Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „астробиологија“

Танко спасавање

iconsДанас је Међународни дан хране. Пошто и просветни радници треба да прославе овај дан, стиже помоћ. 🙂

Унија синдиката просветних радника Војводине: Стиже танка повишица или једнократна помоћ (15.10.2015)

Да ли ће нас ова помоћ спасити? Наместо нас, одговара посланик на састанку Народне скупштине:

Joш један (овога пута филм) о пропасти српске просвете, рецимо непознатог аутора.

Јутјуб: О српској просвети [1. део] (14.9.2014)

eyes26Можда је боље да наместо оваквих ипак гледамо најлепше филмове. 🙂

Сity магазин: 10 визуелно најлепших филмова ове године (10.10.2015)

Следећи часопис посебно протежира један филм:

Мондо: Mарсовац: Спасилачка мисија (филмска рецензија) (10.10.2015)

Прилично је јасно да Марсовци не постоје, али око звезде назване KIC 8462852 некакав интелигентан живот би могао да се нађе. tumblr_ni4jtu5eSv1tuy5mao1_500 (Small) (Small)Астрономи су ову звезду (између осталих) пратили четири године и закључили да око ње круже небеска тела. То они виде тако што, поједностављено речено, планета из њене орбите, када се испречи између ње и нас, направи право мало помрачење. Ова помрачења трају од неколико сати до неколико дана, у зависности од орбите саме планете. И астрономи су уочили два кратка помрачења током 2009, потом једно дуже које је 2011. трајало готово недељу дана, да би 2013. била забележена читава серија значајних помрачења. То је толико неуобичајено било да су истраживачи са Јејла морали најпре да провере резултате још једном, пошто су изгледали више као грешка у мерењу. Овакав образац помрачења указивао је да око звезде кружи више неправилно обликованих објеката велике масе. Могао би бити протопланетарни диск, али  KIC 8462852 није млада звезда. Уз поменути диск морала би да постоји и прашина, која би емитовала инфрацрвено зрачење, али оно није детектовано. Па шта је у питању?

Астрономи не знају. 🙂 Оно што могу да кажу је да су ти објекти настали недавно. И наравно, имају теорије. Према најприхваћенијој, породица егзокомета пришла је сувише близу звезде и њена масивна гравитација их је исецкала на комаде, који су остали у орбити. Међутим, има их и таквих који верују да би у питању могла бити и ванземаљска технологија.

Popular science: Have we detected megastructures built by aliens around a distant star? (14.10.2015)

_mqfbc3QV7b1rq1doco4_250И није тако немогуће да заиста јесте ванземаљска технологија. У то нас уверава следећи чланак:

Блог – Свет тајни: Мислите да смо сами у свемиру? Након ових фотографија променићете мишљење! (14.10.2015)

Следећи текст има за циљ да промени мишљење женама да не носе брусхалтер. У САД 13. октобар је Национални дан без грудњака и тим поводом објављено је истраживање научника са Универзитета у Безансону. Истраживањем је било обухваћено 330 жена узраста од 18 до 35 година. Истраживање је трајало 15 година, а циљ је био да се види да ли брусхалтер доноси више користи или више штете. Утврђено је, односно није утврђено да брусхалтер на било који начин повољно утиче на груди, не дају им подршку, не делује превентивно да се временом опусте, а чак ни не смањује бол у леђима. Заправо, показано је да девојкама које нису носиле грудњак, груди су биле мање опуштене, а што се објашњава већом производњом колагена и тиме и еластичношћу.

IFL Science: Here’s Why You Shouldn’t Wear A Bra, According To Science (13.10.2015)

zVB1e-1PCS-335x200Кад већ зборимо о њима, ево два текста (један је и сликовни) о десет ствари које о грудима нисмо знали. Рецимо, у једном тексту се тврди да су еволуционисти збуњени тиме што жене имају дојке све време, јер код неких других сисара оне се појављују само онда када за њима постоји потреба. Рецимо да је ово ексклузива људске врсте.

