Знаменити рогови

Да је биологија значајна, не треба да вам пишем. 🙂 Ипак, то треба објаснити оним млађима, а ево и начина: преко презентације, чији је аутор Драгана Косовац.

Нама, наставницима, значајно је и да се усавршавамо. То можемо да радимо већ од 19. септембра на онлајн курсу, који ће нас обучити како да се снађемо у виртуелној лабораторији:

Оpen course world: Using Online Labs in the Classroom (од 19.9. до 31.10.2016)

Ако сте мислили да ћу да вас оставим на миру до тог 19. септембра, љуто сте се преварили. 😀 Дана 16. септембра је отварање изложбе рогова.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Рогови – борбено знамење сисара“ (за 16.9.2016)

Још увек смо у свету кичмењака:

Фејсбук слика – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Бринимо о птицама током зиме (9.9.2016)

Ми, просветни радници, имамо много тога о чему бринемо, па зашто да не, и о птицама. 🙂 Једна од актуелних брига, да је тако назовем, свакако је она како ће нас оцењивати родитељи ђака, који сами добре оцене, рецимо, немају. 🙂

021.рс: Новосађани већински не желе да родитељи оцењују наставнике (14.9.2016)

Из текста бих издвојио:

Са порастом година старости и степена образовања повећава се проценат испитаника који сматрају да родитељи не би требало да оцењују наставнике.

Ко би рекао? 🙂 Но, родитељи ће свеједно оцењивати (макар они млађи, ако не већ високообразовани), а до тада треба да се договоре шта да раде поводом случаја девојчице из Шапца, која је узбуркала јавност врло озбиљним видео-снимком за њене ситне године. Једино могу да се надам да ће став родитеља поводом оцена наставника бити конзистентнији него што је у овом случају.

Блиц: Ситуација у шабачкој основној школи измакла контроли: Претње смрћу ученицима поделиле родитеље у две групе?! (14.9.2016)

Кад смо већ код анкета, још једна одлука (или можда боље рећи идеја) министра просвете је анкетирана.

Медија група 021.рс: Школске униформе – ЗА или ПРОТИВ? (анкета) (14.9.2016) & Блиц: Школске униформе одлична идеја, али тешко до реализације (14.9.2016)

Ево шта је још планирао министар:

Н1: Шарчевић: Успешне школе ће добити одређену аутономију (14.9.2016) & РТС: Шарчевић: Ускоро отварање поглавља 25 и 26 (14.9.2016)

Реакције наставника на друштвеним мрежама измамила је изјава да ће постојати разлике у платама према квалитету рада. Да ли ће се и за ово правити анкета, заиста не знам. 🙂 Знам да се читамо и сутра. 🙂

Улица у соби и школа у емисији

Иако је дан поодмакао, ми ћемо вам најпре пожелети добро јутро. 🙂

О стручном усавршавању може много тога да се каже, а и мишљења нам се разликују. Судећи према министарки Кори Удовички постоји разлог зашто нам се мишљења разликују у вези са најновијим законом о платама, али није тај да сам закон не ваља. 🙂

Зелена учионица: Удовички: Закон поставља принципе за упоредиви рад (За већи учинак следи већа зарада) (4.2.2015) & „Закон о платама не желе они који се плаше транспарентне зараде“ (5.2.2016)

У ствари ми се не плашимо зараде, напротив. Волели бисмо једном и да је имамо. 🙂 Против мале зараде побуниле су се и колеге из Мађарске.

Блиц: Мађарска: Демонстрације против политике у образовању (4.2.2016)

Када већ виримо преко плота (или у случају Мађара преко жичане ограде, коју су ономад подигли противу избеглица из Сирије), а да видимо шта нам суседи раде, ево и једне вести из Хрватске:

Ученици.ком: Учитељица због самообране зарадила прекршајну пријаву! (5.2.2016)

И директори школа у Чачку зарадили су некакву пријаву, али је инспекција, авај, немоћна. 🙂

Вечерње новости: Чачак: Школски одбор чува фотељу (5.2.2016)

Осим што је немоћна, инспекција нам је подложна и критици. Изволите па попуните четврти упитник који ће помоћи просветном врховодству да схвати колико им инспекција добро ради посао. 🙂

Гугл документ: Упитник бр. 4: Екстерно вредновање рада ваше школе (до 12.2.2016)

Ми смо направили кратку варијанту ове четири анкете, па ако желите попуните. Не брините, анонимно је. 🙂

Професора Миодрага Зеца нису питали баш о екстерној инспекцији, али он о образовању увек има неку мудру:

Бука: Миодраг Зец: Мисао године (3.2.2016)

Савети су увек мудри и треба их послушати, посебно ако су у вези са безбедношћу на интернету. А Зоран Миливојевић каже да је интернет једнако опасан као и улица.

