Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „билтен“

Продуктиван дан/чланак

За разлику од наставничког позива, пун радни дан на другим пословима је потпуно испуњен и продуктиван. :)

За разлику од наставничког позива, пун радни дан на другим пословима је потпуно испуњен и продуктиван. 🙂

Да би наставник у Србији постигао све што треба да постигне, како пословно (уз гомилу намета, што наставних, што ваннаставних, што ненанставних), тако и приватно (где је ово друго утолико теже што нам је плата толика колика је), свакако му је потребан дан дужи од стандардних 24 часа. У Данској су просветне власти решиле да макар овај део дана који се односи на посао повећају и ево шта је уследило:

Блиц: Око 30000 људи протестовало у Данској због реформе образовања

Ми свакако нисмо за продужење радног дана наставницима, али јесте чињеница да вам увек пронађемо неки додатни посао. 🙂 Следећи је врло лаган; да обавестите ваше бивше ђаке – сада средњошколце и студенте да аплицирају на следећи конкурс:

Педагошко друштво информатичара Србије: Донације за младе – обавестите своје ученике

Надамо се да ће ова акција помоћи многим младим људима, а када се већ „дружимо“ са информатичарима, ред је да најавимо најновије издање билтена Вебциклопедије, која се, као што знамо, бави веб-алаткама искористљивим у настави:

Вебциклопедија, билтен број 15, март 2013.tumblr_mkahd7nnis1ru9tkeo1_500

То би био билтен број 15, а најављен је и вебинар број 18:

Образовно окружење – професионални развој: 18. вебинар заједнице

Осим вебинара, можете посетити и веома занимљиву трибину следећег петка. Ево га летак за тај петак. 🙂

537226_10151621780740229_415995016_n

Да са генима и завршимо. И то једним критичким виђењем према идентификацији особа преко њихове ДНК:

The Guardian: Plans for NHS database of patients’ DNA angers privacy campaigners

Данас је ред на нас, наставнике биологије, да покажемо колико умемо да будемо критички настројени, јер је данас окружно такмичење за основце и средњошколце. Желимо свима срећу и још једном подсећамо:

према договору са актива, дан за жалбе је у понедељак 15. априла од 9  до 15 часова. До тог времена шаљете писане жалбе, најбоље преко мејла школе домаћина, а потом заседа комисија за жалбе.

Очекујте вечерас прве утиске. 🙂

tumblr_mkapswLPPc1s7w8zbo1_500

Божанствена ботаника

Изашао је нови билтен Вебциклопедије:

Вебциклопедија: Билтен 14, фебруар 2013.

Као што већ знате, овај билтен је прави мали водич за разумевање разних веб-алатки. А за разумевање Сунца и како шаље материјал и енергију, што је од кључног значаја да би се избегли негативни утицају на људску технологију у свемиру као што су сателити за комуникације и систем глобалног позиционирања (џи-пи-ес), неопходна је математика. Међутим, Сунце и његов чудесан ток соларних честица, познат као соларни ветар, кажу математичари, уопште није једноставно објаснити математичким моделом, јер ситуацију компликују магнетна поља. Крајем фебруара, нашао се и математичар који је успео да да успешне једначине којима се могу приказати извесна својства соларног ветра:

Red Orbit: Mysterious Math Of The Solar Wind Deciphered By NASA

За нас биологе, Сунце је занимљиво само као извор живота и тзв. чисте енергије. Овим другим ћемо се бавити у неком другом, еколошком чланку, а данас ћемо пажњу посветити организмима који директно користе благодети сунчеве светлости. Време је за мало ботанике. 🙂 И то врло искористљиве за часове. Најпре једна најава, односно још један разлог посете Новом Саду:

021: Посетите прелепи смрдљиви цвет на Департману за биологију

bela-rada

Почињемо са једном игром (загревања). У овој компјутерској апликацији ђак може да креира сопствени цвет, али онда и да провери колико ће га успешно опрашити различити опрашивачи:

Design a flower

И на следећем сајту има могућности за интерактивно учење, мада је замишљен пре свега као неколико онлајн лекција о опрашивању:

Flowering Plant Reproduction Online Lab

Слична ситуација је и на следећем сајту:

pbs.org: Pick the pollinator

А за проверу знања онако како смо навикли, путем теста, идеалан је блог наше колегинице из Сомбора, Ене:

