су чинили фауну периода едијакаре. Постојали су пре негде између 635 и 541 милиона година и нису били налик ичему живом данас. Рецимо, неки од њих су били дуги два метра, а изгледа да су се хранили тако што су хранљиве супстанце из океана упијали целим телом. Ниједна данашња врста животиња то не би могла да изведе, тврде научници.

Рhys.org: Reconstructions show how some of the earliest animals lived—and died (11.8.2014)

Да се у историји живота вратимо у неко нама ближе, али тако далеко време, када су живели наши преци; професорка др Биљана Стојковић уприличила је сјајно предавање на ту тему.

Са часова

Ово је био први видео за данас, а други видео нам стиже из ОШ „22. август“ из Буковца од колегинице Данице Пушковић. Видео можете погледати кликом овде.

У галерији која следи можете погледати још неке лепе ученичке радове са часова наших колега. Овога пута су све сами модели у питању: ђаци Љубице Савић правили су облике од здраве хране, воћа пре свега (у складу са најављеном изложбом), ученици Марије Шапоњић правили су моделе митозе, а ученици Наташе Ранђеловић екосистема.

Методика

Наши ђаци праве моделе од разних материјала, па зашто не и од лего коцки? Чланак који сам одабрао за крај говори управо о томе и колико ова играчка може да буде едукативна.

The Irish times: Brick by brick: the Lego approach to learning (26.4.2016)

Магија у рукама, пчеле у опасности

Овога пута почињем једном сликом коју је насликала ученица Мирјане Стојичић.

Надам се да ће тако и бити и да ће Земља победити. Иначе, наша борбена планета данас слави рођендан.

Важни датуми

Данас је Дан планете Земље и посвећен је пчелама. Још пре пет година смо могли да прочитамо да су пчеле угрожене. Угрожавају их монокултуре, инсектициди, али и антибиотици којима их лече иноземни пчелари. Више о томе у тексту који сам одабрао за почетак.

The Ecologist: Bee collapse is the result of their enslavement in industrial monocultures (2.5.2015)

Процене су да пчеле опрашују од (најмање) једне до целих две трећине наших усева. Без њих, научници кажу, живот би нам био немогућ. Живот нам је већ сада значајно отежан због свих ових дешавања, а и ту можда има наше кривице.

Наука

Наиме, научници верују да смо ову пандемију изазвали нашим немаром.

Н1: Нови докази о повезаности пандемије са уништавањем природних станишта животиња (14.4.2020)

Иако није научни извор у питању, мени заиста изгледа да овакав закључак пије воду, што бисмо рекли. А то би рекла и једна девојчица која је написала рад какав би сваки наставник пожелео да добије од свог ђака.

Суботица.ком: „Чујте људи“ из пера Уне Божић из Новог Жедника (7.4.2020)

Уна је увидела колико смо немарни према природи и до чега смо себе довели – до кућног притвора. И док смо ми ту где смо, природа се полагано враћа на своја стара станишта. 🙂

Курир: Рајске плаже окупирали крокодили: Како нема туриста због короне, догађају се велике промене (16.4.2020)

Дакле, потребно је да се што пре освестимо. И као врста и као наставници. Што као наставници?

Реч наставника

На ово питање одговориће вам наш колега Душан Благојевић.

Научи ме: Наставници, освестите се! (или: Настава и вирус корона у пет тачака) (15.4.2020)

Један наставник је више него свестан свог позива. Ево његовог интересантног примера.

Зелена учионица: Наставник дошао испред куће своје ученице да јој покаже задатак (6.4.2020)

Конкурси и смотре

Ето једног свесног и светлог примера, а људи који раде у Заводу верују да их има још међу нашим наставницима. Отуда је и потекла идеја за конкурс.

ЗУОВ: Наградни конкурс за избор најбољих примера наставе на даљину: Магија је у рукама наставника (до 31.5.2020)

Са часова

Веома се надам да ће на овом конкурсу учествовати наставници биологије јер и на даљину и на близину раде фантастичне ствари.

Ученици Весне Милојковић су имали задатак да ураме своју омиљену, али угрожену врсту, а Иване Стојковић да дизајнирају насловну страну црвене књиге. Ево како је то испало добро.

Ђак Душице Ристовић је направио цртеж ћелије као стрип, а ученици Марте Мајорски су правили трофичке пирамиде.

Ђак Александре Лукић направио је прави уметнички модел сунђера, Весне Миленовић моделе ДНК, а Видице Штетин веома интересантне еколошке постере.

