Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „анатомија“

Другачије питање

ш

Почињемо једном презентацијом. Аутор је Ивана Дамњановић.

И даље смо у свету људи, али овај пут бавимо се еволуцијом. Увек нам је некако та тема непознаница, а због увек нових открића која померају (временске) границе и уводе још неке карике (које недостају) у наше родословно стабло. Можда следећи интерактивни сајт Националног музеја историје природе Смитсонијан (у Вашингтону):

Smithsonian Institution National Museum of Natural History: Human Family Tree (приступљено 24.1.2017)

1622224_10152358599916305_8888114601244448923_nЉуди, наравно, нису једини који еволуирају. То се дешавало и дешава се и делфинима. До скоро научници нису могли да доведу у везу речне и маринске делфине, али је једно откриће фосила из миоцена на подручју Перуа разоткрило неке узајамне везе. Фосил припада реткој групи марински делфина (на енглеском говорном подручју назвали су их сквалоделфинидама – енг. squalodelphinids) који су, изгледа, преци данашњих угрожених врста из река Ганг и Инд. Дакле, речни делфини имају морске претке.

Phys.org: New species of extinct dolphin sheds light on river dolphin history (9.9.2014)

Еволуирају и људи и делфини, а да ли еволуира и наше школство? Па, еволуцију сачињавају промене, а није да их нема.

Вечерње новости: Промене у кабинету министра просвете: Пајић нови помоћник (24.1.2017)

Министар је изабрао свог помоћника јер има „ширу слику и већу енергију“.

10257927_10153928201558307_6768720735354733494_n

То нису једини квалитети господина Пајића, па тако, између осталог има и – чланску карту СНС-а. Према мишљењу наставника, које се може прочитати на Фејсбук групи намењеној нама, овај потез министра није уједно и једини такве (политичке) природе. Још један је политизација школског одбора и о томе пише синдикат.

Форум београдских гимназија: Шарчевићев закон (22.1.2017)

untitledahapoziv1234circle-smallИ то није све. Покренута је и петиција.

Петиције 24.ком: Петиција против убрзане политизације школства (приступљено 24.1.2017)

Најављен је и Светосавски протест, како кажу, сада већ традиционалан, али из другог разлога. У питању је лош статус просветних радника и просвете уопште.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Светосавски протест просвете (24.1.2017)

Дакле, прослава Савиндана биће и свечана и пркосна, а каква ће бити мала матура, прочитајте у тексту за крај.

Средње школе-едукација: Мала матура: Другачија питања и још један матерњи језик на листи! (16.1.2017)

Бивши, али не без посла

_ndptdzlcih1r3gb3zo1_250На почетку ред је да се похвалим(о). Конкурс који је Министарство просвете организовало крајем прошле године завршен је и изабрани су саветници спољни сарадници. Међу њима и петоро биолога (од 200 изабраних, што је 2,5%). У Зајечару то је Данијела Ђорђевић, у Крагујевцу др Биљана Бојовић, у Лесковцу Ненад Пешић, у Чачку Живадинка Јовановић Милићевић и ја у Београду. 🙂 Ако сам неког изоставио, извињавам се, а мојим колегиницама, факултетској професорки и колеги од срца честитам.

Форум београдских гимназија: Именовани нови просветни саветници (21.1.2017)

То је прича о новим, а сада прича о једном „старом“, али не саветнику, већ министру.

Ало.рс: Шокантно – Бивши министар постао бескућник (22.1.2017)

Међутим, „шокантна“ вест је, у ствари, из „Курира“ и још једном се испоставило да извор информација, ипак, треба добро проверити.

Блиц: „Блиц“ пронашао Вуксановића – Бивши министар није ни бескућник ни без посла, ево шта је истина (23.1.2017)

nestcamspringwatch2Извор информација који је ваљан биће промовисан у среду. Ради се о књизи значајној за нас биологе.

Фејсбук догађај – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Промоција књиге „Птице Србије – гнездарице 2008-2013“ (за 25.1.2017)

Са птица прелазимо на другу животињску групу – пауке. Ивана Дамњановић већ нас је навикла (и размазила) да нам приређује презентације за час, а сада је отишла корак даље. У софтверу под називом „Версал“ направила је лекцију о пауцима, али и о мрким алгама и нервном систему.

Версал: Пауци и шкорпије & Мрке алге & Еволуција нервног система (приступљено 23.1.2017)

А што се презентација тиче, преносим вам данас две, али које је направила једна друга колегиница, чији је надимак на Фејсбуку Боквица. Да бисте их видели треба да будете члан Фејсбук групе „Наставници биологије“.

