Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „антропологија“

Биологија изборна за велике матуранте

112268-Back-To-School-GifПред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Moving-ilustrated-picture-heart-beating-gif-animationПотребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. HeartИнформисали се о будућности завршног теста;
  2. решавали смо тест знања;
  3. преузели смо софтвер о срцу;
  4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
  5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Састанак градског Актива у уторак

За почетак прослеђујем поруку председнице београдског Стручног актива наставника биологије.

Драге колеге,

Састанак Актива наставника биологије града Београда одржаће се у уторак 4.4.2017. у ОШ „Дринка Павловић“ у 18.30.

Дневни ред ће имати једну обавезну тачку, а то је организација градског такмичења, па је потребно да, осим заинтересованих наставника, буду присутни и руководиоци општинских Актива.

председник Актива

Албина Холод

Дакле, још мало па нам почиње окружно такмичење, а са њим и тестови за ђаке. Имам и ја за вас један тест, али ни близу онако тежак. 🙂 У питању је тест личности, а аутор теста тврди да ће вас „фасцинирати“.

Brightside.me: This fascinating test will reveal your true personality (приступљено 31.3.2017)

12049384_10153790307182259_484169215385210306_nКолико су овакви тестови поуздани, без обзира колико их хвале, заиста не знам, али увек имам извесну дозу сумње. Занимљиво је да тестови урина могу бити такође и тестови личности, макар што се поремећаја тиче. Следећи текст тврди да кинески истраживачи тврде да ови тестови могу направити разлику између биполарног поремећаја и депресије. Ова два стања није лако разликовати јер је депресија део биполарног поремећаја (пре него што крене манична фаза).

IFL Science: A Urine Test Could Distinguish Between Bipolar Disorder And Depression (8.8.2015)

То је што се тиче анализа урина, а што се анализа крви тиче, реч дајем Ивани Дамњановић.

И да се вратимо депресији, па да њом и завршимо ову недељу. 🙂

Моје саветовалиште: Депресија – мој нови почетак (31.3.2017)

Није ред да депресијом завршимо ову недељу, већ ћемо то учинити у ведром расположењу. Људи, ипак је петак. Уживајте у викенду! 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Добили смо позив за градски актив у Београду;
  2. решавали смо тест личности;
  3. сазнали нешто ново о депресији;
  4. обогатили смо колекцију презентација за једну нову;
  5. одгледали симпатичан видео.

Живот без малог мозга

Почињем данас презентацијом коју је направио колега Владан Нешић:

Сви знамо колико просечно излучимо мокраће током дана, а шта је са сузама? Па, током једне године излијемо око 83 литре суза. 🙂 И током тог периода ослободимо се четири килограма коже, а толико је просечно тешка људска глава. Код жене, која је јунак следеће приче, глава је свакако мање масе јер је рођена без малог мозга.

BrainWIDE

Знамо да је тај део мозга задужен за корекцију финих покрета и равнотежу, али не знам да ли сте знали да, иако заузима 10% масе мозга, садржи готово половину свих неурона. Ова жена је откривена у Кини и то када је имала 24 године, а због тога што се жалила на мучнину и вртоглавицу. Магнетном резонанцом потврђено је да нема мали мозак и тако је објашњено зашто је проговила тек са шест година, а проходала тек са девет. Па, ипак, никад није могла да хода без туђе помоћи, а никада није могла да скаче и да се игра као друга деца.

IFL Science: 24-Year-Old Woman Born Without Cerebellum (приступљено 30.3.2017)

_nrwclhvlw11s2yegdo1_400.gifМали мозак не треба мешати са тзв. мини-мозгом, који су открили истраживачи у Калифорнији. Њихова студија указује на то да, поред нормалних механизама, тело користи групу неурона у кичменој мождини груписаних у „мини-мозак“, како су га назвали, који комбинује сензорне информације и моторне команде за упућивање малих, несвесних покрета стопала како би се обезбедила боља равнотежа док ходамо по леду.

IFL Science: Spinal ‘Mini-Brain’ Assists In Balancing On Ice (приступљено 30.3.2017)

Ми не треба сада да размишљамо о леду јер су лепи, сунчани и топли дани пред нама. Пролеће нам је стигло и то постаје све уочљивије. И на следећем филмићу који приказује како се природа буди. Заиста је чаробно.

Facebook video – France tv zoom: La forêt s’éveille et nous offre un spectacle ahurissant de beauté. (24.3.2017)

Заједно са пролећем, стигле су нам и нове поштанске марке. Пошта Србије пустила је у оптицај средином месеца пригодне марке под називом „Заштићене животињске врсте – Сове“. Четири марке, које чине овогодишње традиционално издање, уметнички је обрадио Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије“. Стручна сарадња за ово издање стигла је од Милана Ружића, председника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

17629965_1257154644334224_1399993964389297148_n

А нешто је стигло и у зоолошки врт на Палићу.

