Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „агрономија“

Дефицит идола

Јагодински ђаци наше колегинице Љиљане Глођовић-Пантић ових дана су правили мале, али прелепе вртове. Ево како је то изгледало:

И сада ће ове биљке у једном лепом окружењу да врше фотосинтезу. А сајт који се бави овим процесом је следећи:

Science book: Investigate the reactants and products of photosynthesis (2010)

Биљке могу да се гаје и у великим вртовима и то не само да би нам биле лепе. _mr5k68hvAL1s41mp2o1_500 (Small)О томе објављена је и књига, а захваљујући помоћи Министарства просвете:

Глас западне Србије: Научно воћарско друштво Србије објавило ново издање „Малине” (12.5.2016)

Када смо код књига, уџбеници су ових дана у жижи интересовања, посебно они намењени за средње школе.

Ало: Трошкови – На уџбенике оде трећина плате (12.5.2016) & Одлично! Бесплатни уџбеници и за средњошколце (11.5.2016)

Што се нас основаца тиче, на следећем линку наћи ћете све потребне информације о бесплатним уџбеницима:

Блог – Сунце знања: Бесплатни уџбеници за школску 2016/2017. годину (11.5.2016)

Све што је бесплатно, срцу је драго. 🙂

Политика: Кад је бесплатна кафа важнија од мале матуре (11.5.2016)

_no71rnPUOz1sn5m44o1_1280 (Small)Храна није бесплатна, али се у Србији свеједно баца и то у енормним количинама.

Vice: Bacanje hrane u Srbiji (2016)

Оно што можда не треба бацити, али треба избацити је клопа у ресторанима брзе хране попут Мекдоналдса. Један од разлога, који се на бројним инфографицима наводи на нету је и тај што се мек бургер вари знатно дуже у односу на уобичајену храну, јер је маснији. Обично варимо од 24 до 72 сата, а за један „биг мек“ нам је потребно више од три сата. При томе, поменути биг мек садржи око 1,5 грама тзв. транс-масти за које су различита истраживања показала да су у вези са болестима срца, гојазношћу, канцером и дијабетесом. И ово све звучи научно, али ипак није, јер није ни писано коришћењем научних истраживања или су она паушално интерпретирана. _nm38ilgHRF1s6ylubo1_1280 (Small)Све то објашњава следећи текст:

IFL Science: Is This Really What A Big Mac Does To Your Body In An Hour? (23.9.2015)

Но, не морамо да будемо научници како би нам било јасно да брза храна није уједно и здрава и посете ресторанима који је служе свакако треба проредити. Што се кафе тиче, тешко да нас ико може убедити да је проредимо (а посебно не чланове Националног просветног савета). 🙂 Кафа нас ујутру разбуди, иако нам не обезбеђује никакву енергију. Кофеин из кафе делује тако што превари наш мозак. Наиме, кофеин се „лажно представља“ као једињење које сигнализира мозгу да је уморан. Другим речима, има сличну структуру као аденозин, који се генерише након поприличног времена од када се пробудимо и који се везује за рецепторе нервних ћелија и, као што написасмо, сигнализира мозгу да је уморан. 1170875_1281479795213788_376267593057979903_nНајкраће речено, кофеин заузима место аденозину и спречава га да се везује за рецепторе и ради свој посао – сигнализира умор.

IFL Science: Here’s What Caffeine Does To Your Brain (26.6.2015)

Ништа не траје вечно, па тако ни кофеин. Када се макне са рецептора, аденозин наново заузима своја места и већ након шест сати осећамо тек половину ефекта кафе. А да ли наши ђаци осећају ефекте, односно последице свега онога што се дешава у друштву, одговара Боба Недић.

Блог – Клотфркет: „Професорка, нама је данас тешко да се некоме дивимо. Немамо коме“ (11.5.2016)

Уредништво Биолошког блога увек се диви добром раду, а многе наше колеге такав рад деле и са другима. Једна од њих је Драгана Косовац:

Приликом обраде ове наставне јединице, кад тад мора да се помене и контрацепција. Вест је од прошле године, а да ли је будућност у међувремену постала садашњост, заиста не знамо. 🙂

b92: Кондом будућности? Задовољство веће с њим него без њега (13.4.2015)

А у блиској будућности (прецизније сутра) ми се читамо поново. 🙂

Позив на опстанак

Дан планете Земље је био и прошао, а наставници биологије обележили су овај датум у својим школама. Ево неких примера. Први је ОШ „Десанка Максимовић“ из Чокота (Ниш), а наставница је Виолета Милосављевић:

Други је из школе „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице, а колегинице су Виолета Јововић и Лидија Павловић Лончар:

Лепи радови су украсили холове школа, а можда могу да постану и део неког пројекта, ко зна? Уколико сте заинтересовани да се опробате у једној таквој активности, погледајте следећи позив:

Центар за промоцију науке: Отворен Јавни позив 2016. (до 19.5.2016)

_950959498290742_6996336893935851698_n (Small)А имамо и позив да одслушамо неке бесплатне семинаре.

Bird sleuth.org: Free Webinars (за 10. и 11.5.2016)

Вебинари су у вези са птицама, а са њима у вези је и следећи чланак. У ствари, чланак је више у вези са праисторијским птицама и то из доба креде. Птице су, наиме, настале од групе диносаура која је припадала групи (клади) Maniraptora. У питању су били омањи диносауруси прекривени перјем. Пред крај креде ова група је изумрла заједно са тираносурусима и трицератопсима. Али не сви. Нестали су они који су се хранили месом, а они који су јели семенке не само да су опстали, већ и касније дали птице. Научници са Универзитета у Торонту верују да је управо начин исхране и био пресудан за њихов опстанак.

IFL Science: Cretaceous Birds Survived Mass Extinction By Eating Seeds (23.4.2016)

Птице су опстале, а да ли ће опстати и конкурси за научне пројекте, одлучиће влада.