Science dump: 10 things you didn’t know about boobs‏ (Infographic)Нello giggles: 10 things you didn’t know about boobs (17.8.2015)

Птице млечних жлезда немају уопште, али су и без њих занимљиве. А следећи текст тврди да мапирање птица може бити веома корисно за наставу наука, а ми се ту некако видимо. 🙂_908689849180431_1066656808691472837_n

Вird sleuth.org: Mapping with Birds

Са летећих прелазимо на подводне животиње. Ми смо знали да је врста велики буцањ велика риба (некако и сам јој назив указује 🙂 ), али нисмо знали да је баш толико велика. Снимљена је јединка која је достигла тежину од нешто више од две тоне! Погледајте поменути снимак на следећем линку:

IFL Science: Divers Encounter Enormous Ocean Sunfish (14.10.2015)

Слонови и када су деца, прилично су тешки. Зато је спасавање малишана који је упао у бунар негде у Индији, било толико компликовано. Овом видео-причом са срећним крајем и завршавамо за данас.

Записник са Стручног актива наставника биологије 13.10.2015.

13. октобар 2015. 18:15 Школа „Дринка Павловић“

Марина Дрндарски је поздравила присутне и најавила тачке дневног реда:

  1. Представљање еколошког пакета WWF
  2. Представљање новог сазива СБД
  3. Информације о семинарима и конференцијама
  4. Ново руководство Актива
  5. Разно

20151013_182954 (Small)

  1. Представљање еколошког пакета WWF

Соња Бађура је прво представила едукативни програм Дунавско-карпатски програм, кроз едукативни комплет везан за кампању против тровања орла белорепана. Орлови белорепани су страдали као колатерална штета при коришћењу пестицида. Биљоједи као што су ждралови, зечеви и срне су се хранили отрованим биљем, а месоједи који су се њима хранили такође су страдали. Већина тих орлова су биле одрасле птице у репродуктивној фази, тако да су истовремено страдали и њихови младунци у гнездима.

WWF је обезбедио писану припрему часа и девет активности везаних за белорепане, које ће нам бити прослеђене када буду финализоване. Представници WWF ће посећивати школе како би на лицу места добили повратне информације.

Током пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“ организује се повезивање школа и заштићених подручја Горње Подунавље, Авала, Тара, Фрушка гора и Ђердап. Укључено је 15 општина. Циљ пројекта је ширење едукативне понуде јер је установљено да многе екскурзије на ове локалитете никада не обиђу заштићена подручја.

Још једна активност WWF је изложба „Сат за нашу планету“ која путује од школе до школе. Састоји се од десет великих илустрованих паноа на посебним сталцима. WWF организује превоз паноа до школа и само је потребно да им се јави да се закажу термини гостовања.

20151013_182920 (Small)

  1. Српско биолошко друштво

Активу су се представили Ана Блечић из Девете гимназије, председница Комитета за образовање, и Душко Благојевић из ИБИСС, председник Управног одбора. Они су детаљно информисали скуп о променама у организацији СБД и преузимању истог од стране групе ентузијаста. Дошло је до промене статута, укључивања много више људи, дефинисања свих позиција и уклањања могућности заузимања вишеструких позиција. Створена су два комитета: за образовање и науку. Такође је било потребно поправити имиџ СБД после афере са плаћањем објављивања текстова у Архиву биолошких наука.

СБД је убрзо (крај маја-почетак јуна) добило задатак од Министарства образовања да се направи Појмовник биолошких наука (као што су добила и сва друга стручна друштва). Појмовник би укључивао дефиниције кључних појмова за предмете Биологија и Свет око нас, пошто неки уџбеници имају дефиниције а други имају пасусе текста без дефиниције. На сајту је направљена база за уношење појмова. Координатор ове активности је Марина Дрндарски, а у радној групи су и Зорица Лазић, Дејан Бошковић, Албина Холод.

У августу, у светлу предстојеће сече радних места, СБД је упутило Апел за очување кадровског потенцијала у настави Биологије.

СБД је већ успоставио сарадњу са Фондом за заштиту птица грабљивица и другим удружењима, и отворено је за сарадњу и са свима осталима.

