Правилници за такмичење 2023.

Др Мирослав Живић, председник Српског биолошког друштва, послао нам је обавештење да су правилници за такмичења завршени, усвојени и објављени.

Важне информације

Правилних за такмичење из биологије за основне школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.
Правилних за такмичење из биологије за средње школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.

Институције и организације

Осим такмичења, основце очекују и лепе научне радионице. Радионице су бесплатне и осмишљене су да помогну слабије развијеним градовима и општинама, па предност имају школе ван територије Београда. Раде их доктори наука са ИБИСС-а у сарадњи са Центром за промоцију науке. Контакт имате на промотивном паноу, а овде је линк ка инстаграму где су фотографије са прошлих радионица да видите како све то изгледа.

Са часова

Радионице носе назив „Ћелија за сваког“, а ова рубрика се такође бави ћелијама јер су њихове моделе правили ученици колегинице Наташе Соскић. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе делова људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков имали су врло креативне идеје да прикажу циклусе развића појединих животиња. 

Корисни материјали

Наш Колега Славољуб Тоскић и његови ђаци баве се свиме: од ћелије до биосфере. Овај пут су са нама поделили презентацију о грађи ока. Уживајте у предавању (које нам за часове добро дође), па се видимо ускоро.

Када Фејсбук има смисла

„Мозак разуме само један језик – оно што дете ради. Дете му свјом делатношћу саопштава шта да развије.“ Ово је једна од мудрих мисли Уроша Петровића, а следи још.

Практични савети

Балканс прес: 20 великих мисли Уроша Петровића које ће родитељима и васпитачима отворити очи… (приступљено 27.12.2022)

Наука

Да ово није само мудра мисао, већ да има нечег и у науци, сведочи следећи чланак. Он говори о томе како се сива маса мозга тинејџера мења, али има ту још занимљивих ствари.

Scientific American: Teens These Days, Always Changing Their Gray Matter (3.2.2015)

Само размишљање о вашим свакодневним интеракцијама са пријатељима или рођацима вероватно вам даје десетине примера када је било важно протумачити или предвидети осећања и понашања других људи. Временом су се делови нашег мозга развили посебно за те задатке, али очигледно нису развијеи једнако за све друштвене интеракције створени једнако.

Истраживачи који проучавају мозак људи када покушавају да предвиде мисли и осећања других, увидели су разлику у можданој активности у зависности од тога да ли та особа покушава да разуме пријатеља у односу на странца. Чак и на нивоу крви која тече кроз ваш мозак, третирате људе које добро познајете другачије од оних које не познајете.

Истраживачи су навели учеснике групе да сниме кратке видео записе о себи. Учесници су веровали да ће ове видео снимке погледати анонимни рецензенти који би затим одабрали 10-15 придева који описују њихову перцепцију учесника. Следећег дана, учесници су стављени на магнетну резонанцу како би се пратиле мождане активности док су слушали два скупа епитета: оне које су рецензенти одабрали да описују учесника и оне који су одабрани да описују једног од осталих учесника.

У стварности, епитете су унапред одабрали истраживачи, што им је омогућило да измере мождану активност када је учесник чуо да рецензенти мисле о њима високо и да је упореде са активношћу док су чули да рецензенти мисле високо о другом учеснику.

Истраживачи су открили да су учесници чији је мозак дао већу награду за сопствене повратне информације у поређењу са повратним информацијама других, вероватније да ће интензивније користити Фејсбук. С обзиром на то да Фејсбук омогућава личне повратне информације у виду лајкова и коментара, као и могућност праћења успеха и одобравања других, ова корелација изгледа да има смисла.

Корисни материјали

Има и смисла Фејсбук и друге друштвене мреже користити за едукативне материјале и наш колега Славољуб Тоскић је много тога поделио са нама. Овај пут у питању је прича о уху или увету, како желите. 🙂

Са часова

Осим Славољуба, примере добре праксе поделиле су и наше колеге. Данас представљамо сјајне радове из учионица Оливере Коларић (модели органела), Љубице Савић (панои) и Марије Шапоњић (модели протиста).

Толико од мене за ово полугодиште, видимо се после распуста. 

