Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „агрономија“

Удварање просвети

_mmdqyh4dn91rqd92do1_250Данас је почео Еко фест. Ако нисте били, не очајавајте. Траје цео викенд.

Добре вести.рс: Еко фест – „Вода као јавно добро“ (од 4.11. до 6.11.2016)

То је било о пићу. Сад следи – иће. 🙂 Наша колегиница бавила се исхраном, а на један другачији начин од оног како смо ми биолози научили да причамо (или предајемо, како желите).

Грађанин: Лако је нахранити гладне, тешко је заситити сите! (2.11.2016)

Можда ће се ствари променити када будемо гајили своје поврће на зидовима својих кућа. 🙂 Ако ме нисте разумели, погледајте филмић на следећем линку:

Digital trends: You won’t even need to get a friend to water your plants with this vertical garden (9.5.2016)

bela-radaНеки ће гајити зидно поврће, а други већ гаје пчеле. За ове потоње добра вест је да је наш сарадник пчелар Рајко Борић направио сјајне речнике о пчеларству. Можете их преузети и листати.

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 4.11.2016)

И док смо у свету инсеката, Британци имају проблема са инвазивном врстом бубамаре, која им је долетела из Азије. Зову је арлекин бубамара и има црна крила. Криве је да им оштећује намештај (мада из текста није најјасније како то она ради), али је много горе то што угрожава аутохтоне врсте, које већ не стоје најбоље због губитка станишта. Изгледа да је црна бубамара преносилац гљивичне инфекције опасне по ове инсекте.

Mirror.co.uk: Alien ladybirds riddled with STDs have invaded Britain and could kill off native bugs (27.10.2016)

458093908-small

Како ће Британци решити овај проблем (и сачувати намештај), видећемо. Ево како је једна школа у Оукленду (тако пише у тексту, мада пре ће бити да је у питању Окланд) решила своје проблеме.

Кутак.нет: Школа која је укинула правила и решила проблем вршњачког насиља (приступљено 4.11.2016)

ees-smallНаше министарство сматра да ће се насиље у школама смањити тако што ће ђаци обући униформе.

Блиц: Обавезне униформе за основце – Министарство припрема новине у школама (3.11.2016)

Има још најављених новина и све их је пропратила „Зелена учионица“:

Зелена учионица: Шарчевић: Радимо на посебном закону за основне школе, уводи се предузетничко васпитање (3.11.2016) & Директорима стигао допис: основне и средње школе постају део АМРЕС-а (4.11.2016) & Основна школа девет разреда? (3.11.2016)

Можда ће се повећати број разреда у основној школи, а оно што нас занима је да ли ће се нама повећати плате. Ово повећање није вредно пажње, али је свеједно медијски пропраћено.

Блиц: Шарчевић: Повећање плата просветарима није удварање (2.11.2016)

13322151_600824400081995_5999728983435989741_nВероватно бисмо боље прошли да је ипак удварање? 😀 А шта на ово кажу синдикати? Нисам наишао на неку реакцију, али јесам на нову емисију „Просвета има реч“.

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 37. емисија (2.11.2016)

Међутим, оно што вам дефинитивно препоручујем да погледате је емисија у којој је учествовала Боба Недић. Ово је један сјајан наступ и аргументи којима се ништа не може замерити. Уживајте.

Обријани паук

_ntedz9Otgz1sn1xgeo1_500 (Small)Страхови могу бити разни. Па, и овакав:

Данас: Људски страх од потпуног знања (14.6.2016)

Плашите ли се паука? Вучји паук, Heteropoda venatoria, има на глави белу траку, која личи на брчиће. Научници верују да они својом белином привлаче инсекте, које овај паук лови. Проблем је што је ова визуелна тактика лова заступљена код дневних, а не ноћних предатора (а поменута врста је управо ово потоње). Зато су анестезирали и нежно обријали пауке и пратили их инфрацрвеним камерама, као и припаднике врсте које нису дирали (ради поређења). И заиста, необријани пауци били су значајније успешнији у лову на ноћне лептире. Изгледа да бели брчићи лептире заварају тако да мисле да су наишли на цветове који се ноћу отварају. 🙂