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Цвет, опрашивање и оплођење – провера знања

5817522449_218e1fe149

Још једна интерактивна апликација, коју је приредио (а ко други него) Мајкрософт, јесте и Corinth Micro Plant. На сајту где се преузима кажу да је бесплатна, али вам је потребан виндоус осмица или ер-ти. Шта нуди и како ради, говори промотивни филм:

Кажу да је ботаника досаднија област у школи, али очигледно не мора да буде. Још када се као занимљивост убаци прича о инсективорним биљкама, гарантовано ћемо задобити пажњу ђака. Индијски научници иначе тврде да се ове биљке понашају као флуоресцентне лампе како би намамиле плен:

BBC Nature news: Carnivorous plant species glow blue to lure prey

А ево га и занимљив филм:

Twig: Carnivorous plant

Ако то „не упали“, сигурно можемо да задивимо петаке лепотом цвећа. Завршавамо божанственом галеријом са пријатељског нам блога:

Блог – Агроекономија: Лепота необичног цвећа

abstract-flowers-floral-beauty-31000

Од дијаманта до ДНК

„Зелени талас“ је пројекат који је многима познат и он се окончао са прошлом годином. Све о том пројекту можете прочитати у следећа два билтена:

Са зеленог таласа у бели свет; погледајте галерију названу „22 невероватне фотографије далеких предела“:

My Modern Met: 22 Incredible Photos of Faraway Places

Настављамо галеријом такође невероватних, али овај пут цртежа, који су рађени графитом:

Oddity Central: This Photo Is Actually a Pencil Perfect Drawing

Већ је познато да је друга алотропска модификација угљеника – дијамант, најтврђи минерал у природи (осим што је женама најбољи пријатељ :)), те зато има најразличитију намену. Међутим, према новијим истраживањима, бор-нитрид кубичне структуре такође обећава:

Nature: Nanomaterial rivals hardness of diamond

Жељени кристали бор-нитрида се могу добити почевши од наночестица. Но, нас биологе ипак мало више занима једна друга супстанца, позната као дезоксирибонуклеинска киселина. И она је занимљива за нано-технологију, односно добијање наночестица, али је до сада то био напоран и дуготрајан посао, а као исход су се добијали једноставни ДНК облици; у виду цеви, кутије или троугла. Поједностављено, поступак је био такав да се на ДНК прво деловало топлотом, а потом спорим хлађењем од око недељу дана. Нова метода даје жељене облике ДНК честица у року од минуте, тврде истраживачи који су је изумели:

Nature: Fast DNA origami opens way for nanoscale machines

И још једна прича о ДНК. Познато је и то да је ДНК у свакој ћелији једног човека – идентична. Међутим, судећи према истраживачима са Јејла (а њима је ваљда за веровати), матичне ћелије које потичу из коже показују генетске варијације! Заправо, чак 30% ћелија коже има овакве варијације; дуплиране или недостајуће делове ДНК. До сада се мислило да ове промене настају само у случају рака, али их све више откривају и у другим ткивима, као што је крвно и нервно:

Biology News Net: Skin cells reveal DNA’s genetic mosaic

Karyotype_color_chromosomes_white_background

Ово је била прича за лаку ноћ. 🙂 Добро се наспавајте, одморите, јер нас (већ) данас очекује напоран дан. Свим учесницима на такмичењу желимо много успеха.

Спори, али достижни

Прича о несрећној судбини птица на нашим просторима од јуче има и један срећан завршетак:

Политика: Урош Нејаки се враћа кући у Увац

16068330-hand-idea-with-sunflower-eco-car-image-isolate-on-whiteДанас почињемо једним другим лошим утицајем човека на природу – саобраћајем. Не морате да будете биолог како бисте знали да саобраћај загађује. Следећа два чланка се баве смањивањем тог загађења, али на веома креативан начин:

Еко куће: Аутомобилске гуме без ваздуха које су 100% разградиве + Хибридни маслачак за производњу аутомобилских гума

Са брзе вожње се пребацујемо на спори филм. Уколико имате стрпљења да га погледате, нећете зажалити – заиста фасцинантно.

Оно што је такође споро у нашој просвети су и измене школских програма. Томе у прилог говоре и „најновији“ школски програми за пети (биологија је на 125. страни) и шести (210. страна) разред. Колико смо видели, ништа се од прошле године није променило.

