Такмичење из биологије 2022: ниски старт

Нисмо још увек сигурни како ће изгледати друго полугодиште, те да ли ће бити онлајн или офлајн, али макар имамо конкретне информације о предстојећем такмичењу. Ове информације проследио нам је председник СБД др Мирослав Живић.

Важне информације

Министарство просвете науке и технолошког развоја је 28.12.2021. године је објавило Стручно упутство и Календар такмичења основних и средњих школа за школску 2021/2022. годину које можете наћи на следећој интернет адреси: 

https://mpn.gov.rs/vesti/objavljeni-strucno-uputstvo-i-kalendar-takmicenja-i-smotri-osnovnih-skola-za-skolsku-2021-2022-godinu/

У складу са објављеним документима Српско биолошко друштво ће организовати такмичења из биологије према следећем распореду:

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

У школској 2021/22 години такмичење из биологије ће се организовати за ученике V и VI разреда закључно са окружним/градским нивоом, а за ученике VII и VIII разреда на сва четири нивоа према следећем календару:

1. Школски ниво такмичења – до 13.03.2022. године према календару школа
2. Општински ниво такмичења – субота, 02.04.2022. године у 13 часова
3. Окружни/градски ниво такмичења – субота, 07.05.2022. године у 13 часова
4. Републички ниво такмичења – субота, 28.05.2022. године у 12 часована Универзитету у Београду – Биолошком факултету, Студентски трг 3, 11000 Београд

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

У школској 2021/22 години такмичење из биологије ће се организовати за ученике I, II, III и IV разреда средњих школа на три нивоа према следећем календару:

1. Школски ниво такмичења – до 13.03.2022. године према календару школа
2. Окружни/градски ниво такмичења – недеља, 08.05.2022. године у 12 часова
3. Републички ниво такмичења – недеља, 29.05.2022. године у 12 часована Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, Трг Доситеја Обрадовића 2, 21000 Нови Сад.

Са часова

Дакле, сада знамо датуме, а када смо већ код њих, данас је српска нова година. Искористићу прилику да свим колегама и њиховим ђацима пожелим све најбоље, те да честитам и друге празнике који су нас ових дана задесили. За један такав, колегиница Даница Пушковић и њени ђаци осликавали су свој школски простор. Ученици Радета Перуничића бавили су се фотографијом птица, а ђаци Наташе Ранђеловић правили су моделе људског тела.

smart

Наука

Наше колеге очигледно имају широк спектар начина да кроз сликање, моделовање, фотографију приближе деци науку. Наш задатак је и у томе да ђаке научимо шта наука јесте, а шта није и у томе може бити од помоћи предавање др Алексеја Тарасјева.

Из штампе

У овом занимљивом предавању научили смо шта јесте наука, а шта није, а сада је дошао ред на то да научимо и шта јесу национални паркови, а шта нису. До сада Стара планина није била национални парк, али се то променило.

Данас: Два нова национална парка – подручја Старе планине и планина Кучај-Бељанице (5.1.2022)

У нову 2022. смо ушли са два нова национална парка и надам се да ће нам се десити још много нових и тако лепих ствари, па и та да се напокон изборимо са пандемијом. До тада, будите одговорни, носите маске и вакцинишите се, а Биолошки блог ће вас извештавати о свим тим новим и занимљивим догађајима.

Извезена тетоважа

Данас ћемо се бавити недоумицама. Свако има свој став, али неретко наилазимо на појаве које озбиљно преиспитују оно што мислимо или што смо веровали да мислимо о нечему. Рецимо, ми наставници бисмо морали да имамо широк поглед и много толеранције. И онда налетимо на некога ко је, рецимо, тетовиран. 🙂 Одобравамо ли ми то?

Занимљивости

Пронашао сам пар занимљивих текстова који говоре о модерним тетоважама.

City magazine: Novi trend: Tetovaže koje izgledaju kao vez (9.4.2019)

Дакле, свилен конац и ситан вез су у моди, али на другачији начин од оног традиционалног. Мода прописује чак и нешто што ће особа имати на себи целог живота и питање је да ли та особа излази из моде онда када изађу и њене тетоваже? Можда нисте знали да су донедавно биле хит 3 Де тетоваже попут ове на гифу.

Углавном, чињеница је да постоји „модни – јес-јес“ и „модни – но-но“ како ће изгледати кожа појединих поборника оваквих украса на телу.

Vice: Tattoo majstori otkrivaju najgore tetovaže koje svi žele (27.10.2015)

Наука

Дакле, ма шта год ми о њима мислили, тетоваже се на кожу принтају. А принта се на кожу и сама кожа. О томе следећи текст.

