Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „агрономија“

Први чланак у 2019.

Биолошки блог улази у своју седму годину, надам се успешну као и све претходне. До сада је променио многе формате, како то новинари и ТВ водитељи називају, те је ред да са новом годином добије и нови изглед. Овај пут сам се одлучио да буде малко уређенији. Вести ће бити распоређене по областима, за које верујем да ће бити мање-више сталне рубрике. Тако да ћете из свих за наставу биологије значајних области остварити своје право да знате све. 🙂

bio04 iz štampeИз штампе

Ми наставници смо још у септембру прошле године указали Српском биолошком друштву на проблем са такмичењем у 5. разреду. И, убрзо након тога, дакле, сад у неко ово идеално време, кад смо сви на пар дана празнично слободни, СБД још увек размишља како ће се званично огласити. Но, ту су неуморни медији да, попут ензима, убрзају ствар. 🙂

Данас: Реформа укида школско такмичење? (5.1.2019)

Цитирао бих др Душка Благојевића, председника Управног одбора СБД-а:

…проблем је у томе што је концепт такмичења превазиђен и то захтева реорганизацију, мора да буде промењен смисао такмичења…

Да, свакако треба. Досадашња такмичења су превазиђена, а како ће убудуће изгледати, видећемо. Можда би могао да буде од помоћи појмовник?

bio04 institucijeИнституције и организације

Појмовник за сада постоји само за пчеларе. Сарадник Биолошког блога пчелар Рајко Борић послао је линкове на којима можемо пронаћи пчеларско-ентомолошки појмовник, како га је назвао и научити много о овој веома важној грани пољопривреде. _2007705619492562_8524669205272854528_nВерујем да ће колеге које предају петацима овде наћи занимљиве информације о медоносном биљу и значају пчела за човека.

Пчела.рс: Пчеларски појмовник (приступљено 5.1.2019)

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 5.1.2019)

Нису само пчелари вредни. Вредни су и запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Заправо, у великом су послу, а како би сачували чувени Панчићев хербаријум. Више о томе:

Фејсбук албум – Ботаничка башта „Јевремовац“: Конзервација Панчићеве збирке (око 27.12.2018)

bio04 korelacija sa drugim naukamaТехничка подршка

_mocq5ijabl1rqrp8co1_400И док су сви вредни, ми одмарамо до среде. Празници нам још увек трају, а сва је прилика да најмлађи још увек нису завршили са петардама. Очекујем да ће „прашити“ на Бадње вече и, вероватно, за Божић. И очекујем да се ретко ко радује том праскању. Посебно не они који имају кућне љубимце. Но, спас, као и увек, нуди модерна технологија.

Мондо: У овој кућици љубимци могу у миру дочекати петарде (21.12.2018)

У сваком случају, желим вам да лепо проведете ове празничне дане како бисте пуни елана кренули у нове радне победе. Уживајте. 🙂

Advertisements

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

imagesНама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

_640809229368212_2522056823993202456_nУвек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

_1175284312500004_337121384301499997_nНаравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Анита Сарка Пауновић

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посетили смо један интерактивни сајт;
  2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
  3. гледали смо гладно маче у акцији;
  4. дивили смо се радовима ђака;
  5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.

Биљке: моћне и фасцинантне

IMG_20180428_154030 (Small)

Поставка изложбе заиста светски изгледа.

Настављамо са читањем књиге коју нам је великодушно уступио др Алексеј Тарасјев:

Изложба еволуциониста од „Ћелије до домена“ увелико траје и судећи по новинским чланцима, заиста је изузетна. Намеравам да је посетим и направим репортажу. До тада ево једног од поменутих новинских репортажа:

Бета: Изложба о еволуцији живота на Земљи отворена у Музеју науке и технике (3.5.2018)

Отворена је још једна изложба, овај пут у Галерији науке и технике САНУ. Изложба траје до 25. маја.

