Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „алге“

Хербаризована изложба и домаћинске ласте

Нисам сигуран да је по новом плану и програму домаћинство предвиђено као изборни предмет, али ћемо се ми домаћинством свеједно бавити. У ствари, нећемо ми него Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале“ (до 17.6.2018)

Поменуто Друштво је израдило сјајан постер и то наново о ластама.

А лепе постере, односно паное, направили су ђаци колегинице Весне Миленовић, а у вези са националним парковима диљем света.

Весна има још лепих идеја, па је тако у својој школи организовала изложбу хербаризованог биља. Ова поставка радова као у каквом музеју показала је малим петацима да је њихов труд довољно вредан да се прикаже и да му се да на значају.

Изложба у (правом) Музеју науке и технике, под називом „Од ћелије до домена“ завршена је 3. јула. За оне који нису успели да је обиђу, фотографије аутора Милоша Јуришића дочараће како је све то изгледало. Фотографије припадају Документационом центру Музеја науке и технике у Београду.

То је био омаж старим врстама, а ево једне вести и о новим – макар на подручју Србије.

Национална географија: На обронцима Старе планине откривена нова врста биљке (4.6.2018)

У Јапану откривена је нова врста воденог медведа.

Једна од разлика између новопронађене врсте и других, до сада познатих, у томе је што су виђени представници оба пола. Код других врста налажене су углавном само женке. Друга разлика је што једу алге, док су друге врсте карниворе.

И кад поменух алге, ево једне која је необична по томе што иако нарасте до 5 цм, састоји се од једне једине ћелије. На латинском је зову Valonia ventricosa, а на енглеском говорном подручју и мехурић алга и морнарево око. Слика ће вам најбоље објаснити разлог за овакво име. 🙂

Ова алга није нова врста, али лепо илуструје да и о старим врстама можемо да научимо штошта новог. Оно што нас још новога очекује је нови закон.

Н1: Триван: Србија ће се мењати уз Закон о климатским променама (23.5.2018)

И доста са новинама данас, а читамо се следеће недеље где ћу опет представити неке нове и старе вести. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Вабили смо ласте да нам дођу у домаћинство;
  2. дивили смо се радовима ђака;
  3. разгледали смо дивне фотографије;
  4. открили смо нове врсте;
  5. поздравили смо усвајање новог закона.
Advertisements

Гостовање на Активу нишких наставника биологије

Јуче није било чланка, а разлог је што сам био у Нишу. Гостовао сам на Стручном активу наставника биологије из Ниша, а по позиву Јелене Анђелковић, самосталног стручног сарадника из Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању у Нишу. Надам се да колегама није било досадно да ме слушају, а моји утисци су сјајни. Сви су били предусретљиви и колегијални. Има и линк, али мора мало да се скролује.

Регионални центар Ниш: Састанак Актива наставника биологије (19.10.2017)

То је било у Нишу, а у Србобрану Адријана Вереш је известила да је спроведна акција сакупљања старе хартије „Папирко“ у тамошњој Основној школи „Јован Јовановић Змај“. Сакупљено је чак 8374.4 килограма. Папир је продат рециклажном центру, а од добијеног новца се купују наставна средста за школу и слаткиши за све учеснике. Једна фотографија ће вам дочарати колико је то била велика акција.

адријана вереш

Када зборимо о рециклажи, највеће проблеме нам праве пластичне флаше. Према неким подацима време потребно да се разгради пластична флаша за воду износи око 1.000 година. Ако узмемо у обзир колико пластичних флаша се баци током једне године, можемо очекивати да ће ускоро доћи дан када ћемо сви живети на огромној лопти смећа. Ово је поприлично суморан податак, али захваљујући људима попут Арија Јонсона, дизајнера са Исланда, овакав апокалиптични сценарио могао би се избећи само ако бисмо применили неке иновативне идеје. Флаша за воду коју можете видети на следећем линку направљена је од алги и 100 одсто је природна и биоразградива. Она задржава свој облик све док се не испразни и тек тада почиње да се разграђује. Надам се да се ове флаше већ негде користе.

2Tout2Rien: Une bouteille biodégradable à base d’algues par Ari Jónsson (23.3.2016)

_nbazwz2v7C1txeruoo1_r1_500Ђубрета, можда, можемо да се решимо тако што бисмо га испаљивали огромним топовима ка Сунцу, које би га, нормално, спржило. Међутим, професор Ендрју Понцен у популарној Би-Би-Сијевој емисији „Бућућност“ (енг. Future) је рекао да од те идеје нема ништа због трошкова који би били абнормални. Наиме, да би се нека ракета лансирала у орбиту с циљем путовања дубље у свемир, потребно је 200 милиона долара. Ако је носивост ракете 7000 килограма, онда би то значило да сваки килограм који шаљемо у свемир кошта око 41.000 долара.

А колико долара, пардон динара ће нам бити плате, сазнаћете у чланку који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Износи примања од 01. јанауара 2018. (17.10.2017)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Похвалили смо се лепим гостовањем;
  2. посведочили смо сјајној акцији у Србобрану;
  3. препоручили смо флашу од алги;
  4. сазнали смо зашто не можемо ђубре да шаљемо у свемир;
  5. радовали смо се већој плати идуће године.

Фасцикла од инсеката

Данашњи чланак почео бих сјајним филмом који су направили Биљана и Југослав Крстић. Ево како изгледа митоза и мејоза када се презентују на духовит и младима близак начин.

Дакле, и филм може бити начин да се презентује градиво, што је иновација за нас, пошто смо до сада правили готово искључиво Пауерпојнт презентације. Наравно, правимо их и даље, а у том послу најпродуктивнија је Ивана Дамњановић.

Још један сјајан аутор (чија ћу дела представљати у овој недељи) је Владан Нешић.

И још једна његова презентација за данас, овај пут за шести разред.

И када смо код доброг рада колега, а и оригиналног и маштовитог, на следећој фотографији видећете необичну фасциклу насталу на часу Зоке Станковић, а на тему инсеката.

зока станковић

Свакако лепа идеја за час зоологије, што се тиче рада у учионици. Но, могуће је радити и на терену и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју и како.

Блиц: Стижу нам роде и ласте – Програм за школарце који воле природу (28.2.2017)

А ту је и видео снимак који прати ову причу.

Да би школарци волели природу, како новински чланак тврди, ту исту природу потребно је сачувати. Због тога је покренута следећа петиција. Иако је наслов на енглеском, текст ћете разумети._mrhbm8ZJj31rkt1puo1_1280 (Small)

Change.org: Save Skadar Lake, one of Europe’s last true wildernesses, from devastating construction (приступљено 12.3.2017)

И за крај, још један пример угрожавања природе, али на глобалном нивоу. Овог пута и текст је на енглеском, али и ако не разумете језик, разумећете график који илуструје глобално загревање.

NASA.gov: Global climate change (приступљено 12.3.2017)

Облак ознака