Знанствени нет: Не, није знанствена фантастика: Он принта кожу изравно на рану (13.3.2019)

Методика

Било би сјајно када бисмо ми могли да принтамо знање и васпитање изравно у мозак. Но, то је заиста знанствена фантастика и процес васпитања младих дуг је и мукотрпан. Ипак, следећи текст тврди да су довољна три корака.

Најбоља мама на свету: Три корака ка успешном васпитању (приступљено 23.12.2019)

Ево још једног текста који говори о васпитању овог пута родитеља. Позива се на Гетеа који каже: „Могла би се родити већ васпитана деца, ако би родитељи били васпитани“.

Зелена учионица: Тек кад постанете родитељ пред очи вам излете све мањкавости вашег карактера. (20.10.2015)

Васпитање ипак није наследна особина, толико знамо, а знамо и да је (не)пристојно облачење последица тог васпитања. Јасно је да оно важи како за ђаке, тако и за њихове наставнике. Ипак, не можемо, а да се не запитамо где престаје граница пристојности. 🙂

Са часова

Инострана колегиница Вероника, која ради у шпанском граду Ваљадолиду, одлучила је да наставу учини занимљивијом. И то је изгледало овако (кликом на слику постаће већа):

И ето нама нове недоумице. На друштвеним мрежама су се издвојиле две струје. Према једнима Вероника је проглашена „ријалити наставницом“, а према другима врло прогресивном, да не кажем напредном, наставницом. Шта је заиста од та два? Ето теме за размишљање и аргументовано дискутовање.

Malv.news: Una maestra se puso este conjuntito para enseñarles anatomía a sus alumnos (19.12.2019)

Ђаци наставнице Иване Дамњановић су моделе људских система органа правили на другачије начине, можда не прогресивно као Вероника, али свакако креативно. Уживајте у радовима, а ми се видимо ускоро.

Умор као болест

Да ли сте знали да је новембар месец посвећен дијабетесу?

Важни датуми

Светски месец дијабетеса је новембар, а датум је 14. новембар. Тема прошлогодишњег и овогодишњег обележавања овог датума је „Дијабетес и породица“. У свету се, иначе, прилично одмакло у истраживањима што се санирања последица дијабетеса тиче. Један од новијих изума, за које се истраживачи надају да ће заживети и, што је битније, олакшати живот дијабетичарима је посебна пилула, не већа од боровнице. Ове капсуле нису исте као оне на које смо навикли; садрже иглицу са компресованим инсулином и када их прогутамо, иглица ће боцнути унутрашњост желуца. Истраживања на животињама су показала да су капсуле једнако ефикасне као и ињекције које се дају преко коже, али су, за разлику од њих, безболне.

Medicalxpress: Capsule that releases insulin in the stomach could replace injections for patients with type 2 diabetes (7.2.2019)

Научници се надају да ће и други значајни протеини моћи да се достављају, да тако кажем, на овај начин.

Наука

Стручњаци упозоравају да све више људи оболева од ове болести. И као да то већ није довољно лоше, већ нам најављују и нове болести за 21. век.

Национална географија: СЗО установила: Премореност од посла ће до 2022. године бити званична болест (30.5.2019)

Са часова

Наше вредне колегинице као да не хају за ова упозорења Светске здравствене организације и раде пуном паром. Овог пута представљам моделе које су израдили ученици Јоване Думић.

Још хранљивих модела правили су ђаци Драгане Ђурагин Сабо и они приказују пресек кроз људску кожу. 🙂

Наравно, уз леп изглед хране, свакако треба пропагирати и здраву исхрану.

Из штампе

Оно чиме се биолози такође баве су и поремећаји у исхрани и један од њих је и анорексија. Зато сам одабрао следећи текст за крај.

Vice: Zašto je problem pričati o muškoj anoreksiji (23.8.2015)

На биолошком блогу није проблем причати о било чему, тако да нове, занимљиве теме очекујте ускоро.

Велики лов на биљке

Фото: Виолета Ђурић

Зима нам задаје и лепе и тешке тренутке. С једне стране је бело као у бајци, а са друге су леденице које прете да неком разбију главу. Изгледа да ћемо морати у зборнике методологије радова уврстити и обавезну едукацију како деца треба да делају када падне снег. Но, следећи текст говори о нечем другом.