РТС: Ексклузивно за РТС: Белко и Шумба доселили се на Палић (28.3.2017)

Иначе, ако нисте знали Палићки зоо врт је један од 100 најбољих у Европи. А то потврђује и репортажа коју сам приредио за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. v1VKDGfОбогатили своју збирку презентација за још једну нову;
  2. сазнали неке занимљивости о људском телу;
  3. одгледали прелепи филм о животу у шуми;
  4. видели нове поштанске марке које промовишу угрожене врсте сова;
  5. информисали се о раду зоолошког врта на Палићу.

Биологија у пубертету

1551650_10203948121935218_8695868185243577919_n (Small)За почетак позив да се укључимо у наградни конкурс.

Горани Србије: Наградни конкурс поводом обележавања 5. јуна Светског дана заштите животне средине и интензивирања акција и активности у Покрету горана Србије (до 25.5.2017)

У питању су ликовни и други радови, али када поменемо Горане увек мислимо на неку садњу. Ако ћете да садите нешто по кући, НАСА је обелоданила које врсте су најпогодније да нам пречисте ваздух.

Bored panda: NASA Reveals A List Of The Best Air-Cleaning Plants For Your Home (децембар 2016)

Уз биљке дате у попису претходног чланка лакше се дише, а уз презентацију Иване Дамњановић лакше се предаје дисање.

Многе колеге верују да ћемо тешко да предајемо следеће године било шта у петом разреду без одговарајућих уџбеника. Програм ће се значајно променити, а како то виде медији – погледајте.

Данас: О пубертету и здравој исхрани на часовима биологије (21.3.2017)

radovi1Оно што сам још ново дознао је да Национални просветни савет треба да се о свему овоме изјасни до 11. априла. Ако одлука буде негативна, тврде медији, министар ће искористити своје право да промене усвоји без сагласности овог тела. Подсетићу вас да ово није преседан. У ранијем сазиву министарства на исти начин је министар Срђан Вербић одлучио да завршни тест носи 30, а не предложених 40 бодова.

И шта ћемо са помањкањем одговарајућег уџбеника? Па, један начин да се то премости за следећу годину су свакако сајтови налик на овај. 🙂 Један такав сајт, из суседне нам државе, желео сам да вам представим за крај данашњег чланка.

Prirodoslovna lepeza: Biologija – online priručnik (pristupljeno 23.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. small-stick-tree-gold-207455191Позвани смо да учествујемо на на конкурсу Покрета горана Србије;
  2. сазнали које кућевне биљке најбоље пречишћавају ваздух;
  3. обогатили колекцију презентација за једну нову;
  4. добили увид у још једно виђење нових наставних планова за следећу годину, као и још неке информације;
  5. упознали се са новим едукативним сајтом.

Најављена промена наставних планова за биологију

bigstock-Online-Education-11092166Иако је први сајт, који сам приредио за данас, намењен члановима Педагошког друштва Србије, на њему можете пронаћи и промене које се најављују у настави биологије. Ако кликнете на доње зелено дугменце „Образложење предлога новог наставног програма за пети разред“, биологију ћете пронаћи на 9. страни. А ако кликнете на наранџасто дугменце поред („Предлог – наставни програм за пети разред основног образовања и васпитања“), пронаћи ћете је на странама 163 до 172.

Педагошко друштво Србије: Позив члановима Друштва: коментар Предлога новог наставног плана и програма у основној школи (17.3.2017)

Према још увек важећем плану раст и покрети биљака се уче, па је корисно имати презентацију колеге Владана Нешића.

Док биљкама покрети не мањкају, деци, закованој испред компјутера дефинитивно недостају. Зато није лоше одрадити и понеки час на терену. На следећем сајту можете пронаћи идеје управо за те активности, а што је још битније, за оне еколошке које нам увек стварају главобољу у осмом разреду. 🙂

Green Teacher: Introducing Students to Landscape Architecture (20.1.2017)

osmiМеђутим, мени је пажњу ипак привукла активност у учионици. У овом конкретном примеру обрађени су урбани екосистеми. Наставници су позвали пејзажне архитекте као госте на часу и ови су причали о свом послу, а ђаци нису само слушали. Пошто је окосница теме била зелени кровови, ђаци су правили макете својих кровова на кутијама за ципеле. Користили су материјале попут разнобојних папира, лепкова, цевчица, самолепљивих трака, пур-пене, маркера и слично, али и земљиште, компост и семена трава.

Биљке не само да оплемењују наш животни простор, већ и пречишћавају воду. То се може видети кроз експеримент који је јасно приказан на следећој слици:

_381002882012326_815611008_n

Ето неких идеја шта све можемо да радимо у осмом разреду, а што се седмог тиче, реч дајем Ивани Дамњановић.

