Наставници ментори и деца научници

Најпре да потврдим вест коју сте већ чули и која је коначна, а због великог броја учесника на овогодишњем републичком такмичењу из биологије за седмаке и осмаке.

Важне информације

Вест преносим у потпуности са сајта Биолошког факултета у Београду:

Додатни термин за Републичко такмичење из биологије за основне школе
 
Због великог броја учесника Републичког такмичења из билогије за основне школе такмичење ће се одржати у два дана и то:
 
– Субота 28. 05. 2022. године (7. разред) од 12.00 часова.
 
– Недеља 29. 05. 2022. године (8. разред) од 12.00 часова.
 
Место одржавања такмичења у оба дана остаје исто – Биолошки факултет Универзитета у Београду.
 
Детаљна сатница активности у току сваког такмичарског дана биће накнадно саопштена.
 
Организациони тим такмичења

Методика

То је било са београдског факултета, а са новосадског је пристигла молба да помогнемо будућој колегиници. Наново преносим део писма.

Добар дан, моје име је Јована Николић. Студент сам Природно-математичког факултету у Новом Саду, смер професор биологије. С обзиром на то да сам на завршној години, предстоји ми израда мастер рада. Определила сам се за област методике наставе биологије, а тема мог мастер рада односи се на менторски рад наставника природних наука са приправницима током њиховог увођења у посао наставника и припреме за полагање испита за лиценцу. Циљ мог истразивања је да се сагледа стање у пракси и анализирају изазови у професионалном остваривању наставника у улози ментора.

Вама се обраћам са молбом за малу помоћ. Како би дошли до што већег узорка испитаника, а самим тим и релевантнијих налаза, у разговору са ментором добила сам предлог да Вам се обратим да попуните упитник који смо креирали за потребе истраживања. У питању је упитник „Изазови менторства у професионалном развоју наставника“ који можете попунити онлајн путем следећег линка:

Линк за анкету

Био-блог и ФБ група Наставници биологије су платформе на којима наставници из целе Србије свакодневно размењује искуства, идеје, наставне материјале и због тога верујемо да би путем њих анкета стигла до великог броја наставника што би за наше истраживање било изузетно значајно.

Желим да напоменем да је упитник анониман и креиран тако да мејл адресе испиатика нама ни у једном тренутку нису доступне, нити се чувају.

Унапред Вам се најлепше захваљујем на издвојеном времену.

Корисни материјали

А да би наставници ментори имали ученике научнике, од помоћи може бити следећи сајт. 

СТЕМ експерименти: Деца као научници: Фотосинтеза помоћу кућних средстава и материјала (6.9.2021)

Са часова

На часовима колега ученици раде и експерименте и још много тога лепог. На часу Оливере Коларић у питању је био експеримент са биљкама и уједно израда креативних саксија, а на часу Јелене Терзин правили су се модели ћелија који изгледају некако јестиво. На часу Наташе Соскић такође су правили моделе, али од пластелина. Уживајте у лепим радовима, а ми се видимо врло ускоро.

 

Извештај са првог онлајн састанка Актива биолога Србије

Дана 22.01.2021. одржан је први онлајн састанак актива биолога Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевца. Водитељ и модератор састанка била је Оливера Коларић, председник тог удружења, а техничка подршка Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало готово стотину наставника из целе Србије, тако да је ово био састанак Републичког Актива наставника биологије. Гост састанка је био председник Српског биолошког друштва др Мирослав Живић.

Састанак је започео у 19:00. Оливера Коларић је поздравила све присутне и изразила наду да ће овај вид окупљања постати чешћи. Предложила је следећи дневни ред, на који није било примедби:

1. Такмичења из биологије;
2. Онлајн настава;
3. Разно.