Фејсбук група: Наставници биологије: Нервни систем човека & Киселе кише (22.1.2017)

_ndioe632sp1tvelxmo2_250Што се прве теме, нервног система тиче, не престаје да задивљује. У једном од новијих научно-популарних текстова кажу да одрасли задржавају способност да разумеју свој матерњи језик чак и ако га никада нису причали!

IFL Science: Adults Retain Understanding Of Their Birth Language, Even If They Have Never Spoken It (19.1.2017)

А ја сам доста данас писао матерњим језиком и ред је да се одјавим до сутра. 🙂

Позив на први Актив у 2017.

Најпре једна најава за Београђане:

tumblr_nyyvhezc0m1qct89so1_500Састанак Стручног актива наставника биологије Београда одржаће се 19.1.2017. у ОШ „Дринка Павловић“ са почетком у 18 часова.

Дневни ред:

  1. Календар такмичења и пропозиције

  2. Разно

Као и увек свим присутнима следују и сертификати за сате стручног усавршавања унутар установе.

И још једна најава:

15940463_1245346045557995_1297338969800908438_n

То ће се све дешавати на Коларцу, али…

Н1: Коларчева задужбина пред гашењем (12.1.2017)

Навијам да се гашење не догоди, а навијам и да више прођу ови суперхладни дани. Када нам је тако хладно, заборављамо да трпе и животиње.

РТВ: Лабудови једва преживљавају зиму (10.1.2017)

Следеће прасенце није имало проблем да преживи зиму, већ кланицу. И преживело је и постало велики уметник. 🙂

Нешто слично, али ипак различито. 🙂

Блиц: Ова невероватна уметница људима даје поглед животиње (23.1.2016)

Па какав поглед и да имамо, с обзиром да људи и припадају царству животиња? 🙂 На ову тему, реч дајем Ивани Дамњановић. 🙂

Толико о оку, а сада прелазимо на нови орган. И то нови у правом смислу речи. 🙂

b92: Фасцинантно откриће: Именован нови људски орган (3.1.2017)

Очигледно још увек не знамо све ни о сопственом телу. О томе текст за крај.

Фокузз: Све што нисте знали о свом телу: Нисте ни свесни за шта је ваше тело све способно! (4.12.2015)

Шок терапија

porodicapuzzleНа првом линку за данас видећете како родитељи од деце могу да науче значајне животне лекције.

Фејсбук страна – НЛП Институт, Београд, Србија: Одвојимо времена за оне који нам највише значе… (1.12.2016)

А шта деца могу да науче од родитеља? Па, не увек добре ствари.

Кутак.нет: Педагози: Родитељи негују безобразлук своје деце (приступљено 8.12.2016)

А шта деца могу да науче од нас наставника? Па, то ове године нећемо сазнати јер је ПИСА тестирање прошло без учешћа наших ђака. 🙂

Блиц: Србија и ПИСА тест – Поглед на ову мапу доказ је наше велике срамоте (7.12.2016)

cartoon6inyougothumans

Плашим се да сте запатили људе!

Бацили смо поглед на мапу која приказује велику нам срамоту, а сада баците поглед на мапе које ће, каже се у следећем наслову, изменити наш поглед на свет.

IFL Science: 10 Maps That Will Change How You View The World (19.11.2015)

Следећа мапа приказује како смо населили планету (светле тачке означавају милион становника).

И док смо у мапама, ево и таквих које нам презентују све оно што нисмо учили у школи.

Science dump: 10 world maps with facts you didn’t learn at school (21.6.2015)

А шта јесмо учили у школи, говори следећи текст.

Кутак.нет: Да ли смо у клупи учили само погрешне ствари: Зашто успех у школи не значи и успех у животу? (27.11.2016)

_nh7tsgzqlt1rq5h24o1_500-smallА да многе ствари знамо погрешно, потврђује и следећи текст:

Блиц: Лекари рак простате лечили шок терапијом, па остали запањени резултатом (2.12.2016)

Толико о мушким проблемима, а ево га један и женски, али веома, веома редак.

Блиц – Жена: Ова жена рођена је без вагине. И њен живот изгледа овако (2.12.2016)

Она без вагине, а ми без пристојне плате. Нећемо о томе како наш живот изгледа, већ како ће синдикати да се изборе са тим проблемом.

