Продуктиван дан/чланак

За разлику од наставничког позива, пун радни дан на другим пословима је потпуно испуњен и продуктиван. 🙂

Да би наставник у Србији постигао све што треба да постигне, како пословно (уз гомилу намета, што наставних, што ваннаставних, што ненанставних), тако и приватно (где је ово друго утолико теже што нам је плата толика колика је), свакако му је потребан дан дужи од стандардних 24 часа. У Данској су просветне власти решиле да макар овај део дана који се односи на посао повећају и ево шта је уследило:

Блиц: Око 30000 људи протестовало у Данској због реформе образовања

Ми свакако нисмо за продужење радног дана наставницима, али јесте чињеница да вам увек пронађемо неки додатни посао. 🙂 Следећи је врло лаган; да обавестите ваше бивше ђаке – сада средњошколце и студенте да аплицирају на следећи конкурс:

Педагошко друштво информатичара Србије: Донације за младе – обавестите своје ученике

Надамо се да ће ова акција помоћи многим младим људима, а када се већ „дружимо“ са информатичарима, ред је да најавимо најновије издање билтена Вебциклопедије, која се, као што знамо, бави веб-алаткама искористљивим у настави:

Вебциклопедија, билтен број 15, март 2013.

То би био билтен број 15, а најављен је и вебинар број 18:

Образовно окружење – професионални развој: 18. вебинар заједнице

Осим вебинара, можете посетити и веома занимљиву трибину следећег петка. Ево га летак за тај петак. 🙂

Да са генима и завршимо. И то једним критичким виђењем према идентификацији особа преко њихове ДНК:

The Guardian: Plans for NHS database of patients’ DNA angers privacy campaigners

Данас је ред на нас, наставнике биологије, да покажемо колико умемо да будемо критички настројени, јер је данас окружно такмичење за основце и средњошколце. Желимо свима срећу и још једном подсећамо:

према договору са актива, дан за жалбе је у понедељак 15. априла од 9  до 15 часова. До тог времена шаљете писане жалбе, најбоље преко мејла школе домаћина, а потом заседа комисија за жалбе.

Очекујте вечерас прве утиске. 🙂

Божанствена ботаника

Изашао је нови билтен Вебциклопедије:

Вебциклопедија: Билтен 14, фебруар 2013.

Као што већ знате, овај билтен је прави мали водич за разумевање разних веб-алатки. А за разумевање Сунца и како шаље материјал и енергију, што је од кључног значаја да би се избегли негативни утицају на људску технологију у свемиру као што су сателити за комуникације и систем глобалног позиционирања (џи-пи-ес), неопходна је математика. Међутим, Сунце и његов чудесан ток соларних честица, познат као соларни ветар, кажу математичари, уопште није једноставно објаснити математичким моделом, јер ситуацију компликују магнетна поља. Крајем фебруара, нашао се и математичар који је успео да да успешне једначине којима се могу приказати извесна својства соларног ветра:

Red Orbit: Mysterious Math Of The Solar Wind Deciphered By NASA

За нас биологе, Сунце је занимљиво само као извор живота и тзв. чисте енергије. Овим другим ћемо се бавити у неком другом, еколошком чланку, а данас ћемо пажњу посветити организмима који директно користе благодети сунчеве светлости. Време је за мало ботанике. 🙂 И то врло искористљиве за часове. Најпре једна најава, односно још један разлог посете Новом Саду:

021: Посетите прелепи смрдљиви цвет на Департману за биологију

Почињемо са једном игром (загревања). У овој компјутерској апликацији ђак може да креира сопствени цвет, али онда и да провери колико ће га успешно опрашити различити опрашивачи:

Design a flower

И на следећем сајту има могућности за интерактивно учење, мада је замишљен пре свега као неколико онлајн лекција о опрашивању:

Flowering Plant Reproduction Online Lab

Слична ситуација је и на следећем сајту:

pbs.org: Pick the pollinator

А за проверу знања онако како смо навикли, путем теста, идеалан је блог наше колегинице из Сомбора, Ене:

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Цвет, опрашивање и оплођење – провера знања