Бука: Шокантан призор у Сарајеву: Дјеца пуштена вани на хладноћу (8.12.2017)

Текст почиње причом Елдина Пахуљице који је „видио четверо дјеце док је пролазио једним степеништем у Сарајеву, враћајући се из продавнице гдје је отишао да купи слаткише за своју дјецу која су у кући у сигурним и конролисаним условима, уз таблет“. 🙂 Јасно вам је зашто је овај текст ироничан, а ја бих се позабавио последњом речју из овог цитата. Наиме, имам баш један текст на ту тему.

Данас: Гледање у екране компјутера и телефона мења структуру мозга код деце (11.12.2018)

И без екрана биологија може да измени дечје знање, али и да развије креативност. Доказ за то су радови ђака на часовима Иване Дамњановић.

Добар рад је присутан и на биолошкој секцији у ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Србобрана. Њихове сјајне радове можете видети на Фејсбук страници.

Фејсбук страна: Биолошка секција „Пужићи“ – ОШ „Јован Јовановић Змај“ (приступљено 20.12.2018)

Видели смо како ради ова сјајна секција, а примера доброг рада никад довољно. Посебно када је у питању пројектна настава. Ђаци наставнице Зорице Ђурић из ОШ „Краљ Петар I“ из Ниша кренули су у „велики лов на биљке“. Да би у том „лову“ били успешни, морали су најпре да мапирају терен. Како је то изгледало, показаће вам фотографије. Остављам вас да разгледате и њих и горепоменуту Фејсбук страну, а ми се читамо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Радовали смо се зимским радостима; 🙂
2. одвратили смо главу од екрана иако нисмо више деца;
3. дивили смо се радовима ђака;
4. видели смо како ради биолошка секција;
5. добили смо идеју за пројектну наставу.

 

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

Нама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

Увек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

Наравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Посетили смо један интерактивни сајт;
2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
3. гледали смо гладно маче у акцији;
4. дивили смо се радовима ђака;
5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.

Пластика није исхрана, промени навике

У моју малу редакцију пристигло је следеће писмо.

Задовољство ми је да Вас обавестим да је објављен програм највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународног фестивала зелене културе ГРИН ФЕСТ, који ће се одржати од 13. до 16. новембра у Дому омладине Београда, под слоганом „Пластика није играчка, промени игру!“

Комплетан програм фестивала можете погледати у документу који Вам достављам у прилогу или на www.greenfest.rs.

Овом приликом Вас позивам да посетите Фестивал као део допунске наставе у оквиру редовног образовног програма.

Улазнице се наплаћују само за филмски програм, док су образовни и изложбени програм потпуно бесплатани али је неопходно да благовремено најавите посету, с обзиром на то да је број места ограничен. Потребно је да своје присуство образовном програму најавите путем линка: https://greenfest.rs/raspored-odrzavanja

За групне ђачке посете, филмском програму, обезбедили смо улазнице по повлашћеној цени од 150 динара. Молим Вас да нас блаоговремено обавестите о броју ученика које ћете довести на филмски програм. Улазнице ће моћи да се купе од 01. новембра искључиво на благајни Евентима која се налази у склопу Дома омладине Београда, улица Дечанска број 1. Уколико се одулчите да улазнице купите на дан пројекције, молим Вас да дођете 15 минута раније. Уколико желите да улазнице платите путем фактуре, молим Вас да нам се јавите и доставите информације за фактурисање. Филмски програм можете погледати на следећем линку: https://greenfest.rs/dugometrazni-filmovi

Молим Вас да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

С поштовањем,

Тихана Дретвић

Још нешто о организацији школских посета можете прочитати овде, а следи и најављени програм.

Програм за школе

Ево да допринесем и ја овој теми. Знамо да пластика често заврши у стомацима морских животиња. И знамо да је то разлог што многе од њих угину. Научници су хтели да израчунају колика количина пластика може бити летална за њих – конкретно за морске корњаче (њих су научници прве запазили да једу пластику). И прво што су закључили је да не постоји правило. Неке су могле да поднесу више, друге мање. Ипак, на основу стотина података из доступних база података и сопственог истраживања, научници су утврдили да ако млада корњача поједе 14 видљивих делова пластике, има 50% шансе да ће угинути.

IFL Science: Study Reveals Just How Little Plastic It Takes To Kill A Sea Turtle (13.9.2018)

Проблеми са пластиком датирају од макар пре пола века, али се не решавају. Чак, постају све гори. Ипак, наде има макар у нашим школама. Наставници раде креативне рециклаже са ђацима, а успут уче и делове ћелије. Такав је случај са наставником Славољубом Тоскићем из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Пошто сунђери за зелену таблу полагано излазе из употребе због белих табли, зашто их не искористити наместо да их бацимо?