Политика: Вербић тражи подршку за опстанак (25.4.2016)

_410441699111091_6051260720684968601_nА да ли можемо да опстанемо без интернета? Следећи пример тврди да да. 🙂

Balkans press: Školsko etnoselo bez kompjutera i mobilnih telefona (приступљено 26.4.2016)

Боље и да гаје, него да иду на такмичења. 🙂 Ово потоње им се уопште не исплати, јер и тако не добијају ништа од тога. О томе следећи текст:

Зелена учионица: „Нека се над овим замисле рушитељи образовног система Србије” (25.4.2016)

Министарство се заиста замислило, али над сасвим другим питањем – шта један уџбеник чини квалитетним? И изнедрило је Правилник који говори о томе, баш на време, када смо ми већ били обавезани да увелико завршимо изборе уџбеника и када су се они одобравали према – процентуалној заступљености у школама диљем Србије. 🙂 Но, по систему – ‘леба не тражи – није згорег да га прелистате. 🙂_1058144190882730_7428915747404810823_n

еКапија: Када је садржај школских књига релевантан? – Донет правилник о стандардима квалитета уџбеника (25.4.2016)

А што се уџбеника тиче, медији кажу да је најуспешнија издавачка кућа „Клетт“. Медији кажу и да је „Едука“ у власништу поменутог „Клета“, али челници те издавачке куће то демантују. 🙂

Вечерње новости: Корупција у продаји уџбеника: Школама нуде лаптопове, проценте, а уговори тајна (25.4.2016)

Још мало о уџбеницима:

Кутак.нет: Из угла родитеља: Уџбеничка хигијена (21.4.2016)

И за крај нешто што није уџбеник, али некаква публикација јесте:

Академија.еду: „Тигрови на доњем Дунаву“ – мали прилог проучавању мегафауне средњовековног Балкана, Браничевски гласник 8/2012, 7-23. (2012)

PhotoImpact_WaitingForTheRightMoment_Master_H264.mp4.Still001_640x360_364031555550

Биљка где јој место није

У Петници је почела пријава за Летњу научну школу, која важи за седмаке, од којих ће одабрани ићи у ову школу када крену у осми разред.

Истраживачка станица Петница: Летња научна школа (до 15.5.2016)

_784998264851293_349022309_nИмамо времена и да напишемо мишљења о ђацима, а и да се ових дана прошетамо до Сајма хортикултуре који се по 21. пут одржава у Београду (прецизније на Београдском сајму). Сајам можете посетити сваког дана до 10. априла, у периоду од 10 до 18 часова. Један од излагача је и Природњачки музеј:

Фејсбук албум – Природњачки музеј у Београду: „Алергене биљке“ на Сајму хортикултуре у Београду (7.4.2016)

Прошле године забележен је необичан пример хортикултуре у канадској покрајини Саскачеван. У једној од жардињера, над прелепим украсним љубичастим цветовима надвисила су се стабла марихуане! Нико не зна колико су ту дуго расла, нити како су ту била доспела, али је разумно претпоставити да је неко (можда неки шаљивџија) убацио семена ове биљке. Ова сорта је имала нижи ниво тетрахидроканабинола од медицинске марихуане, али ју је полиција, која је позвана на место догађаја, свеједно уклонила.

cbc.news: Budding marijuana plants found in Swift Current planters (17.7.2015)

И док смо у свету биљака, да направимо једну лепу дигресију. У питању је презентација Иване Дамњановић:

Дакле, марихуана се баш не уклапа у улепшавање урбаног простора, а не уклапају се ни графити:

Телеграф: Графити по фасадама ће бити прошлост за Београд: Спрема се велико уређење града! (4.4.2016)

Део урбаног простора су и аутобуске станице. Погледајте следећи документарац о веома необичним таквим сатајалиштима у Совјетском савезу:

Руси могу да се подиче аутобуским станицама, а ми – гробницама.

Vice: U istočnoj Srbiji grobnice su kao kuće (17.2.2016)

tumblr_ncag41O7f61qm8q2no1_500 (Small)Ми можемо да се подичимо и паметном децом, а која ће имати прилике прекосутра да покаже своје знање из биологије у некој од београдских школа:

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Списак школа у којима ће се одржати окружно-градско такмичење из биологије за основне школе (1.4.2016)

Што се такмичења тиче, од ове године осмаци не добијају бодове за упис у средњу школу. Разлог томе је систем који није фер. И наместо да се лош систем поправи, он је решен једноставније – укинут је.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Без додатних бодова за награђене осмаке (4.4.2016)

Како пролазе наши ђаци на тестовима који нису такмичарски, али јесу у вези са биологијом, бави се следећи текст из суседне нам државе:

Наставници.орг: Подсјетимо: Србија има четири и пол пута више реално одличних ученика из математике него Хрватска (4.4.2016)

10478525_334330100058635_26022774959927289_nИз текста смо сазнали да су наши ђаци показали да познају живи свет за свега три бода изнад међународног просека. И то је добар резултат, али и да је лош, постоји нешто горе и од тога.

Кутак.нет: „Чести испити нарушавају самопоуздање, а то је горе него лоше оцене“ (9.2.2016)

Ипак за крај нешто боље. А то је најава изложбе:

Фејсбук догађај – Фонд за заштиту птица грабљивица: Изложба фотографија Птице у акцији (за 11.4.2016)

Надамо се да се видимо на изложби, а пре тога на такмичењу које је прекосутра. Пошто имамо радну суботу, Биолошки блог ће одмарати сутра. 🙂

Од студената највише

_10153105581418030_2612544330327532804_nНије прошло много од последњег семинара у Петници, кад ево га још један. Тема семинара су нове технологије и дигитална фабрикација. Намењен је првенствено наставницима физике, електронике и сличних предмета, али Петничари мисле да би могао бити интересантан и по некоме од биолога. Учешће на семинару је бесплатно.

Истраживачка станица Петница: Наставнички семинар о новим технологијама (пријављивање до 10.4.2016)

Нове технологије све су новије и све су савршеније. Ипак, још увек нису дохакале људском мозгу, који може оно што машине, без обзира на фасцинантне брзине којима рачунају, не могу. Рецимо, машине нису ни близу креативне као што смо то ми, а и немају интуицију. Ово потоње научници можда могу да постигну алгоритмима које су написали. Следи текст о томе:

Phys.org: System that replaces human intuition with algorithms outperforms human teams (16.10.2015)

_mickquZ01k1qm2cq5o1_500Да ли је ово почетак вештачке интелигенције? Боље да није, јер уважени Стивен Хокинг каже да би ова интелигенција могла бити узрок крају наше интелигенције:

IFL Science: Is Stephen Hawking Right? Could AI Lead To The End Of Humankind? (12.12.2014)

То је рекао Стивен, а ево шта је рекао Срђан Драгојевић:

Форум београдских гимназија: Срђан Драгојевић: Од деце правимо ТВ мороне (3.4.2016)

Вратимо се још мало информатичким темама, пре него што кренемо са биолошким:

LINog: 42 prečice na tastaturi za uređivanje teksta (14.6.2012)

Untitled (Small)

Ево баш да пробамо… ☼ Сунце. ☺ Сунчани су нам дани, а тек ће у мају бити, па и право време за посматрање птица.

