Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „анатомија“

Дорада савршеног

У кинеској провинцији овце из тора тринаест су се врло чудно понашале и кретале укруг. Овај чудни догађај је вероватно покренуо још најмање пет теорија завера, али је објашњење крајње приземно.

Занимљивости

Ево зашто су највероватније овце показале овакво чудно понашање:

24 седам: Да ли је решена мистерија? Стручњаци откривају због чега су овце шетале 12 дана укруг (23.11.2022)

Са домаћих животиња прелазимо на кућне љубимце. Да ли сте знали да мачка када вам унесе своје лице у ваше заправо не тражи пољубац, нити има намеру да вас љуби? Ваше лице је сјајно место за њушкање јер она жели да запамти ваш мирис који је за њу главни начин распознавања. Још неке мачје рутине можете наћи у следећем чланку.

Funcatz.com: Cat Behaviors That Are Paw-sitively Perplexing & Curiously Odd (5.10.2021)

Институције и орагнизације

Многе лепе текстове, слике и фотке маца и куца можете наћи на друштвеним мрежама, али колико нас такви садржаји разнеже, толико нас други узнемире. Најактуелнији су они о насиљу у школама, које можда није кулминирало, али јесте кап која је прелила чашу. Наставници излазе на улице јер немају другачији начин да зауставе насиље – спречавају их бесмислене процедуре, много узлаудних састанака и нејасна правила. Министар је најпре тврдио да је систем савршен, али изгледа да и савршенству треба дорада.

Политика: Нове мере против насиља у школама до 20. децембра (29.11.2022)

Са часова

Видећемо шта ће се у тако кратком року променити, али се некој промени надамо. Оно што се свакако не мења је добар рад наставника биологије у школама. Наташа Грујичић Исаков је на креативан начин са својим ђацима обрађивала генетику и модели настали на њеним часовима су безмало сјајни. Ускоро ћемо са петацима радити живот на копну и води и видећете решења са часова Жељке Симић. Модел плућа настао је на часу Марте Мајорски.

Корисни материјали

И да завршимо добрим радом и нашом звездом Славољубом Тоскићем. Његова ученица направила је врло оригиналан модел срца, који може послужити за вршњачко учење. Остављам вас да у миру погледате видео прилог.

Стручно мишљење Биолошког друштва

У вези са изменама у уџбеницима осмог разреда, имамо и саопштење Срског биолошког друштва.

Институције и организације

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе можете преузети овде. Такође, можете преузети и текст стручног стручног мишљења СБД о делу програма наставе и учења за осми разред.

Методика

Још неке теме које се раде (осим спорне, која није спорна) у осмом разреду је и нервни систем. Ту нам у помоћ прискаче наш незаменљиви колега Славољуб Тоскић.

Са часова

Ђаци Душице Александров су се бавили више здрављем нервног система јер су обрађивали болести зависности. Ученици Маријане Пауновић бавили су се анатомијом људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков су правили слатке хромозоме и већину свог рада су након фоткања – појели. 🙂

Наука

Кад већ зборимо о слатким хромозомима, основци уче само ДНК, не и РНК, али текст који сам одабрао за крај је више о овом другом молекулу. РНК се може спонтано формирати када се компонентни молекули филтрирају кроз базалтно стакло (вулканског порекла), а то би могло објаснити порекло живота на Земљи – и рећи нам где да је тражимо на другим световима, према новом истраживању. Истраживачи тврде да ово откриће (уз оно да је у метеорима такође нађен градивни материјал за РНК) пружа јасан и изненађујуће једноставан одговор на једно од највећих питања науке. Тај одговор, дакле, имате у следећем тексту:

IFL Science: Spontaneous Formation Of RNA On Volcanic Glass Could Explain Life’s Origins (6.6.2022)

Препуштам вас читању, а ми се видимо следеће недеље.