IFL Science: Scientists Shave Spider’s Moustaches To See If They Help Lure Prey (3.7.2015)

Свашта научници раде, па и брију пауке. И у Литванији се баве животињама на необичан начин. Праве саобраћајне знаке за њих, па тако и знак за пешачки прелаз за јежеве. И то са све мајушном зебром на путу. Погледајте. 🙂

Top stories of today: Tiny Road Signs Remind City Residents Animals Live There Too (7.2.2016)

11219721_909648285749177_7751194067032061891_n

Ово је, у ствари, начин појединих Литванаца да своје суграђане подсете да нису сами. Ми на то подсећамо своје ђаке безмало сваки час, а то можемо учинити и уз помоћ сјајних презентација које прави колегиница Драгана Косовац:

То су биле разлике између биљака, гљива и животиња. Што се тиче животиња, њима је посвећен већи део шестог разреда, а један део и њиховој анатомији. Међутим, то више није ни довољно, ни модерно. Данас је модерно проучавати – анатомију покемона. 🙂 _nbync5hQ0E1ttdkobo1_400Покемонманија и даље потреса свет. 🙂

Блиц: Анатомија покемона – Овако популарни ликови изгледају изнутра (24.8.2016)

Ми ћемо ипак да се држимо наше биологије, а анатомију можемо да посматрамо и помоћу магнетне резонанце. Погледајте снимак на следећем линку, за који верујем да ће вам се допасти.

Science dump: Life looks really different through an MRI machine (22.3.2015)

_5947847540573638005_nТо је било изнутра, а ево нешто и о спољашности.

Блиц: 7 изненађујућих ствари које људи могу да закључе о вама на основу физичког изгледа (3.8.2016)

Физички изглед очигледно је битан и лепо је бити леп, али је много лепше када је неко паметан и успешан. Причу за ову недељу завршавам текстом који заслужује једно велико – браво!

Кутак.нет: Српски студент геније: Из Новог Сада залива парцеле удаљене 150 км и то СМС-ом! (25.8.2016)

Позив на пети градски Актив

Што је ред, ред је, па најпре да честитамо годишњицу биолозима који раде на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

РТВ: Годишњица Института за молекуларну генетику (1.6.2016)

Не баш са тог института, али са ИБИСС-а долазе нам гости у среду 8. јуна, у 17.30. у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Наравно, позвани сте и ви сви, а гости ће бити бројни и причаћемо о увек актуелним темама. О такмичењу и другим значајностима са гостима са поменутог института, др Душком Благојевићем и др Алексејем Тарасјевим, а са Биолошког факултета, координатором организације овогодишњег такмичења (али само градског и републичког нивоа, наравно 🙂 ), др Срђаном Стаменковићем. И то уз подршку наше представнице у Националном просветном савету, Ане Блечић. Гост актива биће и др Предраг Вујовић, доцент који ће нам представити начин на који се мотивишу ученици и наставници у САД за науку, биологију, истраживање и уопште добар рад. А пошто ћемо ми, очигледно, добро радити, сви присутни ће добити и сертификате за сате стручног усавршавања унутар установе.

poklon51То ће се дешавати 8. јуна, а 5. јуна Природњачки музеј у Београду уприличиће једнодневну изложбу гљива:

Фејсбук слика – Природњачки музеј у Београду: Пролећна изложба гљива (за 5.6.2016)

_m80gsoR02J1qkdieno1_500 (Small)И док ћемо ми бити у музеју, а потом и у учионици или библиотеци горепоменуте школе, колеге из Румуније су – на улицама.