World migratory bird day: Birdwatching at Novi Knezevac Fishpond (за 14. и 15.5.2016)

1969205_582076698536689_214344279_nОво се организује због Светског дана птица селица, који је 10. маја. Јуче је био Дан студената.

Блиц: Вербић честитао Дан студената: Од вас очекујемо највише! (4.4.2016)

Птице, дакле, посматрамо у мају, а ових дана ћемо можда видети и јариће – како слободно шетају.

Блиц: Огорчен на државу – Пушта 200 јарића у планину да их растргну звери (3.4.2016)

Очигледно је једина фарма за коју ова држава мари она на телевизији „Пинк“. Садашња министарка просвете некада је чувала јариће значајно успешније.

Телеграф: Чувала је козе на планини у Мароку, а сада је министарка у Француској и све жене желе да буду ОНА (4.4.2016)

А ми свакако треба да чувамо природу. И то дан буде порука за крај коју треба озбиљно схватити, јер није баш да нам иде. Забрињавајуће фотографије објавио је „Курир“:

Курир: Помор рибе код Титела: Страшан призор на ушћу Бегеја у Тису (4.4.2016)

_lq5o23ZWiQ1qa0mmoo1_500

Преузимање знања

_849311541824795_1863597286811623583_nДанас су синдикати разговарали са премијером.

Зелена учионица: Завршен састанак синдиката и премијера, просвета ће бити приоритет (4.3.2016) & Форум београдских гимназија: Састанак са Вучићем: А шта смо друго очекивали? НИШТА! (4.3.2016)

Иако се боримо за свој статус, па и материјални, што да кријемо, а због тога што су плате срамотно мале, колеге из једне школе и од тог малог одвајају за друге.

Форум београдских гимназија: Лекције из хуманости – Професори хране и облаче сиромашне (3.3.2016)

1452084_449410708514920_900064110_n (Small)И док једни немају да једу, други једу и превише. Према неким подацима око 600 милиона одраслих широм света је заиста претерало са телесном тежином, док њих 1,3 милијарди има вишак који не би требало да има. То узрокује стотине хиљада смрти сваке године, а Американци то воле да искажу и платежно, па тврде да се 147 милијарди долара издваја из буџета на трошкове лечења болести узроковане гојазношћу.

IFL Science: Genetic Basis For Obesity Strengthened By New Studies (12.2.2015)

Није нам мало што себи правимо проблем с вишком килограма, па то радимо и својим љубимцима и домаћим животињама.

Блиц: Овај јеж мора на дијету под хитно (3.3.2016) & Крава на стероидима – Научници верују да су створили савршену врсту, а она изгледа застрашујуће (2.3.2016)

_o0kosmwABn1rpe379o5_500Што се дивљих животиња тиче, тешко да ће оне имати проблема са килограмима. Њихов једини проблем смо ми, људи. У вези са тим, јуче је био један значајан датум:

Блиц: Светски дан дивље флоре и фауне „Будућност врста је у нашим рукама“ (1.3.2016)

Како бисмо обележили овај датум, приредили смо чланак са блога Ене Хорват, а који се бави зоологијом и то кроз тестове. Што ће рећи, спојили смо лепо и корисно.

Блог – Биолог и ја: Такмичење биологија 6. (15.2.2014)

А ту је и презентација из зоологије ауторке Иване Дамњановић:

Заиста се много трудимо да ђацима приближимо биолошке теме. Правимо презентације, тражимо занимљивости, осмишљавамо тестове и свашта нешто још. Но, можда ће сав овај рад и све методе којих можемо да се сетимо у будућности бити непотребни.

Блиц: Научна револуција: Откривен начин како да „даунлоудујете знање у мозак“ (3.3.2016)

Но, знање не значи исто што и школовање, а то не значи исто што и образовање. Заправо, можемо бити школовани, али не и образовани, поручује вештица без метле.

Блог – Вештица без метле: Kњига као не(пријатељ) (29.11.2014)

_10209110125297182_4315921925278802174_n

Свеједно, деца не могу бити нешколована, те уколико родитељи не упишу дете у школу, плаћаће новчане казне у износу до 50.000. Сличне казне плаћаће и родитељи који своје дете не шаљу у школу.

Политика: У први разред полази око 15.500 малишана (1.3.2016)

Scoala Gimnaziala Anioara Odeanu03 (Small)И можда ће сва та деца ићи у школу искључиво преподне. Иницијатива за то изгледа припада професору Александру Липковском, председавајућем Националног просветног савета.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Једна смена у школама апсолутни приоритет (1.3.2016) & Вечерње новости: Тешко да ће сви ђаци моћи у исту смену (3.3.2016)

А нама је приоритет да ђаке научимо да чувају животну средину. У томе нам може помоћи друга за данас презентација Иване Дамњановић:

Просветним властима би требало да буде приоритет да сачувају углед наставничке професије.

Зелена учионица: Кад рад у школи буде најугледнији посао, бићемо земља знања (15.9.2014)_mzx8zrM5jB1svwlszo1_500 (Small)

И тако дођосмо до краја, односно епилога, али не у вези са данашњом темом. Па, ипак, важног.

Блиц: Својим апелом за лечење узбуркао је јавност у Србији, а ово је епилог (2.3.2016)

Чаролијом против мува

_nfvb32wV2M1rrs4uno1_1280 (Small)Иако нам предрасуде кажу другачије, аутомеханичари умеју да буду веома софистициране душе, а у прилог томе говори и галерија фотографија на којима су они приказани попут ликова са чувених уметничких слика:

Bored panda: Auto Mechanics Hilariously Recreate Renaissance Paintings (октобар 2015)

Следећа галерија је о вранама и уз њу су и разлози зашто би те птице требало да нам буду омиљене. Један од њих је што су у стању да разликују људска лица и адекватно реагују на свако од њих:

Buzzfeed: 19 Reasons Why The Crow Should Be Your New Favorite Animal (11.6.2013)

Minor-KeysТешко да су муве икоме омиљене животиње. Добра вест је да можемо да их се отарасимо:

Фемина: Како се отарасити мува. Чаробан савет. (25.6.2015)

Ипак, није истина да су све муве само пуки гњавежи. Има и таквих које су нам корисне:

Здрава Србија: Корисност осоликих мува (14.7.2013)

Ми биолози знамо да мрави јесу корисне животиње, али заиста нисмо сигурни да је то разлог да им се дуплира величина. А управо су то научници урадили. Величина тела, висина, маса, боја, све су то квантитативне особине на које осим гена утичу и фактори животне средине. Научници су открили хемијске процесе који због одређених утицаја животне средине утичу на експресију гена (сам такав утицај назива се епигенетички). Специфичне биохемијске реакције укључују и искључују делове генома и најбоље проучена таква реакција је метилација ДНК (када се прикључују метил групе).