Ток састанка:

Прва тачка дневног реда је обухватила проблем такмичења из биологије за школску 2020/21. годину. Др Мирослав Живић, председник СБД-а, детаљно је изнео став СБД, образложио разлоге неодржавања такмичења и упознао присутне са дешавањима у Друштву у вези са овим проблемом. Комитет за образовање се састао на иницијативу Министарства просвете и донео одлуку да такмичења ове године неће бити, а пре свега због безбедности ученика. О томе је обавештено Министарство, али су помоћници министра за основношколско и средњошколско образовање организовали састанак са председником СБД-а са циљем да Друштво још једном размотри своју одлуку. Том приликом представници министарства су изнели своју аргументацију и понудили логистичку помоћ и помоћ у обезбеђивању простора за републичко такмичење (Тршић и Виминацијум).

Због свега наведеног, у понедељак 25.01.2021. ће се одржати састанак Комитета за образовање где ће коначна одлука бити донета. Председник СБД је закључио да се републички Актив десио у право време како би се чула и реч наставника (који врло активно учествују у такмичењу), а узорак је меродаван јер је довољан број наставника у питању и били су присутни представници свих округа у Србији.

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове (или су се укључивали или су слали поруке) и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа и средњих школа.

Наставници су за овакву одлуку изнели и аргументацију.

Тренутни начин рада школа, који је у складу са свим мерама превенције, био би у супротности са захтевима за такмичење због окупљања великог броја ученика приликом општинског такмичења и градског такмичења у једној школи (и то представља епидемиолошки безбедносни проблем).

Услед епидемиолошких прилика, сам наставни процес је прилагођен и другачији, па ученици немају исти квалитет знања који би се остварио у непосредном раду што би умањило и квалитет такмичења.

Такође, још увек се тек уводе нови програми наставе биологије и то отежава рад наставника, посебно средњошколских који раде без уџбеника.

Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и утисак је да за то неће бити довољно времена. Иначе су наставници исказали незадовољство прошлогодишњим пропозицијама и дали предлог да се направи састанак са председником, Комитетом и представницима наставника како би се пропозиције промениле.

Председник СБД др Мирослав Живић се поново укључио и закључио да је уверен да ће мишљење које је данас чуо од наставника значајно олакшати одлуку Комитета. Закључио је да је ово година када је приоритет да ђаци квалитетно заврше учење, а не да се такмиче. Што се тиче пропозиција за такмичење, исказао је став да је за договор, али да је потребно да наставници артикулишу и аргументују своје предлоге, како би се пронашао задовољавајући компромис, при чему би већина била задовољна решењем.

Мишљење појединих средњошколских колега је да је такмичење потребно за четврту годину јер се они свеједно спремају за упис на факултете. Пошто је било присутно свега двоје средњошколских наставника, договорено је да се професори који предају четвртој години средњих школа и гиманзије изјасне да ли су за одржавање такмичења због вредновања постигнућа ученика за упис на факултете. Мишљења професора средњих школа Оливера Коларић испитаће анкетом на ФБ групи, те пренети др Мирославу Живићу, па ће он изнети све ставове у понедељак на састанаку са представницима Комитета за образовање. Ово је била прилика и да нас др Мирослав Живић упозна са механизмом уписа на Биолошки факултет. Пријемни испит сигурно неће бити онлајн, али је могуће да ће, због еписемиолошких мера, будући студенти полагати у одвојеним просторијама и/или групама.

У другој тачки дневног реда наставници су говорили o онлајн настави и проблемима који такву наставу прате. Закључено је да су недостаци онлајн наставе у биологији: техничка подршка ученика и наставника, а и комбиновани начин реализације наставе није се у пракси показао као добар пример што све утиче на квалитет наставе и оствареност планираних исхода. Ученици онлајн наставу не схватају довољно озбиљно, а и већа је могућност манипулације. Наставници су износили своје искуство са новим НПП за основне школе и закључено је да сви наставници основних школа раде према Плану и програму које је доставио ЗУОВ, при чему велики број наставних јединица не постоји у уџбеницима појединих издавача што ученицима отежава рад. О самом програму мишљења су била подељена.

Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Оливера Коларић је позвала активе да се пријаве да буду организатори и домаћини наредних онлајн састанака, али ће следећи опет водити Оливера јер су сви били задовољни организацијом.

Састанак је завршен нешто мало после 20:00. Сви наставници добили су сертификат о сату стручног усавршавања унутар установе.

Записник саставили:

Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Јасни критеријуми за почетак

Још увек не знамо како ће се одвијати настава од септембра, али према најавама власти могуће је да ћемо знати чак и идуће недеље.

Из штампе

Дакле, како за сада стоје ствари?

Н1: Брнабић: Даћемо школама јасне критеријуме по којима ће се водити настава (5.8.2020) & РТС: Онлајн настава или часови у учионицама – сви расправљају о поласку у школу (5.8.2020)

Има још…

Блиц: Онлајн, маске, скраћени часови… Не зна се ко је нервознији пред 1. септембар ђаци, родитељи или наставници!? (7.8.2020)

Реч наставника

Заиста, ко је најнервознији? Анкету која следи можете попунити и ако нисте наставник. Гласате тако што ћете кликнути на наранџасто дугменце (vote), а кликом на линк насловљен са „View Results“ видећете како су други гласали.

Институције и организације

Дакле, видећемо како ће се изјаснити сви заинтересовани за ову проблематику, а оно што је било необично је што се Републички завод за заштиту природе не изјашњава гледе угрожавања угрожених врста.

Блиц: Хеликоптери надлећ Увац, птићи белоглавог супа даве се у реци. Директорка резервата о катастрофи: Ван памети је да су овде дозвољени летови (4.8.2020)

У ствари, није баш да се не изјашњава.

Н1: Завод негира да хеликоптери имају дозволу да лете изнад гнезда белоглавих супова (5.8.2020)

Заправо, неки медији су поменули и ко је директан кривац.

Глас јавности: Жељко Митровић надлетао хеликоптером Увац: Породично им треба забранити употребу превозних средстава (7.8.2020)

Можда је ипак дрон био у питању наместо хеликоптера? Углавном, белоглави суп је у ружичастом проблему, али није једини који је угрожен код нас.

Данас: Заштита живог света у резервату биосфере “Мура-Драва-Дунав” (2.8.2020)

Но, свакако нисмо једини који имамо еколошких проблема.

Курир: Катастрофа на Маурицијусу: Насукани брод испушта тоне нафте у кристално бистру воду! Проглашено ванредно стање! (8.8.2020)

Са часова

Ништа ново нисам рекао тиме да је образовање за здраву животну средину врло, врло значајно. Ђаци Јасне Бранковић правили су играчке од материјала који нису желели да оставе као отпад и на тај начин заштитили своје окружење. Ђаци Гордане Владић нас уче еколошкој култури, а леп постер о томе како треба сачувати Земљу направила је ученица Емине Илић.

Сада мало о три Весне. Ђаци Весне Станисављевић такође су бринули о животној средини, Весне Стојановић су правили новогодишњу рециклажу, а Весне Тошић су правили прелепе слике користећи биљне органе.

И једна презентација за крај, а аутор је ђак Славице Гвоздић.

Зашто рећи НЕ дуванском диму?

Смајли као оцена

Почео бих једним радом осмакиње Мине из ОШ „Никола Тесла“ у Београду која се бавила правом на информисање о животној средини и циљевима одрживог развоја, конкретно оним који се бави квалитетним образовањем.

Увек је занимљиво како деца виде образовање, а овај је један врло озбиљан поглед на озбиљне проблеме. Ево како квалитетно образовање остварују у неким другим земљама, рецимо у Ирану.

