Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „антропологија“

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 swirls_with_disco_lights_by_andrea1981g-d69p9zi (Small)Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.tumblr_mjv8cnmgQH1rs8w78o1_500 (Small)

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Играли смо едукативну игрицу;
  2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
  3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.
Advertisements

Још мало о конгресу и још неким стварима

Пристигао је још један мејл др Мирослава Живића у име Организационог одбора конгреса.

_n7lcs42yh01r51oypo9_500Драге колеге,

Крајњи рок за пријаву на Други конгрес биолога Србије је продужен до 15.04.2018. Позивамо све заинтересоване да узму учешће у раду Скупа. Сви потребни обрасци и информације се налазе на интернет страници Српског биолошког друштва:

Српско биолошко друштво: Други конгрес биолога Србије (до 15.4.2018)

Попуњен образац за пријаву треба послати на е-маил адресу: kongres@serbiosoc.org.rs.

С поштовањем,
Организациони одбор

Подсећам вас да на конгресу можете представити и неки пример добре праксе из учионице, а наставници биологије таквих примера заиста имају. Данас вам представљам рад колегинице Снежане Јовановић. У њеној школи одржан је угледни час из биологије и веронауке. Идеја је била да покушају да помире наизглед непремостиве разлике о развоју живота на Земљи, према еволуционој теорији и библијском шестодневу. Посебну пажњу посветили су јајету и са биолошког аспекта, али су ђаци упознати и са његовом симболиком у Васкрсу.

Овај лепи цртеж је ручни рад и дело вероучитеља, а задатак за ђаке је био да обележе све оне врсте чија јаја имају амнион. Сјајна идеја и маштовита реализација, што се види по сликама. Верујем да оваквих радова има још и да би на том конгресу могло да се чује много тога лепог уколико се више колега пријави.

tumblr_mka67r3wFd1r9bfqro1_250Но, конгрес није једино догађање на које се можете пријавити. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позива да се пријавимо за обуку за распознавање птица према програму Норд Универзитета из Норвешке, 5. по реду коју организују у Србији. Обука је бесплатна, организована је у Новом Саду и Београду, а траје у периоду април-јул. За више информација пишите на raspoznavanjeptica@yahoo.com, а рок за пријављивање је 5.4.2018. Сви су добродошли.

1411673525ls-looking-through-the-window-148За 5. мај предвиђен је велики птичји догађај и за њега, тврди се на следећем сајту, није потребно ни да будете експерт за птице. Дакле, сви могу да учествују у том догађају, а детаље ћете наћи на страни:

eBird.org: Global Big Day—5 May 2018: get excited! (1.3.2018)

Но, доста о птицама: а сад мало она. 🙂 У ствари, сада мало они – људи. Иако смо веровали да макар имамо сва сазнања о себи, ако не већ о другим врстама, то изгледа није баш тако. За крај вест која је постала права сензација.

РТС: Откривен нови орган у људском телу? (28.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. позвали смо на обуку из распознавања птица;
  4. такође смо упутили позив да се укључимо у велики дан за птице широм света;
  5. открили смо нови орган.

Дрво као ниједно друго

Ђаци колегинице Владиславе Солаковић свакакве лепе ствари праве:

Владислава каже да „тако изгледа када се удруже младост и искуство“. Међутим, није свака младост једнака, а богами ни искуство. 🙂 Према анкети која је приказана у следећем тексту нису све године живота добре за све. Другим речима, неке године су за поједине ствари најбоље. Рецимо, 22. година живота је најбоља да памтите имена. У 23. години девојке су најатрактивније момцима, а и тада је за све задовољство животом – највеће. 🙂 Има и за нас, малко старије. 😀 У 43. години имаћете највећу способност да се фокусирате на посао. Ако сте премашили 40. смањили сте себи шансе да направите откриће вредно Нобелове награде.

Independent.co.uk: Here are the ages you peak everything throughout life (6.10.2017)

У том тексту се још каже да најбољу плату жене могу да очекују у 39. години, а мушкарци у 48. 🙂 1926896_10152015204763297_632252261_nКолико ћемо година имати 2040. године? Много, али ће тада бити и много дрвећа.