 

 

Природна интелигенција

Дан интелигенције је био 1. октобра, али се активности у школама одржавају целог месеца. У њих су се, логично, укључили и наставници биологије.

Важни датуми

Колегиница Маријана Пауновић је написала:

„Ученици одељења 6-1 ОШ “ Други шумадијски одред” из Марковца, су учествовали у међународном пројекту Дан интелигенције 2022. у организацији Менсе Србије. Циљ пројекта је да се кроз различите активности стимулише интелектуални развој деце. Тема нашег пројекта је била Игра меморије, где су ученици сакупили парове истих листова биљака из школског дворишта и залепили их на картончиће. Након тога, организовано је такмичење, где су ученици проналазили парове истих листова и описивали њихове карактеристике (оно што је научено на часовима биологије). Победник је био ученик који је сакупио највише парова и успешно описао листове. Пројекат је трајао недељу дана – од 18.-25.10.2022. и ученици су уживали док су правили игрицу, а и током такмичења. Такмичењу су се придружили и млађи основци, па су и они научили нешто ново о грађи листа.“

Корисни материјали

Било је још лепих догађања у школама, али пре него што пређем на примере одличне праксе, да се надовежем на интелигенцију из угла биолога. Заправо, то ће ипак урадити наш сјајни колега Славољуб Тоскић, и то наравно о нервном систему.

Са часова

И као што сам обећао, следе два примера занимљивих активности. Маша Ана Којановић је написала:

„У школи смо привели крају и четворонедељни пројекат посматрања развоја различитих врста биљака у истим условима. Сада ћемо их искористити за експерименте у вежбама: дисање, фотосинтеза и транспорт воде и супстанци. Мерили смо на биљкама дужину корена, висину биљке, број листова и све што смо могли.“

Гордана Владић ми је писала:

„Најпре, моји ученици су радили  модел и пано МИТОЗЕ и МЕЈОЗЕ. Ученици 6. разреда су вегетативно размножили чуваркуће. Садили су их у саксије које су сами правили од пластичних чаша, мрежица за воће, каменчића и посебне смесе за бетон. Ученици моје колегинице Радојке Драговић направили су дивне моделе ћелија.“

Из штампе

На часовима биологије свашта се ради – и експерименти и моделовање, а проверава се и интелигенција. Оно што се више неће радити је родни идентитет. Шта ће се радити наместо тога, открива текст који сам одабрао за крај.

Данас: Издавачи изменили уџбенике: Шта ће на крају писати о полу и роду у биологији за осми разред? (28.10.2022)

Такмичење из биологије 2022: ниски старт

Нисмо још увек сигурни како ће изгледати друго полугодиште, те да ли ће бити онлајн или офлајн, али макар имамо конкретне информације о предстојећем такмичењу. Ове информације проследио нам је председник СБД др Мирослав Живић.

Важне информације

Министарство просвете науке и технолошког развоја је 28.12.2021. године је објавило Стручно упутство и Календар такмичења основних и средњих школа за школску 2021/2022. годину које можете наћи на следећој интернет адреси: 

https://mpn.gov.rs/vesti/objavljeni-strucno-uputstvo-i-kalendar-takmicenja-i-smotri-osnovnih-skola-za-skolsku-2021-2022-godinu/

У складу са објављеним документима Српско биолошко друштво ће организовати такмичења из биологије према следећем распореду:

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

У школској 2021/22 години такмичење из биологије ће се организовати за ученике V и VI разреда закључно са окружним/градским нивоом, а за ученике VII и VIII разреда на сва четири нивоа према следећем календару:

1. Школски ниво такмичења – до 13.03.2022. године према календару школа
2. Општински ниво такмичења – субота, 02.04.2022. године у 13 часова
3. Окружни/градски ниво такмичења – субота, 07.05.2022. године у 13 часова
4. Републички ниво такмичења – субота, 28.05.2022. године у 12 часована Универзитету у Београду – Биолошком факултету, Студентски трг 3, 11000 Београд

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

У школској 2021/22 години такмичење из биологије ће се организовати за ученике I, II, III и IV разреда средњих школа на три нивоа према следећем календару:

1. Школски ниво такмичења – до 13.03.2022. године према календару школа
2. Окружни/градски ниво такмичења – недеља, 08.05.2022. године у 12 часова
3. Републички ниво такмичења – недеља, 29.05.2022. године у 12 часована Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, Трг Доситеја Обрадовића 2, 21000 Нови Сад.

