Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „астробиологија“

Центар за мозгове

Да ли вам се икад десило да вам прсти отекну толико да не можете да скинете прстење са њих? Ако је одговор да, погледајте следећи кратак видео који нас учи како да на оригиналан начин то ипак успемо да урадимо:

Ајнштајнови прстени су назив појаве која се догађа када се две црне рупе у свемиру споје. Ми не знамо да ли се то иначе дешава, али су научници направили симулацију како би то изгледало, а коју можете погледати на следећем линку:

Popular science: Big Pic: Simulated Black Hole Collision Shreds The Milky Way (4.11.2014)

_ne1lrtEWur1s6h0nxo1_1280 (Small)Но, што се свемира тиче, нас биологе много више занима има ли живота тамо. И више од тога – да ли има напредних цивилизација попут наше? Одговор је да их можда има, али да ћемо их ми тешко наћи.

Newsweek: Jednostavno objašnjenje: Snouden otkrio zašto ne čujemo vanzemaljce (20.9.2015) & IFL Science: Search For Advanced Alien Civilizations In Our Local Universe Finds Nothing (17.9.2015)

Још теже ћемо наћи начин да мотивишемо све ђаке да ураде домаћи који смо задали или макар да науче оно што смо предавали. Међутим, следећи текст нуди добар савет:

Зелена учионица: Трик који ће натерати ученике да ураде задатке код куће (6.4.2015)

Кад смо већ код домаћих:1044442_654144564613984_1539104410_n

Зелена учионица: Родитељи, не радите деци домаће задатке! (16.9.2015)

Домаћи који је урадио мали Ахмед Мухамед из Тексаса, довео је до тога да дечака ухапсе, о чему смо писали пре неки дан. Прича је добила и епилог:

b92: Дечак Ахмед напушта школу у којој је направио „бомбу“ (19.9.2015)

Дечака су били извели са лисицама на рукама, што звучи заиста застрашујуће. Ипак, у САД (демократској држави која поштује људска права), полиција повремено користи веома бруталне методе како би изашла на крај са ђацима. О томе сведочи и следећи снимак из Џорџије од прекјуче, где се види да је полицајац омамљивачем смирио двојицу дечака који су се тукли, а да их није претходно упозорио и покушао да их раздвоји.

Још један снимак и опет из иностранства, овај пут из Колумбије. Једна тамошња сеоска школа не ради, те троје деце, да би стекла неко образовање, мора да иде у другу школу и то на веома занимљив начин. 🙂

Док тумарамо по белом свету прегледајући примере лоше школске праксе, стигосмо и до Кине.

Блиц: Више од 150 ђака у Кини отровано димом са вежбе за евакуацију (20.9.2015)

Наравно, ни код нас не цветају руже, о чему сведочи и следећи текст:

Вечерње новости: Економска школа у Врању: Матуранта тукла дванаесторица! (20.9.2015)

tumblr_nqh7oxo6wm1qbtj4fo1_400

Насиље је појава са којом се све школе боре и сваки савет је добродошао, а како бисмо заштитили ђаке и пружили им безбедно окружење. Тиме се бави следећи текст и даје чак пет начина како то можемо постићи већ на самом почетку радног дана. Један од њих је да се уведе „јутарњи ритуал“ (попут нашег испијања кафе), односно активност која ће сваки дан бити иста, а која траје неколико минута (гледање неког филмића, прича о занимљивим дешавањима у науци или игре које разбуђују мозак). aamaletchrclasspaperfight-ferlazzoАутор текста тврди да се тако већ на самом почетку дана развија радозналост за оно што ће се радити, а и пробудиће се позитивне емоције које и желимо да изазовемо.

Edutopia: Creating Safe, Strength-Based Classrooms (1.9.2015)

Овај текст се више бави превенцијом (очигледно, чим активности крећу на почетку дана), што је и у реду, јер позната је изрека која каже:

Мама Савета: Боље спречити него лечити (27.3.2013)

А о томе како спречити одлив мозгова из Србије, за крај, говори министар просвете:

Блиц: Вербић: Нови центар помаже у смањењу „одлива мозгова“ (19.9.2015)

_10207777512460462_4974455820159284260_n

Петица као латица

У сваком друштву, колико год хомогено било, увек се неко издваја. Почињемо једним слатким снимком који приказује управо то:

Личност која се издвојила и оставила трага у светској историји, свакако је Никола Тесла.

Блог – Од књиге до душе: Необичне чињенице из Теслиног живота (20.5.2015)

Неке будуће Тесле имамо ми и међу нашим ђацима.

Блиц: Професори му дали четворку, а Руси медаљу (4.9.2015)

04Их, какви су тек они којима су професори дали петице? 🙂 Шалу на страну, учитељи неће давати ни четворке ни петице, макар не у првом разреду. За сада дају – цветиће.

Ало: Прваци добијају цветиће уместо петица (4.9.2015)

И док ће прваци да „гаје“ цветиће у својим свескама, има их који воле да их гаје у својим баштама. Редакција „Блица“ препоручује да наместо лепе баште ипак имате корисну:

Блиц: Гајите своје воће и поврће (10.5.2015)

С обзиром да је цела Србија у штедњи, ово би могао да буде начин да се уштеди кућни буџет, јер нећете морати свако мало на пијацу. Државни буџет, пак, штеди се највише преко просвете, здравства и културе.

Уколико сте члан Уније синдиката просветних радника Србије, а уколико сте вишак, нека права имате.

Зелена учионица: Која су права технолошких вишкова у просвети? (4.9.2015)

_n3mf5cXtx61qm8q2no2_250Други један синдикат подсећа нас на дешавања из прошлости:

Форум београдских гимназија: ФБГ 8: Штрајкачки календар (4.9.2015)

То је била прошлост, а ево приче о будућности:

Калдрмаш Крагујевац: Сања Палибрк – Да ли у Србији можете да планирате будућност? (август 2015)

Ако је судећи по Базу Олдрину, бившем астронауту, људи (и то не само из Србије) ће у будућности и то не тако далекој, живети на Марсу.