Национална географија: Министарство за заштиту животне средине: План је да се до 2040. пошуми више од 40 одсто Србије (13.11.2017)

Још једна еколошка акција стиже из организације Гринпис, која се и даље бави Антарктиком.

Greenpeace.org: To: The members of the Antarctic Ocean Commission (6.10.2017)

Но, оставићемо хладни Антарктик јер је и код нас већ довољно хладно и вратићемо се, за крај, пошумљавању, односно дрвећу.

City magazine.rs: Ovo drveće ne liči na druga (23.10.2017)

images_2012_06_01_socotra_icon_dragons_blood_tree_670_651877630

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Дивили смо се сјајним радовима ђака;
  2. схватили смо да смо у најбољим годинама;
  3. прихватили смо план о пошумљавању;
  4. потписали смо петицију Гринписа;
  5. разгледали смо галерију необичног дрвећа.

Речи као сликовнице

_inline_n33le6Dc5O1s93a6aДобро је имати мишљење, али је добро и преиспитивати га. То је урадила недавно Јелена Братић.

Блог – Како Јеца каже: Критика и ја (6.11.2017)

И ја се преиспитујем када пишем блог. Увек имам сумње у то да ли сам правилно формулисао реченицу или ставио знак интерпункције на одговарајуће место. Другим речима, стало ми је да звучим стручно (биолошки), али и писмено. Данас писменост ипак није на цени као некад.

Зелена учионица: Виолета Бабић: Оне који знају правопис данас исмевају они који га не знају (14.11.2017)

Ми ћемо се трудити да га упознамо и научимо како се поједине речи правилно пишу. Додуше, речи можемо писати и сликовито, а како би их ђаци боље запамтили. Идеју на интернету је пронашла Јелена Палинкаш, па је осликала и један појам:

23584809_10155143517281270_663043128_n

И када причамо о костима… Стручњаци кажу да иако влада мишљење да судимо о некоме на основу израза лица, то баш није истина. Пре ће бити да судимо на основу облика лобање, па тако и изгледа лица. Рецимо, веће поверење ће добити особа која има подигнуте обрве и изражене очи од оне која има спуштене обрве и увучене очи, да тако кажем. tumblr_md109uQmFM1qcgi6no3_400Компетентним ћемо радије сматрати особу са ширим него ону са ужим лицем, на пример.

Scientific American: Your Facial Bone Structure Has a Big Influence on How People See You (18.6.2015)

Једна древна лобања унела је пометњу међу научницима. Стара је 260000 година и припадала је нашој, односно врсти Homo sapiens. Невоља је што је нађена тамо где је нису очекивали – у кинеској покрајини Шенси. Тренутни консензус је да људска врста датира из Африке, тако да сада ово откриће уноси забуну – одакле смо, забога милога, дошли? 🙂

IFL Science: Ancient Skull Found In China Challenges Current Evolutionary Theories (15.11.2017)

Но, одакле год да смо дошли, надам се да ћете и сутра навратити до Биолошког блога. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Били смо критички настројени;
  2. прочитали смо неколико добрих правописних смерница;
  3. добили смо сјајну идеју захваљујући Јелени Палинкаш;
  4. сазнали смо да треба да имамо пожељну лобању;
  5. мало смо се збунили што се наше еволуције тиче.

Балкански праљуди

Сва је прилика да нам једног дана Земља неће више бити довољна.

b92: Бактерије и алге производиће кисеоник за прве људе на Марсу? (17.5.2015)

june2Од ове вести прођоше две године, али првих људи на Марсу још нема. Но, можда их има на неким другим планетама. Научници са Оксфорда тврде да би ванземаљци могли бити много више налик нама него што мислимо. Разлог за то је што и код њих би морала да дејствује природна селекција. Искрено, овим открићем нешто нисам фасциниран с обзиром на то да звучи сасвим логично. 🙂 Некако сам од реномираног Оксфорда очекивао више.

Phys.org: Aliens may be more like us than we think (1.11.2017)

Дакле, Оксфорд нас је изневерио, али Финска никад. 🙂 И даље су најбољи.

Зелена учионица: Сјајан начин на који Финска одржава ниво концентрације деце у школи (1.11.2017)

prehistoric-family-7261732Из Финске враћамо се у Србију. У Ниш, да будемо прецизнији.

