Магија у рукама, пчеле у опасности

Овога пута почињем једном сликом коју је насликала ученица Мирјане Стојичић.

Надам се да ће тако и бити и да ће Земља победити. Иначе, наша борбена планета данас слави рођендан.

Важни датуми

Данас је Дан планете Земље и посвећен је пчелама. Још пре пет година смо могли да прочитамо да су пчеле угрожене. Угрожавају их монокултуре, инсектициди, али и антибиотици којима их лече иноземни пчелари. Више о томе у тексту који сам одабрао за почетак.

The Ecologist: Bee collapse is the result of their enslavement in industrial monocultures (2.5.2015)

Процене су да пчеле опрашују од (најмање) једне до целих две трећине наших усева. Без њих, научници кажу, живот би нам био немогућ. Живот нам је већ сада значајно отежан због свих ових дешавања, а и ту можда има наше кривице.

Наука

Наиме, научници верују да смо ову пандемију изазвали нашим немаром.

Н1: Нови докази о повезаности пандемије са уништавањем природних станишта животиња (14.4.2020)

Иако није научни извор у питању, мени заиста изгледа да овакав закључак пије воду, што бисмо рекли. А то би рекла и једна девојчица која је написала рад какав би сваки наставник пожелео да добије од свог ђака.

Суботица.ком: „Чујте људи“ из пера Уне Божић из Новог Жедника (7.4.2020)

Уна је увидела колико смо немарни према природи и до чега смо себе довели – до кућног притвора. И док смо ми ту где смо, природа се полагано враћа на своја стара станишта. 🙂

Курир: Рајске плаже окупирали крокодили: Како нема туриста због короне, догађају се велике промене (16.4.2020)

Дакле, потребно је да се што пре освестимо. И као врста и као наставници. Што као наставници?

Реч наставника

На ово питање одговориће вам наш колега Душан Благојевић.

Научи ме: Наставници, освестите се! (или: Настава и вирус корона у пет тачака) (15.4.2020)

Један наставник је више него свестан свог позива. Ево његовог интересантног примера.

Зелена учионица: Наставник дошао испред куће своје ученице да јој покаже задатак (6.4.2020)

Конкурси и смотре

Ето једног свесног и светлог примера, а људи који раде у Заводу верују да их има још међу нашим наставницима. Отуда је и потекла идеја за конкурс.

ЗУОВ: Наградни конкурс за избор најбољих примера наставе на даљину: Магија је у рукама наставника (до 31.5.2020)

Са часова

Веома се надам да ће на овом конкурсу учествовати наставници биологије јер и на даљину и на близину раде фантастичне ствари.

Ученици Весне Милојковић су имали задатак да ураме своју омиљену, али угрожену врсту, а Иване Стојковић да дизајнирају насловну страну црвене књиге. Ево како је то испало добро.

Ђак Душице Ристовић је направио цртеж ћелије као стрип, а ученици Марте Мајорски су правили трофичке пирамиде.

Ђак Александре Лукић направио је прави уметнички модел сунђера, Весне Миленовић моделе ДНК, а Видице Штетин веома интересантне еколошке постере.

И да се и ја похвалим, не замерите јер стварно ретко то радим, следећи рад ми је послала Невена Карлић Добановачки, мајка мог дигиталног ђака из Новог Сада.

Предстојећи догађаји

Верујем да сте бацили поглед на ове дивне радове, а сутра имате прилику да баците и урбани поглед. Кликом на слику која следи добићете још детаљнији поглед.

А ми ћемо бацати погледе, односно гледаћемо се на истом месту идуће недеље. До тада гледаћемо се на ТВ-у. И да не заборавим, ево и шта ћете гледати. Надам се да ће вам овај програм бити од помоћи.

Сви смо дело и део природе

Широм Србије, колеге раде заиста сјајне ствари у учионици биологије, али и ван ње. Ево како то изгледа у Крушевцу.

Са часова

Еко камп 2018 „ Откријмо Јастребац“

У организацији ОШ „ Брана Павловић“ Коњух, а под покровитељством Канцеларије за заштиту животне средине Града Крушевца, организован је други по реду Еко камп 2018 „Откријмо Јастребац“ за ученике осамнаест основних школа са територије Града Крушевца у периоду 14.09.-27.10.2018. године на планини Јастребац.