И да се и ја похвалим, не замерите јер стварно ретко то радим, следећи рад ми је послала Невена Карлић Добановачки, мајка мог дигиталног ђака из Новог Сада.

Предстојећи догађаји

Верујем да сте бацили поглед на ове дивне радове, а сутра имате прилику да баците и урбани поглед. Кликом на слику која следи добићете још детаљнији поглед.

А ми ћемо бацати погледе, односно гледаћемо се на истом месту идуће недеље. До тада гледаћемо се на ТВ-у. И да не заборавим, ево и шта ћете гледати. Надам се да ће вам овај програм бити од помоћи.

Око природњака, а корњачине сузе

Очекујем да добијем све материјале у вези са овогодишњим републичким такмичењем, па да објавим још један чланак на ту тему. Но, док чекамо, да нам време прође…

Предстојећи догађаји

Наш Жељко Станимировић вазда је активан и вазда нас позива на лепа дешавања. У петак 24. маја отворена је изложба дечјих радова које су прикупили Пријатељи деце Београда. Изложба носи назив „Заштитимо птице у Београду“ и трајаће до овог петка, те још има шансе да је обиђете.

Но, то није једина изложба, упутио нас је Жељко.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Оком природњака“ (за 31.5.2019)

Осим изложби, организује се и трибина. Могуће је да се неки још увек нису опоравили од овонедељне, али ми биолози знамо да сличност није исто што и сродност, те тако ни две трибине не морају припадати истој грани на Дрвету живота, да се поетично и уједно биолошки изразим. 🙂

Fejsbuk događaj – BAZAART: Tribina: „Prosveta u tranziciji društvenih vrednosti“ (за 30.5.2019)

Из штампе

Ми смо увек у некаквим транзицијама, али промене не прате само привреду. Прате и просвету и то осећамо сваке године. Ми основци смо имали велике промене у програму ове године (имаћемо их и наредне три), а исто се дешава и колегама у средњим школама. Но, једна од новина су и посебна одељења при гимназијама за надарене за биологију и хемију. Иако осмаци до скоро нису знали да ће се оваква одељења уопште оформити, интересовање је прилично.

РТВ: Највећа конкуренција за ново одељење хемије и биологије (17.5.2019)

Методика

Јасно је да ће постојати и посебан пријемни испит за таква одељења, али ће се сабирати и са бодовима са завршног теста и онима које називамо „из школе“. Верујем да је већ отпочео процес закључивања оцена осмацима, па ево једног пригодног текста.

Учитељица која не жели да одрасте: Зашто моје дете не може да има све петице? /Мс Јелена Стошић/ (септембар 2015)

Са часова

Много важније од петица је да деца стекну знања, вештине и ваљане ставове, а врло верујем да се то дешава на часовима биологије. Наставници овог предмета су изузетно креативни и не прође чланак без сјајних практичних радова. Овог пута у питању је изложба у школи колегинице Снежане Јовановић. Како нам је рекла имају уметника у школи који реализује њихове идеје.

Овако су обележили Светски дан морских корњача, а да ли сте знали да је недавно (23. мај) био Светски дан (свих) корњача?

Занимљивости

У вези са овим даном и ја имам једну занимљивост и једну интересантну фотографију.

Национална географија: Осмогодишњак помогао да се открије прави разлог зашто корњаче имају оклоп (19.7.2016) & Национална географија: Редак феномен: Лептири пију корњачине сузе (13.9.2015)

Корисни материјали

Још увек смо у свету животиња. Наш стални сарадник пчелар Рајко Борић из Друштва пчелара „Стражилово“ из Сремских Карловаца несебично је поделио са нама литературу о пчеларству. Ту имате и брижљиво сакупљене народне називе великог броја врста биљака које расту код нас.

• Речник корова и медоноса
• Приказ и лексикографија
• Пчеларски и ентомолошки појмови

Остављам вас да листате ову литературу и поздрављам до скорог виђања.

Информације о такмичењу 2019.

И ево дуго очекиваних вести за такмичење.

Важне информације

Ове године, према одлуци Управног одбора Српског биолошког друштва, у основним школама такмичиће се ђаци седмог и осмог разреда, а у средњим трећег и четвртог. Опширније о овоме, као и о пропозицијама можете пронаћи на сајту СБД-а и Биолошког факултета Универзитета у Београду, који ће бити организатор такмичења и за основне и за средње школе.