Из штампе

Ми још нисмо стигли до тога да нам каросерија замени таблу, али ускоро стижемо до јуна. Јун је месец повратка у школу на близину.

b92: Од јуна раде школе: Министар најавио најважније датуме за основце и средњошколце (11.5.2020) & Блиц: Осмаци у школи од 1. јуна: Шарчевић о свим детаљима око мале матуре, поправљању оцена и шта важи за средњошколце (12.5.2020)

Односно, конкретније:

Недељник: „Осмаци ће доћи до школе да узму два теста и иду да раде кући, немају вајде да мувају…“: Министар Шарчевић објаснио план рада школа у јуну (12.5.2020) & Зелена учионица: Календар рада школа за јун (14.5.2020)

То је што се тиче завршног теста, а ево како ћемо закључивати оцене.

Политика: И смајли улази у закључну оцену (13.5.2020)

Све ово су наши послови, али ће школе добити и задужења која до сада имала нису.

Институције и организације

Зелена учионица: Нови Правилник о имунизацији: Ево за кога је вакцина обавезна (12.5.2020)

Дакле, школе ће подносити тужбе против оних (несавесних) родитеља који нису вакцинисали своју децу. Дакле, од сада радимо и за здравство и за правду. 🙂

Корисни материјали

Нама биолозима рад за здравство није толико непознат, напротив. Када смо већ у тој области свакако ће вам користити следећа презентација Оливере Коларић.

Прези: Репродуктивно здравље

А следеће две презентације направили су ђаци Светлане Конте.

• Енергетска пића1
• Енергетска пића2

У једној од ове две презентације постоји и линк:

Анкета: Енергетска пића

Молба за вас је да што више ваших ђака попуни ову анкету како би Цецини ђаци имали податке за истраживање које врше.

Са часова

Када смо већ код презентације, ево још неких. Ђак Биљане Мартиновић је поставио задатке где треба да се пронађе погрешно слово или слова и све то пропратио духовитим илустрацијама (прва ставка), ученица Бранкице Анђелковић бавила се еколошком културом (друга ставка), а леп састав на сличну тему је написао ђак Иване Јанков (трећа ставка). Интердисциплинарни приступ имали су ђаци Милене Цветковић (четврта ставка). Ђаци Марије Симовић направили су лепе фото-хербаријуме (последње три ставке).

1. Пронађите погрешно слово/слова
2. Еколошка култура
3. Земља као „необновљива“ планета
4. Вукови дани и биологија
5. Хербаријум – лековите биљке
6. Хербаријум – отровне биљке
7. Хербаријум – ароматичне биљке

Још мало радова који су заиста фантастични и треба их приказати. Ђаци Наташе Марић правили су кућице за птице, а ту је и фотографија која приказује део поставке за Дан шума коју су приредили ученици Невенке Антуновић.

Ђаци Миреле Обрадовић обележили су Дан планете Земље, а Срне Субановић правили су моделе ДНК од заиста разноврсних материјала.

И за крај, како су ђаци Драгице Јеремић уочавали варијабилност у свом окружењу.

Када овако раде, сигуран сам да ће ђаци усвојити и овај појам, а пре свега да ће заволети биологију. Видимо се ускоро.

Позив на састанак Актива

Одавно нисам писао чланак за чланком дан за даном, али јавила се потреба.

Важне информације

У петак 14. фебруара у 10:00 у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду сазива се састанак Стручног актива наставника биологије Београда. Јасно вам је шта је тема и јасно вам је да је неопходно да присуствују представници свих општина.

Наука

У петак је и празник, макар у појединим земљама и то Дан љубави. 🙂 И за то имам прикладан чланак.

Национална географија: Моногамија у свету животиња: 11 врста које су верне једном партнеру (14.2.2016)

У свету инсеката, сада смо научили, моногамни су мрави. Но, ту са светом инсеката нисмо завршили. Пристигло ми је писмо од др Марије Миличић, која је запослена на Универзитету у Новом Саду и ради на истраживању осоликих мува. Преносим вам њено писмо.

