Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „антропологија“

На коју страну иде глава

officeПочетак је школске године и сви смо у плановима: годишњим, оперативним, за допунску, припремну… Захваљујући сјајној колегиници Нади Јовановић из Новог Бечеја, наставницима који предају чуваре природе у шестом ће од вечерас живот бити лакши за план за тај предмет. 🙂

Чувари природе за 6. разред – глобални план

Још један љубазан колега је Никола Арсић. Он је поделио са нама презентацију коју је направио за петаке.

И још једна презентација истог аутора, али је овај пут разред седми.

Видео сам да је Никола у овој потоњој презентацији отпочео и причу о људским прецима, па и ја да допринесем једним податком. Испоставило се да су Европљани много старији него што се раније мислило. Наиме, пронађен је човек стар 36.000 година, у Костенки у Русији, близу границе са Украјином. Најинтересантније о овом човеку је да његов геном сугерише да је био мешовитог порекла, показујући трагове различитих група које су живеле у Европи, укључујући блискоисточну, Западну Азију и Неандертал. Заправо, његова ДНК у доброј мери изгледа као савремена европска. Овај детаљ је важан јер су друга истраживања предложила да европске групе нису имале такво мешовито генетско наслеђе до отприлике 5.000 година. Овај наш предак имао је тамну кожу и очи.

io9.gizmodo: 36,000-year-old Human DNA Reveals Europe’s Deep Past (11.7.2014)

6_668728276576307_2254532417400935593_nКорњаче су значајно старије од нас (нису ли сви, уосталом?). Један њихов предак (назван Pappochelys rosinae, што би значило „деда корњача“) живео је пре 240 милиона година и није имао оклоп.

IFL Science: 240-Million-Year-Old „Grandfather Turtle“ Was Just Starting to Have a Shell (26.6.2015)

Још даље у прошлости живела је халуциногенија. Ово биће је од почетка збуњивало научнике. Најпре су је поставили наопачке пошто има пипке на леђима, а и ножице личе на сличне пипке, а онда нису могли ни главу да јој нађу… Ипак, године 2015. преломили су и одлучили на којој страни тела је ипак била глава.

National geographic: Scientists Finally Decide Which Bit of This Weird Animal is the Head (24.6.2015)

worm.0

То нас некако враћа на почетак наше приче од данас. Од писања планова и којечега, можда смо и ми попут халуциногеније и, ако вам је као мени, верујем да ни ви не знате где вам је глава… Но, треба некако да нађемо време и за неке креативне и лепе ствари, а то је овог пута наградни конкурс за најлепши цртеж и фотографију.

Дани гљива: Наградни конкурс основним и средњим школама (до 25.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10577000_825078484239145_1950211568980512856_nДобили смо на готово план за изборни предмет захваљујући дивној колегиници;
  2. обогатили смо своју колекцију презентација са још две сјајне;
  3. схватили смо да смо старији него што смо мислили;
  4. сазнали смо да корњаче нису одувек имале оклоп;
  5. одлучили смо да учествујемо на наградном конкурсу, па таман и главу изгубили као халуциногенија.
Advertisements

Књига за сваког човека на свету

_931314860357103_8080139105168265913_nЗа данас имам неколико лепих најава, неких скоријих, других нешто даљих, али једнако згодних да се унесу у Годишњи план рада школе. Да почнемо од најблискијег.

ТВ Нови Бечеј: Учествујте у екобиолошком кампу на Сланом копову (рок за пријаву 25.8.2018)

Следећа два догађаја су у новембру.

Green fest: Školske posete (од 13. до 16. новембра 2018)

_1530309133917962_5946607839803990197_nУ питању је фестивал који има и филмиће и радионице и изложбу. Још један фестивал, верујем већини познат:

Фејсбук догађај: ФИЗИ БИЗИ ФЕСТ 8 – до ∞ и иза тога! (17.11.2018)

На неки начин фестивал науке ћемо имати и на часовима јер по новој методологији рада, која креће од петог разреда, биће неопходно да се рад учини практичнијим, проблемским и пројектним. Постоји сајт који нам све то може олакшати (чак има и припреме часова) и једини је проблем што је на енглеском.

Stem.org.uk: Primary science resource packages (приступљено 23.8.2018)

Са петог прелазимо на шести разред. Када су музичара Антонија Пушића (познатијег под псеудонимом Рамбо Амадеус) питали коју књигу би препоручио, ево шта је одговорио…

38276296_1791159760969051_4550686985924116480_n

Кад смо веч кренули из разреда у разред, ево нешто и за седмаке. Следећи чланак одговара на питање зашто већина људи удише ваздух кроз само једну ноздрву.