Још једна интерактивна апликација, коју је приредио (а ко други него) Мајкрософт, јесте и Corinth Micro Plant. На сајту где се преузима кажу да је бесплатна, али вам је потребан виндоус осмица или ер-ти. Шта нуди и како ради, говори промотивни филм:

Кажу да је ботаника досаднија област у школи, али очигледно не мора да буде. Још када се као занимљивост убаци прича о инсективорним биљкама, гарантовано ћемо задобити пажњу ђака. Индијски научници иначе тврде да се ове биљке понашају као флуоресцентне лампе како би намамиле плен:

BBC Nature news: Carnivorous plant species glow blue to lure prey

А ево га и занимљив филм:

Twig: Carnivorous plant

Ако то „не упали“, сигурно можемо да задивимо петаке лепотом цвећа. Завршавамо божанственом галеријом са пријатељског нам блога:

Блог – Агроекономија: Лепота необичног цвећа

Од дијаманта до ДНК

„Зелени талас“ је пројекат који је многима познат и он се окончао са прошлом годином. Све о том пројекту можете прочитати у следећа два билтена:

• билтен 1
• билтен 2

Са зеленог таласа у бели свет; погледајте галерију названу „22 невероватне фотографије далеких предела“:

My Modern Met: 22 Incredible Photos of Faraway Places

Настављамо галеријом такође невероватних, али овај пут цртежа, који су рађени графитом:

Oddity Central: This Photo Is Actually a Pencil Perfect Drawing

Већ је познато да је друга алотропска модификација угљеника – дијамант, најтврђи минерал у природи (осим што је женама најбољи пријатељ :)), те зато има најразличитију намену. Међутим, према новијим истраживањима, бор-нитрид кубичне структуре такође обећава:

Nature: Nanomaterial rivals hardness of diamond

Жељени кристали бор-нитрида се могу добити почевши од наночестица. Но, нас биологе ипак мало више занима једна друга супстанца, позната као дезоксирибонуклеинска киселина. И она је занимљива за нано-технологију, односно добијање наночестица, али је до сада то био напоран и дуготрајан посао, а као исход су се добијали једноставни ДНК облици; у виду цеви, кутије или троугла. Поједностављено, поступак је био такав да се на ДНК прво деловало топлотом, а потом спорим хлађењем од око недељу дана. Нова метода даје жељене облике ДНК честица у року од минуте, тврде истраживачи који су је изумели:

Nature: Fast DNA origami opens way for nanoscale machines

И још једна прича о ДНК. Познато је и то да је ДНК у свакој ћелији једног човека – идентична. Међутим, судећи према истраживачима са Јејла (а њима је ваљда за веровати), матичне ћелије које потичу из коже показују генетске варијације! Заправо, чак 30% ћелија коже има овакве варијације; дуплиране или недостајуће делове ДНК. До сада се мислило да ове промене настају само у случају рака, али их све више откривају и у другим ткивима, као што је крвно и нервно:

Biology News Net: Skin cells reveal DNA’s genetic mosaic

Ово је била прича за лаку ноћ. 🙂 Добро се наспавајте, одморите, јер нас (већ) данас очекује напоран дан. Свим учесницима на такмичењу желимо много успеха.

Спори, али достижни

Прича о несрећној судбини птица на нашим просторима од јуче има и један срећан завршетак:

Политика: Урош Нејаки се враћа кући у Увац

Данас почињемо једним другим лошим утицајем човека на природу – саобраћајем. Не морате да будете биолог како бисте знали да саобраћај загађује. Следећа два чланка се баве смањивањем тог загађења, али на веома креативан начин:

Еко куће: Аутомобилске гуме без ваздуха које су 100% разградиве + Хибридни маслачак за производњу аутомобилских гума

Са брзе вожње се пребацујемо на спори филм. Уколико имате стрпљења да га погледате, нећете зажалити – заиста фасцинантно.

Оно што је такође споро у нашој просвети су и измене школских програма. Томе у прилог говоре и „најновији“ школски програми за пети (биологија је на 125. страни) и шести (210. страна) разред. Колико смо видели, ништа се од прошле године није променило.