Једно од питања се односило на повећање фонда часова о коме се говорило на прадавном претходном састанку СБД. Одговор је да биологија већ има највећи могући фонд часова у односу на остале науке и да су историја и географија нпр. у много лошијој ситуацији.

Уследила је дискусија о такмичењу из биологије, за које још нема конкретних информација и све је у фази планирања. Ново руководство СБД се залаже да о свему постоји јасан транспарентан став, укључујући и само постојање такмичења. Тренутно постоји иницијални одбор за активности везане за такмичење како се не би десило да се СБД повуче из такмичења а убаци нека друга заинтересована група.

20151013_182943 (Small)

Ранија пракса је била да СБД пренесе све активности на Биолошки факултет, али онда не може да организује општинска и регионална такмичења. Тога сада неће бити, зато је потребно направити организациони одбор који организује све нивое такмичења. СБД ће ургирати да школске управе својима поделе задужења ради организације и кренуће са контактирањем министарства.

Неки од проблема на које су се осврнули учесници дискусије су:

-министарство дугује новац за две године организације такмичења;

-школа која организује градско такмичење мора сама све да плати;

-слање диплома поштом је онемогућено због великог броја примерака. Прошле године су послане представнику општине али је то било незванично и могло је да дође до губљења диплома.

-било би добро сазнати како друге државе у окружењу организују такмичења па да се користе њихова добра искуства.

Дејан Бошковић ће поново направити задатке за школско такмичење, који ће бити постављени на сајт у тачно одређено време и нема никаквих померања. Сви су се сложили да је добро да питања буду јако тешка јер ће се на тај начин пробрати ученици који имају шансе да прођу на више нивое такмичења. Постоји лозинка коју не смете јавно да делите!

20151013_183753 (Small)

  1. Информације – семинари, конференције

Марина Дрндарски је презентовала своја искуства са учешћа на међународној конференцији Европске уније за геонауке (European Geosciences Union), где учествује већ две године. Следеће године тема ће бити везана за свемир и астробиологију, а раније теме су биле о минералним ресурсима и климатским променама.

На конференцији учествује око 12000 људи, потребно је послати мотивационо писмо итд. Марина ће на следећем састанку презентовати детаљну презентацију свега што је потребно за учешће.

Део овог пројекта је интернет страница Planet Press на којој се објављују најновије научне вести. Марина преводи вести на српски, а последња је била о кудравом леду који изазива једна врста гљивице.

20151013_182937 (Small)

  1. Ново руководство Актива

Марина је 8 година била председник Актива и сматра да је потребно ново руководство, нове идеје, нови елан. Дејан Бошковић остаје аутор Биолошког блога а Жељко Станимировић записничар.

За председницу Актива изабрана је Албина Холод а за потпредседницу Ивана Стаменковић. Честитамо!

  1. Разно

Најављени су Green Fest средином новембра и Фестивал науке почетком децембра.

20151013_194545 (Small)

Записничар

Жељко Станимировић

У Београду,

13. 10. 2015.

А шта бисте ви?

_ml5zq9rcRm1rlmctlo4_250Почињемо једним еколошким филмом који можете одгледати на првом линку одабраном за данас:

Facebook – Sergio Savoia: Film WWF Brasile (13.10.2008)

Филм је кратак, али лепо илуструје узрочно-последичне везе услед глобалног загревања. Ако вас је овај филм инспирисао да и сами направите један о заштити животне средине, следећи конкурс је права ствар за вас:

Green Fest: Otvoren filmski konkurs za Green Fest (za 9.10.2015)

То је било о Зеленом фестивалу, а ми настављамо у зеленом расположењу, са све зеленим биљкама.

Још једна презентација корисна за час:

И кад већ зборимо о популацији:

Блог – Природа: Угледни час „Популација-основне одлике“ (8.1.2015)

Следећи текст тврди да је популација панди у препороду. maskaraДодуше, пре неколико дана смо сазнали из поузданијег извора и новијег текста да је управо супротно, али ако је овај текст исправан, то значи да се ситуација у популацији ове угрожене врсте мења за веома кратко време (прецизније, пола године).