Блиц: Румунски просветари на улицама: „Ако ово умете да прочитате, захвалите свом наставнику“ (1.6.2016)

Лоша ситуација у просвети је и у суседној Хрватској:

Вечерње новости: Доста им „домољубља“ (1.6.2016)

Изгледа као да је хаос свуда около нас, а ми – мирни. 🙂 Додуше, хаос није само около нас, већ и у удаљенијим деловима света, као што је Русија. Али из сасвим другачијих разлога. На југу ове земље муку муче са скакавцима, којих има толико да је и вожња отежана. Погледајте:

Но, вратимо се нашем комшилуку, Хрватима. Тамошње колеге се буне што је политика значајно заокупила школство. Ни код нас ситуација баш није аполитична.

Н1: СНС држи часове ђацима у Зрењанину (29.5.2016)

Припремна настава се захуктава и ускоро нас очекују и послови у вези са завршним испитима. Шта о томе каже актуелни министар? Па, рекао је да на завршном тесту неће бити трик питања и да је ауторима теста у ствари забрањено да таква питања постављају.

Блиц: Вербић матурантима: Сами бирајте будућу школу (2.6.2016) & Зелена учионица: Вербић: Какву слику шаљемо деци ако одрасли покушавају да преваре систем? (31.5.2016)

_inline_mq2sdxJhwf1qz4rgp (Small)Ево шта је још рекао министар, али гледе неких других тема.

Прва српска телевизија: Вербић: Не бих радио посао који захтева чланство у странци (30.5.2016)

Другим речима, претпостављамо да не би држао припремну наставу малим матурантима у Зрењанину. 😀 И још једном реч дајемо министру.

Нова економија: Вербић: О конкурсу за научне пројекте након формирања Савета за науку (30.5.2016)

И још један текст у вези са науком, али је овог пута централна личност – премијер.

Агро смарт: Кад премијер прича наука ћути (24.5.2016)

_778970945533191_2950223668402558680_n (Small)И ми ћемо да заћутимо за данас, али пре тога још један, овог пута хистерични наслов, како већ и приличи угледном таблоиду „Информер“. Ако вам је у првој реченици нејасно да ли родитељи пљачкају или су жртве пљачке, да знате да је у питању ово потоње. 🙂 До сутра. 🙂

Информер: Организована пљачка родитеља! Три ђачка дана на екскурзији скупља од 10 дана летовања у Грчкој! (1.6.2016)

Трибина у САНУ

Данас сам (Методичар) био у САНУ као део публике на трибини (а која је у ствари била конференција) под називом: „Истраживачки приступ у образовању за одрживи развој – ресурси за наставнике развијени у оквиру пројекта Рука у тесту, EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN и искуства наставника у школама Србије“.

Уводне речи

На самом почетку обратио нам се академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ. Поздравио је госте и посебно представницу Француског института у Србији, јер са поменутом институцијом САНУ је и направила сарадњу на пројектима поменутим у наслову трибине: EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN. Потом је говорила управо представница, односно аташе за сарадњу Француског института, Виржини Малфрони. Она је најавила конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016, који носи назив „Чувајте климу и сачувајте своје здравље“. Све детаље пронаћи ћете на следећем линку:

Француски институт у Србији – Наука за све: Конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016. (до 15.6.2016)

Рок је кратак, али не очајавајте ако не стигнете да саставите пројекат, јер то није једина активност у којој можете учествовати са својим ђацима. Дана 20. септембра биће отворена изложба која ће повезивати климу и здравље, а у оквиру те изложбе биће организовани атељеи (како их је назвала), сваког уторка почевши од 27. септембра. То у ствари подразумева интерактиван рад са децом, а у вези са разним темама, као што је исхрана и све ће бити применљиво у настави. За овај атеље (који је заправо радионица) потребно је само најавити се, пошто ће бити бесплатне.