Форум београдских гимназија: Три синдиката просвете у Скупштини Србије (6.12.2016)

Надам се да ће исправно поступити (нада умире последња), а аутор текста који сам оставио за за крај тврди да како год ми поступили – погрешићемо. Ви нећете погрешити ако и сутра отворите Биолошки блог. 🙂

Зелена учионица: Како год да поступите са учеником свакако ћете надрљати. Или од самих ученика или од њихових родитеља (5.12.2016)

_nj7ozzwcga1tvm0uao1_500

Од јануара много новога

Прво један квиз згодан за наше шестаке. Потребно је да обележе делове тела код планарије.

Purpose games: Planaria Diagram (приступљено 2.12.2016)

green-glasses-frame-bigСледи квиз за нас, а проверава колико добро видимо.

Writical: Quiz: Can You Actually See As Well As You Think You Can? take this eye test now (19.11.2016)

Ја сам данас почео квизовима, а ево чиме ће идућу годину почети наш министар.

Блиц: Шарчевић: Од јануара креће обука и лиценцирање директора школа и још многе друге новине (1.12.2016)

_nac8urdsyb1ri9lujo1_500То је следеће године, а ево шта ће се дешавати за цирка једну деценију. 🙂

Блог – Клотфркет: Дневник просветног радника, мај 2026 – студијско путовање (29.11.2016)

Пре него што вас ја поведем на једно (додуше виртуелно) путовање, још један текст исте ауторке:

Блог – Клотфркет: Просветни галиматијас (14.11.2016)

И обећано путовање по белом свету за крај. Иако је таблоид извор галерије коју ћете видети, описана места и жива бића стварно постоје, као што пише у наслову.

Курир: Феномени који заиста одузимају дах: Ово дефинитивно није нормално, али постоји! (4.2.2016)

yunnan-blue-moon-valley-cascade

Наставник под микроскопом

10978705_825078680905792_8546929820560575459_nМиц по миц и систематике на биолошким факултетима изгубиће поенту. Разлог није тај да се систематике не развијају као науке, напротив. Разлог је што се и технологија развија, такође. Зашто бисмо памтили било који латински назив и како да га повежемо са одговарајућом врстом, када имамо софтвере који то раде брже и са мање грешака?

Живети са природом: Најбоље апликације за препознавање гљива у природи (8.11.2016)

То су најбоље апликације, а ко су најбољи наставници? Па, ваљда знате – Финци, брате мили. 🙂 Међутим, ни најбољи не могу да раде како могу у систему који их не подржава (иако ћемо често чути флоскулу да и у најлошијем систему наставници могу да ураде добар посао.

The Atlantic: When Finnish Teachers Work in America’s Public Schools (28.11.2016)

_mn0nbkianp1s3ve0mo1_500У овом тексту једна финска наставница, а која је удадбом постала држављанка канаде, те се запослила у Тенесију, прича своја искуства у тамошњој настави. И већ након пар година могла је да каже да је разлика огромна. „Била сам веома уморна — много уморнија и збуњена него што сам икад била у животу. Заправо, радила сам посао који волим, али нисам препознала исту професију у коју сам се заљубила у Финској.“ Шта је, у ствари, ову наставницу уморило? Па, имала је осећај као да је „под микроскопом“. Чак неке три надлежне особе обишле су јој наставу ненајављено и имала је осећај да јој не верују као професионалцу. Такође, у САД могућности да градиво прилагоди свом стилу учења и интересовањима, уопште нису једнаке оним у Финској, иако и сами Амери имају статистике које показују да је слобода наставника у креирању наставног процеса витална за мотивацију (на пример).

_nik2leloal1tdzu14o1_500А што се тиче нас у Србији, ни нас баш нешто претерано систем не подржава, а посебно не што се плата тиче. И ту на сцену ступају синдикати.

Синдикат радника у просвети Србије: Допис три репрезентативна синдиката просвете генералном секретару Народне скупштине Републике Србије (28.11.2016)

Да ли ће се Скупштина бавити нашим синдикатима, видећемо, а оно што је извесно је да ће се бавити буџетима. За просвету и науку биће запањујуће мањи.

Зелена учионица: У 2017. просвети из буџета 27 милијарди мање (30.11.2016)

Дакле, имаћемо мањак, а ево прича и о вишку, који то заправо није. 🙂

Политика: Школски полицајац – члан колектива, никако вишак (27.11.2016)

Никако није вишак, а ни нама никад није вишак да имамо још понеку презентацију за час. За крај чак две. Аутор једне је Ивана Дамњановић, а друге Јелена Палинкаш.