10401483_707763945987225_7566073824361965906_n

Код мрава постоје краљица, радници и ратници и иако имају идентичне геноме, њихова величина се разликује у односу на улоге које врше. Код радника генетички утицај на величину је мали, па су истраживачи могли да се усредсреде на поменуте епигенетичке утицаје. По Талахасију сакупили су јединке врсте Camponotus floridanus (чији је геном већ секвенциониран) и кренули су са метилацијом њихове ДНК. То су радили уз помоћ одређених хемикалија којим су деловали на ларве. Метилацијом су добили каскадни ефекат утицаја на гене, односно ланчани са једног на други. Последица тога је да су добили примерке разних величина. И утврдили су да што је већа метилација, већа је и величина. На пример, 20% већа метилација даје мрава који је 20% већи од уобичајеног.

IFL Science: Scientists Double The Size Of Ants (12.3.2015)

Cakes 042 (Small)Да ли ће се ово једног дана примењивати на нас да порастемо ако већ нисмо довољно, тешко је рећи, али следеће истраживање обећава да нећемо расти у ширину без обзира шта једемо. Научници са Универзитета у Лос Анђелесу пронашли су и издвојили ген, за који (како погодно) имају „лек“ који тако утиче да не дозвољава да се нагојимо. Током претпрошле године позитивне резултате имали су на врсти црва Caenorhabditis elegans и хуманим ћелијама у Петријевој шољи, али генетички механизам како се све то одвија уочен је код готово свих животиња, па чак и код квасаца. Да ли се таблете за фит изглед без по муке већ продају од тада, не знамо, али увек можемо да им се надамо. 🙂

Рhys.org: Gene discovery prevents weight gain with a high-sugar diet (6.10.2014)

unnamed (Small)Изгледа да то да ли ћемо бити гојазни или нећемо, зависи од лептина. Лептин је хормон који луче масне ћелије (адипоците) онда када се наједемо, као сигнал да смо „пуни“. Лептин се такође ствара и када сагоревамо масти (побуђује масне ћелије да убрзају метаболизам), али је механизам како се то дешава до скоро био нејасан. А није да није важан, јер неки људи су отпорни на лептин, па ће код њих сагоревање масти бити проблематично. Зато су се научници из Португалије у сарадњи са колегама са Рокфелеровог Универзитета у Њујорку бацили на посао да тај механизам открију. Најпре су открили да крајеви нерава симпатичког нервног система праве спој са масним ћелијама. Онда су користили веома софистицирану методу, коју су назвали оптогенетика, која подразумева додавање гена за стварање протеина осетљивих на светло, а који се могу активирати уз помоћ ласера. Када су истраживачи на тај начин укључили, да тако кажемо, ове неуроне, они су били у стању да понове догађаје који следе након сигнализације лептином, а што је имало за последицу смањење масних наслага. Ово повећање метаболизма изазвано је ослобађањем норепинефрина из неурона.

IFL Science: How Your Body Knows When To Burn Fat (26.9.2015)

1743584_498119496961383_812942061_nНаравно, дневне новине увек дају далеко једноставнија решења. 🙂

b92: Рибље уље сагорева масноћу око стомака (19.12.2015)

Још мало о уљу, али не рибљем:

Србија данас: Екстра! Сипала је уље у кору од мандарине – кад видите зашто, урадићете исто (28.11.2015)

Ово је било о примени плодова, али ваља и научити о њима. Зато једна презентација колегинице Иване Дамњановић:

То је о репродуктивним, а ево и о вегетативним органима биљке за крај. Аутор презентација на линку је Тања Јовановић:

Слајдшер: Вегетативни органи биљке

_nlrvtshXkX1qflgwpo3_500.gif

Академски натурализам против вакцина и ГМО против ХИВ-а

Изабрани су најбољи едукатори и ове године на конкурсу који организује Удружење „Живојин Мишић“. Сада и званично знамо ко су победници и одмах на почетку да честитамо свима њима, а посебно нашем биологу и уз то и сарадници Биолошког блога, Ени Хорват.

Живојин Мишић: Изабрани најбољи едукатори Србије за 2015. годину

Кад већ оговарамо Ену, таман да вам поменемо да има нови хоби – израду оригами фигурица и већ је то искористила у настави тако што је направила модел ДНК:

ena_horvat_origami (Small)

Таман нам је дала шлагворт за један генетички чланак, али пре тога једна лепа најава:

12219519_900991269950565_804752560789794438_n

Ми ћемо окренути лист, али не Црвене књиге. 🙂

Ауторка презентације је Ивана Дамњановић, а ако сте окренули лист, пардон слајд и уверили сте се да је презентација одлична, наше младе наде треба да се увере да ли је онлајн курс намењен управо њима (младима до 30 година), а који организује Финска академија наука на тему одрживог развоја, такође одличан.

Finnish STEM education portal: Millennium Youth Course – Sustainable Energy (за 21.11.2015)

995052_320254088133246_4874364613128442307_nИ напокон генетички чланак који најависмо. Да ли ће нас генетичари размазити? Једна канадска фирма која се бави генетичким инжењерингом, произвела је две сорте јабука (мада од објаве вести до сада не би нас чудило да их има још) које, када их загризете или сецкате неће добити ону карактеристичну браон боју. За разлику од досадашњих ГМ производа који су били од помоћи узгајивачима (због отпорности на паразите и болести, на пример), овај је намењен потрошачима да им уживање у јабуци не омете непривлачна браон боја. Иначе, да се подсетимо, ова боја настаје услед тога што кисеоник продире до меснатог дела плода и активира се ензим полифенол-оксидаза који делује на фенолна једињења, а која онда оксидују до прекурсорских молекула, да би се они конвертовали у секундарна једињења која и дају (непожељну) боју. Погађате, ГМ јабуке садрже значајно мање поменутог ензима.