• План за други циклус и пети разред
• План за шести разред

Још једно ново издање, али овај пут са мноштвом новитета и занимљивих и корисних информација, јесте билтен „Вебциклопедије“:

smore: Вебциклопедија билтен бр. 13

Сајтови који се баве сличном тематиком су и:

• Слободан софтвер у школама
• Бесплатни програми

То је што се тиче бесплатних, слободних или каквих год, али искористљивих софтвера или веб-алатки, како год их већ назвали. Што се тиче идеја за пројекте, колегиница Ирина Дамњановић предлаже следећи сајт, који је занимљив и због тога што се бави практичним вежбама са бактеријама, што је, признаћете, веома ретко за пронаћи.

Materials Research Institute: Nano-Activities for Kids

Када већ зборимо о бактеријама, једна од вести из октобра прошле године је да су научници из Мичигена изгледа успели да натерају те микроорганизме да производе злато чистоће од чак 99,9%.
Yahoo News: Researchers Unearth Bacterium that Produces Pure Gold

И још један чланак из микро света:

e! Science news: Nano insights could lead to improved nuclear reactors

Ипак ћемо завршити макро светом; за крај презентација о божанственом живом свету испод површине мора.

Презентација: Морски живаљ

Самоинвестиција

Први овогодишњи билтен Вебциклопедије приказује врло импресивне новине у раду тима који проналази и презентује веб-алате употребљиве у настави:

http://www.smore.com/4sp2

Увек некако хвалимо и величамо технологију, а шта да радимо друго, кад радови и искуства на које наилазимо, у огромном броју случајева говоре у прилог томе. Рецимо, још средином новембра, амерички Савез за одлично образовање (заиста се тако зове: The Alliance for Excellent Education) замолио је директоре школа да преузму иницијативу у вези са технолошком реформом, као дела свеобухватног плана за школе, а зарад решавања четири „притиска“, односно проблема које у тамошњој просвети ваља решавати. Занимљиво је да описани проблеми нису баш и увек у вези са увођењем технологије у школе, а и не изгледа да се тим начином могу решити: повећање постигнућа ученика, штедња школског буџета, промена наставног кадра и праћење технолошких захтева модерног друштва. Па ипак, поменути Савез сматра да је познавање веб-алата у сва четири случаја кључно:

http://blogs.edweek.org/edweek/DigitalEducation/2012/11/the_alliance_for_excellent_edu.html

Ако је већ тако, можда нам познавање и примена веб-алата донесе бољу „прођу“ код екстерне инспекције. Некако су неки синдикати највише усмерени на ову врсту провере рада школа и баш на сајту једног од њих можете пронаћи значајну документацију која прати спољну евалуацију:

http://www.unijasprs-nis.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1440%3Ausprs-evaluacija-eksterne-evaluacije&catid=1%3Avestic&Itemid=1

&

http://www.unijasprs-nis.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1441%3A2013-01-15-00-35-46&catid=1%3Avestic&Itemid=1

Синдикати су чак претили бојкотом овакве евалуације, али Министарство просвете РС не најављује никакве проблеме до краја школске године:

http://www.pravda.rs/2013/01/15/obradovic-bez-strajkova-do-kraja-skolske-godine/

Ово не важи и за Републику Српску, где је најављен штрајк за 21. јануар:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=01&dd=15&nav_category=167&nav_id=677696

Но да приметимо још нешто у вези са екстерном евалуацијом;  било би занимљиво спровести и евалуацију квалитета живота и рада наставника, али с обзиром на материјална примања и услове рада са буџетом колики је већ. Занимљиво је да су у Америци студенти унајмили адвокате у вези са врло сличном ствари – како реализовати студије са примањима родитеља са једне стране и трошковима факултета са друге. И утврдили су да је још увек могуће похађати колеџ, али ако се одрекну куповине куће, на пример. Такође су утврдили да у односу на 2008. када је 81% Американаца сматрало да је колеџ добра инвестиција, у јулу прошле године то мисли много мање – 57%.