Блиц: Кина: Порасла популација џиновске панде (1.3.2015)

Са панди прелазимо на друге сисаре – зечеве. Септембра 26. био је њихов дан. 🙂

Блиц: Скакутаве пуфне – Ова преслатка створења улепшаће вам дан (28.9.2015)

Пошто смо вам улепшали дан, а по принципу вруће-хладно, ред је да вам га и загорчамо. А како то боље да урадимо него одлукама које нам доноси МПНТРРС? 🙂

Зелена учионица: Oзакоњена дискриминација!? (29.9.2015)

10417728_395023220656332_1290981240720598464_nИ кад већ зборимо о тој институцији, као што сви знамо, две ствари су тамо нове. Једна је сајт, а друга је помоћник министра за основце. О овој потоњој новини пише Зоран Милојевић:

Школа без зидова: Шта бисте ви урадили као помоћник министра образовања? (29.9.2015)

Ово је, очигледно, трик питање, а имамо још једно. Колико дуго бисте издржали без свемирског одела на другим планетама (Сунчевог система)?

Science dump: How long would you make it without a spacesuit, on other planets? (7.1.2015)

Нил Деграс Тајсон тврди да на Марсу не бисмо издржали ни два минута. 1470028_647768155281822_918680907_nИпак, од жеђи тамо не бисмо умрли. 🙂

NASA: NASA Confirms Evidence That Liquid Water Flows on Today’s Mars (28.9.2015) & b92: НАСА: На Марсу пронађена течна вода (28.9.2015)

Течност са којом се борила и изборила јунакиња следеће приче, малко је „јача“ од воде.

Блиц: Пре 20 година била је алкохоличарка и наркоманка. Данас трчи 130 километара недељно (28.9.2015)

И ми на недељном нивоу трчимо кроз градиво биологије, пошто га има поприлично. Но, презахтевни програми нису једина мањкавост нашег школства.

b92: „Школујемо кадар за непостојећа занимања“ (27.9.2015)

Ако кренемо о мањкавостима, отворићемо веома широку тему, а данас више немамо простора ни за неке знатно краће. Другим речима, то је то за данас. 🙂

10403658_1031437433563736_4928265020218469689_n (Small)

Центар за мозгове

Да ли вам се икад десило да вам прсти отекну толико да не можете да скинете прстење са њих? Ако је одговор да, погледајте следећи кратак видео који нас учи како да на оригиналан начин то ипак успемо да урадимо:

Ајнштајнови прстени су назив појаве која се догађа када се две црне рупе у свемиру споје. Ми не знамо да ли се то иначе дешава, али су научници направили симулацију како би то изгледало, а коју можете погледати на следећем линку:

Popular science: Big Pic: Simulated Black Hole Collision Shreds The Milky Way (4.11.2014)

_ne1lrtEWur1s6h0nxo1_1280 (Small)Но, што се свемира тиче, нас биологе много више занима има ли живота тамо. И више од тога – да ли има напредних цивилизација попут наше? Одговор је да их можда има, али да ћемо их ми тешко наћи.

Newsweek: Jednostavno objašnjenje: Snouden otkrio zašto ne čujemo vanzemaljce (20.9.2015) & IFL Science: Search For Advanced Alien Civilizations In Our Local Universe Finds Nothing (17.9.2015)

Још теже ћемо наћи начин да мотивишемо све ђаке да ураде домаћи који смо задали или макар да науче оно што смо предавали. Међутим, следећи текст нуди добар савет:

Зелена учионица: Трик који ће натерати ученике да ураде задатке код куће (6.4.2015)

Кад смо већ код домаћих:1044442_654144564613984_1539104410_n

Зелена учионица: Родитељи, не радите деци домаће задатке! (16.9.2015)

Домаћи који је урадио мали Ахмед Мухамед из Тексаса, довео је до тога да дечака ухапсе, о чему смо писали пре неки дан. Прича је добила и епилог:

b92: Дечак Ахмед напушта школу у којој је направио „бомбу“ (19.9.2015)

Дечака су били извели са лисицама на рукама, што звучи заиста застрашујуће. Ипак, у САД (демократској држави која поштује људска права), полиција повремено користи веома бруталне методе како би изашла на крај са ђацима. О томе сведочи и следећи снимак из Џорџије од прекјуче, где се види да је полицајац омамљивачем смирио двојицу дечака који су се тукли, а да их није претходно упозорио и покушао да их раздвоји.