Н1: Миливојевић: Компјутер у дечјој соби је као улица у соби (30.1.2016) & British Council: How to help teenagers stay safe online (2.2.2016)

Свакако је потребно нашим ђацима да се описмене што се коришћења информационих технологија тиче, а ни нама не би ништа фалило. Зато вас упућујемо на приручнике управо са тим у вези које је издао УНЕСКО.

Народна библиотека Црне Горе: УНЕСКО приручници у издању НБЦГ (17.12.2015)

Опет смо шврћнули до иностранства, односно Црне Горе, па ето мало да одемо и до Русије.

Србија прес: Погледајте како Руси у школама уче децу да воле и поштују Србију! (24.1.2016)

Како да не будемо ганути? И за крај још једна прича која ће вас такође ганути. Мало је старија, али оваква дела не застаревају. 🙂

Petface: Odžaci: Dečak spasio 3 šteneta i kuju deleći sa njima svoju užinu, a potom ih izbavio iz cevi! (6.10.2015)

Будите као Ђоле

На друштвеним мрежама ових дана пронаћи ћете кратке, али ефектне и едукативне поруке, чији је главни јунак Ђоле:

Инстаграм: Буди као Ђоле

Знамо да је Ђорђе паметан, а како да знамо да ли смо и ми? Откријте у следећем филмићу:

Curiosity: How to know if you’re smart (1.4.2015)

У данашње време, заправо, човек напросто и није паметан, с обзиром на сва дешавања у нас.

Блог – Тамо и овде: Криза морала, кажеш? (18.1.2016)

Управо текст који говори о кризи морала:

Вечерње новости: Од ђачких оброка правила венчања (21.1.2016)

До новца много је боље доћи преко грантова. А како доћи до грантова, научићемо на вебинару сутра (у шест увече):

Classroom 2.0 live: Grant writing and funding resorces (за 23.1.2016)

Некакав грант добиће васцела Србија:

Зелена учионица: Мицрајкрософт: У Србији ускоро учионице будућности (22.1.2016)

И док Србија добија сајбер-учионице, Марс ће добити – кромпир!

Блиц: НАСА планира да сади кромпир на Марсу (18.1.2016)

Док смо листали овај последње наведени извор, „Блиц“, наишли смо на још један занимљив наслов:

Блиц: Мушки сан – Он зарађује милионе играјући игрице (22.1.2016)

Није нам баш јасно зашто само мушки. Углавном, мали Чеси неће моћи да зарађују милионе, јер неће моћи ни да играју игрице. Макар не све.

b92: Чешка министарка забранила видео-игру о избеглима (22.1.2016)

Наши синдикати радо би забранили директорима школа да раде шта хоће, а пошто то очигледно није могуће, за њих ће се побринути инспекција.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Пријава инспекцији – део 2 (22.1.2016)

Да ли ће инспекција решити ово? То не знамо и нико нас и не пита. Али нас питају шта мислимо о једној другој инспекцији, па изволите па се изјасните. Препуштамо вас попуњавању анкете. 🙂

Гугл документ: Упитник бр. 2: Екстерно вредновање рада ваше школе

Непријатељ васпитања

Најпре да видимо шта нам каже синдикат. А јуче је баш много тога рекао.

Унија синдиката просветних радника Крагујевца: Саопштење Уније СПРС (5.11.2015) & Из левог у десни џеп (5.11.2015) & Оквирне примедбе Уније СПРС на предлог Закона о платним разредима (5.11.2015)

Синдикат је дао свој допринос „модерном“ образовању и отворио је нови и имагинарни факултет „Промаја“, који је уникатан по томе што, без увијања, добијате дипломе по багателним ценама.

Разни су начини како диплома може да се стекне, али и како да се посао изгуби.

Блиц: Наставник ошамарио ђака јер му је „пукао филм“ (5.11.2015)

Колега ће можда престати да одлази на посао, а ми ћемо (само) у наредних пет дана.