Потом нам се обратио академик Милосав Марјановић, председник академијског Одбора за образовање, који је, у складу са својом функцијом, управо о образовању говорио. И о природним наукама, којима, сматра он, треба дати право место у систему образовања. На крају уводне речи говорио је др Стеван Јокић, руководилац пројекта „Рука у тесту“, EU-SUSTAIN, који је и водио трибину. Професор Јокић говорио је и уопштено о образовању, те је приметио да смо ми образовани по једном систему, те да савремено образовање захтева сасвим другачији систем, а говорио је и о самом пројекту. У оквиру пројекта ресурси за наставнике постоје (а биће их још), чак и за рад са децом ометеном у развоју. Колико сам разумео ове ресурсе могу да користе и наставници у регуларним школама, па је то можда и искористљиво за инклузију, са којом вечито кубуримо.

Трибина

Неки мој општи утисак са ове трибине је да је била поприлично ужурбана. Чини ми се да ни на једном скупу нисам видео тако прецизно темпирано време за сваког говорника, о чему се прилично старао професор Јокић. Тако да бих овај скуп могао да назовем Твитером уживо, јер оно што смо добили су само кратке информације. Зато ће и моји поднаслови бити управо такви. 🙂

Приказ модула за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN

Ову презентацију је приказала др Драгана Миличић, доцент на Биолошком факултету БУ, а уз помоћ сараднице Марине Дрндарски, наставника биологије из ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Уз њих, на раду је и Бојана Молнар, наставник биологије „2. октобар“ у Зрењанину.

20160601_102803 (Small)

У модулу за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN учествују четири учеснице пројекта, међу којима и Србија као једина земља ван ЕУ. Остале су Словачка, Немачка и Аустрија. Модул садржи четири одабрана примера хране: хлеб, млеко, мед и сезонско воће и поврће. За сваки од ових производа развијена су четири сета активности комбиновањем метода ИБСЕ (Inquiry-Based Science Education) и ЕСД (Education for Sustainable Development), које се односе на карактеристике хране, специфичности процеса производње и дистрибуције, као и на продају и потрошњу. То пројекту даје ширину, јер су укључене друштвене науке, економија на пример. Истраживање хлеба је пример погодан за рад са млађом децом, а мед, млеко и сезонска храна су примеренији старијим ђацима. Драгана је почела да објашњава пројекат на примеру хлеба, а колико то добро изгледа стећи ћете идеју ако завирите у следећи ПДФ:

Презентација за трибину у САНУ – др Драгана Миличић (1.6.2016)

Марина је завршила излагање о пројекту. Занимљиво је да су кроз креативне активности успешно савладали чак и осмозу, која се у оквиру основношколског градива не помиње.

20160601_103239 (Small)

Тестирање неких делова модула за енергију и свакодневне објекте са студентима Учитељског факултета у Београду

Др Сања Благданић, доцент на учитељском факултету БУ већ неко време ради са студентима овакав, практичан вид наставе, јер има за циљ да се што више учитеља одлучи за предмет „Рука у тесту“. Према неким подацима у Србији овај предмет предаје мање од 10% њих. Такође, потребно је променити систем рада у школама у корист практичних активности.

Кратак приказ докторске дисертације урађене у оквиру пројекта „Рука у тесту“ и EU-FIBONACCI о примени истраживачког приступа у настави

Др Марија Бошњак Степановић, доцент на учитељском факултету у Сомбору представила је своју тезу. Њен докторат је показао да је истраживачки рад повећао и квалитет и квантитет знања четвртака, али су уочени и неки недостаци. Један од њих је време, кога је изгледа потребно више одвојити за овакав начин рада. Потом, овакав приступ захтева и увежбаност, као и промену образовне парадигме, јер учитељ више није „чувар истине“. Другим речима, не испоручује готова знања, већ до њих ђаци долазе самосталним радом. И напокон, на тестовима може бити непријатних изненађења, јер ђаци који су навикли да уче напамет неће постићи добре резултате.