Са часова

Дакле, сада знамо датуме, а када смо већ код њих, данас је српска нова година. Искористићу прилику да свим колегама и њиховим ђацима пожелим све најбоље, те да честитам и друге празнике који су нас ових дана задесили. За један такав, колегиница Даница Пушковић и њени ђаци осликавали су свој школски простор. Ученици Радета Перуничића бавили су се фотографијом птица, а ђаци Наташе Ранђеловић правили су моделе људског тела.

smart

Наука

Наше колеге очигледно имају широк спектар начина да кроз сликање, моделовање, фотографију приближе деци науку. Наш задатак је и у томе да ђаке научимо шта наука јесте, а шта није и у томе може бити од помоћи предавање др Алексеја Тарасјева.

Из штампе

У овом занимљивом предавању научили смо шта јесте наука, а шта није, а сада је дошао ред на то да научимо и шта јесу национални паркови, а шта нису. До сада Стара планина није била национални парк, али се то променило.

Данас: Два нова национална парка – подручја Старе планине и планина Кучај-Бељанице (5.1.2022)

У нову 2022. смо ушли са два нова национална парка и надам се да ће нам се десити још много нових и тако лепих ствари, па и та да се напокон изборимо са пандемијом. До тада, будите одговорни, носите маске и вакцинишите се, а Биолошки блог ће вас извештавати о свим тим новим и занимљивим догађајима.

Заштићено: Школско такмичење 2020.

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Лозинка:

Извезена тетоважа

Данас ћемо се бавити недоумицама. Свако има свој став, али неретко наилазимо на појаве које озбиљно преиспитују оно што мислимо или што смо веровали да мислимо о нечему. Рецимо, ми наставници бисмо морали да имамо широк поглед и много толеранције. И онда налетимо на некога ко је, рецимо, тетовиран. 🙂 Одобравамо ли ми то?

Занимљивости

Пронашао сам пар занимљивих текстова који говоре о модерним тетоважама.

City magazine: Novi trend: Tetovaže koje izgledaju kao vez (9.4.2019)

Дакле, свилен конац и ситан вез су у моди, али на другачији начин од оног традиционалног. Мода прописује чак и нешто што ће особа имати на себи целог живота и питање је да ли та особа излази из моде онда када изађу и њене тетоваже? Можда нисте знали да су донедавно биле хит 3 Де тетоваже попут ове на гифу.

Углавном, чињеница је да постоји „модни – јес-јес“ и „модни – но-но“ како ће изгледати кожа појединих поборника оваквих украса на телу.

Vice: Tattoo majstori otkrivaju najgore tetovaže koje svi žele (27.10.2015)

Наука

Дакле, ма шта год ми о њима мислили, тетоваже се на кожу принтају. А принта се на кожу и сама кожа. О томе следећи текст.

Знанствени нет: Не, није знанствена фантастика: Он принта кожу изравно на рану (13.3.2019)

Методика

Било би сјајно када бисмо ми могли да принтамо знање и васпитање изравно у мозак. Но, то је заиста знанствена фантастика и процес васпитања младих дуг је и мукотрпан. Ипак, следећи текст тврди да су довољна три корака.

Најбоља мама на свету: Три корака ка успешном васпитању (приступљено 23.12.2019)

Ево још једног текста који говори о васпитању овог пута родитеља. Позива се на Гетеа који каже: „Могла би се родити већ васпитана деца, ако би родитељи били васпитани“.

Зелена учионица: Тек кад постанете родитељ пред очи вам излете све мањкавости вашег карактера. (20.10.2015)

Васпитање ипак није наследна особина, толико знамо, а знамо и да је (не)пристојно облачење последица тог васпитања. Јасно је да оно важи како за ђаке, тако и за њихове наставнике. Ипак, не можемо, а да се не запитамо где престаје граница пристојности. 🙂

Са часова

Инострана колегиница Вероника, која ради у шпанском граду Ваљадолиду, одлучила је да наставу учини занимљивијом. И то је изгледало овако (кликом на слику постаће већа):

И ето нама нове недоумице. На друштвеним мрежама су се издвојиле две струје. Према једнима Вероника је проглашена „ријалити наставницом“, а према другима врло прогресивном, да не кажем напредном, наставницом. Шта је заиста од та два? Ето теме за размишљање и аргументовано дискутовање.