Заједно са два светски призната стручњака у области конзервације инсеката (Michael Samways са Универзитета Stellenbosch и Pedro Cardoso, Универзитет у Хелсинкију) осмислила сам анкету која за циљ има схватање обима и последица различитих претњи са којима се инсекти суочавају, као и установљавање нивоа угрожености различитих група инсеката.

Прикупљене информације планирамо да објединимо у форми научног рада.

За анкету потребни су они који се баве инсектима, било професионално или аматерски.

Линк за анкету пронаћи ћете овде.

Занимљивости

Када смо већ код инсеката, погледајте како изгледа ујед комарца увеличан сто пута.

Још један видео можете наћи на следећем линку, а приказује како се гусеница претвара у прелепог лептира.

Facebook video – The Dodo: Watch This Caterpillar Turn Into A Chinese Luna Moth (9.2.2019)

Са часова

Један леп лептир настао је и у учионици колегинице Јелене Рокнић.

Ето још једне креативне рециклаже и верујем да су ђаци уживали, а шта да вам кажем, уживајте и ви у продуженом распусту.

Иринино истраживање

Сви знамо шта је изокренута учионица и то понајвише захваљујући Ирини Дамњановић. Задужила нас је својим бројним видео-лекцијама, па је ред да услугу вратимо. Ирина ради једно истраживање и упутиће нас у то, као што нас је научила, видео-прилогом.

Дакле, потребно је да попунимо анкету и ми и наши ђаци.

• линк за наставнике
• линк за ђаке

И организација Гринпис нас моли да попунимо петицију.

Greenpeace: Samsung uses only 1% renewable energy (приступљено 30.11.2017)

А на крају тромесечја требало би да буду попуњене рубрике са оценама. Но, оно што следи нису савети за ефикасније оцењивање. Ово су савети за родитеље што се оцена тиче. Па, мало и то мора. 🙂

Едукација.рс: Тромесечје је прошло: Какве су оцене вашег детета? (30.11.2017)

Када би се оцењивало знање наставника и знање ђака о наркотицима, у следећем тексту се тврди, ђаци би имали бољи просек!

Политика: Ђаци више од наставника знају о наркоманији (28.11.2017)

А да бисмо довољно знали о глобалним променама, у понедељак можемо да посетимо предавање.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Колико се клима мења (за 4.12.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Послушали смо Ирину;
2. попунили смо анкету и петицију;
3. саветовали смо родитеље ђака;
4. одмерили смо ко више зна о наркоманији;
5. најавили лепо предавање.

Знаменити рогови

Да је биологија значајна, не треба да вам пишем. 🙂 Ипак, то треба објаснити оним млађима, а ево и начина: преко презентације, чији је аутор Драгана Косовац.

Нама, наставницима, значајно је и да се усавршавамо. То можемо да радимо већ од 19. септембра на онлајн курсу, који ће нас обучити како да се снађемо у виртуелној лабораторији:

Оpen course world: Using Online Labs in the Classroom (од 19.9. до 31.10.2016)

Ако сте мислили да ћу да вас оставим на миру до тог 19. септембра, љуто сте се преварили. 😀 Дана 16. септембра је отварање изложбе рогова.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Рогови – борбено знамење сисара“ (за 16.9.2016)

Још увек смо у свету кичмењака:

Фејсбук слика – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Бринимо о птицама током зиме (9.9.2016)

Ми, просветни радници, имамо много тога о чему бринемо, па зашто да не, и о птицама. 🙂 Једна од актуелних брига, да је тако назовем, свакако је она како ће нас оцењивати родитељи ђака, који сами добре оцене, рецимо, немају. 🙂

021.рс: Новосађани већински не желе да родитељи оцењују наставнике (14.9.2016)

Из текста бих издвојио:

Са порастом година старости и степена образовања повећава се проценат испитаника који сматрају да родитељи не би требало да оцењују наставнике.