 

 

Такмичење из биологије 2022: ниски старт

Нисмо још увек сигурни како ће изгледати друго полугодиште, те да ли ће бити онлајн или офлајн, али макар имамо конкретне информације о предстојећем такмичењу. Ове информације проследио нам је председник СБД др Мирослав Живић.

bio04 važne informacijeВажне информације

Министарство просвете науке и технолошког развоја је 28.12.2021. године је објавило Стручно упутство и Календар такмичења основних и средњих школа за школску 2021/2022. годину које можете наћи на следећој интернет адреси: 

https://mpn.gov.rs/vesti/objavljeni-strucno-uputstvo-i-kalendar-takmicenja-i-smotri-osnovnih-skola-za-skolsku-2021-2022-godinu/

У складу са објављеним документима Српско биолошко друштво ће организовати такмичења из биологије према следећем распореду:

science-concept-physics-chemistry-biology-flat-design_43029-45ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

У школској 2021/22 години такмичење из биологије ће се организовати за ученике V и VI разреда закључно са окружним/градским нивоом, а за ученике VII и VIII разреда на сва четири нивоа према следећем календару:

  1. Школски ниво такмичења – до 13.03.2022. године према календару школа
  2. Општински ниво такмичења – субота, 02.04.2022. године у 13 часова
  3. Окружни/градски ниво такмичења – субота, 07.05.2022. године у 13 часова
  4. Републички ниво такмичења – субота, 28.05.2022. године у 12 часована Универзитету у Београду – Биолошком факултету, Студентски трг 3, 11000 Београд

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

У школској 2021/22 години такмичење из биологије ће се организовати за ученике I, II, III и IV разреда средњих школа на три нивоа према следећем календару:

  1. Школски ниво такмичења – до 13.03.2022. године према календару школа
  2. Окружни/градски ниво такмичења – недеља, 08.05.2022. године у 12 часова
  3. Републички ниво такмичења – недеља, 29.05.2022. године у 12 часована Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, Трг Доситеја Обрадовића 2, 21000 Нови Сад.

bio04 sa časovaСа часова

Дакле, сада знамо датуме, а када смо већ код њих, данас је српска нова година. Искористићу прилику да свим колегама и њиховим ђацима пожелим све најбоље, те да честитам и друге празнике који су нас ових дана задесили. За један такав, колегиница Даница Пушковић и њени ђаци осликавали су свој школски простор. Ученици Радета Перуничића бавили су се фотографијом птица, а ђаци Наташе Ранђеловић правили су моделе људског тела.

bio04 naukaНаука

Наше колеге очигледно имају широк спектар начина да кроз сликање, моделовање, фотографију приближе деци науку. Наш задатак је и у томе да ђаке научимо шта наука јесте, а шта није и у томе може бити од помоћи предавање др Алексеја Тарасјева.

bio04 iz štampeИз штампе

У овом занимљивом предавању научили смо шта јесте наука, а шта није, а сада је дошао ред на то да научимо и шта јесу национални паркови, а шта нису. До сада Стара планина није била национални парк, али се то променило.

Данас: Два нова национална парка – подручја Старе планине и планина Кучај-Бељанице (5.1.2022)

У нову 2022. смо ушли са два нова национална парка и надам се да ће нам се десити још много нових и тако лепих ствари, па и та да се напокон изборимо са пандемијом. До тада, будите одговорни, носите маске и вакцинишите се, а Биолошки блог ће вас извештавати о свим тим новим и занимљивим догађајима.

Извезена тетоважа

Данас ћемо се бавити недоумицама. Свако има свој став, али неретко наилазимо на појаве које озбиљно преиспитују оно што мислимо или што смо веровали да мислимо о нечему. Рецимо, ми наставници бисмо морали да имамо широк поглед и много толеранције. И онда налетимо на некога ко је, рецимо, тетовиран. 🙂 Одобравамо ли ми то?

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Пронашао сам пар занимљивих текстова који говоре о модерним тетоважама.

City magazine: Novi trend: Tetovaže koje izgledaju kao vez (9.4.2019)

Дакле, свилен конац и ситан вез су у моди, али на другачији начин од оног традиционалног. Мода прописује чак и нешто што ће особа имати на себи целог живота и питање је да ли та особа излази из моде онда када изађу и њене тетоваже? Можда нисте знали да су донедавно биле хит 3 Де тетоваже попут ове на гифу.

tumblr_nlo7n5MAzt1s02vreo1_400

Углавном, чињеница је да постоји „модни – јес-јес“ и „модни – но-но“ како ће изгледати кожа појединих поборника оваквих украса на телу.