Malv.news: Una maestra se puso este conjuntito para enseñarles anatomía a sus alumnos (19.12.2019)

Ђаци наставнице Иване Дамњановић су моделе људских система органа правили на другачије начине, можда не прогресивно као Вероника, али свакако креативно. Уживајте у радовима, а ми се видимо ускоро.

Умор као болест

Да ли сте знали да је новембар месец посвећен дијабетесу?

Важни датуми

Светски месец дијабетеса је новембар, а датум је 14. новембар. Тема прошлогодишњег и овогодишњег обележавања овог датума је „Дијабетес и породица“. У свету се, иначе, прилично одмакло у истраживањима што се санирања последица дијабетеса тиче. Један од новијих изума, за које се истраживачи надају да ће заживети и, што је битније, олакшати живот дијабетичарима је посебна пилула, не већа од боровнице. Ове капсуле нису исте као оне на које смо навикли; садрже иглицу са компресованим инсулином и када их прогутамо, иглица ће боцнути унутрашњост желуца. Истраживања на животињама су показала да су капсуле једнако ефикасне као и ињекције које се дају преко коже, али су, за разлику од њих, безболне.

Medicalxpress: Capsule that releases insulin in the stomach could replace injections for patients with type 2 diabetes (7.2.2019)

Научници се надају да ће и други значајни протеини моћи да се достављају, да тако кажем, на овај начин.

Наука

Стручњаци упозоравају да све више људи оболева од ове болести. И као да то већ није довољно лоше, већ нам најављују и нове болести за 21. век.

Национална географија: СЗО установила: Премореност од посла ће до 2022. године бити званична болест (30.5.2019)

Са часова

Наше вредне колегинице као да не хају за ова упозорења Светске здравствене организације и раде пуном паром. Овог пута представљам моделе које су израдили ученици Јоване Думић.

Још хранљивих модела правили су ђаци Драгане Ђурагин Сабо и они приказују пресек кроз људску кожу. 🙂

Наравно, уз леп изглед хране, свакако треба пропагирати и здраву исхрану.

Из штампе

Оно чиме се биолози такође баве су и поремећаји у исхрани и један од њих је и анорексија. Зато сам одабрао следећи текст за крај.

Vice: Zašto je problem pričati o muškoj anoreksiji (23.8.2015)

На биолошком блогу није проблем причати о било чему, тако да нове, занимљиве теме очекујте ускоро.

Посао са ефектом мучења

Као што знате, 26. маја нас очекује републичко такмичење које организује Српско биолошко друштво.

Важне информације

Од координатора такмичења за основне школе др Драгане Миличић добили смо спискове пласираних ђака, као и сатницу. Све ово ћете пронаћи у прилогу.

• Сатница
• Списак седмака
• Списак осмака

На такмичењу нас очекује и трибина у вези са будућим модалитетом такмичења. Потребно је да наставници дођу са предлозима о којима ће се расправљати. Слично се очекује и за средње школе, а сатницу и спискове можете преузети овде.

• Средње школе

Институције и организације

Још један догађај значајан за биологе дешаваће се у периоду од 13. маја до 18. маја.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Манифестација „Музеји за 10“ (за 13.5.2019)

Ово је пета манифестација по реду и има за циљ промоцију музеја. Очекујте разноврсне активности којима можете присуствовати бесплатно.

Из штампе

Одлазак у музеј увек је лепо искуство, али одлазак на посао је већ другачија прича. У ствари, сасвим другачија ако се ради преподне. 🙂

Прва.рс: Потврђено: Одлазак на посао пре 10 сати ујутру, има ефекте сличне мучењу! (6.3.2019)

Оно што су медији такође потврдили (а што смо ми већ знали) је да вакцине не узрокују аутизам.

Popsci.com: Vaccines don’t cause autism, another massive study confirms (5.3.2019) & РТС: ММР вакцина не узрокује аутизам – доказује још једна студија (5.3.2019)

Вакцинација свеједно није популарна тема и псеудонаучни радови урадили су лош посао у овом случају. Некада није било тако и људи су у редовима чекали да се вакцинишу, посебно када је била завладала епидемија великих богиња. И данас људи чекају у редовима, али из сасвим другачијег разлога.