Минипројекти у настави интегрисаних природних наука и математике – реализација пројекта „Вода је драгоцена“

Овај пројекат ми је баш привукао пажњу, јер је овде било и прилично биологије, уз друге природне науке, али и математику. Теме су биле, рецимо „запремина течности“, али и „човек и вода“. Др Маријана Горјанац ранитовић, доцент на учитељском факултету у Сомбору објаснила нам је ток пројекта. На почетку је била уводна активност – филм који су пуштали ђацима, а потом дискутовали о њему. Идеје ђака, али и њихова питања, прикупљена су, како би се кроз теме које су обрађивали, одговорило на њих. Нека питања су била заиста интересантна. Зашто људи не иду тамо где има воде? Да ли ће они људи који немају воду имати, ако је ми штедимо? У току рада ђаци су показали један озбиљан приступ и били су прилично прецизни у мерењима. Учитељице су сматрале да је истраживачки рад претежак захтев за четвртаке, али су их ђаци демантовали на крају када су презентовали своје радове.

„Чувајмо енергију, енергија је живот“, награда на конкурсу пројекта „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2014

Др Гордана Хајдуковић-Јандрић, професорка у ОШ „Мирослав Антић“ из Футога испричала нам је о активностима у њеној школи. Од децембра 2013. до априла 2014. на сајту њихове школе постављали су, једном месечно, проблемски задатак за ђаке. Ђаци су овај проблем решавали на практичан начин, са тим да су имали извесну слободу у осмишљавању експеримента, али су рад достављали тако што су га писали према протоколу (који је подразумевао да се напишу материјал и методе, као и други потребни подаци, али и да се доставе видео-прилози). Пројекат је био широк, па су могли и креативно да презентују свој рад, кроз музику и ликовне радове. Огледе су радили из две области: уштеде енергије (рецимо, један задатак је био да упореде количину утрошене воде за купање и туширање) и добијање енергије из обновљивих извора. Пристигло је било више од 450 радова. Сваке године мењају тему и ове године се баве буком.

Примена истраживачког приступа у подучавању наука – Летња школа науке у Шапцу, награда на конкурсу „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2015

Ово је иначе пројекат Канцеларије за младе и у њему је учествовало 30 учитеља (мада се тај број осипа), 400 ђака и 100 родитеља (мисли се активно). Пројекат је представила мр Татјана Марковић-Топаловић, професорка физике у Медицинској школи у Шапцу. Подразумевао је неке радионице, од којих је нама, биолозима, најзанимљивија пета под називом „Свет чула“ (тема је иначе „протерана“ из прва четири разреда, каже Татјана), где су уз помоћ материјала правили аналогије за бубном опном и испитивали чуло слуха.

20160601_111534 (Small)

Уз овај пројекат, Татјана је представила још један – израду биолошких пасоша за стабла у Шапцу. Ову активност подржало је неколико институција, а ради се о томе да се методама које неће оштетити стабло измери старост стабала како би се спречила њихова исхитрена сеча, што је данас често. Нисам успео да забележим формулу, али се помиње 2π, мере се висина и обим и множи се са фактором који се разликује од врсте до врсте и поднебља где та врста живи. Грешка мерења није страшна, тако да за стабло старо шестдесет година износи око четири године плус-минус.

Оптичка клупа за сваког ђака

Добро нам познати Владан Младеновић, професор у ОШ „Иван Вушовић“, Ражањ, изнео је став да наставници налазе изговор да не раде истраживачке задатке са ђацима у недостатку средстава. Међутим, показао је и доказао да буквално уз помоћ штапа и канапа (конкретније, метле, столице и канапа) могу да се изведу огледи који тек наизглед захтевају скупу опрему. Испричао нам је да када је једном мењао колегиницу у млађим разредима, да ђаци нису желели ни да раде на компјутерима, ни да иду напоље, већ да имају „руке у тесту“. „Навукли су се на науку“, закључио је Владан. 🙂

20160601_115023 (Small)

Закључак

Да полако закључујем и ја. 🙂 Одслушао сам још две учитељице које су пренеле своја добра искуства у раду са ђацима како у редовним, тако и у комбинованим одељењима, али сам онда морао да идем и нисам успео да чујем нашу колегиницу Зорицу Лазић из ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду која је причала о фарми кишних глиста. Зато је била љубазна да пошаље презентацију.