Vice: Tattoo majstori otkrivaju najgore tetovaže koje svi žele (27.10.2015)

bio04 naukaНаука

Дакле, ма шта год ми о њима мислили, тетоваже се на кожу принтају. А принта се на кожу и сама кожа. О томе следећи текст.

Знанствени нет: Не, није знанствена фантастика: Он принта кожу изравно на рану (13.3.2019)

bio04 metodikaМетодика

Било би сјајно када бисмо ми могли да принтамо знање и васпитање изравно у мозак. Но, то је заиста знанствена фантастика и процес васпитања младих дуг је и мукотрпан. Ипак, следећи текст тврди да су довољна три корака.

Најбоља мама на свету: Три корака ка успешном васпитању (приступљено 23.12.2019)

PigletsЕво још једног текста који говори о васпитању овог пута родитеља. Позива се на Гетеа који каже: „Могла би се родити већ васпитана деца, ако би родитељи били васпитани“.

Зелена учионица: Тек кад постанете родитељ пред очи вам излете све мањкавости вашег карактера. (20.10.2015)

Васпитање ипак није наследна особина, толико знамо, а знамо и да је (не)пристојно облачење последица тог васпитања. Јасно је да оно важи како за ђаке, тако и за њихове наставнике. Ипак, не можемо, а да се не запитамо где престаје граница пристојности. 🙂

bio04 sa časovaСа часова

Инострана колегиница Вероника, која ради у шпанском граду Ваљадолиду, одлучила је да наставу учини занимљивијом. И то је изгледало овако (кликом на слику постаће већа):

80096059_10220907470094589_6139370452134395904_nИ ето нама нове недоумице. На друштвеним мрежама су се издвојиле две струје. Према једнима Вероника је проглашена „ријалити наставницом“, а према другима врло прогресивном, да не кажем напредном, наставницом. Шта је заиста од та два? Ето теме за размишљање и аргументовано дискутовање.

Malv.news: Una maestra se puso este conjuntito para enseñarles anatomía a sus alumnos (19.12.2019)

Ђаци наставнице Иване Дамњановић су моделе људских система органа правили на другачије начине, можда не прогресивно као Вероника, али свакако креативно. Уживајте у радовима, а ми се видимо ускоро.

Умор као болест

Да ли сте знали да је новембар месец посвећен дијабетесу?

bio04 vazni datumiВажни датуми

Светски месец дијабетеса је новембар, а датум је 14. новембар. Тема прошлогодишњег и овогодишњег обележавања овог датума је „Дијабетес и породица“. У свету се, иначе, прилично одмакло у истраживањима што се санирања последица дијабетеса тиче. _mqtxajmKXP1rbjn12o1_500Један од новијих изума, за које се истраживачи надају да ће заживети и, што је битније, олакшати живот дијабетичарима је посебна пилула, не већа од боровнице. Ове капсуле нису исте као оне на које смо навикли; садрже иглицу са компресованим инсулином и када их прогутамо, иглица ће боцнути унутрашњост желуца. Истраживања на животињама су показала да су капсуле једнако ефикасне као и ињекције које се дају преко коже, али су, за разлику од њих, безболне.

Medicalxpress: Capsule that releases insulin in the stomach could replace injections for patients with type 2 diabetes (7.2.2019)

Научници се надају да ће и други значајни протеини моћи да се достављају, да тако кажем, на овај начин.

bio04 naukaНаука

Стручњаци упозоравају да све више људи оболева од ове болести. И као да то већ није довољно лоше, већ нам најављују и нове болести за 21. век.

Национална географија: СЗО установила: Премореност од посла ће до 2022. године бити званична болест (30.5.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Наше вредне колегинице као да не хају за ова упозорења Светске здравствене организације и раде пуном паром. Овог пута представљам моделе које су израдили ученици Јоване Думић.