Прези: Стабло (25.11.2016)

Несистемски систем

slika-3-36Највећи проблем нашег школства је, изгледа, то што су нам ђаци – одлични. 🙂

Вечерње новости: Сваки други – одликаш (24.11.2016) & Недељник: Вуче, извини: Имамо поплаву вуковаца због поклањања петица (22.11.2016)

Сваки други је одликаш, а сваки седми је тзв. вуковац. Иако статистику свако тумачи како жели, а обавезно ван сваког контекста (као да нам је у школама све идеално и као да су нам институције које нас воде још идеалније), прихватам и ову анализу. И кажем – ако, нека су нам деца успешна, кад ми већ нисмо. А како то нисмо, не треба ни да објашњавам. 🙂 Ни синдикати нам ништа успешнији нису, али није да се не труде.

Данас: Опет штрајк просветара? (24.11.2016)

katanciljubaviНо, да не будем критичан само према једној страни, не могу да кажем ни да је друга (министарство, а ко други би био друга страна) претерано успешна. Министар каже да је то зато што су им „руке везане“. Ко им је везао руке и због чега, нећете сазнати из текста, али ћете сазнати нешто о предстојећој оптимизацији школа.

Блиц: Шарчевић: Створили смо систем без система (22.11.2016)

Можда је боље да причамо о једном другом систему. 🙂 Реч дајем колегиници Ивани Дамњановић.

Део централног нервног система је и мозак. Следећи текст га помиње, али не са биолошког становишта.

Блог – Teachroland: Испирање мозга (6.11.2016)

_mks8w2txzv1sn9efmo1_250Могу само да се усагласим са колегом Роландом и заиста је тешко наћи семинар који неће испрати мозак, али хоће унапредити нашу праксу. Тешко је наћи, али није ни немогуће. Ја нашао и од срца препоручујем колегама биолозима.

Образовно креативни центар: Веб алати у настави биологије (приступљено 24.11.2016)

Још нешто занимљиво наставницима биологије оставио сам за крај. У питању је емисија која промовише Биолошки факултет у Београду. Остављам вас да погледате.

Инспекција, за промену

200_sАко вам је досадило да вам свако мало инспекција долази на час, имам решење за вас. Будите и ви, за промену, инспекција. 🙂

Министарство просвете, науке и технолошког развока РС: Конкурс за избор саветника-спољних сарадника за предмете, групе и области предмета, активности и стручне послове (16.11.2016)

Још један конкурс расписала је Викимедија Србије, а има везе баш са нашом, биолошком струком.

Викимедија Србије: Последње такмичење у овој години: пишите о живом свету, очекују вас сјајне награде! (до 15.12.2016)

_mhroihxlxy1r4zr2vo2_r1_500

Нешто што није конкурс, али некакав позив за наставнике јесте:

Едукација: Презентације за предмете – Основна школа (приступљено 16.11.2016)

Презентације које ми имамо су оне које прави Ивана Дамњановић:

Негде сам прочитао да мозак пребрзо стари ако превише једемо (научници са Католичког Универзитета у Риму открили су молекул „Creb 1“, који подмлађује мозак, а покреће се кад мање једемо). А како ћемо остарити ми, показује нам следећа забавна Фејсбук апликација.

Catfly: Pogledaj sebe 50 godina od sada! (приступљено 16.11.2016)

За 50 година ко зна шта ће бити и у Србији није добро толико планирати унапред. За сада планирамо шта ће бити сутра. А сутра ће бити штрајк упозорења. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: 17. новембра штрајк упозорења просветара (14.11.2016) & Вечерње новости: Сутра штрајк упозорења у основним и средњим школа (16.11.2016)

А послушајмо и саопштење:

Синдикати су нам се ангажовали, а ево и једне реакције на све то ангажовање.

Блог – Клотфркет: Поштована руководства цењених синдиката (11.11.2016)

И док ће просветни радници штрајковати због лошег материјалног положаја, карловачки гимназијалци су штрајковали због – лоше успостављеног система у просвети. Мислим нису, али ако размислите о разлозима, у ствари јесу. 🙂

Блиц: Протест карловачких гимназијалаца због претњи професору (14.11.2016)

tumblr_nyjs8xenyp1tntn9qo1_500То се дешавало у тој гимназији, а ево шта се десило у једној школи у Сурчину.