Ко би рекао? 🙂 Но, родитељи ће свеједно оцењивати (макар они млађи, ако не већ високообразовани), а до тада треба да се договоре шта да раде поводом случаја девојчице из Шапца, која је узбуркала јавност врло озбиљним видео-снимком за њене ситне године. Једино могу да се надам да ће став родитеља поводом оцена наставника бити конзистентнији него што је у овом случају.

Блиц: Ситуација у шабачкој основној школи измакла контроли: Претње смрћу ученицима поделиле родитеље у две групе?! (14.9.2016)

Кад смо већ код анкета, још једна одлука (или можда боље рећи идеја) министра просвете је анкетирана.

Медија група 021.рс: Школске униформе – ЗА или ПРОТИВ? (анкета) (14.9.2016) & Блиц: Школске униформе одлична идеја, али тешко до реализације (14.9.2016)

Ево шта је још планирао министар:

Н1: Шарчевић: Успешне школе ће добити одређену аутономију (14.9.2016) & РТС: Шарчевић: Ускоро отварање поглавља 25 и 26 (14.9.2016)

Реакције наставника на друштвеним мрежама измамила је изјава да ће постојати разлике у платама према квалитету рада. Да ли ће се и за ово правити анкета, заиста не знам. 🙂 Знам да се читамо и сутра. 🙂

Улица у соби и школа у емисији

Иако је дан поодмакао, ми ћемо вам најпре пожелети добро јутро. 🙂

О стручном усавршавању може много тога да се каже, а и мишљења нам се разликују. Судећи према министарки Кори Удовички постоји разлог зашто нам се мишљења разликују у вези са најновијим законом о платама, али није тај да сам закон не ваља. 🙂

Зелена учионица: Удовички: Закон поставља принципе за упоредиви рад (За већи учинак следи већа зарада) (4.2.2015) & „Закон о платама не желе они који се плаше транспарентне зараде“ (5.2.2016)

У ствари ми се не плашимо зараде, напротив. Волели бисмо једном и да је имамо. 🙂 Против мале зараде побуниле су се и колеге из Мађарске.

Блиц: Мађарска: Демонстрације против политике у образовању (4.2.2016)

Када већ виримо преко плота (или у случају Мађара преко жичане ограде, коју су ономад подигли противу избеглица из Сирије), а да видимо шта нам суседи раде, ево и једне вести из Хрватске:

Ученици.ком: Учитељица због самообране зарадила прекршајну пријаву! (5.2.2016)

И директори школа у Чачку зарадили су некакву пријаву, али је инспекција, авај, немоћна. 🙂

Вечерње новости: Чачак: Школски одбор чува фотељу (5.2.2016)

Осим што је немоћна, инспекција нам је подложна и критици. Изволите па попуните четврти упитник који ће помоћи просветном врховодству да схвати колико им инспекција добро ради посао. 🙂

Гугл документ: Упитник бр. 4: Екстерно вредновање рада ваше школе (до 12.2.2016)

Ми смо направили кратку варијанту ове четири анкете, па ако желите попуните. Не брините, анонимно је. 🙂

Професора Миодрага Зеца нису питали баш о екстерној инспекцији, али он о образовању увек има неку мудру:

Бука: Миодраг Зец: Мисао године (3.2.2016)

Савети су увек мудри и треба их послушати, посебно ако су у вези са безбедношћу на интернету. А Зоран Миливојевић каже да је интернет једнако опасан као и улица.

Н1: Миливојевић: Компјутер у дечјој соби је као улица у соби (30.1.2016) & British Council: How to help teenagers stay safe online (2.2.2016)

Свакако је потребно нашим ђацима да се описмене што се коришћења информационих технологија тиче, а ни нама не би ништа фалило. Зато вас упућујемо на приручнике управо са тим у вези које је издао УНЕСКО.