Зелена учионица: Сутра почиње мини-распуст (5.11.2015)

Код нас распуст, а у Словачкој отпочео је протест наших колега.

Konzervati vnyvyber: Video: Protest učiteľov v Bratislave – Zraz dlhých nosov (5.11.2015)

Иако је Словачка пуноправни члан ЕУ, нисмо убеђени да је једнако и развијена. Уколико тамо често користе лампе на петролеј, онда није. Такве лампе су стална опасност од пожара, а да не помињемо како лоше утичу на околону, јер је петролеј загађивач. Зато ће много боља замена бити лампа која ради на гравитацију, нада се тим из Лондона који је такву лампу направио:

IFL Science: This Lamp Doesn’t Need Batteries, Fuel Or Even The Sun (30.5.2015)

Наслов каже да овој лампи нису потребне батерије, гориво (поменути петролеј, рецимо), па чак ни сунчева светлост. А шта је нама потребно? То нас пита Центар за промоцију науке.

Центар за промоцију науке: Шта желите? (2015)

Ако кликнете на слику Боба Живковића постаће интерактивна.

Ми смо заиста занимљива држава. Промовишемо науку на заиста завидном нивоу, а при томе наши научници немају ни основна средства за рад, а да не говоримо о томе како и колико су плаћени. Верујемо да нас то чини посебним, а шта нас још чини посебним, одговара следећи чланак:

Блог – Филолог – па шта???:  Србија је ЈЕДИНА земља у којој можеш да… (14.10.2015)

Но и поред свега тога, волимо је јер је наша. 🙂 Ипак, претерали бисмо ако бисмо је баш назвали најслађим местом на свету. Та титула припада једном месту у Азији:

Блог – Тамо и овде:  Најслађе место на свету… (9.7.2015)

Када поменусмо слатко…

Blog – la marinella:  Suve kajsije punjene marcipanom (12.10.2015)

Оно што није слатко јесу килограми који након слатког долазе. Међутим, следећи чланак тврди да је много лошије јести месо и то највише из хуманих разлога. Аутор тврди да су животиње које једемо много сличније нашим љубимцима него што мислимо, а покаткад су и паметније од њих. Истраживања су показала да краве имају своје најбоље пријатеље и да су под стресом уколико их раздвоје. Такође, показало се да брину када нешто не разумеју и да имају своје „еурека моменте“ када нешто реше. За свиње тврди да су значајно паметније од паса, да умеју да користе оруђе и играју видео-игре. Чак су и спасавале живот својим власницима. А како им ти власници враћају? Па, просечан Американац у току живота поједе око 7000 животиња.

MTV: 9 Facts That Might Convince You To Give Up Meat Forever (1.10.2015)

Углавном, аутор чланка наводи чак девет аргумената који ће нас убедити, сматра, да баталимо месо. Ми биолози знамо један, макар када се о непрегледаном и недовољно печеном месу ради, а описан је у презентацији Иване Дамњановић:

Ево још једне презентације исте ауторке:

А ево сличне презентације друге ауторке, Љубице Марковић:

Прези: Копнени биоми (27.10.2015)

Не баш цео биом, али екосистем можемо да направимо у мини-варијанти у својој соби.

Животиње.рс: Направите сами: Декоративни мини еко-систем у дневној соби! (28.8.2014)

Собни екосистеми су лепи, али су ови природни неопходни и морамо их очувати. А то можемо тако што ћемо радити на јачању еколошке свести и промени (лоших) навика. Колегиница Ена Хорват је управо радила на томе:

Развијање љубави према окружењу може да буде циљ и друштвених наука. Макар је такав случај у делу суседне нам државе:

Моја Ријека: Увођење Грађанског одгоја и образовања у ријечке школе (29.10.2015)

Ето, сазнали смо да они нису имали грађанско попут нас, а када говоримо о одгоју, односно васпитању, ево шта о томе каже Владета Јеротић:

Зелена учионица: Владета Јеротић: Егоцентризам и равнодушност највећи непријатељи васпитања одговорне деце (29.10.2015)

И за крај, ево још једног мишљења. Овог пута у питању је књижевник.

Писменица.рс: Борислав Пекић: Реформа школске наставе (2.11.2015)

Несташна Црвенкапа и друге бајке

Боб Живковић

И сазнали смо колика ће нам бити једнократна помоћ, а колико повећање плате. Реакције су разне, мада претежно негативне, а што се синдиката тиче, једни се не оглашавају, а други ишчуђавају.