IFL Science: Buzz Aldrin Wants Us To Colonize Mars by 2039 (28.8.2015)

Међутим, то баш и није тако једноставно као што звучи и научници су представили озбиљне проблеме са којима би први становници Марса морали да се суоче. Пошто не би било могуће да благовремено добијају залихе хране са Земље, морали би да имају своје сопствене усеве. An aurora borealis seen from the International Space StationКако не би умрли од глади, ти усеви би морали бити засађени на површини која би захтевала невероватне финансијске трошкове да се уопште обезбеди. И када би у томе успели, засађене биљке би током раста производиле кисеоник, што звучи идеално у атмосфери где га иначе нема, али пошто тај кисеоник не би имао где да се утроши, његов ниво постао би неприхватљиво висок. Дакле, није увек проблем мањак, проблем је и вишак, што смо ми у просвети и те како осетили.

IFL Science: Why You Shouldn’t Get Too Excited About The Mars One Mission (25.2.2015)

Дакле, од колонизације Марса нема ништа док се ови и други проблеми наведени у тексту не реше, али ипак можемо да уживамо у призорима са ове планете, али и другим фотографијама у галерији на следећем линку:

Popular Science: Blue Spots On Mars, Tiny Frogs, And Other Amazing Images Of The Week (5.6.2015)

На слово, на слово, рецимо П: полутка, петице, печурке и све добре ствари

_nmhw39xaWw1u8pcxqo1_500 (Small)Да једном почнемо и добрим вестима, јер су добре ствари у питању:

Зрењанински портал: У Музеју: Све добре ствари (30.8.2015)

Министар просвете, Срђан Вербић, одлучио се за тактику познату као – „имам једну добру и једну лошу вест“:

Зелена учионица: Вербић за Тањуг: Прво повећање плата, а онда отпуштања (31.8.2015) & 15.000 наставника с непотпуном нормом, недостаје стручан кадар (30.8.2015)

А ево шта на ову и друге теме имају да кажу синдикати:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Канал 9, отворени екран (31.8.2015) & Форум београдских гимназија: Почиње попуна радних места (31.8.2015)

_mkr4xyMmKb1s44tqto1_400Иако често цитирамо и министра и представнике министарства, али и синдикате, уредник босанског недељника „Ново вријеме“ сматра да покретачку просветну снагу не представљају ни једни ни други, већ наставници.

Ново вријеме: Орхан Хаџагић, гл. и одг. уредник: Ако не може ратом, може петицама (28.8.2015)

Сличан став, али овог пута за наше прилике, можете прочитати и у следећем тексту:

Истиномер: Има ли просвете након полутке (29.8.2015)

Има ли живота након смрти, не знамо, баш као што не знамо ни да ли има живота ван наше планете. jupiter (Small)О томе се, за сада, тек спекулише, а Пенелопа (Penelope Boston) нам даје своје виђење ванземаљаца по узору на облике живота који се јављају у екстремним условима на Земљи.

National Geographic: Life Beyond Earth, Part 4: Penelope Boston

Уколико вам се допало Пенелопино предавање, на сајту „Националне географије“ можете пронаћи и претходна три дела. Ми смо на том сајту пронашли причу о фасцинантном океанском живљу које светлуца.

National Geographic: David Gruber: Seeing the Ocean in Neon (24.10.2014)

_nktexpRtJw1up5nl5o1_400Међутим, да није злато све што сија потврђује и следећи текст:

Блиц: Светлуцава опасност – За ове невероватне призоре крив је један сићушни организам (23.1.2015)

Сићушни организми криви су за свашта нешто лоше. За вирусе нисмо сигурни да ли су организми, али сигурно јесу сићушни и сигурно нам праве много неприлика. Следи прича о њима:

IFL Science: Viruses Are Highly Evolved Infectious Agents – Perfect To Go After Cancer (10.6.2015)

Вирус који је један од најпроблематичнијих, ХИВ, можда ће ускоро бити много мање опасан. _nctajsLdvC1sh5fa9o1_1280 (Small)Наиме, истраживачи са разних страна, почетком ове године, јавили су да су пронашли протеин (и назвали га eCD4-IG) који блокира оба целуларна рецептора на који се ХИВ качи и тако напада ћелије. Према речима доктора Мајкла (Michael Farzan) са једног од Универзитета у Калифорнији, овај молекул је 100% ефикасан.

Fox news: Molecule shows ability to block HIV (18.2.2015)

Они који су већ оболели од сиде, а живе у јужном делу Калифорније, у опасности су и то од гљивице Cryptococcus gattii која живи на дрвећу. Она изазива инфекцију плућа и мозга и одговорна је за чак трећину смртних случајева оболелих од сиде у том региону. Занимљиво је (и страшно) да је ово откривено тако што је тринаестогодишња девојчица сакупљала узорке из земљишта и са дрвећа за свој школски научни пројекат у околини Лос Анђелеса, те се инфицирала.

Phys.org: Fungus deadly to AIDS patients found to grow on trees (21.8.2014)

_825078737572453_7476916257876658107_nТо што су опасне није спречило седамдесетогодишњег Родама (Rodham E. Tulloss) из Роузвелта да их сакупља. Заправо, он се специјализовао, да тако кажемо, за род Amanita (чији су неки представници веома отровни за нас) и направио тзв. аманитаријум у његовој гаражи. Међутим, та гаража садржи много више врста него било који универзитет или музеј у Америци. Број им се не зна, али Родам верује да их има око 6000, од којих су неке толико ретке да су виђене тек пар пута у последњих 50 година.

Scientific American: The Mushroom Man (18.11.2014)

И ми имамо за вас једну прелепу збирку печурака. Уживајте.

Блог – Откачена планета: 25 задивљујућих фотографија ретких печурака (5.10.2014)

tumblr_nhqdrgkX1q1tv8y6po1_500

Увод у лекцију 5. део

_807102452731228_7664219127793409659_n (Small)И врапци на грани нас највише критикују због дугих распуста. Почињемо текстом управо о томе:

Ученици.инфо: Благо учитељима, они имају три мјесеца ферја! (30.6.2015)

Па био би ред да Биолошки блог оде на „ферје“. 🙂 Данас завршавамо са радом, а и са темом о добром уводу за час. 🙂

29. Трка испред табле.