Београд уживо.рс: Невероватна сцена у Миријеву – родитељи целу ноћ стајали у редовима испред школе (фото) (1.4.2019)

Надам се да су родитељи успели да упишу своју децу у жељене школе, те да им пожелим срећу у будућем осмогодишњем школовању, које ће, можда, изгледати сасвим другачије у односу на досадашњу праксу.

иКрагујевац: Највећа промена икада: Од 1. септембра школе добијају потпуно ново радно време (4.4.2019)

Изгледа да је министар читао овај први чланак у овој рубрици јер би часови почињали у пола један. 🙂 Дакле, ништа ефекти, ништа мучење, само посао. 🙂 А наставници биологије посао обављају заиста квалитетно и креативно. Доказ за то је (сада већ стална) рубрика на овом блогу која следи.

Са часова

Колегиница Драгана Ђурагин Сабо са својим ђацима дочарала је екосистем мора на начин који се може лако претворити у луткарско позориште.

 

Сличном темом су се бавили и ђаци Марице Огњановић и настали су такође сјајни радови.

 

Ја сам заиста импресиониран и остављам вас да разгледате ове две фантастичне галерије и можда добијете идеје за неке ваше маштовите часове.

Успаване лепотице

На почетку један чланак који ће врло заинтересовати и обрадовати колегинице, што не могу исто да тврдим и за колеге. 🙂 Наиме, истраживачи са Института за истраживање сна у Лафбору тврде да жене морају да спавају дуже него мушкарци јер је њихов мозак – комплекснији. 🙂 У току дана ми користимо више или мање нашег мозга и правило је да што га више користимо, више мора да се опоравља, односно да спава. Жене имају „мултитаскинг“ мозак, односно раде више ствари одједном, па им је потребно да дуже спавају. Мушкарци који раде захтевне послове, при којима доносе много одлука и латерално размишљају (ма шта год то било), спаваће дуже од просека, али опет не колико и жене.

Higher perspectives: New Research Says Women Need More Sleep Than Men Because Their Brains Are More Complex (11.12.2015)

Ако вас занима колико је то више времена за сан, открићу вам и то – 20 минута. Дакле, драге колегинице, ништа шминкање ујутру пред посао, него спавањац. Мора мозак да се одмори. 🙂

Но, без обзира на пол, научници кажу да наш мозак ради тако да лева хемисфера мисли о малим бројевима, а десна о великим. Или ипак обрнуто, због укрштања нервних путева? Како год, научници не могу да се договоре да ли је то због утицаја гена или средине. Ова подела посла међу хемисферама постоји и код неких мајмуна и птица, али ни то није дало разрешење дилеме. Све до једног истраживања које је показало да постоји и код пилића који су сувише мало поживели да би могли да науче од некога. Биће да су гени одговорни, ипак.

У чланку је и видео са преслатким експериментом где ћете видети како пиленце реагује на мале и велике бројеве.

Phys.org: Study shows even newly hatched chicks have a left to right number space map (w/ Video) (30.1.2015)

Тако реагује пиленце на бројеве, а о томе како птице реагују на људску глупост, говори следећи чланак.

Блиц: У овај део Србије птице селице се следеће године неће вратити, а разлог је опасан и за људе (8.11.2018)

Заиста је невероватно колико је еколошка свест наших суграђана на ниском нивоу. Треба ли да кривимо нас наставнике јер их, кад је требало, ничему нисмо научили? Не бих рекао, тим пре што се ми заиста трудимо да нам настава буде одлична. Доказ за то су креативни радови које објављујем сваке недеље. Данас су на реду радови шестака из ОШ „Рифат Бурџовић Трсо“ и ОШ „Вук Караџић“ из Тутина. Ментор је наставник Семир Тутић.