Форум београдских гимназија: Вучић „одрадио“ синдикате просвете (2.11.2015) & ФБГ: Отворено писмо премијеру (3.11.2015) & Н1: Професори гимназија: Хвала Вучићу на „великодушној понуди“ (3.11.2015)

И док су професори гимназија писали отворено писмо, челници Министарства просвете били су вредни и написали чак два нова правилника.

Зелена учионица: Неформално образовање одраслих: од данас, два нова Правилника (3.11.2015)

И док смо код писања закона, а поводом самоубиства дечака Алексе из Ниша и како се тај немио догађај не би поновио, покренут је предлог за усвајање закона који ће конкретније помагати жртвама, а оштрије кажњавати насилнике, као и оне просветне раднике који не одреагују у складу са професионалном етиком.

Васељенска.ком: Алексин закон: Одузети лиценцу немарним просветним радницима! (1.11.2015)

Модерна времена донела су и нове облике насиља, пре свих дигитално.

Персонал маг: Андроид апликација за помоћ жрвама дигиталног насиља (1.11.2015)

Некакво дигитално насиље десило се и колегиници из Врања, према њеним речима. Часопис „Блиц“ је у оквиру сензационалистичког чланка сачинио анкету којом позива читаоце да процене да ли су фотографије „обнажене професорке“ аутентичне или не.

Блиц: Слика која је запалила Врање – Ђаци лајкују обнажену професорку, она тврди да је слика монтирана (2.11.2015) & ОК радио: Врањски ријалити: Професорка није крива! (2.11.2015)

Поводом тога, и ми смо сачинили анкету за вас:

Некако се на ову тему надовезује наредна:

РТВ: Сексуално образовање забавно искуство (2.11.2015)

Ово је закључак пројекта о увођењу новог предмета средњошколцима, а који је отпочео пре три године. Верска настава је уведена пре више од деценије, али не онако како би патријарх волео.

Блиц: Патријарх: Веронаука да буде обавезна (2.11.2015)

Но, вратимо се сексуалном образовању, али овај пут не у нас.

РТС: У Чилеу из школа повлаче еротску верзију „Црвенкапе“ (1.11.2015)

А које су књиге актуелне код нас, а међу школарцима?

РТВ: Најпродаванији наслови Сајма књига (1.11.2015)

Да ли је у питању књига, део књиге или чланак, не знамо, али тек професорка Правног факултета (вероватно Универзитета у Београду, што у новинском чланку нигде није прецизирано), Јасминка Хасанбеговић, сматра да је њен колега написао плагијат и она преко тога није могла да пређе.

b92: Професорка колегу оптужила за плагијат (1.11.2015)

Ми знамо да је следећа презентација оригинално дело наше колегинице Иване Дамњановић. 🙂

Осим стабла, Ивана је са ђацима обрадила и корен и настали су занимљиви радови од глине, односно пластелина. Ево најуспешнијег:

И у Футогу бавили су се ботаником, али на мало другачији начин. 🙂

Данас: Одржана Футошка купусијада (2.11.2015)

И док су се тамошњи основци и средњошколци бавили купусом, наши суседи су гајење поврћа подигли на један виши ниво. Наиме, обрадиве површине ће, осим у узгајању купуса и осталог корисног нам биља, бити искоришћене и за прикупљање енергије.

Seebiz.eu: Nedaleko Slatine otvara se solarna elektrana (2.11.2015)

И екологија и економија, и пољопривреда и енергетика, те што бисмо рекли и јаре и паре и још пута два. 🙂 Надамо се да ћемо неке примере доброг рада и сами усвојити. Да ли је размена искуства разлог зашто наш министар иде у Париз? Погледајте:

Ало: Париз – Дачић, Тасовац и Вербић на Генералној конференцији Унеска (3.11.2015)

Из запада прелазимо на југ, а тамо се дешава један оштар протест. Овог пута нема везе са повећањем плата.