Ово је веома занимљива идеја. Ђаци у одељењу поделе се у две групе и свака направи ред – ђак иза ђака. Када им саопштите тему, задатак им је да напишу реч која је у вези са њом. Када један ученик напише, он додаје креду или фломастер (зависи на каквој табли пишу) ономе иза себе и трчи на крај реда. Време им је ограничено и сваки ред се труди да напише што више речи. На крају се сабирају бодови, са тим да она реч коју други ред није написао носи више поена.

tumblr_nhqn2ixICD1rtynt1o1_1280 (Small)

Када бисмо ђацима задали тему – гени, сигурно не бисмо очекивали да асоцијација буде „Супермен“. Па, ипак, аутор следећег чланка и те како доводи у везу ова два појма. Супермен у овом случају је један протеин кога су назвали Dicer (што би у преводу била коцкица за коцкарске игре). Он има улогу у селективном ућуткивању гена у процесу познатом као РНК уплитање. Суштина је да овај протеин ослобађа транскрипциону машинерију од ДНК, тако да репликација може да се одвија. Зашто је то толико важно да је овај протеин добио овакав надимак, прочитајте у чланку:

Рhys.org: How a molecular Superman protects the genome from damage (16.10.2014)

30. Ученици категоризују речи.

Coral_Reef_Layers-ecosystem-spanish (Small)Наставник напише на табли неколико речи које су у вези са темом, а ђаци треба да их поделе у три категорије које сами осмисле. Овај задатак није баш једноставан, јер најпре треба да смисле критеријум према коме ће их поделити, а потом и да то учине. Ипак, за наставу биологије и те како има смисла, с обзиром да је добар део нашег програма – систематика. Вазда сврставамо жива бића у неке групе, а понекад чак и у ванземаљце. 🙂

Животиње.рс: У Сингапуру пронађен „ванземаљац“ из дубина (26.10.2014)

А што се правих ванземаљаца тиче,не прекидамо да их тражимо. Унутар Сунчевог система добар кандидат за живот је Титан, Сатурнов сателит. Међутим, живот који би се тамо појавио (ако већ није) знатно би се разликовао од овог који ми познајемо и базирао би се не на кисеонику, већ метану, односно оном што је доступно. a8WZ6RY_700b (Small)Ћелије Титана имале би мембрану од једињења азота и такве би биле способне да поднесу температуре које тамо владају, а износе 292 степена Целзијусова испод нуле.

Рhys.org: Life ‘not as we know it’ possible on Saturn’s moon Titan (27.2.2015)

Трагамо ми и ван Сунчевог система, али научници тврде да у око 100.000 галаксија које су прегледали нема очигледних знакова напредних цивилизација.

Рhys.org: Search for advanced civilizations beyond Earth finds nothing obvious in 100,000 galaxies (14.4.2015)

31. Оловка пише срцем.

Ђаци могу да пробају сами да дефинишу наслов неке теме. Верујемо да бисмо ту наишли на све и свашта, посебно ако је назив реч која је деци непозната. Ево једне сјајне презентације која објашњава реч коју наши ђаци морају да савладају, а није да им је баш позната:

11124719_667871316677235_3218843359009286565_nБило би идеално када бисмо имали икаквог начина да им прикажемо како ензими заиста делују на хемијске реакције. Рад у лабораторији није ексклузивно право хемичара, али проблем и њима и нама биолозима је недостатак средстава за такав рад у школи. Ипак имамо какво-такво решење. Отворен је конкурс за школе широм света да учествују у нечему што се зове онлајн лабораторија, односно Go-Lab, пројекту који подржава ЕУ. Уколико нам апликација прође, добијамо адекватну обуку и могућност да учествујемо у пројекту са својим ђацима.

Global online science labs: Open Call for Schools

А ево и једне лабораторијске вежбе која је и практична, мада не смемо да гарантујемо и да је поуздана. 🙂

Фемина: Сазнајте да ли имате кандиду. Кућни тест за кандиду. (14.7.2014)

32. Ученици састављају реченицу.

loveНа неколико стикера напишите на сваком по једну реч и дајте задатак ђацима да у групама саставе реченицу. У следећем чланку, који је намењен млађим разредима, састављају се, ипак, речи:

Блог – Испеци па реци деци: Речи слагалице (5.10.2014)

33. Пронађите уљеза.

Ученицима се зада неколико речи и треба да одреде која од њих не припада групи и зашто не припада. Рецимо: зец, пчела, лисица и скакавац. Погађате, уљез је лисица јер је једина месојед. Црвена лисица из Сијера Неваде је једна од најређих животиња на свету, такође. Довољно говори податак да је у фебруару ове године први пут снимљена фотоапаратом у калифорнијском националном парку након читавог века како је нико није видео:

National geographic: Extremely Rare Fox Seen in Yosemite—First Time in 100 Years (3.2.2015)

anigif_enhanced-buzz-14153-1402674170-10

34. Задавање загонетке.

Колико смо разумели ово није баш загонетка у правом смислу те речи. Аутор чланка више је мислио на неко проблемско питање. Ми не знамо да ли је следеће питање проблемско, али јесте занимљиво: како се „сабља“ рибе сабљарке не поломи? okomojezutoПитање је заправо занимљиво због тога што знамо да сабљу чини кост која је наставак горње вилице, а сабљарка не поседује нити ћелије које апсорбују поломљену кост, нити ћелије које стварају нове, здраве ћелије кости, као што их имају сисари и који уз ова два типа ћелија санирају преломе. Па како онда? Одговара следећи текст:

National geographic: Why a Swordfish’s Sword Doesn’t Break (20.10.2014)

35. И…

…аутор текста нас је позвао да и сами осмислимо начине за успешан почетак часа. Ми можемо да обећамо да ћемо бити ту када започне нова школска година, па и мало пре тога, а до тада желимо вам леп одмор где год били овог лета. Поздрав од ауторског тима Биолошког блога!

Рад са великим идејама

_880378845367766_8563149200232091707_nТридесетог јуна, најављују поједини медији, биће дан који ће бити мучан појединим компанијама:

Блиц: Спремите се – 30. јун је дан који ће загорчати живот многим интернет компанијама (20.5.2015)

То је за недељу дана, а данас је Дан специјалног резервата природе „Окањ бара“…

Фејсбук фотографије – Дззс Окањ-Елемир: Због прелепе природе и зеленог стања ми славимо дан мога постојања (22.5.2015)

…и  Међународни дан биодиверзитета. Пошто се за празнике нешто поклања, ми вама поклањамо књигу „Рад са великим идејама научног образовања“.