Curiosity.com: Why Most People Only Breathe Out of One Nostril at a Time (приступљено 23.8.2018)

tumblr_mpuspivRgN1qdfwiso1_500И, напокон, нешто за осмаке. У питању је интерактивни сајт који приказује речни екосистем без хидроелектране и са лоше и добро постављеном. Погледајте.

Dam effects.org: Hydropower reform coalition (приступљено 23.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо лепа догађања;
  2. нашли смо извор за планирање часова у петом разреду;
  3. добили смо препоруку за читање;
  4. сазнали смо зашто удишемо ваздух на само једну ноздрву;
  5. видели смо како хидроелектране утичу на речни екосистем.

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 swirls_with_disco_lights_by_andrea1981g-d69p9zi (Small)Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.tumblr_mjv8cnmgQH1rs8w78o1_500 (Small)

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Играли смо едукативну игрицу;
  2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
  3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.

Још мало о конгресу и још неким стварима

Пристигао је још један мејл др Мирослава Живића у име Организационог одбора конгреса.

_n7lcs42yh01r51oypo9_500Драге колеге,

Крајњи рок за пријаву на Други конгрес биолога Србије је продужен до 15.04.2018. Позивамо све заинтересоване да узму учешће у раду Скупа. Сви потребни обрасци и информације се налазе на интернет страници Српског биолошког друштва:

Српско биолошко друштво: Други конгрес биолога Србије (до 15.4.2018)

Попуњен образац за пријаву треба послати на е-маил адресу: kongres@serbiosoc.org.rs.

С поштовањем,
Организациони одбор

Подсећам вас да на конгресу можете представити и неки пример добре праксе из учионице, а наставници биологије таквих примера заиста имају. Данас вам представљам рад колегинице Снежане Јовановић. У њеној школи одржан је угледни час из биологије и веронауке. Идеја је била да покушају да помире наизглед непремостиве разлике о развоју живота на Земљи, према еволуционој теорији и библијском шестодневу. Посебну пажњу посветили су јајету и са биолошког аспекта, али су ђаци упознати и са његовом симболиком у Васкрсу.

Овај лепи цртеж је ручни рад и дело вероучитеља, а задатак за ђаке је био да обележе све оне врсте чија јаја имају амнион. Сјајна идеја и маштовита реализација, што се види по сликама. Верујем да оваквих радова има још и да би на том конгресу могло да се чује много тога лепог уколико се више колега пријави.

tumblr_mka67r3wFd1r9bfqro1_250Но, конгрес није једино догађање на које се можете пријавити. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позива да се пријавимо за обуку за распознавање птица према програму Норд Универзитета из Норвешке, 5. по реду коју организују у Србији. Обука је бесплатна, организована је у Новом Саду и Београду, а траје у периоду април-јул. За више информација пишите на raspoznavanjeptica@yahoo.com, а рок за пријављивање је 5.4.2018. Сви су добродошли.

1411673525ls-looking-through-the-window-148За 5. мај предвиђен је велики птичји догађај и за њега, тврди се на следећем сајту, није потребно ни да будете експерт за птице. Дакле, сви могу да учествују у том догађају, а детаље ћете наћи на страни:

eBird.org: Global Big Day—5 May 2018: get excited! (1.3.2018)

Но, доста о птицама: а сад мало она. 🙂 У ствари, сада мало они – људи. Иако смо веровали да макар имамо сва сазнања о себи, ако не већ о другим врстама, то изгледа није баш тако. За крај вест која је постала права сензација.

РТС: Откривен нови орган у људском телу? (28.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. позвали смо на обуку из распознавања птица;
  4. такође смо упутили позив да се укључимо у велики дан за птице широм света;
  5. открили смо нови орган.

Дрво као ниједно друго

Ђаци колегинице Владиславе Солаковић свакакве лепе ствари праве:

Владислава каже да „тако изгледа када се удруже младост и искуство“. Међутим, није свака младост једнака, а богами ни искуство. 🙂 Према анкети која је приказана у следећем тексту нису све године живота добре за све. Другим речима, неке године су за поједине ствари најбоље. Рецимо, 22. година живота је најбоља да памтите имена. У 23. години девојке су најатрактивније момцима, а и тада је за све задовољство животом – највеће. 🙂 Има и за нас, малко старије. 😀 У 43. години имаћете највећу способност да се фокусирате на посао. Ако сте премашили 40. смањили сте себи шансе да направите откриће вредно Нобелове награде.

Independent.co.uk: Here are the ages you peak everything throughout life (6.10.2017)

У том тексту се још каже да најбољу плату жене могу да очекују у 39. години, а мушкарци у 48. 🙂 1926896_10152015204763297_632252261_nКолико ћемо година имати 2040. године? Много, али ће тада бити и много дрвећа.

Национална географија: Министарство за заштиту животне средине: План је да се до 2040. пошуми више од 40 одсто Србије (13.11.2017)

Још једна еколошка акција стиже из организације Гринпис, која се и даље бави Антарктиком.