Ало: Због уџбеника – Муслију запретио протестима на југу Србије (2.11.2015) & РТС: Ускоро сви уџеници на језицима националних мањина (3.11.2015)

Дакле, очекујемо нове уџбенике, али и мини распуст:

Блиц: Мини одмор – Новембарски распуст за ученике у Србији (3.11.2015)

Без бриге, Биолошки блог се не одмара и биће чланака и у току распуста. 🙂

Увод у лекцију 2. део

У данашњем чланку уводну реч дајемо министру:

Зелена учионица: Вербић: Послодавцима нису важне дипломе (26.6.2015)

Иако и сам просветни врх каже да ниси важне, стичу се више него икад. Рецимо, Вукове дипломе:

Телеграф: У овом српском граду живи највише генијалаца: У гимназијама имају чак 60 одсто одликаша! (22.6.2015)

Ни основци не заостају. Поводом текста из „Новости“…

Вечерње новости: Мала матура: Лак тест или преписивање? (26.6.2015)

…направили смо анкету за вас:

Следе проценти, али не од ове анкете (тек треба да је попуните 🙂 ), већ којима се шпекулише у јавности апропо наших плата.

Зелена учионица: Повећање плата просветним радницима 4 или 5 %? (26.5.2015)

Када год се помене ова тема, нешто нам ❤ прескочи. Зато ми нећемо прескакати и настављамо да преводимо, али и допуњавамо (на наш, Биоблоговски начин) текст од јуче, а у вези са начинима како може да се започне час. Стигли смо до:

8. Ученици треба да заврше започету реченицу.

Реч или речи које треба допунити не морају да буду стриктно подразумевајуће, већ ученици могу да доврше реченицу и својим речима. Оно што би свакако морало је да то што пишу буде – писмено. 🙂 Пошто и ми увек радимо на том делу стручног усавршавања, ево једног занимљивог текста:

Блог – Како Јеца каже: О захваљујем и захваљујем се (15.5.2012)

Некако увек очекујемо да нам кућни љубимци буду захвални када им дајемо храну. Да ли је то баш тако, одговара следећи текст:

Животиње.рс: Откривамо: Како храна утиче на расположење и понашање вашег љубимца? (28.8.2014)

9. Списак омиљених и неомиљених ствари.

Кликом на слику добићете пазл. Методичар га је сложио за 22 минута. Можете ли боље? 🙂

Ученици треба да нацртају једноставну табелу (2х2) и у једну колону уписују ствари које воле, а у другу оне које не. Ви треба да им издиктирате, рецимо, списак намирница. Након тога, додајемо ми, било би згодно приказати им пирамиду здраве исхране како би видели да ли су њихове прехрамбене навике добре. Да ли се Французи хране здраво? Појма немамо, али вам свеједно дајемо рецепт за једно јело које је (по називу судећи) њихово:

Вечерње новости: Француска мућкалица (24.6.2015)

10. Задајте им неми стрип.

Можете им дати слике људи (али за биологију и животиња и других живих бића) са облачићима (као у стрипу) које треба да попуне. Стрип са којим аутор овог блога може да се похвали није баш ауторски, али је преведен и адаптиран на српски језик:

Блог – Из пера једног наставника: Шта наставници праве? (31.5.2015)

11. Попуњавање табеле.

Ученици добијају табелу са колонама које су намењене поређењу одговора својих са одговорима друга из клупе, а на разне теме. Може да постоји и трећа колона где ће ученик, пре него што интервјуише партнера, да проба да предвиди његове одговоре. С обзиром да ђаци никако не воле табеле (посебно не у тестовима), а није баш да им неће бити значајне у животу, па увек ваља вежбати. Ипак ћемо о једном другом вежбању, оном које јача и дух, али пре свега тело. На следећем линку пронаћи ћете којих су десет најчешћих заблуда о вежбању:

Science dump: Misconceptions about exercise (2.1.2015)

12. Ученици треба да пронађу неког у одељењу.

Свако добије по једну табелу налик на:

Онда се шетају по одељењу и траже друга(рицу) који ће им одговорити потврдно. Ко зна, можда је ово начин да се боље упознају и сазнају да са појединима имају много више заједничког него што су мислили. Уколико сте се у табели препознали на првом месту, требало би да избегавате пут у Аустралију, тврди се у следећем чланку:

Тravel tips 4 life: 15 Reasons Arachnophobes Should Skip a Trip to Australia (31.3.2015)

И као да ови застрашујући пауци данас нису довољни, истраживачи из Манчестера и Берлина одлучили су да удахну живот 410 милиона година древном пауколиком створу. На срећу нису га баш оживели, већ су направили анимацију за коју верују да верно дочарава кретање овог бића:

Рhys.org: Ancient arachnid brought back to life (8.7.2014)

13. Погађање цртежа у настанку.