И док ви листате презентацију, да завршавам мудрим речима које сам чуо на трибини, а пре много векова изговорио их је Марко Тулије Цицерон:

Није довољно само стећи знање, треба га и применити.

Дефицит идола

Јагодински ђаци наше колегинице Љиљане Глођовић-Пантић ових дана су правили мале, али прелепе вртове. Ево како је то изгледало:

И сада ће ове биљке у једном лепом окружењу да врше фотосинтезу. А сајт који се бави овим процесом је следећи:

Science book: Investigate the reactants and products of photosynthesis (2010)

Биљке могу да се гаје и у великим вртовима и то не само да би нам биле лепе. _mr5k68hvAL1s41mp2o1_500 (Small)О томе објављена је и књига, а захваљујући помоћи Министарства просвете:

Глас западне Србије: Научно воћарско друштво Србије објавило ново издање „Малине” (12.5.2016)

Када смо код књига, уџбеници су ових дана у жижи интересовања, посебно они намењени за средње школе.

Ало: Трошкови – На уџбенике оде трећина плате (12.5.2016) & Одлично! Бесплатни уџбеници и за средњошколце (11.5.2016)

Што се нас основаца тиче, на следећем линку наћи ћете све потребне информације о бесплатним уџбеницима:

Блог – Сунце знања: Бесплатни уџбеници за школску 2016/2017. годину (11.5.2016)

Све што је бесплатно, срцу је драго. 🙂

Политика: Кад је бесплатна кафа важнија од мале матуре (11.5.2016)

_no71rnPUOz1sn5m44o1_1280 (Small)Храна није бесплатна, али се у Србији свеједно баца и то у енормним количинама.

Vice: Bacanje hrane u Srbiji (2016)

Оно што можда не треба бацити, али треба избацити је клопа у ресторанима брзе хране попут Мекдоналдса. Један од разлога, који се на бројним инфографицима наводи на нету је и тај што се мек бургер вари знатно дуже у односу на уобичајену храну, јер је маснији. Обично варимо од 24 до 72 сата, а за један „биг мек“ нам је потребно више од три сата. При томе, поменути биг мек садржи око 1,5 грама тзв. транс-масти за које су различита истраживања показала да су у вези са болестима срца, гојазношћу, канцером и дијабетесом. И ово све звучи научно, али ипак није, јер није ни писано коришћењем научних истраживања или су она паушално интерпретирана. _nm38ilgHRF1s6ylubo1_1280 (Small)Све то објашњава следећи текст:

IFL Science: Is This Really What A Big Mac Does To Your Body In An Hour? (23.9.2015)

Но, не морамо да будемо научници како би нам било јасно да брза храна није уједно и здрава и посете ресторанима који је служе свакако треба проредити. Што се кафе тиче, тешко да нас ико може убедити да је проредимо (а посебно не чланове Националног просветног савета). 🙂 Кафа нас ујутру разбуди, иако нам не обезбеђује никакву енергију. Кофеин из кафе делује тако што превари наш мозак. Наиме, кофеин се „лажно представља“ као једињење које сигнализира мозгу да је уморан. Другим речима, има сличну структуру као аденозин, који се генерише након поприличног времена од када се пробудимо и који се везује за рецепторе нервних ћелија и, као што написасмо, сигнализира мозгу да је уморан. 1170875_1281479795213788_376267593057979903_nНајкраће речено, кофеин заузима место аденозину и спречава га да се везује за рецепторе и ради свој посао – сигнализира умор.

IFL Science: Here’s What Caffeine Does To Your Brain (26.6.2015)

Ништа не траје вечно, па тако ни кофеин. Када се макне са рецептора, аденозин наново заузима своја места и већ након шест сати осећамо тек половину ефекта кафе. А да ли наши ђаци осећају ефекте, односно последице свега онога што се дешава у друштву, одговара Боба Недић.