Greenpeace.org: To: The members of the Antarctic Ocean Commission (6.10.2017)

Но, оставићемо хладни Антарктик јер је и код нас већ довољно хладно и вратићемо се, за крај, пошумљавању, односно дрвећу.

City magazine.rs: Ovo drveće ne liči na druga (23.10.2017)

images_2012_06_01_socotra_icon_dragons_blood_tree_670_651877630

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Дивили смо се сјајним радовима ђака;
  2. схватили смо да смо у најбољим годинама;
  3. прихватили смо план о пошумљавању;
  4. потписали смо петицију Гринписа;
  5. разгледали смо галерију необичног дрвећа.

Речи као сликовнице

_inline_n33le6Dc5O1s93a6aДобро је имати мишљење, али је добро и преиспитивати га. То је урадила недавно Јелена Братић.

Блог – Како Јеца каже: Критика и ја (6.11.2017)

И ја се преиспитујем када пишем блог. Увек имам сумње у то да ли сам правилно формулисао реченицу или ставио знак интерпункције на одговарајуће место. Другим речима, стало ми је да звучим стручно (биолошки), али и писмено. Данас писменост ипак није на цени као некад.

Зелена учионица: Виолета Бабић: Оне који знају правопис данас исмевају они који га не знају (14.11.2017)

Ми ћемо се трудити да га упознамо и научимо како се поједине речи правилно пишу. Додуше, речи можемо писати и сликовито, а како би их ђаци боље запамтили. Идеју на интернету је пронашла Јелена Палинкаш, па је осликала и један појам:

23584809_10155143517281270_663043128_n

И када причамо о костима… Стручњаци кажу да иако влада мишљење да судимо о некоме на основу израза лица, то баш није истина. Пре ће бити да судимо на основу облика лобање, па тако и изгледа лица. Рецимо, веће поверење ће добити особа која има подигнуте обрве и изражене очи од оне која има спуштене обрве и увучене очи, да тако кажем. tumblr_md109uQmFM1qcgi6no3_400Компетентним ћемо радије сматрати особу са ширим него ону са ужим лицем, на пример.

Scientific American: Your Facial Bone Structure Has a Big Influence on How People See You (18.6.2015)

Једна древна лобања унела је пометњу међу научницима. Стара је 260000 година и припадала је нашој, односно врсти Homo sapiens. Невоља је што је нађена тамо где је нису очекивали – у кинеској покрајини Шенси. Тренутни консензус је да људска врста датира из Африке, тако да сада ово откриће уноси забуну – одакле смо, забога милога, дошли? 🙂

IFL Science: Ancient Skull Found In China Challenges Current Evolutionary Theories (15.11.2017)

Но, одакле год да смо дошли, надам се да ћете и сутра навратити до Биолошког блога. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Били смо критички настројени;
  2. прочитали смо неколико добрих правописних смерница;
  3. добили смо сјајну идеју захваљујући Јелени Палинкаш;
  4. сазнали смо да треба да имамо пожељну лобању;
  5. мало смо се збунили што се наше еволуције тиче.

Балкански праљуди

Сва је прилика да нам једног дана Земља неће више бити довољна.

b92: Бактерије и алге производиће кисеоник за прве људе на Марсу? (17.5.2015)

june2Од ове вести прођоше две године, али првих људи на Марсу још нема. Но, можда их има на неким другим планетама. Научници са Оксфорда тврде да би ванземаљци могли бити много више налик нама него што мислимо. Разлог за то је што и код њих би морала да дејствује природна селекција. Искрено, овим открићем нешто нисам фасциниран с обзиром на то да звучи сасвим логично. 🙂 Некако сам од реномираног Оксфорда очекивао више.

Phys.org: Aliens may be more like us than we think (1.11.2017)

Дакле, Оксфорд нас је изневерио, али Финска никад. 🙂 И даље су најбољи.

Зелена учионица: Сјајан начин на који Финска одржава ниво концентрације деце у школи (1.11.2017)

prehistoric-family-7261732Из Финске враћамо се у Србију. У Ниш, да будемо прецизнији.

Блиц: Тајне прачовека из Ниша – Какви су били Балканци неандерталци? (24.10.2017)

И још један сличан наслов из „Блица“:

Блиц: Ново откриће – Прави „хобити“ били су још старији и мањи него што се мислило (10.6.2016)

Било је десетак тих неких рођака наших предака, а о њима говори филмић за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. imagesЈош увек нисмо пали ни са Марса ни на Марс;
  2. разочарали смо се у оксфордске научнике;
  3. сазнали смо како Финци концентришу децу;
  4. открили смо тајну прачовека из Ниша;
  5. такође смо открили да су хобити заиста постојали.

 

Облак ознака