Још једно ново издање, али овај пут са мноштвом новитета и занимљивих и корисних информација, јесте билтен „Вебциклопедије“:

smore: Вебциклопедија билтен бр. 13

Сајтови који се баве сличном тематиком су и:

images

То је што се тиче бесплатних, слободних или каквих год, али искористљивих софтвера или веб-алатки, како год их већ назвали. Што се тиче идеја за пројекте, колегиница Ирина Дамњановић предлаже следећи сајт, који је занимљив и због тога што се бави практичним вежбама са бактеријама, што је, признаћете, веома ретко за пронаћи.

Materials Research Institute: Nano-Activities for Kids

(Када већ зборимо о бактеријама, једна од вести из октобра прошле године је да су научници из Мичигена изгледа успели да натерају те микроорганизме да производе злато чистоће од чак 99,9%.Yahoo News: Researchers Unearth Bacterium that Produces Pure Gold)

Када већ зборимо о бактеријама, једна од вести из октобра прошле године је да су научници из Мичигена изгледа успели да натерају те микроорганизме да производе злато чистоће од чак 99,9%.
Yahoo News: Researchers Unearth Bacterium that Produces Pure Gold

И још један чланак из микро света:

e! Science news: Nano insights could lead to improved nuclear reactors

Ипак ћемо завршити макро светом; за крај презентација о божанственом живом свету испод површине мора.

Презентација: Морски живаљ

Самоинвестиција

compbooksПрви овогодишњи билтен Вебциклопедије приказује врло импресивне новине у раду тима који проналази и презентује веб-алате употребљиве у настави:

http://www.smore.com/4sp2

Увек некако хвалимо и величамо технологију, а шта да радимо друго, кад радови и искуства на које наилазимо, у огромном броју случајева говоре у прилог томе. Рецимо, још средином новембра, амерички Савез за одлично образовање (заиста се тако зове: The Alliance for Excellent Education) замолио је директоре школа да преузму иницијативу у вези са технолошком реформом, као дела свеобухватног плана за школе, а зарад решавања четири „притиска“, односно проблема које у тамошњој просвети ваља решавати. Занимљиво је да описани проблеми нису баш и увек у вези са увођењем технологије у школе, а и не изгледа да се тим начином могу решити: повећање постигнућа ученика, штедња школског буџета, промена наставног кадра и праћење технолошких захтева модерног друштва. Па ипак, поменути Савез сматра да је познавање веб-алата у сва четири случаја кључно:

http://blogs.edweek.org/edweek/DigitalEducation/2012/11/the_alliance_for_excellent_edu.html

Ако је већ тако, можда нам познавање и примена веб-алата донесе бољу „прођу“ код екстерне инспекције. Некако су неки синдикати највише усмерени на ову врсту провере рада школа и баш на сајту једног од њих можете пронаћи значајну документацију која прати спољну евалуацију:

http://www.unijasprs-nis.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1440%3Ausprs-evaluacija-eksterne-evaluacije&catid=1%3Avestic&Itemid=1

&

http://www.unijasprs-nis.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1441%3A2013-01-15-00-35-46&catid=1%3Avestic&Itemid=1

Синдикати су чак претили бојкотом овакве евалуације, али Министарство просвете РС не најављује никакве проблеме до краја школске године:

http://www.pravda.rs/2013/01/15/obradovic-bez-strajkova-do-kraja-skolske-godine/

Ово не важи и за Републику Српску, где је најављен штрајк за 21. јануар:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=01&dd=15&nav_category=167&nav_id=677696

Но да приметимо још нешто у вези са екстерном евалуацијом;  било би занимљиво спровести и евалуацију квалитета живота и рада наставника, али с обзиром на материјална примања и услове рада са буџетом колики је већ. Занимљиво је да су у Америци студенти унајмили адвокате у вези са врло сличном ствари – како реализовати студије са примањима родитеља са једне стране и трошковима факултета са друге. И утврдили су да је још увек могуће похађати колеџ, али ако се одрекну куповине куће, на пример. Такође су утврдили да у односу на 2008. када је 81% Американаца сматрало да је колеџ добра инвестиција, у јулу прошле године то мисли много мање – 57%.