Фејсбук догађај – Галерија науке и технике САНУ: Отварање изложбе „Моћ биља“ (до 25.5.2018)

А за два дана такође ће бити актуелне биљке. Преносим писмо пристигло из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

24774713_1792543897423394_2629181891270099195_nУ име својих колега са Биолошког института „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду желела бих да вас позовем на прославу Међународног Дана фасцинације биљкама који ће се ове године одржати у суботу 12. маја у КЦ Граду од 11-20 часова. Овом приликом одржаће се интересантне креативне радионице за децу предшколског и школског узраста (од 1. до 6. разреда), како би се добро забавила и уједно увела у чудесни свет природе. Кроз интересантни квиз деца ће на сликовит начин научити и зашто је важно свакодневно јести воће и поврће. И за старије посетиоце организован је занимљив програм почев од мењаже пелцера, такмичења у прављењу вертикалне баште, изложбе биљака из лабораторије ин витро, интересантних предавања и концерта бенда Љубичице од 21 час. Све активности су бесплатне!
Учешће деце у креативним радионицама потребно је пријавити путем нета. Више информација на сајту:

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“: Дан фасцинације биљкама (за 12.5.2018)

До Културног центра Град стићи ћете пратећи мапу:

Колеге из Војводине имаће прилику да се на још неке начине практично баве биљкама.

Фондација „Јасен“: Конкурс за финансирање школске баште (до 31.5.2018)

_1605898823058055_7665942181654310739_n

Још један позив на конкурс стиже нам из Петнице.

Петница: Позив: Летња научна школа (до 25.5.2018)

_nnajgrTVcr1tqkr5mo1_500Но, да се вратимо на сређивање школске баште за крај. Један текст који ће, можда, помоћи колегама да победе на конкурсу, што им од срца желим. 🙂

Агро клуб: Корови су одлични индикатори земљишта (23.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наставили смо са читањем књиге о еволуцији;
  2. излистали смо које се значајне изложбе дешавају у Београду у мају;
  3. позвали смо на Дан фасцинације биљкама;
  4. размишљали смо да се окушамо у лепим конкурсима – и ми и ђаци;
  5. схватили смо да корови нису тако лоши.

 

Удварање просвети

_mmdqyh4dn91rqd92do1_250Данас је почео Еко фест. Ако нисте били, не очајавајте. Траје цео викенд.

Добре вести.рс: Еко фест – „Вода као јавно добро“ (од 4.11. до 6.11.2016)

То је било о пићу. Сад следи – иће. 🙂 Наша колегиница бавила се исхраном, а на један другачији начин од оног како смо ми биолози научили да причамо (или предајемо, како желите).

Грађанин: Лако је нахранити гладне, тешко је заситити сите! (2.11.2016)

Можда ће се ствари променити када будемо гајили своје поврће на зидовима својих кућа. 🙂 Ако ме нисте разумели, погледајте филмић на следећем линку:

Digital trends: You won’t even need to get a friend to water your plants with this vertical garden (9.5.2016)

bela-radaНеки ће гајити зидно поврће, а други већ гаје пчеле. За ове потоње добра вест је да је наш сарадник пчелар Рајко Борић направио сјајне речнике о пчеларству. Можете их преузети и листати.

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 4.11.2016)

И док смо у свету инсеката, Британци имају проблема са инвазивном врстом бубамаре, која им је долетела из Азије. Зову је арлекин бубамара и има црна крила. Криве је да им оштећује намештај (мада из текста није најјасније како то она ради), али је много горе то што угрожава аутохтоне врсте, које већ не стоје најбоље због губитка станишта. Изгледа да је црна бубамара преносилац гљивичне инфекције опасне по ове инсекте.

Mirror.co.uk: Alien ladybirds riddled with STDs have invaded Britain and could kill off native bugs (27.10.2016)

458093908-small

Како ће Британци решити овај проблем (и сачувати намештај), видећемо. Ево како је једна школа у Оукленду (тако пише у тексту, мада пре ће бити да је у питању Окланд) решила своје проблеме.

Кутак.нет: Школа која је укинула правила и решила проблем вршњачког насиља (приступљено 4.11.2016)

ees-smallНаше министарство сматра да ће се насиље у школама смањити тако што ће ђаци обући униформе.

Блиц: Обавезне униформе за основце – Министарство припрема новине у школама (3.11.2016)

Има још најављених новина и све их је пропратила „Зелена учионица“:

Зелена учионица: Шарчевић: Радимо на посебном закону за основне школе, уводи се предузетничко васпитање (3.11.2016) & Директорима стигао допис: основне и средње школе постају део АМРЕС-а (4.11.2016) & Основна школа девет разреда? (3.11.2016)

Можда ће се повећати број разреда у основној школи, а оно што нас занима је да ли ће се нама повећати плате. Ово повећање није вредно пажње, али је свеједно медијски пропраћено.