Још хранљивих модела правили су ђаци Драгане Ђурагин Сабо и они приказују пресек кроз људску кожу. 🙂

Наравно, уз леп изглед хране, свакако треба пропагирати и здраву исхрану.

bio04 iz štampeИз штампе

tumblr_ni5basjw4Z1qhprtmo1_500Оно чиме се биолози такође баве су и поремећаји у исхрани и један од њих је и анорексија. Зато сам одабрао следећи текст за крај.

Vice: Zašto je problem pričati o muškoj anoreksiji (23.8.2015)

На биолошком блогу није проблем причати о било чему, тако да нове, занимљиве теме очекујте ускоро.

Велики лов на биљке

виолетађурић

Фото: Виолета Ђурић

Зима нам задаје и лепе и тешке тренутке. С једне стране је бело као у бајци, а са друге су леденице које прете да неком разбију главу. Изгледа да ћемо морати у зборнике методологије радова уврстити и обавезну едукацију како деца треба да делају када падне снег. Но, следећи текст говори о нечем другом.

Бука: Шокантан призор у Сарајеву: Дјеца пуштена вани на хладноћу (8.12.2017)

Текст почиње причом Елдина Пахуљице који је „видио четверо дјеце док је пролазио једним степеништем у Сарајеву, враћајући се из продавнице гдје је отишао да купи слаткише за своју дјецу која су у кући у сигурним и конролисаним условима, уз таблет“. 🙂 Јасно вам је зашто је овај текст ироничан, а ја бих се позабавио последњом речју из овог цитата. Наиме, имам баш један текст на ту тему.

Данас: Гледање у екране компјутера и телефона мења структуру мозга код деце (11.12.2018)

И без екрана биологија може да измени дечје знање, али и да развије креативност. Доказ за то су радови ђака на часовима Иване Дамњановић.

Добар рад је присутан и на биолошкој секцији у ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Србобрана. Њихове сјајне радове можете видети на Фејсбук страници.

Фејсбук страна: Биолошка секција „Пужићи“ – ОШ „Јован Јовановић Змај“ (приступљено 20.12.2018)

Видели смо како ради ова сјајна секција, а примера доброг рада никад довољно. Посебно када је у питању пројектна настава. Ђаци наставнице Зорице Ђурић из ОШ „Краљ Петар I“ из Ниша кренули су у „велики лов на биљке“. Да би у том „лову“ били успешни, морали су најпре да мапирају терен. Како је то изгледало, показаће вам фотографије. Остављам вас да разгледате и њих и горепоменуту Фејсбук страну, а ми се читамо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Радовали смо се зимским радостима; 🙂
  2. одвратили смо главу од екрана иако нисмо више деца;
  3. дивили смо се радовима ђака;
  4. видели смо како ради биолошка секција;
  5. добили смо идеју за пројектну наставу.

 

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

imagesНама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

_640809229368212_2522056823993202456_nУвек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

_1175284312500004_337121384301499997_nНаравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Анита Сарка Пауновић

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посетили смо један интерактивни сајт;
  2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
  3. гледали смо гладно маче у акцији;
  4. дивили смо се радовима ђака;
  5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.

Пластика није исхрана, промени навике

У моју малу редакцију пристигло је следеће писмо.

Задовољство ми је да Вас обавестим да је објављен програм највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународног фестивала зелене културе ГРИН ФЕСТ, који ће се одржати од 13. до 16. новембра у Дому омладине Београда, под слоганом „Пластика није играчка, промени игру!“

_10151932075398444_69444117_nКомплетан програм фестивала можете погледати у документу који Вам достављам у прилогу или на www.greenfest.rs.

Овом приликом Вас позивам да посетите Фестивал као део допунске наставе у оквиру редовног образовног програма.