У школи „Драган Ковачевић“ за слабовиду децу, као материјал коришћен је чак и популарни „љигавац“. Наставница Марија Ступар нам је пренела врло позитивне утиске њених ђака док су правили разне врсте протиста.

Модели нису једини производ доброг рада. Неки наставници праве сјајне презентације, а један од њих је, без сваке сумње, Никола Арсић. Са малим закашњењем ево једне презентације згодне за седми разред.

То је било за седми разред, а што се нас наставника тиче, разреда бити неће. Макар не оних платних. 🙂 Одложени су за 1. јануар 2030, пардон 2020. 🙂 Ми се свакако читамо и пре тога. 🙂

b92: Влада одлаже платне разреде – нови рок 2020. (2.11.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одлучили смо да посетимо зелени фестивал;
2. научили смо нешто ново о погубном утицају пластике;
3. дивили смо се креативним радовима ђака;
4. додали смо још једну добру презентацију у колекцију презентација;
5. радовали смо се (или нисмо, нисам сигуран) што неће бити платних разреда.

Готово и републичко такмичење 2018.

Као што већ знате, завршено је републичко такмичење из биологије. На друштвеним мрежама и уживо што сам чуо, колеге су похвалиле оба теста као врло лепа и што је битније, са логичким задацима где се инсистирало на разумевању и примени знања. У поређењу са градским такмичењем, сматрају колеге, ово је значајно квалитетније.

Ђаци су нам сви били препаметни и без обзира да ли су освојили награду или нису, сам долазак на републичко је већ огроман успех. Честитам свим ђацима и њиховим наставницима.

Ево их и тестови:

Тестови за седми и осми разред са кључевима

Тестови су преузети са сајта на коме ћете видети и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Републичко такмичење из биологије за основне школе, 2018. – Коначна ранг листа (27.05.2018)

Организатори су и овај пут припремили леп програм за ђаке који су дошли, па су, заједно са наставницима, могли да бирају између четири дестинације. Ја сам се одлучио за Музеј науке и технике где је била поставка „Од ћелије до домена“. Поставка је мала, али заиста импресивна. Модели који су тамо су фасцинантни, а информације које ћете тамо чути су скроз занимљиве. Разговарао сам са Наташом Ђорђевић, студенткињом са факултета која сјајно објашњава разлику између прокариотске и еукариотске ћелије. Давно нисам видео бољу илустрацију која прати ту причу, а ту су и сјајни џиновски модели ћелија. Мало сам и фоткао, али нисам све јер вам желим да одете са ђацима и уверите се и сами колико је добро.

Када поменух импресивне моделе и рад студената, имам још један сјајан, мимо изложбе, али пре тога док још нисмо изашли из еволуције, да завршимо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

• Биологија и креационизам: Други закон термодинамике
• Биологија и креационизам: Најчешће постављана питања

И обећани модел за крај дело је Дијане Крстески.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

1. Погледали смо (још једном) тестове са републичког такмичења;
2. честитали смо свим учесницима;
3. посетили смо изложбу „Од ћелије до домена“, а ако нисмо, морамо јер штета је пропустити;
4. завршили смо са читањем књиге „Биологија и креационизам“;
5. дивили смо се моделу анатомије морског јежа.

Још мало о конгресу и још неким стварима

Пристигао је још један мејл др Мирослава Живића у име Организационог одбора конгреса.

Драге колеге,

Крајњи рок за пријаву на Други конгрес биолога Србије је продужен до 15.04.2018. Позивамо све заинтересоване да узму учешће у раду Скупа. Сви потребни обрасци и информације се налазе на интернет страници Српског биолошког друштва:

Српско биолошко друштво: Други конгрес биолога Србије (до 15.4.2018)

Попуњен образац за пријаву треба послати на е-маил адресу: kongres@serbiosoc.org.rs.

С поштовањем,
Организациони одбор

Подсећам вас да на конгресу можете представити и неки пример добре праксе из учионице, а наставници биологије таквих примера заиста имају. Данас вам представљам рад колегинице Снежане Јовановић. У њеној школи одржан је угледни час из биологије и веронауке. Идеја је била да покушају да помире наизглед непремостиве разлике о развоју живота на Земљи, према еволуционој теорији и библијском шестодневу. Посебну пажњу посветили су јајету и са биолошког аспекта, али су ђаци упознати и са његовом симболиком у Васкрсу.