Блог – Клотфркет: „Професорка, нама је данас тешко да се некоме дивимо. Немамо коме“ (11.5.2016)

Уредништво Биолошког блога увек се диви добром раду, а многе наше колеге такав рад деле и са другима. Једна од њих је Драгана Косовац:

Приликом обраде ове наставне јединице, кад тад мора да се помене и контрацепција. Вест је од прошле године, а да ли је будућност у међувремену постала садашњост, заиста не знамо. 🙂

b92: Кондом будућности? Задовољство веће с њим него без њега (13.4.2015)

А у блиској будућности (прецизније сутра) ми се читамо поново. 🙂

Позив на опстанак

Дан планете Земље је био и прошао, а наставници биологије обележили су овај датум у својим школама. Ево неких примера. Први је ОШ „Десанка Максимовић“ из Чокота (Ниш), а наставница је Виолета Милосављевић:

Други је из школе „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице, а колегинице су Виолета Јововић и Лидија Павловић Лончар:

Лепи радови су украсили холове школа, а можда могу да постану и део неког пројекта, ко зна? Уколико сте заинтересовани да се опробате у једној таквој активности, погледајте следећи позив:

Центар за промоцију науке: Отворен Јавни позив 2016. (до 19.5.2016)

_950959498290742_6996336893935851698_n (Small)А имамо и позив да одслушамо неке бесплатне семинаре.

Bird sleuth.org: Free Webinars (за 10. и 11.5.2016)

Вебинари су у вези са птицама, а са њима у вези је и следећи чланак. У ствари, чланак је више у вези са праисторијским птицама и то из доба креде. Птице су, наиме, настале од групе диносаура која је припадала групи (клади) Maniraptora. У питању су били омањи диносауруси прекривени перјем. Пред крај креде ова група је изумрла заједно са тираносурусима и трицератопсима. Али не сви. Нестали су они који су се хранили месом, а они који су јели семенке не само да су опстали, већ и касније дали птице. Научници са Универзитета у Торонту верују да је управо начин исхране и био пресудан за њихов опстанак.

IFL Science: Cretaceous Birds Survived Mass Extinction By Eating Seeds (23.4.2016)

Птице су опстале, а да ли ће опстати и конкурси за научне пројекте, одлучиће влада.

Политика: Вербић тражи подршку за опстанак (25.4.2016)

_410441699111091_6051260720684968601_nА да ли можемо да опстанемо без интернета? Следећи пример тврди да да. 🙂

Balkans press: Školsko etnoselo bez kompjutera i mobilnih telefona (приступљено 26.4.2016)

Боље и да гаје, него да иду на такмичења. 🙂 Ово потоње им се уопште не исплати, јер и тако не добијају ништа од тога. О томе следећи текст:

Зелена учионица: „Нека се над овим замисле рушитељи образовног система Србије” (25.4.2016)

Министарство се заиста замислило, али над сасвим другим питањем – шта један уџбеник чини квалитетним? И изнедрило је Правилник који говори о томе, баш на време, када смо ми већ били обавезани да увелико завршимо изборе уџбеника и када су се они одобравали према – процентуалној заступљености у школама диљем Србије. 🙂 Но, по систему – ‘леба не тражи – није згорег да га прелистате. 🙂_1058144190882730_7428915747404810823_n

еКапија: Када је садржај школских књига релевантан? – Донет правилник о стандардима квалитета уџбеника (25.4.2016)

А што се уџбеника тиче, медији кажу да је најуспешнија издавачка кућа „Клетт“. Медији кажу и да је „Едука“ у власништу поменутог „Клета“, али челници те издавачке куће то демантују. 🙂

Вечерње новости: Корупција у продаји уџбеника: Школама нуде лаптопове, проценте, а уговори тајна (25.4.2016)

Још мало о уџбеницима:

Кутак.нет: Из угла родитеља: Уџбеничка хигијена (21.4.2016)

И за крај нешто што није уџбеник, али некаква публикација јесте:

Академија.еду: „Тигрови на доњем Дунаву“ – мали прилог проучавању мегафауне средњовековног Балкана, Браничевски гласник 8/2012, 7-23. (2012)

PhotoImpact_WaitingForTheRightMoment_Master_H264.mp4.Still001_640x360_364031555550

Биљка где јој место није

У Петници је почела пријава за Летњу научну школу, која важи за седмаке, од којих ће одабрани ићи у ову школу када крену у осми разред.