Улазнице се наплаћују само за филмски програм, док су образовни и изложбени програм потпуно бесплатани али је неопходно да благовремено најавите посету, с обзиром на то да је број места ограничен. Потребно је да своје присуство образовном програму најавите путем линка: https://greenfest.rs/raspored-odrzavanja

За групне ђачке посете, филмском програму, обезбедили смо улазнице по повлашћеној цени од 150 динара. Молим Вас да нас блаоговремено обавестите о броју ученика које ћете довести на филмски програм. Улазнице ће моћи да се купе од 01. новембра искључиво на благајни Евентима која се налази у склопу Дома омладине Београда, улица Дечанска број 1. Уколико се одулчите да улазнице купите на дан пројекције, молим Вас да дођете 15 минута раније. Уколико желите да улазнице платите путем фактуре, молим Вас да нам се јавите и доставите информације за фактурисање. Филмски програм можете погледати на следећем линку: https://greenfest.rs/dugometrazni-filmovi

Молим Вас да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

С поштовањем,

Тихана Дретвић

Још нешто о организацији школских посета можете прочитати овде, а следи и најављени програм.

Програм за школе

_mjxqh251dJ1rkzxuzo1_500Ево да допринесем и ја овој теми. Знамо да пластика често заврши у стомацима морских животиња. И знамо да је то разлог што многе од њих угину. Научници су хтели да израчунају колика количина пластика може бити летална за њих – конкретно за морске корњаче (њих су научници прве запазили да једу пластику). И прво што су закључили је да не постоји правило. Неке су могле да поднесу више, друге мање. Ипак, на основу стотина података из доступних база података и сопственог истраживања, научници су утврдили да ако млада корњача поједе 14 видљивих делова пластике, има 50% шансе да ће угинути.

IFL Science: Study Reveals Just How Little Plastic It Takes To Kill A Sea Turtle (13.9.2018)

Проблеми са пластиком датирају од макар пре пола века, али се не решавају. Чак, постају све гори. Ипак, наде има макар у нашим школама. Наставници раде креативне рециклаже са ђацима, а успут уче и делове ћелије. Такав је случај са наставником Славољубом Тоскићем из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Пошто сунђери за зелену таблу полагано излазе из употребе због белих табли, зашто их не искористити наместо да их бацимо?

Славолјуб Тоскић branko radicevic

У школи „Драган Ковачевић“ за слабовиду децу, као материјал коришћен је чак и популарни „љигавац“. Наставница Марија Ступар нам је пренела врло позитивне утиске њених ђака док су правили разне врсте протиста.

марија ступар драган ковачевић школа - љигавац за цитоплазму

Модели нису једини производ доброг рада. Неки наставници праве сјајне презентације, а један од њих је, без сваке сумње, Никола Арсић. Са малим закашњењем ево једне презентације згодне за седми разред.

То је било за седми разред, а што се нас наставника тиче, разреда бити неће. Макар не оних платних. 🙂 Одложени су за 1. јануар 2030, пардон 2020. 🙂 Ми се свакако читамо и пре тога. 🙂

b92: Влада одлаже платне разреде – нови рок 2020. (2.11.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одлучили смо да посетимо зелени фестивал;
  2. научили смо нешто ново о погубном утицају пластике;
  3. дивили смо се креативним радовима ђака;
  4. додали смо још једну добру презентацију у колекцију презентација;
  5. радовали смо се (или нисмо, нисам сигуран) што неће бити платних разреда.

Готово и републичко такмичење 2018.

tumblr_mti5glEzeO1sh9h80o5_250Као што већ знате, завршено је републичко такмичење из биологије. На друштвеним мрежама и уживо што сам чуо, колеге су похвалиле оба теста као врло лепа и што је битније, са логичким задацима где се инсистирало на разумевању и примени знања. У поређењу са градским такмичењем, сматрају колеге, ово је значајно квалитетније.

Ђаци су нам сви били препаметни и без обзира да ли су освојили награду или нису, сам долазак на републичко је већ огроман успех. tumblr_mm4oyceeJ21s2xab7o1_400Честитам свим ђацима и њиховим наставницима.