Блиц: Тајне прачовека из Ниша – Какви су били Балканци неандерталци? (24.10.2017)

И још један сличан наслов из „Блица“:

Блиц: Ново откриће – Прави „хобити“ били су још старији и мањи него што се мислило (10.6.2016)

Било је десетак тих неких рођака наших предака, а о њима говори филмић за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. imagesЈош увек нисмо пали ни са Марса ни на Марс;
  2. разочарали смо се у оксфордске научнике;
  3. сазнали смо како Финци концентришу децу;
  4. открили смо тајну прачовека из Ниша;
  5. такође смо открили да су хобити заиста постојали.

 

Бригу не бери, ту су Јутјубери

Long-beaked Blindsnake

Ово није безноги водоземац, већ једна врста слепе змије.

Безноги водоземци занимљиви су по многим питањима. У основној школи их уопште не помињемо, а верујем да би шестацима били занимљиви. Око четвртина врста леже јаја, док остали рађају живе младунце. И ти младунци хране се кожом своје мајке! Колико сам разумео, једу и њено месо и тако повећавају тежину и до десет пута у току прве недеље живота. Како се хране, можете видети на снимку на следећем линку.

IFL Science: Watch This Amphibian Eat Its Mother Alive (приступљено 30.10.2017)

Следећи видео је значајније симпатичнији.

 

На Јутјубу може да се нађе разноврсних занимљивих снимака. Јелена Братић се није бавила толико снимцима, колико онима који те снимке постављају. То су тзв. Јутјубери и има их и међу нашим основцима.

Како Јеца каже: Јутјубери и лекција о критиковању (27.10.2017)

Дакле, нове генерације имају неке нове занимације. Јасно је да нам те занимације неће бити блиске. Другим речима…

Кутак.нет: И ја сам била основац, али не овако: Након што сам у школском дворишту чула овај разговор петака, остала сам без текста! (24.10.2017)

Можда је ауторка претходног текста остала без текста, али ја нисам. Последњи текст за данас говори о хормонима.

Блог – Тамо и овде: Они су со живота… (15.10.2014)

ng_emocije_700064926 (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали нешто ново о животу безногих водоземаца;
  2. одгледали пресладак видео;
  3. добили смо лекцију о критиковању (и Јутјуберима, приде);
  4. подсетили смо се да смо и ми некада били основци;
  5. читали смо текст о хормонима.

Излаз за необразоване

tumblr_nysvaqih3x1qa1a2ko1_540Један занимљив рад објављен је у престижном научном часопису „Наука“ (Science). Научници кажу да су становници Папуе Нове Гвинеје народ са највећом генетичком варијабилношћу на свету и то упркос томе што простор који заузимају није већи од Калифорније (што би значило да има и већих држава). Разлике у генетичком материјалу између популација је значајно већа него између народа на подручју Европе или источне Азије. Овај народ развио је чак 850 локалних језика, што чини 10% од броја свих језика на свету.

IFL Science: New Study Reveals Some Of The Most Genetically Diverse People On Earth (18.9.2017)

_1765657493676731_584735080450762629_nУпознали смо се са диверзитетом једног народа, а сада да погледамо учионице много различитих народа.

9gag.com: 33 Overwhelming Photos Of Classrooms Around The World (приступљено 16.10.2017) & The Washington post.com: How classrooms look around the world — in 15 amazing photographs (13.11.2015)

Но, какве год да су, нису свуда ефикасне.

021.рс: Из школе излазе необразовани (30.9.2017)

10606490_847302295310420_3610254970734516193_nНеобразовани излазе, а закони улазе.

Зелена учионица: Шарчевић: У процедуру улазе још четири закона (1.10.2017)

И за крај да дамо још простора министру.

Кутак.нет: Да се ослободи место за млађе – Министар Шарчевић наредио да у школама престане радни однос свима који имају 65 година! (11.10.2017)

Надам се да ће се појавити неко млађи да преузме и Биолошки блог, а до тада… Па, читамо се сутра. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо који је народ генетички најразноврснији;
  2. видели смо како изгледају учионице диљем Земљиног шара;
  3. увидели смо како ђаци излазе из школе;
  4. избројали смо колико закона треба још да се донесе;
  5. ослободили смо места млађима.

Облак ознака