http://blogs.edweek.org/edweek/college_bound/2012/08/analysts%20look%20at%20impact%20of%20student%20debt.html

Ми ипак и даље сматрамо да је добра инвестиција улагати у себе, па непрекидно и неуморно проналазимо нове начине за то, посебно ако је још и бесплатно. 😀 И ту нам у помоћ прискаче већ познати Стив (Steve Hargadon) са најновијом конференцијом School Leadership Summit (Самит о вођењу школе), најављеном за 28. март, на којој може да учествује свако из било ког дела света, а теме су довољно опште да ће се наћи сигурно нешто занимљиво:

http://admin20.org/page/summit

Предаваће колеге, а уколико желите и ви да се окушате у једној таквој улози, пријавите се овде (имате довољно времена да се припремите – до средине марта):

http://admin20.org/page/call-for-proposals

А уколико то учините, надамо се да ћете нас о томе обавестити. 🙂

Волонтери свих земаља придружите се! :)

Данас је Дан волонтера. Користимо прилику да честитамо овај дан себи, као и свим другим колегама који раде за друге наставнике на овај или онај начин и то потпуно бесплатно. 🙂 Као што то чинимо у оваквим приликама, дајемо једну цветну честитку:

Четворка која упорно ради волонтерски на представљању веб-алата, издала је нови број билтена „Вебциклопедија“, али у новом „руху“:

http://www.smore.com/vpet

И ми упорно тражимо сараднике на овом блогу, али углавном безуспешно, што и није замерити, баш због тога што је посао волонтерски у сваком смислу. Чак се не добијају ни сати стручног усавршавања. Но, наше је да се надамо да ће нам се уреднички тим повећати (а зна се да нада умире последња :)), а да бисмо вас инспирисали да се придружите, али и да сами урадите нешто „за славу“, представљамо вам сајт намењен наставницима са паролама под називом „Буди инспирисан/а“:

http://pinterest.com/edutopia/be-inspired/

Ово је проистекло са сајта „Едутопија“. За тај сајт пишу разне иноземне колеге и ми не знамо да ли то раде волонтерски или не, али имамо неколико лепих текстова одатле:

• Приче наставника о разним темама које су објавиле познатије новине: http://www.edutopia.org/blog/five-web-tools-blooms-taxonomy-weekly-news
• Начини како да се мотивишу интровертни ђаци: http://www.edutopia.org/blog/introverted-students-in-classroom-tony-baldasaro
• Рад на стицању социјалних и емоционалних (?) вештина ђака: http://www.edutopia.org/blog/elementary-social-emotional-curriculum-2-appreciation-randy-taran
• Нешто и из угла директора: http://www.edutopia.org/blog/principal-perspective-ipad-rollout-ben-johnson
• И нешто за родитеље – водич за учење за 21. век: http://www.edutopia.org/parent-21st-century-learning-resource-guide

И за крај чланак који се не бави волонтерским радом, већ управо супротно; даје чак 40 савета како да будете успешнији у свету бизниса (за случај да одлучите да промените посао :)):

http://svastarenje.wordpress.com/2012/12/03/evo-40-jednostavnih-marketinskih-ideja/

Вебинар о школским пројектима

Љубитељи вебинара у следећи четвртак организују дванаести по реду вебинар:

http://eduobr.blogspot.com/2012/10/blog-post.html

Преносимо текст са блога „Образовно окружење – професионални развој“:

Тема: Веб алати за управљање пројектима

Садржаји

• Угвејв (Oogwave)
• Трело (Trello)

И због тога нам треба компјутер.

Време: четвртак, 25. октобар 2012. у 20:00 (пожељно пријављивање 15 минута раније)

Трајање: 20.00-21.00

Предавачи:

• Биљана Радовић, школски психолог у Гимназији ,,20. октобар“, Бачка Паланка
• Марија Јовић, наставник енглеског језика у ОШ ,,Свети Сава“, Баточина

Модератор: Нада Пуртић

Приступ: слободан у конференцијској соби: https://www.bigmarker.com/club_130/room17

Упутство за приступ конференцији: http://www.tildee.com/BVRN5i  

Напомена: Потврде о учешћу на вебинару издаје Друштво библиотекара и добијају је сви учесници вебинара који се на конференцију пријаве својим именом и презименом и чланови су Клуба љубитеља финих вебинара. Саветујемо вам да пре конференције отворите налог на Биг-маркеру, уколико га већ немате, и постанете члан Клуба.