_nim98iCiYL1qfaspko1_500 (Small)Пре пет година, 2010, публиковали смо „Принципе и велике идеје научног образовања“ с циљем да покажемо да би научно образовање требало ђацима да омогући развој релативно малог броја великих идеја из науке и о науци. Њихова примена је посматрана кроз неке догађаје у образовању и свакодневном животу. Одговори корисника из многих земаља потврдили су да је избор идеја релевантан, па се чак и у реформи неких националних курикулумима манифестовао њихов утицај.

Потенцијална корист од продубљенијег начина учења, радије него некоординисана уопштеност, ипак зависи од промена у начину рада у учионици. Зато овом публикацијом, приказујући даљи рад исте интернационалне групе научника и едукатора у науци, указујемо на оно што би требало бити укључено при раду ка великим идејама. Разматран је приказ великих идеја, импликације на садржај курикулума, педагогију, формативно и сумативно процењивање, као и професионално усавршавање наставника и евалуацију подучавања.

Ево и линка са ког можете преузети књигу:

Вин Харлен и група аутора (2015): „Рад са великим идејама научног образовања“. Научни образовни програм (Science Education Programme). Италија.

_880378805367770_6731759385523617817_nМи немамо да вам понудимо неку своју књигу (мада никад се не зна шта ће бити у будућности), али веома успешно пишемо блог. 🙂 Додуше, блог се може писати и неуспешно.

Adriahost.rs: Блогерске грешке које троше време свима & Креативно писање: Kако направити лош блог? (8.11.2014)

За оне који дају предност Фејсбуку у односу на блог да знају да је осмишљена апликација која вам бира сродну душу. 🙂

Vonvon: Who is my real soulmate?

Жене које би желеле да буду маме, у будућности можда неће морати ни да бирају сродне душе, ако то не желе. Једна француска компанија тврди да је успела да произведе, у лабораторијским условима, функционалне сперматозоиде. Овај рад није објављен ни у једном научном часопису, што, јасно, побуђује сумње научне заједнице, али је јасан и мотив дотичне компаније да свој патент заштити. О самом механизму како су научници запослени у компанији успели то што тврде мало се зна, осим да је коришћено ткиво из тестиса које садржи само незреле ћелије, тзв. сперматогоније, а које настају из матичних ћелија.

IFL Science: Scientists Claim They Have Created Sperm In The Lab For The First Time (12.5.2015)

хепићелијеМожда ће свака врста ћелија и свако ткиво или чак орган моћи да се добије од новооткривених матичних ћелија. Оне припадају типу плурипотентних ћелија, али се разликују од других таквих по механизмима метаболизма и експресији гена. Ове амебоидне ћелије су занимљиве по томе што неће да се „приме“ ако се убризгају у било које место у телу, али ако се место погоди, дају одличне резултате. За рад у лабораторији су Богом дане; ефикасно се клонирају, лако се одржавају у култури ћелија и такође лако генетички модификују. Научници већ имају идеја шта би са њима. 🙂

IFL Science: New Type Of Stem Cell Discovered (11.5.2015)

horse-l (Small)Некада се дешава да поједине животиње изгубе делове тела и тада у помоћ ускачу активисти организација за заштиту животиња. Ти делови се не надокнађују уз помоћ матичних ћелија, већ је технологија значајно мање софистицирана, али ефикасна. Погледајте:

IFL Science: Injured Sea Turtle Gets A 3D-Printed Jaw (18.5.2015) & LADTV: Eagle Was Tragically Shot in The Face, 3D Printing Saved Her Life (18.5.2015)

Наравно, таквих интервенција би било мање када би било мање и лова. Такође би и мањи број врста био угрожен када се не би дешавао лов на њих. _nfcpjtw2eJ1rrs4uno3_400Зато је приличан број авио-компанија одлучио да више не дозвољава транспорт трофеја које чине убијене јединке угрожених врста животиња:

True activist: Multiple Airlines Will Now Refuse To Ship Hunting Trophies! (15.5.2015)

Дакле, немојте на пут авионом носити бунде и сличне рукотворине ако припадају којој угроженој врсти, а ако пожелите да се возите свемирским бродом, ствари постају још компликованије:

b92: Девет недеља наопачке: Да ли бисте пристали на овај експеримент? (14.5.2015)

Овај експеримент се, дакле, ради како би се видео утицај свемирских путовања на људско тело. Нека истраживања су показала како би путовање на Марс утицало на људски мозак. Да би то открили, научници су „бомбардовали“ мишеве честицама налик на оне нађене у космичком зрачењу. _nlkx3vsXAP1qlq9poo8_r1_400 (Small)И резултати нису добри; под утицајем таквог зрачења, губи се способност решавања проблема.

IFL Science: Study Reveals How Traveling To Mars Could Damage Astronaut’s Brains (2.5.2015)

То нас неће спречити да отпутујемо још даље од Марса, до самих граница Сунчевог система. Где се оне налазе, одговара чланак који смо изабрали за крај:

Сuriosity: Where Does the Solar System End?

А крај нашег Биолошког блога за ову школску годину биће тамо негде средином јула. 🙂

У сусрет такмичењу и глобалним променама

Са новосадског ПМФ-а, тачније Департмана за биологију и екологију, пристигле су нам још неке информације важне за сам финиш такмичења:

Информације за републичко такмичење из биологије 2015.

_10155535783340284_6942333697987244246_nА бићемо ускоро и у финишу школске године – најпре осмаци, па и сви остали – а то значи и закључивање оцена.