Још један снимак и опет из иностранства, овај пут из Колумбије. Једна тамошња сеоска школа не ради, те троје деце, да би стекла неко образовање, мора да иде у другу школу и то на веома занимљив начин. 🙂

Док тумарамо по белом свету прегледајући примере лоше школске праксе, стигосмо и до Кине.

Блиц: Више од 150 ђака у Кини отровано димом са вежбе за евакуацију (20.9.2015)

Наравно, ни код нас не цветају руже, о чему сведочи и следећи текст:

Вечерње новости: Економска школа у Врању: Матуранта тукла дванаесторица! (20.9.2015)

tumblr_nqh7oxo6wm1qbtj4fo1_400

Насиље је појава са којом се све школе боре и сваки савет је добродошао, а како бисмо заштитили ђаке и пружили им безбедно окружење. Тиме се бави следећи текст и даје чак пет начина како то можемо постићи већ на самом почетку радног дана. Један од њих је да се уведе „јутарњи ритуал“ (попут нашег испијања кафе), односно активност која ће сваки дан бити иста, а која траје неколико минута (гледање неког филмића, прича о занимљивим дешавањима у науци или игре које разбуђују мозак). aamaletchrclasspaperfight-ferlazzoАутор текста тврди да се тако већ на самом почетку дана развија радозналост за оно што ће се радити, а и пробудиће се позитивне емоције које и желимо да изазовемо.

Edutopia: Creating Safe, Strength-Based Classrooms (1.9.2015)

Овај текст се више бави превенцијом (очигледно, чим активности крећу на почетку дана), што је и у реду, јер позната је изрека која каже:

Мама Савета: Боље спречити него лечити (27.3.2013)

А о томе како спречити одлив мозгова из Србије, за крај, говори министар просвете:

Блиц: Вербић: Нови центар помаже у смањењу „одлива мозгова“ (19.9.2015)

_10207777512460462_4974455820159284260_n

Петица као латица

У сваком друштву, колико год хомогено било, увек се неко издваја. Почињемо једним слатким снимком који приказује управо то:

Личност која се издвојила и оставила трага у светској историји, свакако је Никола Тесла.

Блог – Од књиге до душе: Необичне чињенице из Теслиног живота (20.5.2015)

Неке будуће Тесле имамо ми и међу нашим ђацима.

Блиц: Професори му дали четворку, а Руси медаљу (4.9.2015)

04Их, какви су тек они којима су професори дали петице? 🙂 Шалу на страну, учитељи неће давати ни четворке ни петице, макар не у првом разреду. За сада дају – цветиће.

Ало: Прваци добијају цветиће уместо петица (4.9.2015)

И док ће прваци да „гаје“ цветиће у својим свескама, има их који воле да их гаје у својим баштама. Редакција „Блица“ препоручује да наместо лепе баште ипак имате корисну:

Блиц: Гајите своје воће и поврће (10.5.2015)

С обзиром да је цела Србија у штедњи, ово би могао да буде начин да се уштеди кућни буџет, јер нећете морати свако мало на пијацу. Државни буџет, пак, штеди се највише преко просвете, здравства и културе.

Уколико сте члан Уније синдиката просветних радника Србије, а уколико сте вишак, нека права имате.

Зелена учионица: Која су права технолошких вишкова у просвети? (4.9.2015)

_n3mf5cXtx61qm8q2no2_250Други један синдикат подсећа нас на дешавања из прошлости:

Форум београдских гимназија: ФБГ 8: Штрајкачки календар (4.9.2015)

То је била прошлост, а ево приче о будућности:

Калдрмаш Крагујевац: Сања Палибрк – Да ли у Србији можете да планирате будућност? (август 2015)

Ако је судећи по Базу Олдрину, бившем астронауту, људи (и то не само из Србије) ће у будућности и то не тако далекој, живети на Марсу.