До четвртка можете да листате нови билтен Вебциклопедије, где можете да се информишете не само о веб алатима корисним за вођење пројекта, већ и о многим другим:

билтен

Такође до четвртка (а и после), можете да прегледате мноштво идеја за пројекте (за које ћете поменуте веб алате и користити), а на једном месту. Препуштамо вас сајту We are teachers, који ће вас сигурно одушевити:

http://www.weareteachers.com/lessons-resources/filter/narrow-by/Resource-Types/teaching-ideas?grantId=106

Информација о информацијама

Оне су заиста фантастична четворка, али не због супер-моћи као у филмовима, већ због свог рада од кога користи имају сви заинтересовани наставници. Са закашњењем вам представљамо билтен који излази једном у два месеца, а који оне уређују:

билтен за јули и август

Погађате, у питању је „Вебциклопедија“ и наша препорука за читање је текст о овој веб-алатки:

http://vebciklopedija.weebly.com/10591087108010901085108010941080-1075108310721089107211141072.html

Не знамо да ли се и Твитер сврстава у веб-алатке, или се друштвене мреже другачије категоришу у богатој интернет понуди, али је данашња тема. О Твитеру смо писали већ неколико пута, али је та друштвена мрежа толико популарна и толико има чланова да наново изазива пажњу и с времена на време се напише неки занимљив текст о њој. „Персонал магазин“ даје одговор на питање зашто две трећине светских лидера има налоге на твитеру.

http://www.personalmag.rs/internet/sta-je-tvitomatija-i-zbog-cega-je-vec-dve-trecine-svetskih-lidera-na-tviteru/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

И за нас, наставнике, Твитер је веома занимљив, а следећи сајт нуди чак 60 примера како може да се искористи за потребе учења:

http://www.onlineuniversities.com/blog/2011/12/60-inspiring-examples-of-twitter-in-the-classroom/?doing_wp_cron=1346180456.9365200996398925781250

Твитер нуди и прегршт информација, али и могућност за размену искустава.

На блогу једне веома младе особе појавио се текст који говори управо о информацијама које можемо наћи на интернету:

http://kadvamkazem.wordpress.com/2012/08/04/ 

Поплава информација преко интернета мења друштво. Оно је све мање заинтересовано за сећање, јер је све снимљено. Постоји мањак знатижеље код људи јер човек нема потребе да буде знатижељан кад већ има одговор надохват компјутера. Људски мозак губи одређене меморијске способности као и способност анализе. То значи да ћемо бити наоружани свим знањима преко WWW-а али нећемо знати да их користимо. Као у причи о америчкој домаћици која није знала да се врати кући из самопослуге само зато што јој се покварио ГПС. Неколико наредних генерација ће добијати одговоре преко интернета, али интернет не даје праве одговоре већ вам изручује све, и ако нисте способни да анализирате, нећете ни знати шта је од тога тачно а шта није. Људска бића су пред великим проблемом, нарочито у најцивилизованијим земљама.

Ово су иначе мудре мисли Андреја Кончаловског, руског редитеља, а са којима можемо само да се сложимо. До информације је веома лако доћи или макар, у већини случајева, али…

Како знати да је информација права? Очигледно је неопходно изградити критичко мишљење. Са тим у вези, пронашли смо сајт који нуди апликације на разне теме, али им је заједничко управо – развијање критичког мишљења.

http://www.weareteachers.com/educational-app-reviews/itemlist/category/96-critical-thinking-apps

Наравно, није довољно само изградити критичко мишљење ради селектовања које су информације добре, а које не, већ и ради тога које су информације важне, а које нису (да се не лажемо и нама некада то није најјасније, па изгледа потребно да ђаци науче све што се може научити). Међутим, у доба када информација има заиста много, ова вештина постаје све практичнија. И напокон, не мање важно, потребно је знати и како применити све те информације, а како би оне постале сврсисходне. О томе говори текст који смо припремили за крај.

http://planb.tportal.hr/teme/97331/Profesor-buducnosti.html

Шта има ново, а креативно?