Блиц: Шарчевић: Повећање плата просветарима није удварање (2.11.2016)

13322151_600824400081995_5999728983435989741_nВероватно бисмо боље прошли да је ипак удварање? 😀 А шта на ово кажу синдикати? Нисам наишао на неку реакцију, али јесам на нову емисију „Просвета има реч“.

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 37. емисија (2.11.2016)

Међутим, оно што вам дефинитивно препоручујем да погледате је емисија у којој је учествовала Боба Недић. Ово је један сјајан наступ и аргументи којима се ништа не може замерити. Уживајте.

Обријани паук

_ntedz9Otgz1sn1xgeo1_500 (Small)Страхови могу бити разни. Па, и овакав:

Данас: Људски страх од потпуног знања (14.6.2016)

Плашите ли се паука? Вучји паук, Heteropoda venatoria, има на глави белу траку, која личи на брчиће. Научници верују да они својом белином привлаче инсекте, које овај паук лови. Проблем је што је ова визуелна тактика лова заступљена код дневних, а не ноћних предатора (а поменута врста је управо ово потоње). Зато су анестезирали и нежно обријали пауке и пратили их инфрацрвеним камерама, као и припаднике врсте које нису дирали (ради поређења). И заиста, необријани пауци били су значајније успешнији у лову на ноћне лептире. Изгледа да бели брчићи лептире заварају тако да мисле да су наишли на цветове који се ноћу отварају. 🙂

IFL Science: Scientists Shave Spider’s Moustaches To See If They Help Lure Prey (3.7.2015)

Свашта научници раде, па и брију пауке. И у Литванији се баве животињама на необичан начин. Праве саобраћајне знаке за њих, па тако и знак за пешачки прелаз за јежеве. И то са све мајушном зебром на путу. Погледајте. 🙂

Top stories of today: Tiny Road Signs Remind City Residents Animals Live There Too (7.2.2016)

11219721_909648285749177_7751194067032061891_n

Ово је, у ствари, начин појединих Литванаца да своје суграђане подсете да нису сами. Ми на то подсећамо своје ђаке безмало сваки час, а то можемо учинити и уз помоћ сјајних презентација које прави колегиница Драгана Косовац:

То су биле разлике између биљака, гљива и животиња. Што се тиче животиња, њима је посвећен већи део шестог разреда, а један део и њиховој анатомији. Међутим, то више није ни довољно, ни модерно. Данас је модерно проучавати – анатомију покемона. 🙂 _nbync5hQ0E1ttdkobo1_400Покемонманија и даље потреса свет. 🙂

Блиц: Анатомија покемона – Овако популарни ликови изгледају изнутра (24.8.2016)

Ми ћемо ипак да се држимо наше биологије, а анатомију можемо да посматрамо и помоћу магнетне резонанце. Погледајте снимак на следећем линку, за који верујем да ће вам се допасти.

Science dump: Life looks really different through an MRI machine (22.3.2015)

_5947847540573638005_nТо је било изнутра, а ево нешто и о спољашности.

Блиц: 7 изненађујућих ствари које људи могу да закључе о вама на основу физичког изгледа (3.8.2016)

Физички изглед очигледно је битан и лепо је бити леп, али је много лепше када је неко паметан и успешан. Причу за ову недељу завршавам текстом који заслужује једно велико – браво!

Кутак.нет: Српски студент геније: Из Новог Сада залива парцеле удаљене 150 км и то СМС-ом! (25.8.2016)

Позив на пети градски Актив

Што је ред, ред је, па најпре да честитамо годишњицу биолозима који раде на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

РТВ: Годишњица Института за молекуларну генетику (1.6.2016)

Не баш са тог института, али са ИБИСС-а долазе нам гости у среду 8. јуна, у 17.30. у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Наравно, позвани сте и ви сви, а гости ће бити бројни и причаћемо о увек актуелним темама. О такмичењу и другим значајностима са гостима са поменутог института, др Душком Благојевићем и др Алексејем Тарасјевим, а са Биолошког факултета, координатором организације овогодишњег такмичења (али само градског и републичког нивоа, наравно 🙂 ), др Срђаном Стаменковићем. И то уз подршку наше представнице у Националном просветном савету, Ане Блечић. Гост актива биће и др Предраг Вујовић, доцент који ће нам представити начин на који се мотивишу ученици и наставници у САД за науку, биологију, истраживање и уопште добар рад. А пошто ћемо ми, очигледно, добро радити, сви присутни ће добити и сертификате за сате стручног усавршавања унутар установе.