Ево их и тестови:

Тестови за седми и осми разред са кључевима

Тестови су преузети са сајта на коме ћете видети и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Републичко такмичење из биологије за основне школе, 2018. – Коначна ранг листа (27.05.2018)

Организатори су и овај пут припремили леп програм за ђаке који су дошли, па су, заједно са наставницима, могли да бирају између четири дестинације. Ја сам се одлучио за Музеј науке и технике где је била поставка „Од ћелије до домена“. Поставка је мала, али заиста импресивна. Модели који су тамо су фасцинантни, а информације које ћете тамо чути су скроз занимљиве. Разговарао сам са Наташом Ђорђевић, студенткињом са факултета која сјајно објашњава разлику између прокариотске и еукариотске ћелије. Давно нисам видео бољу илустрацију која прати ту причу, а ту су и сјајни џиновски модели ћелија. Мало сам и фоткао, али нисам све јер вам желим да одете са ђацима и уверите се и сами колико је добро.

Када поменух импресивне моделе и рад студената, имам још један сјајан, мимо изложбе, али пре тога док још нисмо изашли из еволуције, да завршимо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

И обећани модел за крај дело је Дијане Крстески.

Дијана Крстески

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

  1. Погледали смо (још једном) тестове са републичког такмичења;
  2. честитали смо свим учесницима;
  3. посетили смо изложбу „Од ћелије до домена“, а ако нисмо, морамо јер штета је пропустити;
  4. завршили смо са читањем књиге „Биологија и креационизам“;
  5. дивили смо се моделу анатомије морског јежа.

Још мало о конгресу и још неким стварима

Пристигао је још један мејл др Мирослава Живића у име Организационог одбора конгреса.

_n7lcs42yh01r51oypo9_500Драге колеге,

Крајњи рок за пријаву на Други конгрес биолога Србије је продужен до 15.04.2018. Позивамо све заинтересоване да узму учешће у раду Скупа. Сви потребни обрасци и информације се налазе на интернет страници Српског биолошког друштва:

Српско биолошко друштво: Други конгрес биолога Србије (до 15.4.2018)

Попуњен образац за пријаву треба послати на е-маил адресу: kongres@serbiosoc.org.rs.

С поштовањем,
Организациони одбор

Подсећам вас да на конгресу можете представити и неки пример добре праксе из учионице, а наставници биологије таквих примера заиста имају. Данас вам представљам рад колегинице Снежане Јовановић. У њеној школи одржан је угледни час из биологије и веронауке. Идеја је била да покушају да помире наизглед непремостиве разлике о развоју живота на Земљи, према еволуционој теорији и библијском шестодневу. Посебну пажњу посветили су јајету и са биолошког аспекта, али су ђаци упознати и са његовом симболиком у Васкрсу.

Овај лепи цртеж је ручни рад и дело вероучитеља, а задатак за ђаке је био да обележе све оне врсте чија јаја имају амнион. Сјајна идеја и маштовита реализација, што се види по сликама. Верујем да оваквих радова има још и да би на том конгресу могло да се чује много тога лепог уколико се више колега пријави.

tumblr_mka67r3wFd1r9bfqro1_250Но, конгрес није једино догађање на које се можете пријавити. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позива да се пријавимо за обуку за распознавање птица према програму Норд Универзитета из Норвешке, 5. по реду коју организују у Србији. Обука је бесплатна, организована је у Новом Саду и Београду, а траје у периоду април-јул. За више информација пишите на raspoznavanjeptica@yahoo.com, а рок за пријављивање је 5.4.2018. Сви су добродошли.

1411673525ls-looking-through-the-window-148За 5. мај предвиђен је велики птичји догађај и за њега, тврди се на следећем сајту, није потребно ни да будете експерт за птице. Дакле, сви могу да учествују у том догађају, а детаље ћете наћи на страни:

eBird.org: Global Big Day—5 May 2018: get excited! (1.3.2018)

Но, доста о птицама: а сад мало она. 🙂 У ствари, сада мало они – људи. Иако смо веровали да макар имамо сва сазнања о себи, ако не већ о другим врстама, то изгледа није баш тако. За крај вест која је постала права сензација.

РТС: Откривен нови орган у људском телу? (28.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. позвали смо на обуку из распознавања птица;
  4. такође смо упутили позив да се укључимо у велики дан за птице широм света;
  5. открили смо нови орган.

Облак ознака