Блог – Клотфркет: У сусрет закључивању оцена (15.5.2015)

Наши осмаци треба да одлуче коју ће средњу школу уписати, а после тога, ко зна, можда се неко одлучи и за биологију. „Ја сам дипломирани молекуларни биолог и физиолог. Много дуго тражим посао. До сада сам само волонтирала и то у Институту за кукуруз. И то је то. Послала сам око 100 пријава за посао. Не само да ме нико није запослио, већ ме ниједном нису позвали ни на разговор. У Националној служби за запошљавање су ми предложили да се преквалификујем у пица мајстора. Очајна сам, па ћу на крају пристати и на то.“

Најстудент.ком: Факултет у ђубре: НСЗ даје срамотан савет незапосленима са дипломом (15.5.2015) & Блиц: Ево зашто образовани беже из Србије – Баците дипломе, траже се пица-мајстори (15.5.2015)

22385_952546581468425_2059949677090172617_nМожда уопште не би било лоше да се као обавезни предмет на Биолошком факултету уведе и домаћинство. Ем нам значи као изборни предмет у школама, ем младима који се одлуче на живот у Србији значи приликом запослења. Ето нама идеје за будућност, која ће тако бити светла. Додуше, еколози то исто не могу да тврде. Нека истраживања показала су да је у претходној деценији ниво мора растао спорије него у деценији пре тога. И то би била сјајна вест, да је истинита. Наиме, са Универзитета у Тасманији стигао је извештај да је отапање леда са западног Антарктика и Гренланда значајно допринео повећању нивоа мора. Како то да онда нисмо приметили? Па, зато што сателитска мерења нису узела у обзир тзв. вертикална померања копна.

IFL Science: Sea Level Rise Is Accelerating Globally (13.5.2015)

Ето, некада су и научници у заблуди што се глобалног загревања тиче, а о ненаучној јавности тек да не говоримо. Следећи филм разоткрива чак 13 погрешно усвојених веровања о томе:

Људи имају погрешна уверења у вези са свим и свачим и веома је тешко указати на све њих. Па, ипак, трудимо се. Ево и погрешних веровања у вези са кућним љубимцима:

Сuriosity.com: Мisconceptions about pets (21.11.2014)

$1414592961vЈош мало о кућним љубимцима, конкретније псима:

Животиње.рс: Откривамо: Ове ствари пси једноставно не воле! (22.9.2014)

А ако ви желите да заволите неког, односно да се заљубите у неку особу, те она у вас, то уопште није тако компликовано као што се чини. Психолог Артур (Arthur Aron) успео је да то уради, односно да наведе двоје да се страсно заљубе и то на следећи начин: ушли су у лабораторију на различите улазе (што значи да се нису познавали), сели једно наспрам другог и одговарали на веома интимна питања. Након тога гледали су се у очи нетремице тачно четири минута. Шест месеци касније, ово двоје су се венчали и позвали све запослене у лабораторији на свадбу. 🙂

The New York Times: To Fall in Love With Anyone, Do This (9.1.2015)

За заљубљивање је потребно око четири минуте, а за одређене високотехнолошке изуме сигурно много, много више времена. Па ипак, аутор следећег текста тврди, макар 15 таквих биће готови за наших живота:

Science dump: 15 Futuristic technologies you’ll see in your lifetime (11.5.2015)

Једна од њих је робот у облику јегуље који ће истраживати океан на Европи, Јупитеровом сателиту, који има све шансе да садржи, ако не живот, а оно значајне супстанце од којих је живот сачињен:

IFL Science: Fishy Robot Designed To Dunk Into Europa’s Oceans (14.5.2015)

81st-anniversary-of-the-loch-ness-monsters-most-famous-photograph-4847834381680640-hp

Најбољи кандидат за домаћина ванземаљског живота изгледа да је ипак Сатурнов сателит Енкелад. Иако је тамо веома хладно (-180 °C) и иако је прекривен ледом дебелим читавих 30-40 км, изгледа да испод њега постоји вода, али и хидротермални извори. Научници су то закључили на основу „млазница“ уочених на јужном полу. Такође су закључили да је вода прилично базна (pH 12), што би одговарало веома концетрованом раствору амонијака. Таквих вода има у Калифорнији (језеро Моно) које заправо јесу насељене посебним врстама рачића и алги. Па, што их не би било и на Енкеладу?

IFL Science: Saturn’s Moon Enceladus Could Be Suitable For Primitive Life (13.5.2015)

И док трагамо за животом у немогућим свемирским условима, уопште не поштујемо овај на нашој планети. Србија је, нажалост, пример тога.

Блиц: Узнемирујући призор – Остаци угинулих животиња труну на планини Жељин (13.5.2015)

Ипак, није баш истина да младе генерације не поштују ништа (и никог). Они су верни поштоваоци електронске музике, па због тога једна необична вест за крај:

Блиц: Британија: Матуранти могу да полажу предмет из ди-џејинга (16.5.2015)

_mor2myuUbP1sqfs6oo1_500

Још мало помоћи за такмичаре

Још мало помоћи за будуће такмичаре из биологије. Најпре једна презентација која приказује различите микроскопске препарате, а што ће значити седмацима. Ауторке су зрењанинске наставнице Јасна Красић и Бојана Молнар:

А за средњошколце, следи објашњење издвајања пигмента, а које је приредила колегиница Данијела Илић:

Биљни материјал исецкати и прелити малом количином 96% етил-алкохола у тарионику. 11222419_681114478701962_1191135906780960651_n (Small)Додати мало кварцног песка и тучком гњечити додајући постепено по два до три мл етил-алкохола док се не добије хомоген екстракт. Пигменти су у алкохолу. Екстракт пропустити кроз филтер папир. Папир обложити етил-алкохолом. У раствору се налази смеса хлорофила и каротеноида; даље раздвајање у епрувети додавањем петролетра. Створиће се два слоја. Алкохол је тежи и у њему је ксантофил, жуто-наранџасте боје. Бензин је лакши и у њему је хлорофил и каротен. Овај слој је зелене боје. Да би боље раздвојили слојеве додати у епрувету неколико милилитара воде и промућкати. Два слоја добијемо: жуто-наранџасти доњи и горњи зелени. Затим додати КОН, пар зрнаца чврстог и промућкати. Алкохолни раствор КОН врши сапонификацију хлорофила и добијају се К хлорофилиди. Ова једињења растворљива су у алкохолу више него у петрол етру и прелазе у доњи слој. У горњем остаје каротен, а у доњем ксантофил и оба хлорофила. Слојеви се добро одвајају ако се дода неколико мл воде и промућка.

tumblr_nfylv9G2Nh1qaityko4_1280 (Small)

Алкохол је у овој вежби растварач без кога се не може. 🙂 Заправо, много је важнији него што мислимо, а леп текст о њему који вреди превести одабрали смо за почетак:

Scientific American: Alcohol: An Astonishing Molecule (27.3.2015)

10460348_10206509006143476_8971615180640476134_n (Small)Алкохол није ексклузива наше планете. Милијарде литара алкохола формирају масивне облаке у зони формирања звезда негде у средини Млечног пута. Наравно, то није једина фантастична ствар пронађена у свемиру. Следећи чланак их презентује чак 25:

Сuriosity.com: 25 Amazing Things Found In Space That Resemble Things Found On Earth (15.12.2014)

Да ли су пронађени и ванземаљци? Па, док је једноћелијски живот не само могућ, већ вероватно и чест на другим планетама, астробиолози из Пенсилваније закључили су да у 100000 најближих већих галаксија нема очигледних знакова присуства високо технолошко развијених ванземаљских цивилизација.

