Заиста, ко је најнервознији? Анкету која следи можете попунити и ако нисте наставник. Гласате тако што ћете кликнути на наранџасто дугменце (vote), а кликом на линк насловљен са „View Results“ видећете како су други гласали.
Институције и организације
Дакле, видећемо како ће се изјаснити сви заинтересовани за ову проблематику, а оно што је било необично је што се Републички завод за заштиту природе не изјашњава гледе угрожавања угрожених врста.
Ништа ново нисам рекао тиме да је образовање за здраву животну средину врло, врло значајно. Ђаци Јасне Бранковић правили су играчке од материјала који нису желели да оставе као отпад и на тај начин заштитили своје окружење. Ђаци Гордане Владић нас уче еколошкој култури, а леп постер о томе како треба сачувати Земљу направила је ученица Емине Илић.
Сада мало о три Весне. Ђаци Весне Станисављевић такође су бринули о животној средини, Весне Стојановић су правили новогодишњу рециклажу, а Весне Тошић су правили прелепе слике користећи биљне органе.
И једна презентација за крај, а аутор је ђак Славице Гвоздић.
Почео бих једним радом осмакиње Мине из ОШ „Никола Тесла“ у Београду која се бавила правом на информисање о животној средини и циљевима одрживог развоја, конкретно оним који се бави квалитетним образовањем.
Увек је занимљиво како деца виде образовање, а овај је један врло озбиљан поглед на озбиљне проблеме. Ево како квалитетно образовање остварују у неким другим земљама, рецимо у Ирану.
Из штампе
Ми још нисмо стигли до тога да нам каросерија замени таблу, али ускоро стижемо до јуна. Јун је месец повратка у школу на близину.
Дакле, школе ће подносити тужбе против оних (несавесних) родитеља који нису вакцинисали своју децу. Дакле, од сада радимо и за здравство и за правду. 🙂
Корисни материјали
Нама биолозима рад за здравство није толико непознат, напротив. Када смо већ у тој области свакако ће вам користити следећа презентација Оливере Коларић.
Молба за вас је да што више ваших ђака попуни ову анкету како би Цецини ђаци имали податке за истраживање које врше.
Са часова
Када смо већ код презентације, ево још неких. Ђак Биљане Мартиновић је поставио задатке где треба да се пронађе погрешно слово или слова и све то пропратио духовитим илустрацијама (прва ставка), ученица Бранкице Анђелковић бавила се еколошком културом (друга ставка), а леп састав на сличну тему је написао ђак Иване Јанков (трећа ставка). Интердисциплинарни приступ имали су ђаци Милене Цветковић (четврта ставка). Ђаци Марије Симовић направили су лепе фото-хербаријуме (последње три ставке).
Још мало радова који су заиста фантастични и треба их приказати. Ђаци Наташе Марић правили су кућице за птице, а ту је и фотографија која приказује део поставке за Дан шума коју су приредили ученици Невенке Антуновић.
Ђаци Миреле Обрадовић обележили су Дан планете Земље, а Срне Субановић правили су моделе ДНК од заиста разноврсних материјала.
И за крај, како су ђаци Драгице Јеремић уочавали варијабилност у свом окружењу.
Када овако раде, сигуран сам да ће ђаци усвојити и овај појам, а пре свега да ће заволети биологију. Видимо се ускоро.
Одавно нисам писао чланак за чланком дан за даном, али јавила се потреба.
Важне информације
У петак 14. фебруара у 10:00 у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду сазива се састанак Стручног актива наставника биологије Београда. Јасно вам је шта је тема и јасно вам је да је неопходно да присуствују представници свих општина.
Наука
У петак је и празник, макар у појединим земљама и то Дан љубави. 🙂 И за то имам прикладан чланак.
У свету инсеката, сада смо научили, моногамни су мрави. Но, ту са светом инсеката нисмо завршили. Пристигло ми је писмо од др Марије Миличић, која је запослена на Универзитету у Новом Саду и ради на истраживању осоликих мува. Преносим вам њено писмо.