IFL Science: Buzz Aldrin Wants Us To Colonize Mars by 2039 (28.8.2015)

Међутим, то баш и није тако једноставно као што звучи и научници су представили озбиљне проблеме са којима би први становници Марса морали да се суоче. Пошто не би било могуће да благовремено добијају залихе хране са Земље, морали би да имају своје сопствене усеве. An aurora borealis seen from the International Space StationКако не би умрли од глади, ти усеви би морали бити засађени на површини која би захтевала невероватне финансијске трошкове да се уопште обезбеди. И када би у томе успели, засађене биљке би током раста производиле кисеоник, што звучи идеално у атмосфери где га иначе нема, али пошто тај кисеоник не би имао где да се утроши, његов ниво постао би неприхватљиво висок. Дакле, није увек проблем мањак, проблем је и вишак, што смо ми у просвети и те како осетили.

IFL Science: Why You Shouldn’t Get Too Excited About The Mars One Mission (25.2.2015)

Дакле, од колонизације Марса нема ништа док се ови и други проблеми наведени у тексту не реше, али ипак можемо да уживамо у призорима са ове планете, али и другим фотографијама у галерији на следећем линку:

Popular Science: Blue Spots On Mars, Tiny Frogs, And Other Amazing Images Of The Week (5.6.2015)

На слово, на слово, рецимо П: полутка, петице, печурке и све добре ствари

_nmhw39xaWw1u8pcxqo1_500 (Small)Да једном почнемо и добрим вестима, јер су добре ствари у питању:

Зрењанински портал: У Музеју: Све добре ствари (30.8.2015)

Министар просвете, Срђан Вербић, одлучио се за тактику познату као – „имам једну добру и једну лошу вест“:

Зелена учионица: Вербић за Тањуг: Прво повећање плата, а онда отпуштања (31.8.2015) & 15.000 наставника с непотпуном нормом, недостаје стручан кадар (30.8.2015)

А ево шта на ову и друге теме имају да кажу синдикати:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Канал 9, отворени екран (31.8.2015) & Форум београдских гимназија: Почиње попуна радних места (31.8.2015)

_mkr4xyMmKb1s44tqto1_400Иако често цитирамо и министра и представнике министарства, али и синдикате, уредник босанског недељника „Ново вријеме“ сматра да покретачку просветну снагу не представљају ни једни ни други, већ наставници.

Ново вријеме: Орхан Хаџагић, гл. и одг. уредник: Ако не може ратом, може петицама (28.8.2015)

Сличан став, али овог пута за наше прилике, можете прочитати и у следећем тексту:

Истиномер: Има ли просвете након полутке (29.8.2015)

Има ли живота након смрти, не знамо, баш као што не знамо ни да ли има живота ван наше планете. jupiter (Small)О томе се, за сада, тек спекулише, а Пенелопа (Penelope Boston) нам даје своје виђење ванземаљаца по узору на облике живота који се јављају у екстремним условима на Земљи.

National Geographic: Life Beyond Earth, Part 4: Penelope Boston

Уколико вам се допало Пенелопино предавање, на сајту „Националне географије“ можете пронаћи и претходна три дела. Ми смо на том сајту пронашли причу о фасцинантном океанском живљу које светлуца.

National Geographic: David Gruber: Seeing the Ocean in Neon (24.10.2014)

_nktexpRtJw1up5nl5o1_400Међутим, да није злато све што сија потврђује и следећи текст:

Блиц: Светлуцава опасност – За ове невероватне призоре крив је један сићушни организам (23.1.2015)

Сићушни организми криви су за свашта нешто лоше. За вирусе нисмо сигурни да ли су организми, али сигурно јесу сићушни и сигурно нам праве много неприлика. Следи прича о њима:

IFL Science: Viruses Are Highly Evolved Infectious Agents – Perfect To Go After Cancer (10.6.2015)

Вирус који је један од најпроблематичнијих, ХИВ, можда ће ускоро бити много мање опасан. _nctajsLdvC1sh5fa9o1_1280 (Small)Наиме, истраживачи са разних страна, почетком ове године, јавили су да су пронашли протеин (и назвали га eCD4-IG) који блокира оба целуларна рецептора на који се ХИВ качи и тако напада ћелије. Према речима доктора Мајкла (Michael Farzan) са једног од Универзитета у Калифорнији, овај молекул је 100% ефикасан.