Scientific American: Alien Supercivilizations Absent from 100,000 Nearby Galaxies (17.4.2015)

Ипак, наде има, јер свемир је заиста повелик, што сјајно дочарава следећи чланак:

Балкан прес: Јесмо ли сами? 26 фотографија које ће вам одувати мозак! (април 2015)

Ипак немојте да дозволите да вам те фотографије одувају мозак – веома нам је потребан. Као и сваки његов део. Када је извесни Хенри (Henry Molaison) поломио лобању, преживео је, али су почела помрачења свести и напади. _608610059244096_8256749407218876316_nКако би га излечио, др Вилијам (William Skoville) уклонио му је хипокампус. Напади су нестали, али са њима и дугорочна меморија. Следи прича о томе:

Science dump: What happens when you remove the hippocampus? (20.9.2014)

У хипокампусу се изгледа налази и „мапа“ која нам помаже да се оријентишемо у простору, односно да пронађемо увек прави пут да се вратимо кући. 🙂 То је откривено још касних седамдесетих, а шта је новије откривено у вези са тим, прочитајте:

IFL Science: Found: The Missing Part Of Brain’s ‘Internal Compass’ (5.1.2015)

То је мапа у глави, а следи прича о можданој мапи, коју сачињава сплет неурона. Ми наше ђаке учимо да нервно ткиво сачињава два типа ћелија: неурони и глија. NCНо, не лези враже, научници су новим техникама међу неуронима пронашли чак 47 подврста и једна је скорије откривена у Шведској, а која се налази на самој површини коре, те шест различитих типова олигодендроцита (то су оне што формирају мијелински онотач око аксона).

IFL Science: New Brain Map Reveals Unknown Cell Types (21.2.2015)

Постоје и мапе ума, али то је већ нешто сасвим друго. 🙂

Детињарије: Шта су мапе ума и како могу детету помоћи у учењу? (1.11.2014)

One_WorldИ да ствари још више закомпликујемо, постоје и мапе географске, које уопште не дају праву слику, тврди следећи чланак.

Вести.нет: Мапа света коју сви знате је потпуно лажна! Ево како планета заиста изгледа! (19.3.2015)

А да би нам планета изгледала добро, морамо да се бринемо о њој, а ми наставници и да образујемо ђаке да тако чине. Зато вам за крај представљамо часопис који је намењен најмлађима и који има за циљ да им развије еколошку свест:

Еколошки покрет Београда: Еколарац – Прве дечје еколошке новине

Спас за све нас

mak (Small)Сутра је годишњица од рођења нашег познатог ботаничара, Јоце Панчића.

Дан по дан: Јосиф Панчић (17.4.2015)

Јоцино је име свакако једно од нама биолозима најзначајнијих из прошлости, а једно име које је, између осталих, обележило данашњицу, изгледа да је Џон Незбит. Можда нама и није, али Универзитету Мегатренд свакако јесте:

b92: Крај Мегатренда, сад је Џон Незбит (16.4.2015)

UctBAjK (Small)Још један знаменити Американац је астрофизичар Нил Деграс Тајсон. На питање да ли нас наука може спасити, одговорио је:

Не знам да ли нас наука може спасити. Оно што знам је да нас одсуство науке може убити. Уколико погледате око нас и свуда у свету колико нам је живот бољи у односу на некад, то је у потпуности заслуга напретка науке и технологије.

Погледајте још шта је овај уман човек рекао о томе зашто је важно заинтересовати одрасле особе за науку и шта би он поручио људима у будућности који ће да лете у свемир:

National geographic: Why I Want You to Seek the Inner Geek (16.10.2014)

10547598_928697543827397_2188276784803034022_nНаместо људи, по свемиру базају разне (аутоматизоване) летелице, попут „Радозналог ровера“ (Curiosity rover) који већ неко време испитује Марс још од 6. августа 2012. И вест је да је пронашао доказ да воде на Марсу има и да кружи, као што то чини и ова наша.

IFL Science: Curiosity Rover Finds Evidence Of Liquid Water On Mars (14.4.2015)

Ипак, сувише је хладно за развој микроорганизама, сматрају научници. У овоземаљским водама живом свету не смета толико хладноћа, колико сметамо ми, људи. Врста слатководног делфина из Лаоса, Orcaella brevirostris, најсроднија оркама, због загађења, лова и случајног страдања услед ударца чамцима, свела се на свега пет јединки.

IFL Science: There Are Now Just Five Lao River Dolphins Left (14.4.2015)

Са друге стране, конкретније у водама око Антарктика, научници су изгледа пронашли нову врсту кита. Зашто изгледа? Зато што га никада нису видели, али су зато детектовали сасвим нов, јединствен сигнал ехолокације.

IFL Science: New Whale Species Possibly Discovered Near Antarctica (14.4.2015)

_lx95j0O9VD1r4t9h1o1_500Птице можете такође детектовати према звуку и према њима самима. И слици и прилици. И то 9. маја.

Facebook event: Global Big Day – 9 May 2015

То је, дакле, 9. маја, а ког датума ће бити потписан ПКУ? То не можемо да вам кажемо, али оно што поуздано знамо је да два синдиката поменути документ јесу потписала. Ево како за сада синдикати то виде:

Зелена учионица: Након потписаног споразумаO штрајку просветних радникаСРПС: План наставка штрајка (15.4.2015)

Између синдиката и министарства покушава се да се пронађе некакво решење, те договор – можда сутра, можда мало, можда и једно и друго, ко ће више знати. 🙂 Углавном, договори би морали што пре да уроде плодом, јер нам наилазе и завршни испити малих матураната.