СБД: Одлуке Управног одбора СБД о организацији такмичења за школску 2018/2019 (22.1.2019)

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Обавештење о циклусу такмичења за основне и средње школе у школској 2018/19. години (22.1.2019)

Још једна вест је (такође према одлуци поменутог Управног одбора) да је Биолошки блог постао званични блог Српског биолошког друштва. То значи да је наше друштво званично подржало овај блог, рад на њему, као и све оно што овај блог промовише. Ја се захваљујем Управном одбору и обећавам да ћу се трудити да квалитетом оправдам поверење које ми је указано.

СБД: Биоблог је званични блог СБД (22.1.2019)

Техничка подршка

Новонастала ситуација захтева и мало стручног усавршавања на тему блоговања. Верујем да нисам једини коме ће добро доћи, с обзиром на то да има још наставника који блогују.

ИТ кутак – ИТ ћоше једног информатичара: Шта можемо научити од нових блогера? (23.5.2010)

Практични савети

Верујем да од готово сваког можемо свашта новог научити, а о идејама које можемо добити од других људи тек да не причам. Неке од њих су и тзв. зелене идеје, а издвојио сам једну од пре неколико година која је уједно и топла људска прича.

Блог – Пећко пиво: Зелене идеје – фарма глиста Човић (29.6.2015)

Читајући овај текст одмах ми је пала на памет и она актуелна међупредметна компетенција предузетништво. Не знам колико је изводљиво да са ђацима направимо описану и сличне фарме, али следећу ствар свакако можемо урадити и то као део пројектне наставе.

Pop web design: Primeri odličnog dizajna kesica za čaj – 2. deo (7.6.2016)

Ово би био спој приче о лековитом биљу и креативне радионице (можда и рециклаже). Вреди размислити, зар не? 🙂

Први чланак у 2019.

Биолошки блог улази у своју седму годину, надам се успешну као и све претходне. До сада је променио многе формате, како то новинари и ТВ водитељи називају, те је ред да са новом годином добије и нови изглед. Овај пут сам се одлучио да буде малко уређенији. Вести ће бити распоређене по областима, за које верујем да ће бити мање-више сталне рубрике. Тако да ћете из свих за наставу биологије значајних области остварити своје право да знате све. 🙂

Из штампе

Ми наставници смо још у септембру прошле године указали Српском биолошком друштву на проблем са такмичењем у 5. разреду. И, убрзо након тога, дакле, сад у неко ово идеално време, кад смо сви на пар дана празнично слободни, СБД још увек размишља како ће се званично огласити. Но, ту су неуморни медији да, попут ензима, убрзају ствар. 🙂

Данас: Реформа укида школско такмичење? (5.1.2019)

Цитирао бих др Душка Благојевића, председника Управног одбора СБД-а:

…проблем је у томе што је концепт такмичења превазиђен и то захтева реорганизацију, мора да буде промењен смисао такмичења…

Да, свакако треба. Досадашња такмичења су превазиђена, а како ће убудуће изгледати, видећемо. Можда би могао да буде од помоћи појмовник?

Институције и организације

Појмовник за сада постоји само за пчеларе. Сарадник Биолошког блога пчелар Рајко Борић послао је линкове на којима можемо пронаћи пчеларско-ентомолошки појмовник, како га је назвао и научити много о овој веома важној грани пољопривреде. Верујем да ће колеге које предају петацима овде наћи занимљиве информације о медоносном биљу и значају пчела за човека.

Пчела.рс: Пчеларски појмовник (приступљено 5.1.2019)

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 5.1.2019)

Нису само пчелари вредни. Вредни су и запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Заправо, у великом су послу, а како би сачували чувени Панчићев хербаријум. Више о томе:

Фејсбук албум – Ботаничка башта „Јевремовац“: Конзервација Панчићеве збирке (око 27.12.2018)

Техничка подршка

И док су сви вредни, ми одмарамо до среде. Празници нам још увек трају, а сва је прилика да најмлађи још увек нису завршили са петардама. Очекујем да ће „прашити“ на Бадње вече и, вероватно, за Божић. И очекујем да се ретко ко радује том праскању. Посебно не они који имају кућне љубимце. Но, спас, као и увек, нуди модерна технологија.