IFL Science: GM Apples That Don’t Turn Brown Approved For Growing In US (16.2.2015)

Zebrafrog (Small)Многи противници генетичког инжењеринга рећи ће како је ово још један доказ да је стварање ГМО не само штетно, већ и непотребно и – погрешиће. Рецимо, захваљујући овој техници, могуће је синтетисати вештачко антитело које је стотину пута делотворније у борби против вируса ХИВ од природног. Многи вируси на својој површини имају хиљаде структура налик на шиљке и наша антитела облика слова Y углавном успевају да их заробе са обе своје „ручице“. ХИВ, мешутим, има свега 20 таквих шиљака, који су самим тим ретко распоређени на површини. Уколико антитело једном својом ручицом ухвати један шиљак, имаће проблем да досегне други другом својом ручицом. Не само да антитело неће моћи да нападне прописно и да зграби вирус у чврстом стиску, да тако кажемо, већ таква смањена ефикасност омогућиће вирусу да еволуира тако да потпуно онемогући деловање антитела. Управо ова чињеница доприноси вирулентности ХИВа. Генетичари су се досетили да дохакају вирусу тако што су изумели антитело које ће обема ручицама зграбити један шиљак.

IFL Science: Improved Anti-HIV Antibodies Created Through Genetic Engineering (29.1.2015)

_nmhuiwPEYi1u2jwbho1_400Људи пре једног века нису имали проблема са сидом, али су свеједно умирали млађи. Јасно вам је зашто, али ми вас ипак упућујемо на чланак који се бави вакцинацијом и даје постер који приказује број смртних случајева у САД у ери пре вакцинације и данас. Рецимо, некада је од дифтерије годишње умирало око 21.000 људи, а данас – нико.

Up worthy: Ever Wonder Why People 100 Years Ago Died So Much Younger? It’s These 14 Reasons. (21.11.2014)

У Србији и поред ових података постоји отпор вакцинацији. Реч дајемо лекару:

Специјалистичка педијатријска ординација Др Стевановић: Актуелности (2015)

Још један занимљив текст, из кога издвајамо закључак:

Crystal_Clear_app_virusblueАкадемски едукатори који кроје методе подучавања као да не маре за научне доказе. Радије бирају романтични натурализам. Да се медицина, рецимо, развила на основу информација које нам пружа натурализам, данас не бисмо могли уживати у проналасцима какви су, рецимо, антибиотици или вакцине.

Писменица.рс: Сумња у модерне начине подучавања (10.11.2015)

Да ли због романтичног натурализма или због нечег другог, тек, људи у Србији противе се вакцинацији и увек имају сумње у фармацеутске куће. Можда ће имати више поверења у себе, с обзиром да се још пре две године радило на томе да људи могу да штампају (на 3D штампачу, наравно) сопствене лекове.

Science dump: Print your own medicine (7.2.2013)

_mnh2m2c1Fu1qav3uso3_r1_500

Ускоро ће бити могуће (ако већ није) и правити у кућној радиности тешке дроге, попут хероина. Олакшавајућа околност код таквих наркотика је што се тешко добијају, или је то макар била. Научници су генетички модификовали квасац тако да и даље ради оно што иначе ради (врши ферментацију), али овог пута дајући опијате, а не пиво. На тај начин процес добијања хероина моћи ће да изведе свако ко се иоле опреми (између осталог и поменутим квасцем). Изгледа да научници желе да овај процес изведу и публикују из добрих намера, али сви знамо за пословицу која каже да је пут до пакла таквим намерама и поплочан. 🙂

Мother board: DIY morfine: deze nieuwe giststam kan worden gebruikt voor het maken van opiaten (19.5.2015)

tree-color-flowers-vector_tМарихуана је вазда била проблематична биљка, баш зато што се користи као дрога, а са друге стране многи се куну у њене исцелитељске способности. Ова биљка је свакако мистерија, а поближе нам је објашњава „Национална географија“ кроз галерију фотографија са описима:

National geographic: Science seeks to unlock marijuana’s secrets – photo gallery (јун 2015)

У Аустралији је легализовано испитивање медицинске употребе ове биљке у Викторији, Квинсленду и Новом Јужном Велсу. У мају ове године расправљали су да ли да је уведу у употребу управо у медицинске сврхе. Неке државе у САД већ су је легализовале, а такође и Уругвај. Међутим, Аустралијанци дебатују зато што дугорочна употреба марихуане има утицаја на мозак, когницију и ментално здравље. _nn3xxaggPN1qbmgeto5_500 (Small)Истраживања су показала да појединци који су почели да редовно користе марихуану у својим тинејџерским годинама, имају нижи ниво образовања и интелигенције, зарађују нижу плату, а имају више шансе да огрезну у тежак алкохолизам или да постану наркомани, пате од здравствених менталних проблема или понекад чак завршавају у затворуТешка употреба канабиса дефинише се као свакодневну употреба у трајању од најмање годину дана  директно је повезана са лошијом пажњом и памћењем, а и повећаном стопом менталних здравствених проблема, посебно психозаИстраживачи су такође идентификовали разлике у мозгу повезане са оштећењима која проузрукују когнитивне и здравствене (менталне) потешкоће.  Да будемо искрени, постоји још низ фактора који могу утицати на спознају, ментално здравље и структуру мозга. Ово укључује старост, употребу других супстанци, (не)практиковање физичких вежби, ниво образовања, породичну историју, злостављање и занемаривање у детињству, као и већ постојеће неуролошке разлике у односу на друге. Тешко је рећи докле учествује марихуана, а докле све остало побројано.

IFL Science: Remind Me Again, How Does Cannabis Affect The Brain? (28.5.2015)

Још да напоменемо да пет пута више Аустралијанаца склоних опијатима користи марихуану, но оних који користе кокаин или метамфетамине. Не знамо колико пута више (или мање) људи на Земљи користи технологију у односу на оне који је не користе, али они који је користе требало би да знају да би без ње опстали тек неколико дана. Тврди следећи текст.

How to fly a horse: Without Technology, You’d be Dead in Days

10426830_10204074972219703_4772224084819734663_n

Без Биолошког блога сигурно не бисте умрли, али верујемо да би вам јако недостајао. 🙂 А да ли се може без наставника, одговара текст за крај.

Вечерње новости: Брчко: Ђаци призивају наставнике (14.11.2015)

Имаш креду, врати таблет

_nmurqdz7Qd1tyfqs1o1_r1_250Сигурно сте чули за термине психопата и социопата. Иако изгледа као да означавају исти поремећај, није тако. Први текст за данас открива у чему је разлика:

IFL Science: Psychopaths Versus Sociopaths: What Is The Difference? (6.8.2015)

Педагог Златко Николић употребио је први наведени термин.