Нови магазин: СРПС: Одбијање од плате штети преговорима (16.4.2015) & РТВ: Просвета и Министарство: Договор можда сутра? (16.4.2015) & Вечерње новости: Просветари одбијају дежурство на матурском (16.4.2015)

Да ли је наставницима доста штрајка? То је питање на које наше колеге могу да одговоре, а вести које нам стижу је да је америчким колегама доста њима наметнутог система у јавним школама. Следећи текст је занимљив по много чему. У самом уводу аутор каже како су тамошњи наставници схватили да је све у бројкама. Другим речима, уколико су сви јединствени у томе да презентују оно што их тишти, без обзира на државу САД у којој су, власт неће моћи да упре прстом у пар појединаца који „праве проблеме“. Зато су искористили друштвене мреже, попут Фејсбука и Твитера како би се умрежили и организовали. Против чега се амерички наставници буне?

01_MM8398_150221_01231c-990x450 (Small)

Много тога. Рецимо, доста им је „тестирања, сценарија за час, лажних курикулума и гужви у учионицама“ (нејасно је шта „лажни курикулум“ заиста значи, али претпостављамо да и они имају проблема са наставним планом и програмом, као и ми), доста им је стереотипног виђења да су њихови ђаци неспособни и некомпетентни и да не могу да успеју у јавним школама и доста им је што их просветне власти малтретирају тиме што непрекидно понављају како су они лоши наставници и да су зато њихови ђаци неуспешни.

Huffington post: Teachers Have Had Enough! (13.4.2015)

_956877887670865_5863643515253767995_nКо би рекао да хиперразвијена Америка има проблеме истоветне нашим? За Словенију већ можемо рећи да је заиста испред:

Блиц – Жена: Поражавујеће за нас: Овако изгледа једна обична школа у Словенији (26.3.2015)

Ако бисмо питали Бобу Недић, наша школа би била не напредна, већ најбоља.

Блог – Клотфркет: Волела бих да је моје дете ишло у овакву школу (31.3.2015)

Заиста је маштала. 🙂 Таман је време за филмић који гласи: „Зашто да сањате и радите у учионици?“

Ипак, реалност је сасвим другачија и Боба пише о неким проблемима.

Блог – Клотфркет: Школујмо ђаке за непостојећу привреду! (14.4.2015)

Зато ми постојимо за вас. Читајте нас и даље. 🙂

Зомбификација

_990486194305725_4971718947980160881_nПочињемо једним конкурсом који је намењен искључиво – директорима, а има за циљ да им прикаже шта пројекат „Scientix“ може да понуди наставницима наука, техничког и математике, па тиме и самој школи.

Scientix: Sixth Science Projects Workshop in the Future Classroom Lab (до 13.4.2015)

Ми знамо да директори школа уопште не морају бити наставници ових предмета, али очигледно морају да се разумеју помало и у то. Макар да препознају начине како да се та настава унапреди. Ето једне компетенције директорске, а следи списак таквих код наших ђака (односно оних које бисмо волели да стекну):

Педагошко друштво информатичара Србије: 8 вештина које би студенти/ученици требало да поседују (8.4.2015)

_10204575099729007_6764769629379118799_nДанас су ђацима потребне компетенције, а некад, биле су им довољне неке ситнице. 🙂

Домино магазин: 20 доказа да си ишао у школу у неко лепше време (7.4.2015)

То је била прошлост, а ево је будућност, онако како је види шведски дигитални уметник Ерик (Erik Wernquist). Иако изгледа фантастично, његов кратки филм заснован је на научним идејама како ће човечанство проводити своје време на другим планетама Сунчевог система. Сви пејзажи који се виде у филму су узети са правих фотографија и мапа:

IFL Science: Stunning Short Film „Wanderers“ Brings Carl Sagan’s Words Back To Life (1.12.2014)

И још један филм о томе којих су то десет питања на која нас одговор толико може застрашити да је боље да га не чујемо:

Прво питање је да ли можемо да постанемо зомби? Ми не можемо, с обзиром да вуду ритуали нису карактеристични за подручје Србије, али поједине животиње могу. Наиме, постоје паразити који „зомбификују“ свог домаћина, односно терају га да ради управо оно што они желе. У кишним тропским шумама, гљиве из рода Ophiocordyceps паразитирају на различитим инсектима. Једна од њих напада мраве и тера их да траже идеално место за раст гљивице. Када га нађу, гљива их убије и њено плодоносно тело тријумфално израсте из главе несрећне животиње. Следи прича о овим гљивицама, али и другим паразитима који манипулишу својим домаћинима.

IFL Science: Meet The Parasites That Turn Their Hosts Into Zombies (31.10.2014)

маскинапропланкуОсa, које je познатa по својој паразитској младости, ово ради бубамари како би од ње начинила зомби телохранитеља за своје младунце, односно ларве. И при томе користи – вирусе.

National geographic: Wasp Zombifies Ladybugs Using Virus as Bio-Weapon—a First (9.4.2015)

Док смо у свету инсеката, треба да погледате видео како мрави једу угинулог гекона. Иако звучи морбидно, заиста је сјајан снимак:

Viral nova.com: What Happens When You Reverse This Video Of Ants Is Actually Pretty Amazing. Wow. (29.5.2014)

Од мрава можемо да научимо како треба да изгледа филтер за спам поруке на нашим мејловима. Дебора (Deborah M. Gordon), професорка биологије на Станфорду, проучавала је како мрави штите колонију и уочила да то чине слично нашем имуном систему. Имуне ћелије кичмењака препознају патогене уз помоћ молекула на површини мембране. Ови молекули су веома специфични и могу да детектују тек једног до два патогена. За ћелију би било непрактично да носи молекуле за све могуће патогене, па зато најчешће носи опрему за тек једног патогена. То значи да све остале неће препознати, али систем то не брине; препознаће га нека друга, која носи другачији „терет“.

гвиреСлично је и са мравима, који се иначе ослањају на чуло мириса. За једног мрава немогуће је да познаје све уљезе, тј. да је некад у животу осетио мирис сваке врсте која би могла да угрози мравињак. Али зато неки други мрав препознаје неке друге уљезе, трећи треће и напокон, колективно, они ће моћи да уоче сваког ко је непожељан.