Народна библиотека Црне Горе: УНЕСКО приручници у издању НБЦГ (17.12.2015)

Опет смо шврћнули до иностранства, односно Црне Горе, па ето мало да одемо и до Русије.

Србија прес: Погледајте како Руси у школама уче децу да воле и поштују Србију! (24.1.2016)

Како да не будемо ганути? И за крај још једна прича која ће вас такође ганути. Мало је старија, али оваква дела не застаревају. 🙂

Petface: Odžaci: Dečak spasio 3 šteneta i kuju deleći sa njima svoju užinu, a potom ih izbavio iz cevi! (6.10.2015)

Будите као Ђоле

На друштвеним мрежама ових дана пронаћи ћете кратке, али ефектне и едукативне поруке, чији је главни јунак Ђоле:

Инстаграм: Буди као Ђоле

Знамо да је Ђорђе паметан, а како да знамо да ли смо и ми? Откријте у следећем филмићу:

Curiosity: How to know if you’re smart (1.4.2015)

У данашње време, заправо, човек напросто и није паметан, с обзиром на сва дешавања у нас.

Блог – Тамо и овде: Криза морала, кажеш? (18.1.2016)

Управо текст који говори о кризи морала:

Вечерње новости: Од ђачких оброка правила венчања (21.1.2016)

До новца много је боље доћи преко грантова. А како доћи до грантова, научићемо на вебинару сутра (у шест увече):

Classroom 2.0 live: Grant writing and funding resorces (за 23.1.2016)

Некакав грант добиће васцела Србија:

Зелена учионица: Мицрајкрософт: У Србији ускоро учионице будућности (22.1.2016)

И док Србија добија сајбер-учионице, Марс ће добити – кромпир!

Блиц: НАСА планира да сади кромпир на Марсу (18.1.2016)

Док смо листали овај последње наведени извор, „Блиц“, наишли смо на још један занимљив наслов:

Блиц: Мушки сан – Он зарађује милионе играјући игрице (22.1.2016)

Није нам баш јасно зашто само мушки. Углавном, мали Чеси неће моћи да зарађују милионе, јер неће моћи ни да играју игрице. Макар не све.

b92: Чешка министарка забранила видео-игру о избеглима (22.1.2016)

Наши синдикати радо би забранили директорима школа да раде шта хоће, а пошто то очигледно није могуће, за њих ће се побринути инспекција.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Пријава инспекцији – део 2 (22.1.2016)

Да ли ће инспекција решити ово? То не знамо и нико нас и не пита. Али нас питају шта мислимо о једној другој инспекцији, па изволите па се изјасните. Препуштамо вас попуњавању анкете. 🙂

Гугл документ: Упитник бр. 2: Екстерно вредновање рада ваше школе

Непријатељ васпитања

Најпре да видимо шта нам каже синдикат. А јуче је баш много тога рекао.

Унија синдиката просветних радника Крагујевца: Саопштење Уније СПРС (5.11.2015) & Из левог у десни џеп (5.11.2015) & Оквирне примедбе Уније СПРС на предлог Закона о платним разредима (5.11.2015)

Синдикат је дао свој допринос „модерном“ образовању и отворио је нови и имагинарни факултет „Промаја“, који је уникатан по томе што, без увијања, добијате дипломе по багателним ценама.

Разни су начини како диплома може да се стекне, али и како да се посао изгуби.

Блиц: Наставник ошамарио ђака јер му је „пукао филм“ (5.11.2015)

Колега ће можда престати да одлази на посао, а ми ћемо (само) у наредних пет дана.

Зелена учионица: Сутра почиње мини-распуст (5.11.2015)

Код нас распуст, а у Словачкој отпочео је протест наших колега.