Н1: Педагог Златко Николић упоредио новинаре Н1 са психопатама (11.11.2015)

Обично смо ми, наставници, жртве новинара који се у нарученим или самоиницијативним текстовима, напросто утркују ко ће нас представити у лошијем светлу (посебно када је у току штрајк), а сада су се неки од њих нашли у сличној ситуацији. Но, сигурни смо да ће се они изборити, јер ако ништа друго, имају моћну алатку у рукама, а истина је и да наставницима понекад новинари и нису потребни да бисмо сами себе опањкали (односно своје колеге). Пажњу нам је привукла објава учитељице на популарној Фејсбук групи „Велика зборница – група просветних радника“ коју преносимо у целости и у оригиналу:

_10156223211040182_109659216738560373_nVeoma me fasciniraju nase fb grupe, tj. grupe u kojima se „sudaraju“ misljenja prosvetnih radnika, u okviru kojih pljujemo jedni druge, nazivamo se sujetnima, nepismenima i sl. Koliko to istana bilo ili ne, jedina smo profesija koja visi na fejsu i ispravlja „krive drine“ kolega i pravi se pametna. Zalosno, ali uhvatim i sebe u tome!!! Pa nam posle svi ostali krivi kada govore o nama ono sto smo sami izrekli javno, na fejsbuku, o svojim kolegama… Sta li bi bilo da se docepamo ostalih medija…???Nama ne trebaju ni roditelji, ni ma ko drugi da nas omalovazava, dovoljni smo sami sebi! A sad pregledajte moj tekst, ustanovite moju gramaticku i informaticku pismenost, pa javno krenite u napad!!! P. S. Ja sam rodjena, zivim i radim kao uciteljica na jugu Srbije!!!
Sa zakasnjenjem dodajem da nemam drugih mogucnosti, trenutno, nego pisati engleskom latinicom, inace pisem cirilicom.

Ми, наравно, нећемо коментарисати ову објаву (што не значи да ви не можете, јал’ тамо, јал’ вамо), али смо пронашли текст који управо говори о истом овоме о чему и учитељица, односно о писмености:

Политика: О (не)писмености српске нације (11.11.2015)

Углавном, покренута је медијска акција за описмењавање „Негујмо српски језик“, а у њу се укључио и, на чуђење многих, певач и играч Ђоле Ђогани:

Некако се очекује да значајну улогу (макар већу од Ђолета) у оваквој акцији има Сајам књига. Међутим и не лези враже:

Вести онлајн: Сајам књига као огледало друштва (4): Модне сузе радоснице (11.11.2015)

_nvwn8sJWY61qarjnpo1_400Сузе радоснице су данас напокон оросиле и просветарска лица, с обзиром на помоћ која нам стиже. Премијер је обећао да ће она бити већа од 6.000 (што се помињало као опција), односно да ће бити 7.000. Додуше, и 60.000 је веће од 6.000. 🙂 Сви запослени у Заводу за уџбенике добили су солидарну помоћ (ма шта год то било) у поменутом износу.

Н1: Вучић: Просветни радници су радосни (12.11.2015) & Зелена учионица: Вербић: Ко сматра да 7.000 није фер, нека врати (12.11.2015) & Политика: Вујовић: Помоћ од 7.000 за просветаре је праведна и добра награда (12.11.2015) &  У Заводу солидарно свима по 60.000 РСД (11.11.2015)

И док у Заводу полагано постају пример солидарности, држава је значајно уштедела тиме што је заборавила да дистрибуира помоћ и запосленима у вртићу, а значајну уштеду је остварила и отпуштањем куварице у Основној школи у Јабуци код Пријепоља (чак 13.000). Но, некако се испоставило да то и није баш толика уштеда. 🙂

Данас: Држава заборавила предшколце (11.11.2015) & Ало: Добро јутро, Србијо! Заслужили су шољу млека! (11.11.2015) & Зелена учионица: Вербић враћа ђацима топли оброк! (11.11.2015)

Можда ће уштеда бити још, јер запањујуће, али има и просветних радника који одбијају ову (увећану) солидарну помоћ.

РТВ: „Просветари да одбију понижавајућу помоћ“ (11.11.2015)

_moe4e6gboW1r9bfqro1_250Оно што поједини наставници нису одбили јесу таблети издавачких кућа.

Ало: Скандалозно – Издавачи таблетима подмићују школе! (11.11.2015) & Блог – Дневник једне учитељице: Исповест корумпиране просветарке (11.11.2015)

Потоњи текст написала је наша стара познаница, Ивана Бошњак Бошњак, која нам је и дала идеју како да назовемо данашњи чланак. Морамо само да је исправимо, јер је текст завршила речима: „Тако ми шес иљада солидарне помоћи!“ Није шес, већ седам, драга Ивана, али добро, човек се збуни од толиког новца. То ипак није ништа у поређењу са синдикатима, колико су они тек збуњени. Наиме, они нису ни знали колика ће помоћ бити, јер се у вези са тим нису ни договарали. Добро је да макар сада сазнајемо о договорима који су се дешавали прошле школске године.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Саопштење за јавност (11.11.2015)

875231752498430_8271084456065679494_n (Small) (Small)Видећемо да ли ће сличан став имати и у вези са најављеним повећањем плата, када то постане конкретно (према речима премијера) од почетка наредне године:

Блиц: Повећање плата и пензија – Учитељима четири, здравству три, пензионерима 1,25 одсто (11.11.2015) & Зелена учионица: Вучић: Ако наставимо овако, повећања ће бити и догодине (12.11.2015)

Да се разумемо, ово није повећање, с обзиром да чак није ни враћено оно што је узето. Но, да пара за просвету ипак има, говори следећи текст:

РТВ: Средњим пољопривредним школама додељено близу 10 милиона динара (10.11.2015)

_nn3xxaggPN1qbmgeto1_500 (Small)Наредна тема има везе и са пољопривредом, а и са школом, пошто је главни актер несуђени учитељ.

Коктел.инфо: У сред Србије, пронађена џунгла канабиса, каква се виђа само у Амстердаму… ево и где је! (10.11.2015)

Када већ обилазимо разна (необична) места по Србији:

Кафенисање: Црква у храсту, бајковити призор на југу Србије (10.11.2015)

То је била црква у дрвету, а сад причамо о порукама на дрвету:

Србија данас: Изненадиће вас шта смо пронашли у парку код аутобуске: Нема више миграната, али… (30.10.2015)

_891277174248415_4675017321731457663_nОве поруке нико није цензурисао, што се не би баш могло рећи за медије. Макар је такво мишљење које се може наћи у појединим изворима, а и став је Европске комисије да на слободи изражавања у Србији треба радити. У њиховом извештају помиње се и образовање и то у једној реченици која каже да је и даље нефункционално и да је потребно унапређење.