Заједно са два светски призната стручњака у области конзервације инсеката (Michael Samways са Универзитета Stellenbosch и Pedro Cardoso, Универзитет у Хелсинкију) осмислила сам анкету која за циљ има схватање обима и последица различитих претњи са којима се инсекти суочавају, као и установљавање нивоа угрожености различитих група инсеката.
Прикупљене информације планирамо да објединимо у форми научног рада.
За анкету потребни су они који се баве инсектима, било професионално или аматерски.
Сви знамо шта је изокренута учионица и то понајвише захваљујући Ирини Дамњановић. Задужила нас је својим бројним видео-лекцијама, па је ред да услугу вратимо. Ирина ради једно истраживање и упутиће нас у то, као што нас је научила, видео-прилогом.
Дакле, потребно је да попунимо анкету и ми и наши ђаци.
А на крају тромесечја требало би да буду попуњене рубрике са оценама. Но, оно што следи нису савети за ефикасније оцењивање. Ово су савети за родитеље што се оцена тиче. Па, мало и то мора. 🙂
Да је биологија значајна, не треба да вам пишем. 🙂 Ипак, то треба објаснити оним млађима, а ево и начина: преко презентације, чији је аутор Драгана Косовац.
Нама, наставницима, значајно је и да се усавршавамо. То можемо да радимо већ од 19. септембра на онлајн курсу, који ће нас обучити како да се снађемо у виртуелној лабораторији:
Ми, просветни радници, имамо много тога о чему бринемо, па зашто да не, и о птицама. 🙂 Једна од актуелних брига, да је тако назовем, свакако је она како ће нас оцењивати родитељи ђака, који сами добре оцене, рецимо, немају. 🙂
Са порастом година старости и степена образовања повећава се проценат испитаника који сматрају да родитељи не би требало да оцењују наставнике.
Ко би рекао? 🙂 Но, родитељи ће свеједно оцењивати (макар они млађи, ако не већ високообразовани), а до тада треба да се договоре шта да раде поводом случаја девојчице из Шапца, која је узбуркала јавност врло озбиљним видео-снимком за њене ситне године. Једино могу да се надам да ће став родитеља поводом оцена наставника бити конзистентнији него што је у овом случају.
Реакције наставника на друштвеним мрежама измамила је изјава да ће постојати разлике у платама према квалитету рада. Да ли ће се и за ово правити анкета, заиста не знам. 🙂 Знам да се читамо и сутра. 🙂
Иако је дан поодмакао, ми ћемо вам најпре пожелети добро јутро. 🙂
О стручном усавршавању може много тога да се каже, а и мишљења нам се разликују. Судећи према министарки Кори Удовички постоји разлог зашто нам се мишљења разликују у вези са најновијим законом о платама, али није тај да сам закон не ваља. 🙂
Када већ виримо преко плота (или у случају Мађара преко жичане ограде, коју су ономад подигли противу избеглица из Сирије), а да видимо шта нам суседи раде, ево и једне вести из Хрватске:
Осим што је немоћна, инспекција нам је подложна и критици. Изволите па попуните четврти упитник који ће помоћи просветном врховодству да схвати колико им инспекција добро ради посао. 🙂
Савети су увек мудри и треба их послушати, посебно ако су у вези са безбедношћу на интернету. А Зоран Миливојевић каже да је интернет једнако опасан као и улица.
Свакако је потребно нашим ђацима да се описмене што се коришћења информационих технологија тиче, а ни нама не би ништа фалило. Зато вас упућујемо на приручнике управо са тим у вези које је издао УНЕСКО.
Да ли ће инспекција решити ово? То не знамо и нико нас и не пита. Али нас питају шта мислимо о једној другој инспекцији, па изволите па се изјасните. Препуштамо вас попуњавању анкете. 🙂
Синдикат је дао свој допринос „модерном“ образовању и отворио је нови и имагинарни факултет „Промаја“, који је уникатан по томе што, без увијања, добијате дипломе по багателним ценама.