Блиц: Дечак гурнуо пет ђака низ степенице у школи у Сурчину (15.11.2016)

Ово, у ствари, није вест, већ тек пример шта се све дешава у школама и колико је школа немоћна да заустави насиље. Рецимо, увек је проблемско питање да ли казнити и како казнити насилника? У следећем чланку тврде да не треба кажњавати уопште.

Кутак.нет: У овој школи нема кажњавања: Уместо у ћошак, немирне ђаке шаљу у посебну собу! (приступљено 16.11.2016)

И све то да би завладао мир у школи. Шта под овим подразумева Душан Благојевић, прочитајте у тексту за крај.

Блог b92: Мир у школи (16.11.2016)

tumblr_o0y486i3ou1rc9mw1o1_400

Плата, али фер

Новобечејци и ове године дочекују хиљаде ждралова са севера.

4. Фестивал ждралова одржаће се у петак 11. новембра на Сланом Копову, а за грађане је обезбеђен превоз у 14 ћасова испред „Милоје Чиплић“ у Новом Бечеју.

_mpmhf81gyf1rc6a1xo1_400Грађани општине Нови Бечеј, и сви поштоваоци природе, и ове године моћи ће да уживају на Фестивалу ждралова који се већ четврту годину одржава на Сланом Копову, у близини Новог Бечеја. Специјални резерват природе „Слано Копово“ јединствен је по много чему, али и најпознатији као најјужније подручје масовног окупљања ждралова на њиховом путу са севера Европе, ка југу и Африци. Овогодишњи Фестивал ждралова првенствено је планиран за суботу 12. новембар, но због лоше временске прогнозе, померен је за петак 11. новембар.

Силвија Шимончик, стручни сарадник у СРП „Слано Копово“ каже да је, као и претходних година, припремљен богат програм за све који се одлуче да сутра посете Слано Копово, а да је акценат и даље, пре свега, на едукацији најмлађих: „Припремили смо разне врсте радионица за децу, а организован превоз до Сланог Копова их чека на стајалишту код ОШ „Милоје Чиплић“ у Новом Бечеју, у 10 часова. Програм за одрасле почиње поподне, а грађани, такође, имају организован превоз у 14 часова на истом стајалишту код школе у центру Новог Бечеја. Уз лагану шетњу до визиторског центра и локалне гастрономске специјалитете, посетиоци ће моћи да се упознају са основним природним вредностима Сланог Копова, као и са његовим значајем. На крају програма, око 15:30 часова, заједно ћемо дочекати ждралове, који тада долазе и слећу у огромним јатима на Слано Копово. У питању је природни феномен који завређује пажњу и позивам све љубитеље природе, и оне које желе да науче нешто ново, да нам се придруже у нашој природњачкој авантури.“

Општина Нови Бечеј

Тако Новобечејци дочекују ждралове, а ево како је Биљана Ускоковић дочекала јесен у свом кабинету. 🙂

Још мало креативности у учионици. Ђак Иване Дамњановић направио је пантљичару у цреву од материјала који му је пао под руку, да тако кажем. 🙂

Овакве скулптуре могу да се праве и од одбаченог материјала и хопла – убили смо две муве једним ударцем – и зоологију и екологију. 🙂 Нешто слично су урадили и у ОШ „Бранко Миљковић“ из Ниша, али овог пута екологију и музичку културу.

Блог – Сунце знања: Рециклирани инструменти (3.11.2016)

Уз неку причу о рециклажи, која би пратила ову активност, ето готовог угледног интердисциплинарног часа. Само мала идеја. А што се тиче часа у седмом, нема бриге када имамо Ивану Дамњановић.

Што се тиче и мишића и нервног система, изгледа као да ови системи код ових нових генерација функционишу сасвим другачије него што је то био случај код нас.

Зелена учионица: Зашто данашња деца не могу да седе мирно на часу? (24.9.2016)

1546152_730705056950989_5234823594993015185_nДакле, они не могу да седе ни оволико, а ми бисмо да им додамо још годину седења. 🙂 Разумно је запитати се:

Политика: Да ли нам је потребна деветогодишња школа (5.11.2016)

Нама су свакако потребне веће плате, али неће моћи јер, знате како, не би било фер. 🙂

b92: „Просвета одмах на 12%? Не би било фер“ (10.11.2016)

Не би било фер према коме? 🙂 И док већа плата није фер, велика матура није добро организована. Шта да вам кажем осим да, како ствари стоје, ништа није. 🙂

Зелена учионица: Шарчевић: Садашња матура потпуна импровизација (10.11.2016)

Очито ће се ту нешто мењати по питању велике матуре. О томе ће размишљати ко треба, а ми већ имамо и довољно проблема са овом нашом, малом. Но, о томе када дође време за то, а вама желим да се ова три предстојећа дана лепо одморите. Видимо се у понедељак. 🙂

Миш са људским мозгом

За почетак две презентације о костима. За седмаке приредила Ивана Дамњановић.