European Commission – Fact Sheet: Key findings of the 2015 report on Serbia (10.11.2015)

Иако се цензура помиње и иако је јасно да је непожељна, факултети одбијају чак и да слушају о њој.

Јужне вести: Предавање о цензури непожељно на нишким факултетима (10.11.2015)

_969396859770587_7600294854393257582_nШта има и да слушају, када вероватно о томе већ све знају. И док се на факултетима боре са цензуром, поједине колеге се боре са децом. И то буквално.

Блиц: Исповест наставника кога на часу „кољу“ – Немоћан сам, ученици само што ме не бију (9.11.2015)

Надамо се да до батина неће доћи, али ако наставник у основној школи изјави да је немоћан на свом часу, ми можемо само да очекујемо нове новинске текстове који ће колегу искористити као пример рада у просвети, што ће имати штете по све нас. Наравно, треба бити солидаран, али истина је и да овај проблем није од јуче и да баш нико ништа није предузео у вези са њим. Очигледно треба деловати правовремено, а ми ћемо се трудити да вам и даље правовремено прослеђујемо вести. До сутра. 🙂

Биоблоговски караван

Почињемо једним новинским чланком, који нам је пристигао из Чачка, а говори о једној занимљивој сарадњи тамошње Основне школе „Вук Караџић“ и Центра за промоцију науке:

Центар за промоцију науке је још једном успешно промовисао науку, а промоције науке ће бити и у Сомбору. Имамо једну лепу најаву:

И још једну лепу најаву, али у другом граду. Нишлије у четвртак 22. октобра очекује једна лепа радионица, а изгледа да је могу посетити и наставници биологије.

Облак знања за учитеље: Радионица – Израда и значај мапа ума (13.10.2015)

А шест дана касније, 28. октобра, најављен је штрајк упозорења.

Глас западне Србије: Просветари не одустају од штрајка упозорења (14.10.2015)

12088492_515748781922891_5536449717536975384_nТакође не одустају ни од своје васпитне улоге, без обзира на „естрадне трендове“ како их је оквалификовао следећи текст:

Зелена учионица: Образовне установе у Београду донеле строге правилнике о облачењу (13.10.2015)

Естрадни, односно модерни трендови доносе и нове опасности. Рецимо, иако недвосмислено корисна, технологија има и својих мрачних страна. Треба се сетити једне страшне приче од пре годину дана:

Србија данас: Анђела није дочекала 15. рођендан: Другарице су јој рекле да је боље да се убије, и она их је послушала (6.10.2015)

Crystal_Clear_app_virmoneyЈош једна страшна прича из Сивца:

Вечерње новости: Породица из Сивца тврди: Син нам изгубио говор због ММР-а! (13.10.2015)

И још једна страшна прича десила се скоро у Новом Саду:

Блиц: Хорор у Новом Саду – Чопор паса растргао три лабуда у Дунавском парку (14.10.2015)

Лабудовима је очигледно била потребна заштита. Није тајна ни да многа деца треба да добију заштиту од разних видова насиља. И добиће је.

Вечерње новости: И деца добијају свог заштитника (12.10.2015)

1779294_402593363222373_9081367865469634829_nНо, вратимо се лабудовима. Заправо, свим птицама. И Ненаду. 🙂

РТС: Еко караван: Ненад и птице (14.10.2015)

Многи воле да посматрају птице и тако доприносе и екологији и орнитологији, али је и само посматрање птица читава једна наука (не знамо како би се звала). О томе следећи текст:

ebird.org: eBird learning: new study quantifies eBirder variability and individual improvement (13.10.2015)

Птице су посматрали и ђаци ОШ „Милица Павловић“ из Чачка. О томе наша сарадница Биљана Ускоковић, која је написала текст поводом оснивања огранка Друштва за заштиту и проучавање птица Србије у Чачку (за сада је то једини огранак Друштва у Србији, а верујемо да ће их бити још, са сличним циљем):

DSC_5605 (Small)Друштво је отвореног типа. Моји ученици већ годинама учествују у активностима, захваљујући Друштву и тако је из једне дивне сарадње израсла потреба да оснујемо своје Друштво и укључимо што више деце из ОШ и СШ, а један од циљева јесте и едукација младих, али и много више од тога.
Друштво носи назив: Друштво љубитеља природе и птица „Сове на опрезу“ и имамо подршку и сардњу са водећим људима ДЗППС – Миланом Ружићем и Урошем Пантовићем.
Чланови су ученици (тренутно, то су ученици ОШ „Милица Павловић“, Гимназије, Медицинске школе, и бивши ученици – сада студенти), родитељи, наставници, лекари, орнитолози, студенти, извиђачи, полазници ИС Петница.

Ево га и Биљанин текст:

Друштво љубитеља природе и птица „Сове на опрезу“ (8.10.2015)

Следећа презентација је „мало“ шира од птичјег света. Она обухвата сав живи свет. Аутор је Драгана Косовац.

И још једна презентација, овог пута Иване Дамњановић:

Презентације су сјајно средство за учење, али начина има још. 🙂

Блог – Биљне тинктуре: Уче обрађујући земљу: Сами садимо све што једемо у школи (11.10.2015)

155999_1607793249449492_3868999280767482413_nОво је свакако башта по мери ђака, а о образовању по мери ђака говоре представници политичке партије ДСС:

Радио телевизија Панчево: ДСС: Образовање по мери ученика (14.10.2015)

Мера свакако мора да постоји. То је приметило и Министарство просвете у суседној нам Црној Гори, те је одлучило да казни своје средњошколце који су, па, превршили меру.

Актер: Министарство: Осуда понашања средњошколаца (12.10.2015)

И док у Црној Гори Министарство кажњава, код нас уводи. Односно, тек ће да уведе.

РТВ: Србија једина у Европи нема Национални оквир квалификација (14.10.2015)

Национални оквир квалификација чекамо до идуће године, а такође чекамо и решења. Ово потоње не знамо до кад.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Чекајући решења (13.10.2015)

imageА популарни Си-Би-Ес није успео да изнађе решење да се бесплатно докопа фотографија фото-репортера Дејвида (David Carson), иначе добитника Пулицерове награде. Када су му затражили фотографије, уз напомену да ће навести ко је аутор, Дејвид је одговорио: „Не, не можете добити моје фотографије бесплатно. Ја сам професионалац. Ваша понуда је увредљива.“

Рeta pixel: When a Pulitzer Prize-Winning Photographer is Asked for Free Photos… (6.10.2015)

Е, па, Дејвиде, да радиш као наставник у Србији, видео би да је овде увредљиво да тражиш новац за оно што радиш, без обзира колики професионалац био. 🙂 Додуше, изгледа да је увредљиво и када мушкарац тражи посао у вртићу.