Разни су начини како диплома може да се стекне, али и како да се посао изгуби.
Иако је Словачка пуноправни члан ЕУ, нисмо убеђени да је једнако и развијена. Уколико тамо често користе лампе на петролеј, онда није. Такве лампе су стална опасност од пожара, а да не помињемо како лоше утичу на околону, јер је петролеј загађивач. Зато ће много боља замена бити лампа која ради на гравитацију, нада се тим из Лондона који је такву лампу направио:
Наслов каже да овој лампи нису потребне батерије, гориво (поменути петролеј, рецимо), па чак ни сунчева светлост. А шта је нама потребно? То нас пита Центар за промоцију науке.
Ако кликнете на слику Боба Живковића постаће интерактивна.
Ми смо заиста занимљива држава. Промовишемо науку на заиста завидном нивоу, а при томе наши научници немају ни основна средства за рад, а да не говоримо о томе како и колико су плаћени. Верујемо да нас то чини посебним, а шта нас још чини посебним, одговара следећи чланак:
Но и поред свега тога, волимо је јер је наша. 🙂 Ипак, претерали бисмо ако бисмо је баш назвали најслађим местом на свету. Та титула припада једном месту у Азији:
Оно што није слатко јесу килограми који након слатког долазе. Међутим, следећи чланак тврди да је много лошије јести месо и то највише из хуманих разлога. Аутор тврди да су животиње које једемо много сличније нашим љубимцима него што мислимо, а покаткад су и паметније од њих. Истраживања су показала да краве имају своје најбоље пријатеље и да су под стресом уколико их раздвоје. Такође, показало се да брину када нешто не разумеју и да имају своје „еурека моменте“ када нешто реше. За свиње тврди да су значајно паметније од паса, да умеју да користе оруђе и играју видео-игре. Чак су и спасавале живот својим власницима. А како им ти власници враћају? Па, просечан Американац у току живота поједе око 7000 животиња.
Углавном, аутор чланка наводи чак девет аргумената који ће нас убедити, сматра, да баталимо месо. Ми биолози знамо један, макар када се о непрегледаном и недовољно печеном месу ради, а описан је у презентацији Иване Дамњановић:
Ево још једне презентације исте ауторке:
А ево сличне презентације друге ауторке, Љубице Марковић:
Собни екосистеми су лепи, али су ови природни неопходни и морамо их очувати. А то можемо тако што ћемо радити на јачању еколошке свести и промени (лоших) навика. Колегиница Ена Хорват је управо радила на томе:
Развијање љубави према окружењу може да буде циљ и друштвених наука. Макар је такав случај у делу суседне нам државе:
И сазнали смо колика ће нам бити једнократна помоћ, а колико повећање плате. Реакције су разне, мада претежно негативне, а што се синдиката тиче, једни се не оглашавају, а други ишчуђавају.
И док смо код писања закона, а поводом самоубиства дечака Алексе из Ниша и како се тај немио догађај не би поновио, покренут је предлог за усвајање закона који ће конкретније помагати жртвама, а оштрије кажњавати насилнике, као и оне просветне раднике који не одреагују у складу са професионалном етиком.
Некакво дигитално насиље десило се и колегиници из Врања, према њеним речима. Часопис „Блиц“ је у оквиру сензационалистичког чланка сачинио анкету којом позива читаоце да процене да ли су фотографије „обнажене професорке“ аутентичне или не.
Ово је закључак пројекта о увођењу новог предмета средњошколцима, а који је отпочео пре три године. Верска настава је уведена пре више од деценије, али не онако како би патријарх волео.
Да ли је у питању књига, део књиге или чланак, не знамо, али тек професорка Правног факултета (вероватно Универзитета у Београду, што у новинском чланку нигде није прецизирано), Јасминка Хасанбеговић, сматра да је њен колега написао плагијат и она преко тога није могла да пређе.