Деборин колега, информатичар Фернардо (Fernando Esponda) сада ради на спам филтеру који би опонашао колонију мрава и назвао га је ентернет (ент, односно ant значи мрав на енглеском) и он би требало да замени листу добрих и лоших пошиљки, коју све време одржавају имејл сервиси. Међутим, та листа, логично, мора стално да се мења, па је лака за хаковање. Ентернет би био базиран на размени уочених претњи, баш као што сваки мрав својим искуством доприноси колонији.

Рhys.org: Ants’ intruder defense strategy could lead to better email spam filters, biologist finds (2.4.2015)

handshakeДо сада смо се борили против хакера, а сада је време да мењамо страну. 🙂

Багује.ком: Како да најлакше сазнате нечију шифру? (17.1.2015)

Вратимо се мравима. Осим информатичара, они инспиришу и – астронауте. 🙂

Science dump: Astronauts mess with ants in space (1.4.2015)

_m9iswdL83U1r4zr2vo1_r2_500

Директор „Петнице“, Вигор Мајић, био је инспирисан штрајком просветара и дао је изјаву за новине која је углавном била против онога што раде наставници, а пар грубих речи упутио је и факултетима. То је, опет, инспирисало декана београдског Физичког факултета да напише одговор:

Политика: Чија је Петница (10.4.2015)

Када већ зборимо о факултетима, треба поменути да њих данас дискредитује то што поједини факултети деле докторате шаком и капом, што бисмо рекли. И то без покрића.

021.рс: Додељују докторате иако нису акредитовани за то (10.4.2015)

tumblr_nksv87AhgB1skla5oo1_500А синдикати сматрају да њих дискредитује, нико други до – сам министар.

Блиц: Синдикати: Министар Вербић минира договор (10.4.2015)

А премијер сматра да део јавних предузећа „минира“ реформе и да су њихов највећи терет ипак понели – наставници, полиција, војска и радници у државној управи.

Политика: Једни штеде, други кибицују (9.4.2015)

И ми ћемо кибицовати вести и преносити све што се дешава. 🙂

Позориште у школи

_10206508994183177_1296890581235980772_nНајпре да колегама које прослављају Ускрс по грегоријанском календару пожелимо срећу и све оно што се може пожелети, па, зашто да не, и повећање плата, 🙂 а и да искористимо прилику да предложимо једно научно, астрофизичко, галактичко фарбање јаја:

IFL Science: How To Make Galaxy Themed Easter Eggs (4.4.2015)

У огромној галаксији сигурно негде постоји живот, можда чак и ближе него што смо претпостављали.

Елементаријум – Научнопопуларни портал Центра за промоцију науке: Да ли смо ми то видели ванземаљце?

_ninn6kLpYa1r60jpeo6_250А да ли сте ви видели филм „Мајстори, мајстори“ (не у својој школи, већ на телевизији, наравно 😀 )? Новина је да ће бити и позоришне представе.

РТС: „Мајстори, мајстори“ на позоришним даскама (4.4.2015)

Милена Деполо ће адаптирати сценарио који је већ за филм написао Горан Марковић. А ко пише уџбенике, пита се Жарко Требјешанин.

Вести онлајн: Ко пише уџбенике? ЛГБТ организације или научници? (4.4.2015)

Иако изгледа, ово питање ипак није алтернативног типа, јер према нашим сазнањима, уџбенике могу да пишу и – наставници. 🙂 Немојте да вас брине што нас је Требјешанин изузео из ове делатности – много више треба да нас брине што ћемо, ако је аутор следећег текста у праву, бити изузети из платних разреда. Заправо, нећемо, али само формално.

Двоглед: Кад ће платни разреди? (4.4.2015)

_390141157799998_6405999925678778828_nДакле, нас много више треба да занима одговор на питање како, а не кад. Но, кад већ зборимо о томе кад, ево прекјуче је била годишњица позива путем мобилних телефона.

Нетокрација: Да су мобилни позиви људи, данас би имали кризу средњих година (3.4.2015)

Данас просто не можемо да замислимо да одемо негде без мобилних телефона и питање је како су се људи уопште налазили и договарали пре њих. Ипак, фиксни телефони су полако потиснути, а изгледа да ће се слично десити и са микроскопима које користимо:

Блиц: „Гугл“ мапе за људско тело: Зумирајте слике до нивоа ћелија (3.4.2015) & Science dump: Call it Google Earth for cells (2.9.2014)

cell_cartoonДејвид (David Bolinsky), који је бивши водећи медицински илустратор на Јејлу, у свега три минуте приказао је задивљујућу анимацију која дочарава дешавања у једној ћелији:

TED: Visualizing the wonder of a living cell (март 2007)

Дејвиду је било потребно три минуте да дочара дешавања у ћелији, али је Војиславу Шешељу било потребно много више да дочара дешавања у српској просвети. Сад, друго је питање да ли то дочаравање има покрића у стварности. О томе ћете одлучити ви, јер и јесте слободна воља свакога да верује у шта сматра да треба, па и у ванземаљце које смо поменули на почетку. 🙂

Шешељ је поменуо многе личности које су значајне за просвету, али је главна тема ипак био сам министар Вербић. Није поменуо и Миодрага Стојковића, који је такође министар просвете (а и куриозитет је да је Стојковић заправо генетичар, дакле, из наше струке), ваљда зато што је у сенци, па није толико видљив. 🙂 То га не спречава да каже своје мишљење за новине.

Бета: Министарство просвете крши Устав (5.4.2015)

Мишљење је дао и сам председник државе, овај пут о високом школству.

РТС: Николић: Није лако бити студент у Србији (3.4.2015)

_318655171626471_1481713325573793207_n
Кликом на слику постаће интерактивна

Верујемо да није лако, али сигурно је најтеже социјално угроженима. Зато су овакве акције више него потребне:

Дневник: Уз ручак и порција знања (4.4.2015)

А ево како Африканци решавају своје новчане проблеме:

Блиц: Истребљење – Бруталан лов на животињу чији су рогови вреднији од злата (4.4.2015)

И да чланком о носорогу и завршимо.

Тhe rain forest site: This is One Beautiful Creature! Check Out the One-Horned Rhino  (новeмбар 2014)

0000

Облак ознака