Ви треба полако да цртате нешто на табли, а ђаци све време погађају шта је то. На крају, цртеж би требало да дочара тему часа. Наравно, реализација ове идеје зависи и од тога колико сте уметнички надарени, али уколико тог дана имате, рецимо, шест часова са истим разредом, већ ћете се усавршити. 🙂 Цртеж ће се понављати и понављати и ако бисте све те цртеже са свих тих часова спојили, добили бисте – фрактал. Следи галерија таквих:

Science dump: 10 funny fractals

14. Погађање хобија.

Донесете неколико предмета који имају везе са вашим хобијем и ђаци треба да погоде о ком хобију се ради. Рецимо, донесете двоглед и они треба да погоде да волите да посматрате птице. Додуше, има још представника животињског света које је боље гледати преко двогледа и са безбедне удаљености. 🙂

Блиц: Афричка лепота – Очи у очи са носорозима и лавовима (26.5.2015)

У Африци страх уливају носорози и лавови, а у Србији један стари храст.

b92: Коридор стао, нема ко да исече храст (25.6.2015)

Ми овом храсту пружамо подршку, а надамо се да ћете нам и даље ви давати своју. Наставак следи. 🙂

Фантастично путовање

Наша колегиница и идејни творац овог блога, Марина Дрндарски, стално нешто ради. 🙂 Овог пута, ради на међународном пројекту у вези са заштитом река и потребна јој је наша помоћ; да се попуни анкета (не превише дуга и захтевна) на енглеском језику, а на блогу на коме иначе можете пронаћи све информације о томе о каквом се пројекту ради и шта је до сада урађено:

Blog – The green way: The river Sava survey (26.5.2014)

Надамо се да ћете помоћи да ово истраживање знања о Сави успе, а једно друго истраживање о реци Мисисипи показало је да упркос очекивањима, ова река нема капацитет да у потпуности профилтрира нитрате и да нека количина ипак доспева до Мексичког залива где се стварају тзв. мртве зоне:

Phys.org: Hydrologists find Mississippi River network’s buffering system for nitrates is overwhelmed (11.5.2014)

Но, да не идемо баш толико далеко на други континент, када се значајне ствари управо дешавају у нашем комшилуку:

24 сата: Алармантно: Невреме активирало вулкан у Македонији! (29.5.2014)

Када већ помињемо природне катастрофе, ево како научници рангирају десет најстрашнијих удара метеора у историји:

Science dump: The 10 most powerful asteroid impacts in history (31.1.2014)

Астероид који је откривен крајем марта не прети да буде један од ових са претходне листе, али је необичан по томе што поседује двоструки прстен, налик на планету Сатурн:

Discover: Double Rings Discovered Around Asteroid (27.3.2014)

Што се планета тиче, средином овог месеца направљена је, како следећи извор тврди, „најбоља фотографија егзопланете икад“. Када је погледате, верујемо да ћете се ипак разочарати. 🙂

Phys.org: Gemini Planet Imager captures best photo ever of an exoplanet (13.5.2014)

Следећа галерија фотографија ће вас сигурно одушевити. Она приказује како власници одрастају са својим љубимцима:

Nice animals: Top 27 Adorable Picture Of Growing Up Pets (9.3.2014)

Некако дођосмо и до теме развића, која повремено уме да зада главобоље многим наставницима, тим пре што та тема готово да није присутна у основној школи. Зато, да се подсетимо, ево мало „тешке“ науке:

Phys.org: Transcriptomic insights into the vertebrate phylotypic stage (18.5.2011)

Нешто лакше и верујемо, занимљивије на исту тему:

Депо портал: Фантастично путовање кроз трудноћу у само три минута (20.11.2013)

Овај наслов нас је инспирисао да баш тако назовемо и данашњи чланак, а пре него што вам предложимо једно такво путовање (са ђацима, не кроз трудноћу), да поменемо и вест с краја прошле године у вези са настојањима да до трудноће не дође. Научници развијају контрацептивне пилуле за мушкарце и за сада резултата има, али на мишевима:

Discover: New Approach to Male Contraceptive Shows Promise in Mice (3.12.2013)

И обећано фантастично путовање:

Фејсбук догађај: Еко камп Лудаш 2014. (за 20.7.2014)