Драги наши креативци, још увек не знамо када ће тачно бити резултати популарног конкурса под називом „Креативна школа“, али знамо да су обећали да ће бити објављени до краја овог месеца, да управо заседа централна комисија и да је пристигло укупно 229 радова (62 од првог до четвртог, 75 до осмог, 20 из гимназија и 71 из стручних и уметничких школа). Како то знамо? Па, покренут је твитер налог под називом „Креативна школа“ који сада и ви можете да пратите:

https://twitter.com/#!/kreativnaskola

Свима који су учествовали желимо много среће, али што се нас тиче, свим учесницима треба честитати на труду и показаној креативности, јер у настави то баш није лако. До сада је толико тога већ урађено да је заиста подвиг смислити нешто сасвим ново. Ипак, колеге у читавом свету, као и професионални методичари, свеједно се труде, а у циљу да наставу учине занимљивијом и ефикаснијом. Представићемо вам неке новитете, занимљивости и идеје.

Да ли сте чули некада за „мешано учење“ (blended learning)? Уколико нисте, препоручујемо следећи видео:

Ово учење се назива мешаним зато што се комбинује „физичко“ учење са виртуелним. Виртуелно учење уопште није виртуелно и код нас. Неке колеге су се специјализовале у оваквој врсти наставе и учења и несебично деле своја сазнања са другим колегама. Четири наше колегинице, које воде сајт „Вебциклопедија“ наново су објавиле билтен који иде уз њихов сајт и ми вам га прослеђујемо:

Билтен

Сајт „Teachers Net Gazette“ је објавио списак најбољих линкова за наставнике за месец март. Јесте, мало смо окаснили, али сви знамо да методички приступи не застаревају баш тако брзо:

http://teachers.net/gazette/wordpress/editor/march-notes/

Исти сајт је објавио једну занимљиву идеју о учењу о животињама тако што их буквално пратимо. Идеја је реализована у обданишту, али је применљива и на школску децу:

http://teachers.net/gazette/wordpress/teachers-net-community/foot-theme-seuss-animal-tracks-math-read-across-america/

А ко ће боље да размењује идеје за часове од сајта који се управо тако и зове; „Teacher Experience Exchange“? На следећој страни детаљно је описана лекција о одрживом развоју:

http://h30411.www3.hp.com/projects?categoryId=&difficulty=&maxTime=-1&order=&page=1&q=Lorax&x=0&y=0&mcid=Twitter

Овај сајт нуди и помоћ у изради СТЕМ пројекта. Скраћеница СТЕМ је сачињена од почетних енглеских речи: „наука“, „технологија“, „инжењерство“ и „математика“ (код нас би ова скраћеница гласила НТИМ, мада боље звучи МИНТ уз прерасподелу области :)).

http://h30411.www3.hp.com/sessions/48758-Designing_STEM_projects?mcid=Twitter

И ево једне занимљиве приче практичне примене овог интердисциплинарно осмишљеног пројекта. „Невоља“ је што је примену пронашло Министарство одбране:

http://www.informationweek.com/news/government/mobile/232700440

Интердисциплинарни приступ је изгледа увек добро решење, али ако се фокусирамо само на биологију, поставља се питање како је учинити још забавнијом него што то већ јесте? Тешко питање. 🙂 Међутим, неки аутори су се досетили, а Удружење биолога у Лондону подржало, да направе анимирани лик по имену Марина, који воли да истражује и који, на деци пријемчив начин, објашњава појаве и процесе од значаја за нашу науку:

http://www.funkidslive.com/features/marina-ventura-inside-biology/

Мало смо „отишли“ у биологију, па да се вратимо на онлајн учење. Најпре вам представљамо једну крајње занимљиву презентацију која се бави гестикулацијом и управљањем командама важним за интеракцију са светом виртуелног:

Следи прича из незаобилазног Микрософта који описује коришћење технологије у једној руралној школи:

http://www.microsoft.com/casestudies/Windows-Multipoint-Server-2011/Sultan-School-District/Rural-School-District-Uses-Cost-Effective-Desktop-System-to-Provide-Latest-Technology/4000009952

Наша колегиница Дејана Ковачевић, професор разредне наставе и педагошки саветник, предлаже анимото видео као вредан ресурс (и лак за коришћење) у настави:

http://dejanakovacevic.wordpress.com/2012/04/17/my-animoto-video/

Ипак, да ли онлајн образовање иде на руку креативности или је убија? Ево шта на ту тему има да каже Khan akademija:

http://www.prekoramena.com/t.item.201/khan-akademija-online-obrazovanje.html

Још један сајт који одговара на питање како технологија мења начин нашег подучавања:

http://www.universityworldnews.com/article.php?story=20120509134040375#.T7I-wlZa8dM.twitter

И напокон, креативно смо почели, па је ред да тако и (полако) завршавамо. 🙂 Најбољи избор би био сајт „The Creative Education Daily“:

http://paper.li/creativeedu

Још да вас позовемо да вашу креативност поделите са нама. Пишите нам и коментаришите, шаљите своје прилоге. Код нас нема конкурса, не делимо награде, али искрено ценимо сваку сарадњу. 🙂

Муке у просвети

Каква широка тема, зар не? 🙂 Посебно што знамо да је образовање есенцијално важно, али увек и у свакој прилици и у сваком смислу недовољно цењено.

Једно од новијих истраживања указује да веће образовање генерално утиче и на већу либерализацију, што подразумева и расну трпељивост. Ово истраживање се разликује од претходних јер су она углавном мерила ставове европеидног типа (што бисмо у жаргону рекли, белаца). Овога пута, истраживањем су обухваћени и Хиспано, негроидни тип и Азијати. Показало се да ће сви, осим ових последњих наведених, са већим нивоом образовања и бити мање подложни расним предрасудама. Ипак, иако веће образовање помаже људима да боље сагледају расну дискиминацију, мање ће се укључивати у афирмативне акције у односу на мање образоване људе! Изгледа да већа образованост више кореспондира са повећаном подршком за обуке за послове чија је циљна група баш одређени тип људи (да не кажемо раса). Целу вест имате овде:

http://blogs.edweek.org/edweek/inside-school-research/2012/02/study_education_doesnt_make_pe.html

Дакле, образовање је непобитно важно, али не и свемогуће. Ипак, многи од нас раде на томе да га побољшају у сваком смислу. Да ли то одговара и директорима школа? 🙂 Занимљива тема? 🙂

На једном од сајтова који се бави наставом, „Gazzette“, повела се расправа о томе да ли су добри наставници на мети руководства и да ли се руководство таквих наставника заправо плаши?!? 🙂 Логично питање је – зар није добар наставник у школи управо оно што руководилац жели и што треба, па да кажемо – да негује?

Један колега који је био наставник преко 28 година и још две године директор, дао је своје мишљење о овоме. И он каже да је истина да надређени не воле добре наставнике, мада не сви. А зашто су такви? Па разлози које је он дао су да ти директори нису били добри као наставници, не знају како да раде са таквим наставницима или да их воде. Управи је увек лакше да ради са стандардним/униформисаним документима, методама рада и уопште таквим наставницима који ће поштовати прописани курикулум, норме и форму.