И још мало радова ђака, а пошто сам некако данас највише писао о птицама, ево цртежа једног ђака из ОШ „Радоје Домановић“ из Београда. Тако то испадне када се споји таленат ђака и његова приврженост према биологији. Наравно, улога наставника је ту веома значајна и колегиница Тијана Морић само може да буде поносна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Наспавали смо се за све паре, а због комплексности нам мозга (више-мање, зависи од пола, у ствари);
2. нашли смо заједничку карактеристику са пилићима;
3. упозорили смо на еколошку катастрофу која нам се дешава;
4. дивили смо се моделима протиста;
5. одушевили смо се цртежима птица.

Пластика није исхрана, промени навике

У моју малу редакцију пристигло је следеће писмо.

Задовољство ми је да Вас обавестим да је објављен програм највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународног фестивала зелене културе ГРИН ФЕСТ, који ће се одржати од 13. до 16. новембра у Дому омладине Београда, под слоганом „Пластика није играчка, промени игру!“

Комплетан програм фестивала можете погледати у документу који Вам достављам у прилогу или на www.greenfest.rs.

Овом приликом Вас позивам да посетите Фестивал као део допунске наставе у оквиру редовног образовног програма.

Улазнице се наплаћују само за филмски програм, док су образовни и изложбени програм потпуно бесплатани али је неопходно да благовремено најавите посету, с обзиром на то да је број места ограничен. Потребно је да своје присуство образовном програму најавите путем линка: https://greenfest.rs/raspored-odrzavanja

За групне ђачке посете, филмском програму, обезбедили смо улазнице по повлашћеној цени од 150 динара. Молим Вас да нас блаоговремено обавестите о броју ученика које ћете довести на филмски програм. Улазнице ће моћи да се купе од 01. новембра искључиво на благајни Евентима која се налази у склопу Дома омладине Београда, улица Дечанска број 1. Уколико се одулчите да улазнице купите на дан пројекције, молим Вас да дођете 15 минута раније. Уколико желите да улазнице платите путем фактуре, молим Вас да нам се јавите и доставите информације за фактурисање. Филмски програм можете погледати на следећем линку: https://greenfest.rs/dugometrazni-filmovi

Молим Вас да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

С поштовањем,

Тихана Дретвић

Још нешто о организацији школских посета можете прочитати овде, а следи и најављени програм.

Програм за школе

Ево да допринесем и ја овој теми. Знамо да пластика често заврши у стомацима морских животиња. И знамо да је то разлог што многе од њих угину. Научници су хтели да израчунају колика количина пластика може бити летална за њих – конкретно за морске корњаче (њих су научници прве запазили да једу пластику). И прво што су закључили је да не постоји правило. Неке су могле да поднесу више, друге мање. Ипак, на основу стотина података из доступних база података и сопственог истраживања, научници су утврдили да ако млада корњача поједе 14 видљивих делова пластике, има 50% шансе да ће угинути.

IFL Science: Study Reveals Just How Little Plastic It Takes To Kill A Sea Turtle (13.9.2018)

Проблеми са пластиком датирају од макар пре пола века, али се не решавају. Чак, постају све гори. Ипак, наде има макар у нашим школама. Наставници раде креативне рециклаже са ђацима, а успут уче и делове ћелије. Такав је случај са наставником Славољубом Тоскићем из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Пошто сунђери за зелену таблу полагано излазе из употребе због белих табли, зашто их не искористити наместо да их бацимо?

У школи „Драган Ковачевић“ за слабовиду децу, као материјал коришћен је чак и популарни „љигавац“. Наставница Марија Ступар нам је пренела врло позитивне утиске њених ђака док су правили разне врсте протиста.

Модели нису једини производ доброг рада. Неки наставници праве сјајне презентације, а један од њих је, без сваке сумње, Никола Арсић. Са малим закашњењем ево једне презентације згодне за седми разред.

То је било за седми разред, а што се нас наставника тиче, разреда бити неће. Макар не оних платних. 🙂 Одложени су за 1. јануар 2030, пардон 2020. 🙂 Ми се свакако читамо и пре тога. 🙂

b92: Влада одлаже платне разреде – нови рок 2020. (2.11.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одлучили смо да посетимо зелени фестивал;
2. научили смо нешто ново о погубном утицају пластике;
3. дивили смо се креативним радовима ђака;
4. додали смо још једну добру презентацију у колекцију презентација;
5. радовали смо се (или нисмо, нисам сигуран) што неће бити платних разреда.