Овај лепи цртеж је ручни рад и дело вероучитеља, а задатак за ђаке је био да обележе све оне врсте чија јаја имају амнион. Сјајна идеја и маштовита реализација, што се види по сликама. Верујем да оваквих радова има још и да би на том конгресу могло да се чује много тога лепог уколико се више колега пријави.

Но, конгрес није једино догађање на које се можете пријавити. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позива да се пријавимо за обуку за распознавање птица према програму Норд Универзитета из Норвешке, 5. по реду коју организују у Србији. Обука је бесплатна, организована је у Новом Саду и Београду, а траје у периоду април-јул. За више информација пишите на raspoznavanjeptica@yahoo.com, а рок за пријављивање је 5.4.2018. Сви су добродошли.

За 5. мај предвиђен је велики птичји догађај и за њега, тврди се на следећем сајту, није потребно ни да будете експерт за птице. Дакле, сви могу да учествују у том догађају, а детаље ћете наћи на страни:

eBird.org: Global Big Day—5 May 2018: get excited! (1.3.2018)

Но, доста о птицама: а сад мало она. 🙂 У ствари, сада мало они – људи. Иако смо веровали да макар имамо сва сазнања о себи, ако не већ о другим врстама, то изгледа није баш тако. За крај вест која је постала права сензација.

РТС: Откривен нови орган у људском телу? (28.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Проследили смо позив на конгрес;
2. промовисали смо пример добре праксе;
3. позвали смо на обуку из распознавања птица;
4. такође смо упутили позив да се укључимо у велики дан за птице широм света;
5. открили смо нови орган.

Биологија изборна за велике матуранте

Пред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Потребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Информисали се о будућности завршног теста;
2. решавали смо тест знања;
3. преузели смо софтвер о срцу;
4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Живот без малог мозга

Почињем данас презентацијом коју је направио колега Владан Нешић:

Сви знамо колико просечно излучимо мокраће током дана, а шта је са сузама? Па, током једне године излијемо око 83 литре суза. 🙂 И током тог периода ослободимо се четири килограма коже, а толико је просечно тешка људска глава. Код жене, која је јунак следеће приче, глава је свакако мање масе јер је рођена без малог мозга.

Знамо да је тај део мозга задужен за корекцију финих покрета и равнотежу, али не знам да ли сте знали да, иако заузима 10% масе мозга, садржи готово половину свих неурона. Ова жена је откривена у Кини и то када је имала 24 године, а због тога што се жалила на мучнину и вртоглавицу. Магнетном резонанцом потврђено је да нема мали мозак и тако је објашњено зашто је проговила тек са шест година, а проходала тек са девет. Па, ипак, никад није могла да хода без туђе помоћи, а никада није могла да скаче и да се игра као друга деца.

IFL Science: 24-Year-Old Woman Born Without Cerebellum (приступљено 30.3.2017)

Мали мозак не треба мешати са тзв. мини-мозгом, који су открили истраживачи у Калифорнији. Њихова студија указује на то да, поред нормалних механизама, тело користи групу неурона у кичменој мождини груписаних у „мини-мозак“, како су га назвали, који комбинује сензорне информације и моторне команде за упућивање малих, несвесних покрета стопала како би се обезбедила боља равнотежа док ходамо по леду.

IFL Science: Spinal ‘Mini-Brain’ Assists In Balancing On Ice (приступљено 30.3.2017)

Ми не треба сада да размишљамо о леду јер су лепи, сунчани и топли дани пред нама. Пролеће нам је стигло и то постаје све уочљивије. И на следећем филмићу који приказује како се природа буди. Заиста је чаробно.

Facebook video – France tv zoom: La forêt s’éveille et nous offre un spectacle ahurissant de beauté. (24.3.2017)

Заједно са пролећем, стигле су нам и нове поштанске марке. Пошта Србије пустила је у оптицај средином месеца пригодне марке под називом „Заштићене животињске врсте – Сове“. Четири марке, које чине овогодишње традиционално издање, уметнички је обрадио Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије“. Стручна сарадња за ово издање стигла је од Милана Ружића, председника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

А нешто је стигло и у зоолошки врт на Палићу.

РТС: Ексклузивно за РТС: Белко и Шумба доселили се на Палић (28.3.2017)

Иначе, ако нисте знали Палићки зоо врт је један од 100 најбољих у Европи. А то потврђује и репортажа коју сам приредио за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Обогатили своју збирку презентација за још једну нову;
2. сазнали неке занимљивости о људском телу;
3. одгледали прелепи филм о животу у шуми;
4. видели нове поштанске марке које промовишу угрожене врсте сова;
5. информисали се о раду зоолошког врта на Палићу.