http://blogs.edweek.org/edweek/college_bound/2012/08/analysts%20look%20at%20impact%20of%20student%20debt.html

cap-and-mouseМи ипак и даље сматрамо да је добра инвестиција улагати у себе, па непрекидно и неуморно проналазимо нове начине за то, посебно ако је још и бесплатно. 😀 И ту нам у помоћ прискаче већ познати Стив (Steve Hargadon) са најновијом конференцијом School Leadership Summit (Самит о вођењу школе), најављеном за 28. март, на којој може да учествује свако из било ког дела света, а теме су довољно опште да ће се наћи сигурно нешто занимљиво:

http://admin20.org/page/summit

Предаваће колеге, а уколико желите и ви да се окушате у једној таквој улози, пријавите се овде (имате довољно времена да се припремите – до средине марта):

http://admin20.org/page/call-for-proposals

А уколико то учините, надамо се да ћете нас о томе обавестити. 🙂

Волонтери свих земаља придружите се! :)

Данас је Дан волонтера. Користимо прилику да честитамо овај дан себи, као и свим другим колегама који раде за друге наставнике на овај или онај начин и то потпуно бесплатно. 🙂 Као што то чинимо у оваквим приликама, дајемо једну цветну честитку:

Love-hands-rose

Четворка која упорно ради волонтерски на представљању веб-алата, издала је нови број билтена „Вебциклопедија“, али у новом „руху“:

http://www.smore.com/vpet

И ми упорно тражимо сараднике на овом блогу, али углавном безуспешно, што и није замерити, баш због тога што је посао волонтерски у сваком смислу. Чак се не добијају ни сати стручног усавршавања. Но, наше је да се надамо да ће нам се уреднички тим повећати (а зна се да нада умире последња :)), а да бисмо вас инспирисали да се придружите, али и да сами урадите нешто „за славу“, представљамо вам сајт намењен наставницима са паролама под називом „Буди инспирисан/а“:

http://pinterest.com/edutopia/be-inspired/

19fafoy8ubhckuo9nnvoОво је проистекло са сајта „Едутопија“. За тај сајт пишу разне иноземне колеге и ми не знамо да ли то раде волонтерски или не, али имамо неколико лепих текстова одатле:

И за крај чланак који се не бави волонтерским радом, већ управо супротно; даје чак 40 савета како да будете успешнији у свету бизниса (за случај да одлучите да промените посао :)):

http://svastarenje.wordpress.com/2012/12/03/evo-40-jednostavnih-marketinskih-ideja/

Вебинар о школским пројектима

Љубитељи вебинара у следећи четвртак организују дванаести по реду вебинар:

http://eduobr.blogspot.com/2012/10/blog-post.html

Преносимо текст са блога „Образовно окружење – професионални развој“:

Тема: Веб алати за управљање пројектима

Садржаји
  • Угвејв (Oogwave)
  • Трело (Trello)

И због тога нам треба компјутер.

Време: четвртак, 25. октобар 2012. у 20:00 (пожељно пријављивање 15 минута раније)
Трајање: 20.00-21.00
Предавачи:
  • Биљана Радовић, школски психолог у Гимназији ,,20. октобар“, Бачка Паланка
  • Марија Јовић, наставник енглеског језика у ОШ ,,Свети Сава“, Баточина

Модератор: Нада Пуртић

Приступ: слободан у конференцијској соби: https://www.bigmarker.com/club_130/room17

Упутство за приступ конференцији: http://www.tildee.com/BVRN5i  

Напомена: Потврде о учешћу на вебинару издаје Друштво библиотекара и добијају је сви учесници вебинара који се на конференцију пријаве својим именом и презименом и чланови су Клуба љубитеља финих вебинара. Саветујемо вам да пре конференције отворите налог на Биг-маркеру, уколико га већ немате, и постанете члан Клуба.

До четвртка можете да листате нови билтен Вебциклопедије, где можете да се информишете не само о веб алатима корисним за вођење пројекта, већ и о многим другим:

билтен

Такође до четвртка (а и после), можете да прегледате мноштво идеја за пројекте (за које ћете поменуте веб алате и користити), а на једном месту. Препуштамо вас сајту We are teachers, који ће вас сигурно одушевити:

http://www.weareteachers.com/lessons-resources/filter/narrow-by/Resource-Types/teaching-ideas?grantId=106

Облак ознака