Вилице у овим лекцијама помињемо, мада се зубима бавимо онда када радимо систем органа за варење. Што се еволуције вилица тиче, то чак ни не помињемо. Зато ћу ја ту тему поменути данас.

IFL Science: Chew On This: We Finally Know How Our Jaws Evolved (20.10.2016)

Вилице су се најпре појавиле код групе оклопњача. Настала је у силуру, пре око 440 милиона година и владале су морима 80 милиона година (и бројношћу јединки и бројношћу врста), да би изумрле негде пре 359 милиона година, највероватније због исцрпљивања микроелемената у тадашњим океанима. Са њима је умрло и разрешење тајне о томе како су њихове вилице, које немају никакве сличности са вилицама данашњих животиња, утицале на еволуцију тог дела скелета. Све до данас, када је тајна, изгледа, откривена. 🙂

World-War-Z-zombie-1452653233.gifРад који је ових дана публикован у престижном часопису „Наука“ (Science) бави се управо овом темом. Публиковали су га научници са Института за палеонтологију кичмењака и палеоантропологију из Пекинга. Они су се бавили врстом коју су назвали чилинју, а пронашли су је у Кини. Живела је пре 425 милиона година. Она је значајна, јер је њена вилица слична вилици оклопњача, али и вилици модерних риба са коштаним скелетом. Кости горње вилице ове рибе заиста су еквивалент премаксили и максили, које се јављају код сисара (осим примата, где је премаксила уграђена у максилу – само у случају атавизма, те кости су раздвојене).

tumblr_nxqe4320up1qa70eyo1_250Но, шта ће нам вилице ако не можемо да једемо оно што волимо. 🙂 Некако важи правило да све што је укусно, то није ни здраво, а непријатељ број један нам је, свакако, холестерол. Међутим, можда и није. Још прошле године, Дијететски саветодавни комитет, који ради при Влади САД, саопштио је да „холестерол није нутритијент о коме треба бринути“.

Time: Cholesterol Is Not a ‘Nutrient of Concern,’ Report Says (11.2.2015)

Па, како сад то? Стручњак са Универзитета у Медфорду тврди да, заправо, бројне анализе нису показале да холестерол утиче на срчани инфаркт. Тек неколико анализа указује да постоји веза са дијебетесом типа 2. Колико сам схватио, поменути комитет донео је сличну пресуду као што се ради у тамошњем законодавству. Холестерол је ослобођен оптужби, јер нема јаких доказа против њега. 🙂

_717301678366785_751510881739385967_n-smallИзгледа да је много битније како ће изгледати храна коју једемо, него шта садржи. 🙂 Једна студија је утврдила да је мишевима који су недељама јели храну у праху био значајно повишен крвни притисак, виши ниво глукозе у крви, као и виши ниво одређених хормона у крви. И то у односу на мишеве, који су јели потпуно исту храну, само је била у гранулама!

Рopular science: What Happens When Mice Eat Nothing But Powdered Food (23.5.2014)

Шта раде јадним мишевима. Али то није ништа у поређењу са следећим експериментом. Замислите, беби мишу убризгали су људске мождане ћелије. _nl4nivtntb1s2wio8o1_500И оне су се примиле и чак, заузеле већину простора у лобањи миша, јер су тзв. астроците људи много су веће од истих тих ћелија код мишева. Многи делови мозга садржавали су већину људских или чак само људске нервне ћелије. Ове ћелије размножавале су се убрзано и за само годину дана постигле доминацију. Настало их је 12 милиона и пролиферација је стала, али само због помањкања простора. Све ово није довело до тога да миш постане попут човека, али су когнитивни и тестови меморије показали значајно боље резултате и до четири пута) у односу на друге, обичне мишеве.

IFL Science: Meet The Mice Whose Brains Are Part Human (1.12.2014)

Ђацима нећемо да убризгавамо астроците (то не долази у обзир), али би згодно било да буду ефикаснији него што јесу. Како то постићи, одговара текст за крај. 🙂

Едукација – основне школе: Шта најповољније утиче на рад мозга? (2.2.2016)

_mj422zXyvT1rgjhrlo1_400.gif

Облак ознака