Fox news: Molecule shows ability to block HIV (18.2.2015)

Они који су већ оболели од сиде, а живе у јужном делу Калифорније, у опасности су и то од гљивице Cryptococcus gattii која живи на дрвећу. Она изазива инфекцију плућа и мозга и одговорна је за чак трећину смртних случајева оболелих од сиде у том региону. Занимљиво је (и страшно) да је ово откривено тако што је тринаестогодишња девојчица сакупљала узорке из земљишта и са дрвећа за свој школски научни пројекат у околини Лос Анђелеса, те се инфицирала.

Phys.org: Fungus deadly to AIDS patients found to grow on trees (21.8.2014)

_825078737572453_7476916257876658107_nТо што су опасне није спречило седамдесетогодишњег Родама (Rodham E. Tulloss) из Роузвелта да их сакупља. Заправо, он се специјализовао, да тако кажемо, за род Amanita (чији су неки представници веома отровни за нас) и направио тзв. аманитаријум у његовој гаражи. Међутим, та гаража садржи много више врста него било који универзитет или музеј у Америци. Број им се не зна, али Родам верује да их има око 6000, од којих су неке толико ретке да су виђене тек пар пута у последњих 50 година.

Scientific American: The Mushroom Man (18.11.2014)

И ми имамо за вас једну прелепу збирку печурака. Уживајте.

Блог – Откачена планета: 25 задивљујућих фотографија ретких печурака (5.10.2014)

tumblr_nhqdrgkX1q1tv8y6po1_500

Увод у лекцију 5. део

_807102452731228_7664219127793409659_n (Small)И врапци на грани нас највише критикују због дугих распуста. Почињемо текстом управо о томе:

Ученици.инфо: Благо учитељима, они имају три мјесеца ферја! (30.6.2015)

Па био би ред да Биолошки блог оде на „ферје“. 🙂 Данас завршавамо са радом, а и са темом о добром уводу за час. 🙂

29. Трка испред табле.

Ово је веома занимљива идеја. Ђаци у одељењу поделе се у две групе и свака направи ред – ђак иза ђака. Када им саопштите тему, задатак им је да напишу реч која је у вези са њом. Када један ученик напише, он додаје креду или фломастер (зависи на каквој табли пишу) ономе иза себе и трчи на крај реда. Време им је ограничено и сваки ред се труди да напише што више речи. На крају се сабирају бодови, са тим да она реч коју други ред није написао носи више поена.

tumblr_nhqn2ixICD1rtynt1o1_1280 (Small)

Када бисмо ђацима задали тему – гени, сигурно не бисмо очекивали да асоцијација буде „Супермен“. Па, ипак, аутор следећег чланка и те како доводи у везу ова два појма. Супермен у овом случају је један протеин кога су назвали Dicer (што би у преводу била коцкица за коцкарске игре). Он има улогу у селективном ућуткивању гена у процесу познатом као РНК уплитање. Суштина је да овај протеин ослобађа транскрипциону машинерију од ДНК, тако да репликација може да се одвија. Зашто је то толико важно да је овај протеин добио овакав надимак, прочитајте у чланку:

Рhys.org: How a molecular Superman protects the genome from damage (16.10.2014)

30. Ученици категоризују речи.

Coral_Reef_Layers-ecosystem-spanish (Small)Наставник напише на табли неколико речи које су у вези са темом, а ђаци треба да их поделе у три категорије које сами осмисле. Овај задатак није баш једноставан, јер најпре треба да смисле критеријум према коме ће их поделити, а потом и да то учине. Ипак, за наставу биологије и те како има смисла, с обзиром да је добар део нашег програма – систематика. Вазда сврставамо жива бића у неке групе, а понекад чак и у ванземаљце. 🙂

Животиње.рс: У Сингапуру пронађен „ванземаљац“ из дубина (26.10.2014)

А што се правих ванземаљаца тиче,не прекидамо да их тражимо. Унутар Сунчевог система добар кандидат за живот је Титан, Сатурнов сателит. Међутим, живот који би се тамо појавио (ако већ није) знатно би се разликовао од овог који ми познајемо и базирао би се не на кисеонику, већ метану, односно оном што је доступно. a8WZ6RY_700b (Small)Ћелије Титана имале би мембрану од једињења азота и такве би биле способне да поднесу температуре које тамо владају, а износе 292 степена Целзијусова испод нуле.