poklon51То ће се дешавати 8. јуна, а 5. јуна Природњачки музеј у Београду уприличиће једнодневну изложбу гљива:

Фејсбук слика – Природњачки музеј у Београду: Пролећна изложба гљива (за 5.6.2016)

_m80gsoR02J1qkdieno1_500 (Small)И док ћемо ми бити у музеју, а потом и у учионици или библиотеци горепоменуте школе, колеге из Румуније су – на улицама.

Блиц: Румунски просветари на улицама: „Ако ово умете да прочитате, захвалите свом наставнику“ (1.6.2016)

Лоша ситуација у просвети је и у суседној Хрватској:

Вечерње новости: Доста им „домољубља“ (1.6.2016)

Изгледа као да је хаос свуда около нас, а ми – мирни. 🙂 Додуше, хаос није само около нас, већ и у удаљенијим деловима света, као што је Русија. Али из сасвим другачијих разлога. На југу ове земље муку муче са скакавцима, којих има толико да је и вожња отежана. Погледајте:

Но, вратимо се нашем комшилуку, Хрватима. Тамошње колеге се буне што је политика значајно заокупила школство. Ни код нас ситуација баш није аполитична.

Н1: СНС држи часове ђацима у Зрењанину (29.5.2016)

Припремна настава се захуктава и ускоро нас очекују и послови у вези са завршним испитима. Шта о томе каже актуелни министар? Па, рекао је да на завршном тесту неће бити трик питања и да је ауторима теста у ствари забрањено да таква питања постављају.

Блиц: Вербић матурантима: Сами бирајте будућу школу (2.6.2016) & Зелена учионица: Вербић: Какву слику шаљемо деци ако одрасли покушавају да преваре систем? (31.5.2016)

_inline_mq2sdxJhwf1qz4rgp (Small)Ево шта је још рекао министар, али гледе неких других тема.

Прва српска телевизија: Вербић: Не бих радио посао који захтева чланство у странци (30.5.2016)

Другим речима, претпостављамо да не би држао припремну наставу малим матурантима у Зрењанину. 😀 И још једном реч дајемо министру.

Нова економија: Вербић: О конкурсу за научне пројекте након формирања Савета за науку (30.5.2016)

И још један текст у вези са науком, али је овог пута централна личност – премијер.

Агро смарт: Кад премијер прича наука ћути (24.5.2016)

_778970945533191_2950223668402558680_n (Small)И ми ћемо да заћутимо за данас, али пре тога још један, овог пута хистерични наслов, како већ и приличи угледном таблоиду „Информер“. Ако вам је у првој реченици нејасно да ли родитељи пљачкају или су жртве пљачке, да знате да је у питању ово потоње. 🙂 До сутра. 🙂

Информер: Организована пљачка родитеља! Три ђачка дана на екскурзији скупља од 10 дана летовања у Грчкој! (1.6.2016)

Трибина у САНУ

Данас сам (Методичар) био у САНУ као део публике на трибини (а која је у ствари била конференција) под називом: „Истраживачки приступ у образовању за одрживи развој – ресурси за наставнике развијени у оквиру пројекта Рука у тесту, EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN и искуства наставника у школама Србије“.

Уводне речи

На самом почетку обратио нам се академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ. Поздравио је госте и посебно представницу Француског института у Србији, јер са поменутом институцијом САНУ је и направила сарадњу на пројектима поменутим у наслову трибине: EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN. Потом је говорила управо представница, односно аташе за сарадњу Француског института, Виржини Малфрони. Она је најавила конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016, који носи назив „Чувајте климу и сачувајте своје здравље“. Све детаље пронаћи ћете на следећем линку:

Француски институт у Србији – Наука за све: Конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016. (до 15.6.2016)

Рок је кратак, али не очајавајте ако не стигнете да саставите пројекат, јер то није једина активност у којој можете учествовати са својим ђацима. Дана 20. септембра биће отворена изложба која ће повезивати климу и здравље, а у оквиру те изложбе биће организовани атељеи (како их је назвала), сваког уторка почевши од 27. септембра. То у ствари подразумева интерактиван рад са децом, а у вези са разним темама, као што је исхрана и све ће бити применљиво у настави. За овај атеље (који је заправо радионица) потребно је само најавити се, пошто ће бити бесплатне.