И док су се тамошњи основци и средњошколци бавили купусом, наши суседи су гајење поврћа подигли на један виши ниво. Наиме, обрадиве површине ће, осим у узгајању купуса и осталог корисног нам биља, бити искоришћене и за прикупљање енергије.
И екологија и економија, и пољопривреда и енергетика, те што бисмо рекли и јаре и паре и још пута два. 🙂 Надамо се да ћемо неке примере доброг рада и сами усвојити. Да ли је размена искуства разлог зашто наш министар иде у Париз? Погледајте:
Када год се помене ова тема, нешто нам ❤ прескочи. Зато ми нећемо прескакати и настављамо да преводимо, али и допуњавамо (на наш, Биоблоговски начин) текст од јуче, а у вези са начинима како може да се започне час. Стигли смо до:
8. Ученици треба да заврше започету реченицу.
Реч или речи које треба допунити не морају да буду стриктно подразумевајуће, већ ученици могу да доврше реченицу и својим речима. Оно што би свакако морало је да то што пишу буде – писмено. 🙂 Пошто и ми увек радимо на том делу стручног усавршавања, ево једног занимљивог текста:
Кликом на слику добићете пазл. Методичар га је сложио за 22 минута. Можете ли боље? 🙂
Ученици треба да нацртају једноставну табелу (2х2) и у једну колону уписују ствари које воле, а у другу оне које не. Ви треба да им издиктирате, рецимо, списак намирница. Након тога, додајемо ми, било би згодно приказати им пирамиду здраве исхране како би видели да ли су њихове прехрамбене навике добре. Да ли се Французи хране здраво? Појма немамо, али вам свеједно дајемо рецепт за једно јело које је (по називу судећи) њихово:
Можете им дати слике људи (али за биологију и животиња и других живих бића) са облачићима (као у стрипу) које треба да попуне. Стрип са којим аутор овог блога може да се похвали није баш ауторски, али је преведен и адаптиран на српски језик:
Ученици добијају табелу са колонама које су намењене поређењу одговора својих са одговорима друга из клупе, а на разне теме. Може да постоји и трећа колона где ће ученик, пре него што интервјуише партнера, да проба да предвиди његове одговоре. С обзиром да ђаци никако не воле табеле (посебно не у тестовима), а није баш да им неће бити значајне у животу, па увек ваља вежбати. Ипак ћемо о једном другом вежбању, оном које јача и дух, али пре свега тело. На следећем линку пронаћи ћете којих су десет најчешћих заблуда о вежбању:
Онда се шетају по одељењу и траже друга(рицу) који ће им одговорити потврдно. Ко зна, можда је ово начин да се боље упознају и сазнају да са појединима имају много више заједничког него што су мислили. Уколико сте се у табели препознали на првом месту, требало би да избегавате пут у Аустралију, тврди се у следећем чланку:
И као да ови застрашујући пауци данас нису довољни, истраживачи из Манчестера и Берлина одлучили су да удахну живот 410 милиона година древном пауколиком створу. На срећу нису га баш оживели, већ су направили анимацију за коју верују да верно дочарава кретање овог бића:
Ви треба полако да цртате нешто на табли, а ђаци све време погађају шта је то. На крају, цртеж би требало да дочара тему часа. Наравно, реализација ове идеје зависи и од тога колико сте уметнички надарени, али уколико тог дана имате, рецимо, шест часова са истим разредом, већ ћете се усавршити. 🙂 Цртеж ће се понављати и понављати и ако бисте све те цртеже са свих тих часова спојили, добили бисте – фрактал. Следи галерија таквих:
Донесете неколико предмета који имају везе са вашим хобијем и ђаци треба да погоде о ком хобију се ради. Рецимо, донесете двоглед и они треба да погоде да волите да посматрате птице. Додуше, има још представника животињског света које је боље гледати преко двогледа и са безбедне удаљености. 🙂