Политика: Васпитач на удару женског шовинизма (13.10.2015)

Овакав вид дискриминације не виђа се често, али ето и то се дешава. И то је све што се дешавања тиче за данас. Читамо се и сутра.

У Кини једу животиње које једу инсекте

_mn824rgV4k1rw6hhbo1_500 (Small)

Стив је фотограф који је прошле године дао интервју за „Националну географију“ због својих божанствених фотографија великих мачака. И ако вас не занима интервју, занимаће вас слике на линку:

National geographic: Through Steve Winter’s Lens, Big Cats Step Into the Limelight (3.12.2014)

Други један фотограф (Atif Saeed) из Пакистана имао је заиста јединствено искуство. Снимио је лава тренутак пре него што га је напао. Фотографија која је настала истовремено је и дивна и застрашујућа.

Bored panda: Photographer Shoots Angry Lion Photo Moments Before It Jumped At Him To Attack (март 2015)

Светлост нам је потребна да бисмо направили фотографије, али како фотографисати светлост? Научнике је ово копкало и због тога што знамо да светлост има дуалну природу: понаша се и као талас и као честица – истовремено. Како то уопште изгледа? Па, открили смо у марту ове године када је направљена прва фотографија светлости, а коју можете видети на следећем линку:

École polytechnique fédérale de Lausanne: The first ever photograph of light as both a particle and wave (2.3.2015)

Сасвим супротно од овога: светлост, али не било каква, већ УВ, искоришћена је да видимо како нас „види“ Сунце. Другим речима, како изгледамо под УВ светлошћу:

Са УВ светлошћу није се шалити, макар не ми, Европљани. Научница са Берклија у Калифорнији, Кели (Kelley Harris), открила је да европеидни тип има много већу стопу мутација (у односу на друга два типа) које се могу довести у везу са излагањем УВ зрачења. Наиме, код Европљана су значајно већа одступања у стопи мутација TCC->TTC, које су најчешће соматске мутације присутне у меланому, а јављају се и када се УВ зрачењем утиче на ћелије in vitro.

Phys.org: Seeing the (UV) light: Previously undetected difference in human mutation rate unique to Europeans (27.3.2015)

adview (Small)Кад смо већ код те грозне теме, канцера, у јануару ове године истраживачи (опет из Калифорније) пронашли су некакво разјашњење зашто дуготрајна исхрана црвеним месом (што ће рећи свињетином, говедином и јагњетином) може да изазове рак црева. Наиме, у том месу налази се шећер, кога су назвали Neu5Gc, који многе карниворне животиње могу да синтетишу у телу, али не и људи. Па ипак, у канцерогеним ткивима пронађена је значајна количина ове супстанце. Ово би објаснило зашто код других месоједа црвено месо не изазива исти ефекат као код нас.

IFL Science: Possible Link Between Red Meat Consumption And Increased Cancer Risk Identified (3.1.2015)

Наместо црвеног меса, можда бисмо могли да једемо инсекте? Идеја није потпуно блесава и у Америци постоје места, односно ресторани и суши-барови где можете појести понеког зрикавца или каквог другог јестивог инсекта, а веровали или не, исти јеловник можете наћи и у мензама појединих основних школа у тој земљи. Људи који једу инсекте називају се ентомофаги и један од познатијих је глумац Мики Рорк. 10411406_10153336560136164_4138588652069251260_n (Small)Они сматрају да ће инсекти постати значајан извор меса, јер тренутно популарне животиње међу гурманима (прасићи, пилићи и друге), неће бити довољне. Према проценама, до 2050. године људи ће бити 9 милијарди, а можда и више и биће заиста проблем прехранити толико људи. Биће нам потребно да дуплирамо тренутне усеве, а због помањкања простора и средстава, хтели, не хтели, прибегаваћемо и ГМО, као и другим мање популарним начинима производње. Истина је, заправо, да ми већ сада производимо довољно биљне хране да прехранимо 13 милијарди људи и то тако да сваки дан свако од њих има пристојан доручак, ручак и вечеру. Ипак, тек трећина тих приноса стиже на наше трпезе, а остатак користимо да прехранимо стоку, коју ћемо такође користити за исхрану. Математички гледано, ништа се не губи, јер изгледа свеједно какве ћемо протеине користити, али заправо губи животна средина, јер су узгајалишта животиња један од највећих произвођача гасова стаклене баште. Уз то, потрошња воде уопште није занемарива. За производњу једног хамбургера потребно је невероватних 1892 (и још малко више) литра воде!

IFL Science: Has Meat Met Its Match? (12.6.2015)

10413328_10152299699527979_9022573926625590953_n (Small)И док у Америци размишљају да инсекти постану значајан део људске кухиње, у Кини су се одлучили за посреднији приступ. Наиме, они живину, стоку и рибе хране инсектима, а људе – поменутом живином, стоком и рибама. 🙂 Инсекти који се користе су ларве мушице врсте Hermetia illucens, а које узгајају тако што њих хране отпацима од хране коју једемо. И тако су Кинези затворили финансијску конструкцију. 🙂 Другим речима, покренули су одрживу пољопривреду.

National geographic: Gross or Brilliant? Using Bugs to Feed the Animals We Eat (30.3.2015)

Да ли је наша ситуација у просвети одржива, неодржива или неиздржљива, биће свакако тема на скупу који организује један од синдиката 23. септембра:

Синдикат радника у просвети Србије: Трибина СРПС-а: Тражимо оно што је потписано! (17.9.2015)

Још мало реч имају представници синдиката:

Душан Кокот каже да функцију образовања заправо имају разни ријалити програми, а школе су ту само да прикрију ту чињеницу. Већ одавно се у медијима пласира прича да директори такође прикривају, али стварно стање запослених у колективу, те је Агенција за борбу против корупције одлучила да више не прикрива један такав случај:

Јужне вести: Откази и смена директора школе због корупције (16.9.2015)

Да ли је ово усамљени случај или почетак једне нове праксе, видећемо, а примером добре праксе завршавамо за данас.

Југмедија: Првацима и ученицима прве године по 5000 динара (18.9.2015)

_n0y4t2KgTv1qfsvnyo1_500 (Small)

 

Облак ознака