Мондо: У овој кућици љубимци могу у миру дочекати петарде (21.12.2018)

У сваком случају, желим вам да лепо проведете ове празничне дане како бисте пуни елана кренули у нове радне победе. Уживајте. 🙂

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

Нама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

Увек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

Наравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Посетили смо један интерактивни сајт;
2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
3. гледали смо гладно маче у акцији;
4. дивили смо се радовима ђака;
5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.

Биљке: моћне и фасцинантне

Поставка изложбе заиста светски изгледа.

Настављамо са читањем књиге коју нам је великодушно уступио др Алексеј Тарасјев:

• Биологија и креационизам: Значај еволуционе биологије
• Биологија и креационизам: Креационизам као научна теорија

Изложба еволуциониста од „Ћелије до домена“ увелико траје и судећи по новинским чланцима, заиста је изузетна. Намеравам да је посетим и направим репортажу. До тада ево једног од поменутих новинских репортажа:

Бета: Изложба о еволуцији живота на Земљи отворена у Музеју науке и технике (3.5.2018)

Отворена је још једна изложба, овај пут у Галерији науке и технике САНУ. Изложба траје до 25. маја.

Фејсбук догађај – Галерија науке и технике САНУ: Отварање изложбе „Моћ биља“ (до 25.5.2018)

А за два дана такође ће бити актуелне биљке. Преносим писмо пристигло из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

У име својих колега са Биолошког института „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду желела бих да вас позовем на прославу Међународног Дана фасцинације биљкама који ће се ове године одржати у суботу 12. маја у КЦ Граду од 11-20 часова. Овом приликом одржаће се интересантне креативне радионице за децу предшколског и школског узраста (од 1. до 6. разреда), како би се добро забавила и уједно увела у чудесни свет природе. Кроз интересантни квиз деца ће на сликовит начин научити и зашто је важно свакодневно јести воће и поврће. И за старије посетиоце организован је занимљив програм почев од мењаже пелцера, такмичења у прављењу вертикалне баште, изложбе биљака из лабораторије ин витро, интересантних предавања и концерта бенда Љубичице од 21 час. Све активности су бесплатне!
Учешће деце у креативним радионицама потребно је пријавити путем нета. Више информација на сајту:

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“: Дан фасцинације биљкама (за 12.5.2018)

До Културног центра Град стићи ћете пратећи мапу:

Колеге из Војводине имаће прилику да се на још неке начине практично баве биљкама.

Фондација „Јасен“: Конкурс за финансирање школске баште (до 31.5.2018)

Још један позив на конкурс стиже нам из Петнице.

Петница: Позив: Летња научна школа (до 25.5.2018)

Но, да се вратимо на сређивање школске баште за крај. Један текст који ће, можда, помоћи колегама да победе на конкурсу, што им од срца желим. 🙂

Агро клуб: Корови су одлични индикатори земљишта (23.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Наставили смо са читањем књиге о еволуцији;
2. излистали смо које се значајне изложбе дешавају у Београду у мају;
3. позвали смо на Дан фасцинације биљкама;
4. размишљали смо да се окушамо у лепим конкурсима – и ми и ђаци;
5. схватили смо да корови нису тако лоши.

 

Удварање просвети

Данас је почео Еко фест. Ако нисте били, не очајавајте. Траје цео викенд.

Добре вести.рс: Еко фест – „Вода као јавно добро“ (од 4.11. до 6.11.2016)

То је било о пићу. Сад следи – иће. 🙂 Наша колегиница бавила се исхраном, а на један другачији начин од оног како смо ми биолози научили да причамо (или предајемо, како желите).

Грађанин: Лако је нахранити гладне, тешко је заситити сите! (2.11.2016)

Можда ће се ствари променити када будемо гајили своје поврће на зидовима својих кућа. 🙂 Ако ме нисте разумели, погледајте филмић на следећем линку:

Digital trends: You won’t even need to get a friend to water your plants with this vertical garden (9.5.2016)

Неки ће гајити зидно поврће, а други већ гаје пчеле. За ове потоње добра вест је да је наш сарадник пчелар Рајко Борић направио сјајне речнике о пчеларству. Можете их преузети и листати.

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 4.11.2016)

И док смо у свету инсеката, Британци имају проблема са инвазивном врстом бубамаре, која им је долетела из Азије. Зову је арлекин бубамара и има црна крила. Криве је да им оштећује намештај (мада из текста није најјасније како то она ради), али је много горе то што угрожава аутохтоне врсте, које већ не стоје најбоље због губитка станишта. Изгледа да је црна бубамара преносилац гљивичне инфекције опасне по ове инсекте.