Истраживачка станица Петница: Летња научна школа (до 15.5.2016)

_784998264851293_349022309_nИмамо времена и да напишемо мишљења о ђацима, а и да се ових дана прошетамо до Сајма хортикултуре који се по 21. пут одржава у Београду (прецизније на Београдском сајму). Сајам можете посетити сваког дана до 10. априла, у периоду од 10 до 18 часова. Један од излагача је и Природњачки музеј:

Фејсбук албум – Природњачки музеј у Београду: „Алергене биљке“ на Сајму хортикултуре у Београду (7.4.2016)

Прошле године забележен је необичан пример хортикултуре у канадској покрајини Саскачеван. У једној од жардињера, над прелепим украсним љубичастим цветовима надвисила су се стабла марихуане! Нико не зна колико су ту дуго расла, нити како су ту била доспела, али је разумно претпоставити да је неко (можда неки шаљивџија) убацио семена ове биљке. Ова сорта је имала нижи ниво тетрахидроканабинола од медицинске марихуане, али ју је полиција, која је позвана на место догађаја, свеједно уклонила.

cbc.news: Budding marijuana plants found in Swift Current planters (17.7.2015)

И док смо у свету биљака, да направимо једну лепу дигресију. У питању је презентација Иване Дамњановић:

Дакле, марихуана се баш не уклапа у улепшавање урбаног простора, а не уклапају се ни графити:

Телеграф: Графити по фасадама ће бити прошлост за Београд: Спрема се велико уређење града! (4.4.2016)

Део урбаног простора су и аутобуске станице. Погледајте следећи документарац о веома необичним таквим сатајалиштима у Совјетском савезу:

Руси могу да се подиче аутобуским станицама, а ми – гробницама.

Vice: U istočnoj Srbiji grobnice su kao kuće (17.2.2016)

tumblr_ncag41O7f61qm8q2no1_500 (Small)Ми можемо да се подичимо и паметном децом, а која ће имати прилике прекосутра да покаже своје знање из биологије у некој од београдских школа:

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Списак школа у којима ће се одржати окружно-градско такмичење из биологије за основне школе (1.4.2016)

Што се такмичења тиче, од ове године осмаци не добијају бодове за упис у средњу школу. Разлог томе је систем који није фер. И наместо да се лош систем поправи, он је решен једноставније – укинут је.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Без додатних бодова за награђене осмаке (4.4.2016)

Како пролазе наши ђаци на тестовима који нису такмичарски, али јесу у вези са биологијом, бави се следећи текст из суседне нам државе:

Наставници.орг: Подсјетимо: Србија има четири и пол пута више реално одличних ученика из математике него Хрватска (4.4.2016)

10478525_334330100058635_26022774959927289_nИз текста смо сазнали да су наши ђаци показали да познају живи свет за свега три бода изнад међународног просека. И то је добар резултат, али и да је лош, постоји нешто горе и од тога.

Кутак.нет: „Чести испити нарушавају самопоуздање, а то је горе него лоше оцене“ (9.2.2016)

Ипак за крај нешто боље. А то је најава изложбе:

Фејсбук догађај – Фонд за заштиту птица грабљивица: Изложба фотографија Птице у акцији (за 11.4.2016)

Надамо се да се видимо на изложби, а пре тога на такмичењу које је прекосутра. Пошто имамо радну суботу, Биолошки блог ће одмарати сутра. 🙂

Облак ознака