Потом нам се обратио академик Милосав Марјановић, председник академијског Одбора за образовање, који је, у складу са својом функцијом, управо о образовању говорио. И о природним наукама, којима, сматра он, треба дати право место у систему образовања. На крају уводне речи говорио је др Стеван Јокић, руководилац пројекта „Рука у тесту“, EU-SUSTAIN, који је и водио трибину. Професор Јокић говорио је и уопштено о образовању, те је приметио да смо ми образовани по једном систему, те да савремено образовање захтева сасвим другачији систем, а говорио је и о самом пројекту. У оквиру пројекта ресурси за наставнике постоје (а биће их још), чак и за рад са децом ометеном у развоју. Колико сам разумео ове ресурсе могу да користе и наставници у регуларним школама, па је то можда и искористљиво за инклузију, са којом вечито кубуримо.

Трибина

Неки мој општи утисак са ове трибине је да је била поприлично ужурбана. Чини ми се да ни на једном скупу нисам видео тако прецизно темпирано време за сваког говорника, о чему се прилично старао професор Јокић. Тако да бих овај скуп могао да назовем Твитером уживо, јер оно што смо добили су само кратке информације. Зато ће и моји поднаслови бити управо такви. 🙂

Приказ модула за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN

Ову презентацију је приказала др Драгана Миличић, доцент на Биолошком факултету БУ, а уз помоћ сараднице Марине Дрндарски, наставника биологије из ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Уз њих, на раду је и Бојана Молнар, наставник биологије „2. октобар“ у Зрењанину.

20160601_102803 (Small)

У модулу за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN учествују четири учеснице пројекта, међу којима и Србија као једина земља ван ЕУ. Остале су Словачка, Немачка и Аустрија. Модул садржи четири одабрана примера хране: хлеб, млеко, мед и сезонско воће и поврће. За сваки од ових производа развијена су четири сета активности комбиновањем метода ИБСЕ (Inquiry-Based Science Education) и ЕСД (Education for Sustainable Development), које се односе на карактеристике хране, специфичности процеса производње и дистрибуције, као и на продају и потрошњу. То пројекту даје ширину, јер су укључене друштвене науке, економија на пример. Истраживање хлеба је пример погодан за рад са млађом децом, а мед, млеко и сезонска храна су примеренији старијим ђацима. Драгана је почела да објашњава пројекат на примеру хлеба, а колико то добро изгледа стећи ћете идеју ако завирите у следећи ПДФ:

Презентација за трибину у САНУ – др Драгана Миличић (1.6.2016)

Марина је завршила излагање о пројекту. Занимљиво је да су кроз креативне активности успешно савладали чак и осмозу, која се у оквиру основношколског градива не помиње.

20160601_103239 (Small)

Тестирање неких делова модула за енергију и свакодневне објекте са студентима Учитељског факултета у Београду

Др Сања Благданић, доцент на учитељском факултету БУ већ неко време ради са студентима овакав, практичан вид наставе, јер има за циљ да се што више учитеља одлучи за предмет „Рука у тесту“. Према неким подацима у Србији овај предмет предаје мање од 10% њих. Такође, потребно је променити систем рада у школама у корист практичних активности.

Кратак приказ докторске дисертације урађене у оквиру пројекта „Рука у тесту“ и EU-FIBONACCI о примени истраживачког приступа у настави

Др Марија Бошњак Степановић, доцент на учитељском факултету у Сомбору представила је своју тезу. Њен докторат је показао да је истраживачки рад повећао и квалитет и квантитет знања четвртака, али су уочени и неки недостаци. Један од њих је време, кога је изгледа потребно више одвојити за овакав начин рада. Потом, овакав приступ захтева и увежбаност, као и промену образовне парадигме, јер учитељ више није „чувар истине“. Другим речима, не испоручује готова знања, већ до њих ђаци долазе самосталним радом. И напокон, на тестовима може бити непријатних изненађења, јер ђаци који су навикли да уче напамет неће постићи добре резултате.