Ето, можда смо неким наставницима овиме све разјаснили, а ако желе да прочитају цео чланак, ево га линк:

http://teachers.net/gazette/wordpress/teachers-net-community/are-some-administrators-afraid-of-outstanding-teachers/

А шта је заправо добар наставник? Већ смо вам на овом блогу дали документа која ће можда помоћи у налажењу одговора на ово питање, а на сајту „Edutopia“, психолог Heidi Grant Halvorson и аутор књиге „Девет ствари које успешни људи раде другачије“, наводи једну од ствари коју свакако морамо да радимо (да бисмо били успешни, баш као што њена књига каже). Та једна ствар је да морамо да нађемо времена да остваримо задате циљеве и то уопште није тако лако као што звучи, јер посла има увек и толико „жонглирамо“ са много циљева, да нам просто неки и исклизне, а да га и не приметимо. Зато треба планирати унапред сваку активност коју хоћемо да остваримо и да при томе будемо веома прецизни (у уторак пола сата пре посла попићу кафу са колегиницом Мицом и договорићемо се какав ћемо угледни час да направимо, рецимо). Истраживања су показала да ако тако размишљамо, устројићемо мозак да препозна и искористи прилику када се она појави и то са шансом већом за (невероватних) 300 %.

Психолог Хајди (ваљда јој се тако чита име) каже да већина нас жели да искористи време за рад у потпуности, са „ласерском прецизношћу“, али нас ометају колеге (поменута колегиница на пример, која нас пита шта смо данас скували), претраге по нашем инбоксу, који је обично претрпан (додуше, ми наставници врло често имамо гомиле папира и папирића по торбама и ранчевима и обавезно, неорганизованог), или смо напросто запели на неком небитном детаљу коме поклањамо сувише непотребне пажње. Да бисмо били продуктивнији, није довољно да то само желимо. Морамо да научимо да се боримо са ометањима, као и са тиме да имамо превише ствари које желимо да урадимо. На срећу, постоји ефикасна метода, названа „ако-онда“. Занимљиво је да се ова метода показала успешном у сваком послу кога се прихватимо; од држања дијете до менаџерства. 🙂 И то толико да удвостручује или утростручује шансу да заиста постигнемо циљ. Изгледа да ова метода није шала, јер се Хајди позива и на нека истраживања.

И у чему је тајна чудотворне методе? Овде у помоћ „прискаче“ математика и метода се може изразити (рецимо) формулом: ако не X, онда Y. На пример: „ако не завршим записник са седнице одељенског већа док ми не почну часови, онда ћу га завршити након часова“ или „ако ме колегиница Мица приупита шта сам кувала, онда ћу са њом проћаскати пет минута и наставити са послом“. Звучи смешно? Верујемо, али Хајди тврди да су истраживања показала да циљеве достигне чак 91% људи који овако планирају и тек 39% који не планирају! Људска бића су посебно добра у памћењу информација ако-онда типа, јер нам се вазда дешавају непредвиђене ситуације, па мозак тражи начин да им се прилагоди. Тада чак и подсвесно, разматра онај део који се односи на „онда“. Уколико тога „онда“ нема, изгубићемо време на мозгање шта да урадимо следеће.

Хајди предлаже и кораке како да се цео процес одвија:

1. Проналажење критичне активности неопходне да се постигне циљ.
2. Одговорити на питања: где и када урадити активност? Која је критична ситуација?
3. Направити план:
   Ако (или када) _______________, онда __________________.
4. Сада, треба размислити о препрекама које нас могу омести. То може бити било какво одвлачење пажње, искушење или било шта друго што нам се може умешати у посао.
5. Када то почне да се дешава, како ћемо се са тим изборити? Шта ћемо урадити уместо првобитног плана?
6. И поново:
   Ако (или када) _____________, онда ____________________.

Целу вест имате на:

http://www.edutopia.org/blog/traits-successful-if-then-heidi-grant-halvorson

Ми не знамо да ли су наше колегинице које су креирале сајт „Вебциклопедија“ читале Хајдине књиге и чланке, али свакако постижу лепе циљеве и показују пример добре праксе у образовању. Уосталом, погледајте сајт и уверите се и сами. Успут, можете да пронађете многе корисне интернет алатке:

http://vebciklopedija.weebly.com/

Изашао је и први број билтена који прати овај сајт, па вам га ми овде „поклањамо“:

Вебциклопедија, билтен бр. 1

Начули смо да траже сараднике, па ако вам се допало шта то оне раде, можете и да се придружите. Кад већ зборимо о томе, можете да се придружите и нама, јер тражимо уреднике (наставнике биологије) из сваког места у нашој земљи. 🙂