Рhys.org: Life ‘not as we know it’ possible on Saturn’s moon Titan (27.2.2015)

Трагамо ми и ван Сунчевог система, али научници тврде да у око 100.000 галаксија које су прегледали нема очигледних знакова напредних цивилизација.

Рhys.org: Search for advanced civilizations beyond Earth finds nothing obvious in 100,000 galaxies (14.4.2015)

31. Оловка пише срцем.

Ђаци могу да пробају сами да дефинишу наслов неке теме. Верујемо да бисмо ту наишли на све и свашта, посебно ако је назив реч која је деци непозната. Ево једне сјајне презентације која објашњава реч коју наши ђаци морају да савладају, а није да им је баш позната:

11124719_667871316677235_3218843359009286565_nБило би идеално када бисмо имали икаквог начина да им прикажемо како ензими заиста делују на хемијске реакције. Рад у лабораторији није ексклузивно право хемичара, али проблем и њима и нама биолозима је недостатак средстава за такав рад у школи. Ипак имамо какво-такво решење. Отворен је конкурс за школе широм света да учествују у нечему што се зове онлајн лабораторија, односно Go-Lab, пројекту који подржава ЕУ. Уколико нам апликација прође, добијамо адекватну обуку и могућност да учествујемо у пројекту са својим ђацима.

Global online science labs: Open Call for Schools

А ево и једне лабораторијске вежбе која је и практична, мада не смемо да гарантујемо и да је поуздана. 🙂

Фемина: Сазнајте да ли имате кандиду. Кућни тест за кандиду. (14.7.2014)

32. Ученици састављају реченицу.

loveНа неколико стикера напишите на сваком по једну реч и дајте задатак ђацима да у групама саставе реченицу. У следећем чланку, који је намењен млађим разредима, састављају се, ипак, речи:

Блог – Испеци па реци деци: Речи слагалице (5.10.2014)

33. Пронађите уљеза.

Ученицима се зада неколико речи и треба да одреде која од њих не припада групи и зашто не припада. Рецимо: зец, пчела, лисица и скакавац. Погађате, уљез је лисица јер је једина месојед. Црвена лисица из Сијера Неваде је једна од најређих животиња на свету, такође. Довољно говори податак да је у фебруару ове године први пут снимљена фотоапаратом у калифорнијском националном парку након читавог века како је нико није видео:

National geographic: Extremely Rare Fox Seen in Yosemite—First Time in 100 Years (3.2.2015)

anigif_enhanced-buzz-14153-1402674170-10

34. Задавање загонетке.

Колико смо разумели ово није баш загонетка у правом смислу те речи. Аутор чланка више је мислио на неко проблемско питање. Ми не знамо да ли је следеће питање проблемско, али јесте занимљиво: како се „сабља“ рибе сабљарке не поломи? okomojezutoПитање је заправо занимљиво због тога што знамо да сабљу чини кост која је наставак горње вилице, а сабљарка не поседује нити ћелије које апсорбују поломљену кост, нити ћелије које стварају нове, здраве ћелије кости, као што их имају сисари и који уз ова два типа ћелија санирају преломе. Па како онда? Одговара следећи текст:

National geographic: Why a Swordfish’s Sword Doesn’t Break (20.10.2014)

35. И…

…аутор текста нас је позвао да и сами осмислимо начине за успешан почетак часа. Ми можемо да обећамо да ћемо бити ту када започне нова школска година, па и мало пре тога, а до тада желимо вам леп одмор где год били овог лета. Поздрав од ауторског тима Биолошког блога!

Облак ознака