Минипројекти у настави интегрисаних природних наука и математике – реализација пројекта „Вода је драгоцена“

Овај пројекат ми је баш привукао пажњу, јер је овде било и прилично биологије, уз друге природне науке, али и математику. Теме су биле, рецимо „запремина течности“, али и „човек и вода“. Др Маријана Горјанац ранитовић, доцент на учитељском факултету у Сомбору објаснила нам је ток пројекта. На почетку је била уводна активност – филм који су пуштали ђацима, а потом дискутовали о њему. Идеје ђака, али и њихова питања, прикупљена су, како би се кроз теме које су обрађивали, одговорило на њих. Нека питања су била заиста интересантна. Зашто људи не иду тамо где има воде? Да ли ће они људи који немају воду имати, ако је ми штедимо? У току рада ђаци су показали један озбиљан приступ и били су прилично прецизни у мерењима. Учитељице су сматрале да је истраживачки рад претежак захтев за четвртаке, али су их ђаци демантовали на крају када су презентовали своје радове.

„Чувајмо енергију, енергија је живот“, награда на конкурсу пројекта „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2014

Др Гордана Хајдуковић-Јандрић, професорка у ОШ „Мирослав Антић“ из Футога испричала нам је о активностима у њеној школи. Од децембра 2013. до априла 2014. на сајту њихове школе постављали су, једном месечно, проблемски задатак за ђаке. Ђаци су овај проблем решавали на практичан начин, са тим да су имали извесну слободу у осмишљавању експеримента, али су рад достављали тако што су га писали према протоколу (који је подразумевао да се напишу материјал и методе, као и други потребни подаци, али и да се доставе видео-прилози). Пројекат је био широк, па су могли и креативно да презентују свој рад, кроз музику и ликовне радове. Огледе су радили из две области: уштеде енергије (рецимо, један задатак је био да упореде количину утрошене воде за купање и туширање) и добијање енергије из обновљивих извора. Пристигло је било више од 450 радова. Сваке године мењају тему и ове године се баве буком.

Примена истраживачког приступа у подучавању наука – Летња школа науке у Шапцу, награда на конкурсу „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2015

Ово је иначе пројекат Канцеларије за младе и у њему је учествовало 30 учитеља (мада се тај број осипа), 400 ђака и 100 родитеља (мисли се активно). Пројекат је представила мр Татјана Марковић-Топаловић, професорка физике у Медицинској школи у Шапцу. Подразумевао је неке радионице, од којих је нама, биолозима, најзанимљивија пета под називом „Свет чула“ (тема је иначе „протерана“ из прва четири разреда, каже Татјана), где су уз помоћ материјала правили аналогије за бубном опном и испитивали чуло слуха.

20160601_111534 (Small)

Уз овај пројекат, Татјана је представила још један – израду биолошких пасоша за стабла у Шапцу. Ову активност подржало је неколико институција, а ради се о томе да се методама које неће оштетити стабло измери старост стабала како би се спречила њихова исхитрена сеча, што је данас често. Нисам успео да забележим формулу, али се помиње 2π, мере се висина и обим и множи се са фактором који се разликује од врсте до врсте и поднебља где та врста живи. Грешка мерења није страшна, тако да за стабло старо шестдесет година износи око четири године плус-минус.

Оптичка клупа за сваког ђака

Добро нам познати Владан Младеновић, професор у ОШ „Иван Вушовић“, Ражањ, изнео је став да наставници налазе изговор да не раде истраживачке задатке са ђацима у недостатку средстава. Међутим, показао је и доказао да буквално уз помоћ штапа и канапа (конкретније, метле, столице и канапа) могу да се изведу огледи који тек наизглед захтевају скупу опрему. Испричао нам је да када је једном мењао колегиницу у млађим разредима, да ђаци нису желели ни да раде на компјутерима, ни да иду напоље, већ да имају „руке у тесту“. „Навукли су се на науку“, закључио је Владан. 🙂

20160601_115023 (Small)

Закључак

Да полако закључујем и ја. 🙂 Одслушао сам још две учитељице које су пренеле своја добра искуства у раду са ђацима како у редовним, тако и у комбинованим одељењима, али сам онда морао да идем и нисам успео да чујем нашу колегиницу Зорицу Лазић из ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду која је причала о фарми кишних глиста. Зато је била љубазна да пошаље презентацију.

И док ви листате презентацију, да завршавам мудрим речима које сам чуо на трибини, а пре много векова изговорио их је Марко Тулије Цицерон:

Није довољно само стећи знање, треба га и применити.

Облак ознака