Konzervati vnyvyber: Video: Protest učiteľov v Bratislave – Zraz dlhých nosov (5.11.2015)

Иако је Словачка пуноправни члан ЕУ, нисмо убеђени да је једнако и развијена. Уколико тамо често користе лампе на петролеј, онда није. Такве лампе су стална опасност од пожара, а да не помињемо како лоше утичу на околону, јер је петролеј загађивач. Зато ће много боља замена бити лампа која ради на гравитацију, нада се тим из Лондона који је такву лампу направио:

IFL Science: This Lamp Doesn’t Need Batteries, Fuel Or Even The Sun (30.5.2015)

Наслов каже да овој лампи нису потребне батерије, гориво (поменути петролеј, рецимо), па чак ни сунчева светлост. А шта је нама потребно? То нас пита Центар за промоцију науке.

Центар за промоцију науке: Шта желите? (2015)

Ако кликнете на слику Боба Живковића постаће интерактивна.

Ми смо заиста занимљива држава. Промовишемо науку на заиста завидном нивоу, а при томе наши научници немају ни основна средства за рад, а да не говоримо о томе како и колико су плаћени. Верујемо да нас то чини посебним, а шта нас још чини посебним, одговара следећи чланак:

Блог – Филолог – па шта???:  Србија је ЈЕДИНА земља у којој можеш да… (14.10.2015)

Но и поред свега тога, волимо је јер је наша. 🙂 Ипак, претерали бисмо ако бисмо је баш назвали најслађим местом на свету. Та титула припада једном месту у Азији:

Блог – Тамо и овде:  Најслађе место на свету… (9.7.2015)

Када поменусмо слатко…

Blog – la marinella:  Suve kajsije punjene marcipanom (12.10.2015)

Оно што није слатко јесу килограми који након слатког долазе. Међутим, следећи чланак тврди да је много лошије јести месо и то највише из хуманих разлога. Аутор тврди да су животиње које једемо много сличније нашим љубимцима него што мислимо, а покаткад су и паметније од њих. Истраживања су показала да краве имају своје најбоље пријатеље и да су под стресом уколико их раздвоје. Такође, показало се да брину када нешто не разумеју и да имају своје „еурека моменте“ када нешто реше. За свиње тврди да су значајно паметније од паса, да умеју да користе оруђе и играју видео-игре. Чак су и спасавале живот својим власницима. А како им ти власници враћају? Па, просечан Американац у току живота поједе око 7000 животиња.

MTV: 9 Facts That Might Convince You To Give Up Meat Forever (1.10.2015)

Углавном, аутор чланка наводи чак девет аргумената који ће нас убедити, сматра, да баталимо месо. Ми биолози знамо један, макар када се о непрегледаном и недовољно печеном месу ради, а описан је у презентацији Иване Дамњановић:

Ево још једне презентације исте ауторке:

А ево сличне презентације друге ауторке, Љубице Марковић:

Прези: Копнени биоми (27.10.2015)

Не баш цео биом, али екосистем можемо да направимо у мини-варијанти у својој соби.

Животиње.рс: Направите сами: Декоративни мини еко-систем у дневној соби! (28.8.2014)

Собни екосистеми су лепи, али су ови природни неопходни и морамо их очувати. А то можемо тако што ћемо радити на јачању еколошке свести и промени (лоших) навика. Колегиница Ена Хорват је управо радила на томе:

Развијање љубави према окружењу може да буде циљ и друштвених наука. Макар је такав случај у делу суседне нам државе:

Моја Ријека: Увођење Грађанског одгоја и образовања у ријечке школе (29.10.2015)

Ето, сазнали смо да они нису имали грађанско попут нас, а када говоримо о одгоју, односно васпитању, ево шта о томе каже Владета Јеротић:

Зелена учионица: Владета Јеротић: Егоцентризам и равнодушност највећи непријатељи васпитања одговорне деце (29.10.2015)

И за крај, ево још једног мишљења. Овог пута у питању је књижевник.

Писменица.рс: Борислав Пекић: Реформа школске наставе (2.11.2015)