Mirror.co.uk: Alien ladybirds riddled with STDs have invaded Britain and could kill off native bugs (27.10.2016)

Како ће Британци решити овај проблем (и сачувати намештај), видећемо. Ево како је једна школа у Оукленду (тако пише у тексту, мада пре ће бити да је у питању Окланд) решила своје проблеме.

Кутак.нет: Школа која је укинула правила и решила проблем вршњачког насиља (приступљено 4.11.2016)

Наше министарство сматра да ће се насиље у школама смањити тако што ће ђаци обући униформе.

Блиц: Обавезне униформе за основце – Министарство припрема новине у школама (3.11.2016)

Има још најављених новина и све их је пропратила „Зелена учионица“:

Зелена учионица: Шарчевић: Радимо на посебном закону за основне школе, уводи се предузетничко васпитање (3.11.2016) & Директорима стигао допис: основне и средње школе постају део АМРЕС-а (4.11.2016) & Основна школа девет разреда? (3.11.2016)

Можда ће се повећати број разреда у основној школи, а оно што нас занима је да ли ће се нама повећати плате. Ово повећање није вредно пажње, али је свеједно медијски пропраћено.

Блиц: Шарчевић: Повећање плата просветарима није удварање (2.11.2016)

Вероватно бисмо боље прошли да је ипак удварање? 😀 А шта на ово кажу синдикати? Нисам наишао на неку реакцију, али јесам на нову емисију „Просвета има реч“.

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 37. емисија (2.11.2016)

Међутим, оно што вам дефинитивно препоручујем да погледате је емисија у којој је учествовала Боба Недић. Ово је један сјајан наступ и аргументи којима се ништа не може замерити. Уживајте.

Обријани паук

Страхови могу бити разни. Па, и овакав:

Данас: Људски страх од потпуног знања (14.6.2016)

Плашите ли се паука? Вучји паук, Heteropoda venatoria, има на глави белу траку, која личи на брчиће. Научници верују да они својом белином привлаче инсекте, које овај паук лови. Проблем је што је ова визуелна тактика лова заступљена код дневних, а не ноћних предатора (а поменута врста је управо ово потоње). Зато су анестезирали и нежно обријали пауке и пратили их инфрацрвеним камерама, као и припаднике врсте које нису дирали (ради поређења). И заиста, необријани пауци били су значајније успешнији у лову на ноћне лептире. Изгледа да бели брчићи лептире заварају тако да мисле да су наишли на цветове који се ноћу отварају. 🙂

IFL Science: Scientists Shave Spider’s Moustaches To See If They Help Lure Prey (3.7.2015)

Свашта научници раде, па и брију пауке. И у Литванији се баве животињама на необичан начин. Праве саобраћајне знаке за њих, па тако и знак за пешачки прелаз за јежеве. И то са све мајушном зебром на путу. Погледајте. 🙂

Top stories of today: Tiny Road Signs Remind City Residents Animals Live There Too (7.2.2016)

Ово је, у ствари, начин појединих Литванаца да своје суграђане подсете да нису сами. Ми на то подсећамо своје ђаке безмало сваки час, а то можемо учинити и уз помоћ сјајних презентација које прави колегиница Драгана Косовац:

То су биле разлике између биљака, гљива и животиња. Што се тиче животиња, њима је посвећен већи део шестог разреда, а један део и њиховој анатомији. Међутим, то више није ни довољно, ни модерно. Данас је модерно проучавати – анатомију покемона. 🙂 Покемонманија и даље потреса свет. 🙂

Блиц: Анатомија покемона – Овако популарни ликови изгледају изнутра (24.8.2016)

Ми ћемо ипак да се држимо наше биологије, а анатомију можемо да посматрамо и помоћу магнетне резонанце. Погледајте снимак на следећем линку, за који верујем да ће вам се допасти.

Science dump: Life looks really different through an MRI machine (22.3.2015)

То је било изнутра, а ево нешто и о спољашности.

Блиц: 7 изненађујућих ствари које људи могу да закључе о вама на основу физичког изгледа (3.8.2016)

Физички изглед очигледно је битан и лепо је бити леп, али је много лепше када је неко паметан и успешан. Причу за ову недељу завршавам текстом који заслужује једно велико – браво!

Кутак.нет: Српски студент геније: Из Новог Сада залива парцеле удаљене 150 км и то СМС-ом! (25.8.2016)