На ово Иванино некако се надовезује следећи чланак:

Мој имунитет: Тумачење резултата анализе крви и урина (приступљено 19.3.2017)

Тумачење ових резултат је значајно егзактније него тумачења ПИСА тестирања. Но, свакако, резултате овог тестирања прошли пут и нисмо морали да тумачимо јер их није ни било. То ће се променити.

Блиц: Шарчевић: Пробно ПИСА тестирање почетком априла (18.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

  1. eco-house-design-thumb10814497Упознали се са предлогом нових планова и програма за пети разред;
  2. обогатили своју базу презентација за две нове;
  3. добили идеје за часове заштитне животне средине у осмом разреду;
  4. анализирали крв и урин – што нам може бити искористљиво за часове у седмом разреду;
  5. информисали се о предстојећем ПИСА тестирању.

Фасцикла од инсеката

Данашњи чланак почео бих сјајним филмом који су направили Биљана и Југослав Крстић. Ево како изгледа митоза и мејоза када се презентују на духовит и младима близак начин.

Дакле, и филм може бити начин да се презентује градиво, што је иновација за нас, пошто смо до сада правили готово искључиво Пауерпојнт презентације. Наравно, правимо их и даље, а у том послу најпродуктивнија је Ивана Дамњановић.

Још један сјајан аутор (чија ћу дела представљати у овој недељи) је Владан Нешић.

И још једна његова презентација за данас, овај пут за шести разред.

И када смо код доброг рада колега, а и оригиналног и маштовитог, на следећој фотографији видећете необичну фасциклу насталу на часу Зоке Станковић, а на тему инсеката.

зока станковић

Свакако лепа идеја за час зоологије, што се тиче рада у учионици. Но, могуће је радити и на терену и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју и како.

Блиц: Стижу нам роде и ласте – Програм за школарце који воле природу (28.2.2017)

А ту је и видео снимак који прати ову причу.

Да би школарци волели природу, како новински чланак тврди, ту исту природу потребно је сачувати. Због тога је покренута следећа петиција. Иако је наслов на енглеском, текст ћете разумети._mrhbm8ZJj31rkt1puo1_1280 (Small)

Change.org: Save Skadar Lake, one of Europe’s last true wildernesses, from devastating construction (приступљено 12.3.2017)

И за крај, још један пример угрожавања природе, али на глобалном нивоу. Овог пута и текст је на енглеском, али и ако не разумете језик, разумећете график који илуструје глобално загревање.

NASA.gov: Global climate change (приступљено 12.3.2017)

Другачије питање

ш

Почињемо једном презентацијом. Аутор је Ивана Дамњановић.

И даље смо у свету људи, али овај пут бавимо се еволуцијом. Увек нам је некако та тема непознаница, а због увек нових открића која померају (временске) границе и уводе још неке карике (које недостају) у наше родословно стабло. Можда следећи интерактивни сајт Националног музеја историје природе Смитсонијан (у Вашингтону):

Smithsonian Institution National Museum of Natural History: Human Family Tree (приступљено 24.1.2017)

1622224_10152358599916305_8888114601244448923_nЉуди, наравно, нису једини који еволуирају. То се дешавало и дешава се и делфинима. До скоро научници нису могли да доведу у везу речне и маринске делфине, али је једно откриће фосила из миоцена на подручју Перуа разоткрило неке узајамне везе. Фосил припада реткој групи марински делфина (на енглеском говорном подручју назвали су их сквалоделфинидама – енг. squalodelphinids) који су, изгледа, преци данашњих угрожених врста из река Ганг и Инд. Дакле, речни делфини имају морске претке.

Phys.org: New species of extinct dolphin sheds light on river dolphin history (9.9.2014)

Еволуирају и људи и делфини, а да ли еволуира и наше школство? Па, еволуцију сачињавају промене, а није да их нема.

Вечерње новости: Промене у кабинету министра просвете: Пајић нови помоћник (24.1.2017)

Министар је изабрао свог помоћника јер има „ширу слику и већу енергију“.

10257927_10153928201558307_6768720735354733494_n

То нису једини квалитети господина Пајића, па тако, између осталог има и – чланску карту СНС-а. Према мишљењу наставника, које се може прочитати на Фејсбук групи намењеној нама, овај потез министра није уједно и једини такве (политичке) природе. Још један је политизација школског одбора и о томе пише синдикат.

Форум београдских гимназија: Шарчевићев закон (22.1.2017)

untitledahapoziv1234circle-smallИ то није све. Покренута је и петиција.

Петиције 24.ком: Петиција против убрзане политизације школства (приступљено 24.1.2017)

Најављен је и Светосавски протест, како кажу, сада већ традиционалан, али из другог разлога. У питању је лош статус просветних радника и просвете уопште.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Светосавски протест просвете (24.1.2017)

Дакле, прослава Савиндана биће и свечана и пркосна, а каква ће бити мала матура, прочитајте у тексту за крај.

Средње школе-едукација: Мала матура: Другачија питања и још један матерњи језик на листи! (16.1.2017)

Облак ознака