Основна идеја пројекта Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је да нашим најмлађима представимо наше богатство, планину Јастребац. Овогодишњи домаћин и реализатор пројекта је ОШ „Брана Павловић“ Коњух на челу са аутором и координатором пројекта професором биологије Оливером Коларић. Циљ пројекта је мотивисање и активно укључивање ученика узраста од 11-15. године крушевачких основних школа у истраживање биодиверзитета Јастребца на терену, интерактивно – едукативне радионице и научно популарна предавања, а све у циљу подизања еколошке свести очувања унапређења животне средине и биодиверзитета Јастребца. Ученици су имали прилике да открију све тајне Јастребца: биљни и животињски свет, планинске слапове, врсте које живе у планинским потоцима, расадник Србија шуме, како се сакупљају плодови и семена за расадник, културни и историјски значај Јастребца, природно добро „Прокоп“, Ловиште, водећи се основним мотом:

…сви смо дело природе
сви смо и део природе…

Програм је обухватио преко 300 ученика и осамнаест наставника екокординатора из крушевачких школа. Ученици су били смештени на Јастребцу у вили Идили – Хотел Трајал и нису сносили никакве материјалне трошкове о којима се побринуо буџетски фонд Града Крушевца – Канцеларије за заштиту животне средине као и спонзори, пријатељи еко кампа. Један од спонзора и пријатељ Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је издавачка кућа Бигз, која је својим издањима и едукативним паноима обрадовала основце и омогућила ученицима да наставе своја истраживања у својим школама уз поклон – практикум из природних наука.

Свакодневна пракса показује да је заједнички боравак деце у природи важан у процесу социјализације и развоја личности детета јер деца својим чулима могу да осете природу, упознају флору и фауну, вежбају сналажење у природи, перманентно учећи, тако да овакав начин учења представља најбољу методу за рад. Оваквом пројектном активношћу код ученика се развија истраживачки и тимски дух, међупредметне компетенције, дигитална писменост, логичко и стваралачко мишљење као и мотивација да дају свој допринос заштити животне средине. Током Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ ученици су пратили појаве и процесе у планинском екосистему јер временски период еко кампа (септембар и октобар) обухвата смену вегетације и све промене у биодиверзитету које су ученици забележили и приказали кроз мултимедијалне садржаје, паное, литерарне радове, ликовне радове. Радови ученика су били изложени на изложби и приказани на манифестацији Дан климатских промена 05.11.2018. године у Народном позоришту Крушевац и то пред бројном публиком.

Аутор текста: Оливера Коларић, професор биологије

Занимљивости

Дакле, у Крушевцу је била приређена дивна изложба, а ево мале изложбе и на Биолошком блогу која ће вам се, верујем, веома допасти.

Национална географија: Силуете сутона: Нестварне фотографије животиња које ће вас оставити без даха (приступљено 5.3.2019)

Још једна лепа галерија истог часописа:

Национална географија: Зимске радости: Снежна чаролија на животињски начин (приступљено 5.3.2019)

Зима је прошла (надам се), па тако и зимске радости. На улицама више нема снега, али има шта за очистити.

Из штампе

Тако се показало у Новом Саду прошлог месеца.

Мондо: Оволико прљамо: За сат времена 100 џакова ђубрета! (10.2.2019)

Ето разлога више зашто морамо да радимо активности попут ових које су реализовале колеге из Крушевца. Свака част за колеге, а свима нама желим да нам предстојеће активности на такмичењу у суботу прођу што успешније. Срећно, колеге!

Плате за најбоље

Од 1995. уведен је међународни значајан еколошки дан, а то је Дан озонског омотача. Обележава се 16. септембра, а ево како су то урадили у школи „Петар Лековић“ из Пожеге у оквиру биолошке секције коју води колегиница Сања Парезановић.

Биолошки кутак: И ове године смо обележили Дан заштите озонског омотача (15.9.2017)

Биолошки блог увек подржава и промовише добар рад наставника. Но, није проблем да то ради Биолошки блог; много значајније питање је да ли ће то радити Министарство просвете. Према вестима које стижу, одговор би требало да је потврдан.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Платни разреди у просвети (7.9.2017) & Блиц: Интервју – Бранко Ружић: Правимо систем у којем најбољи имају веће плате (10.9.2017)

Када говоримо о најбољима…

Бука: Имају најбоље основно образовање на свијету, а штеде 400 милиона еура годишње само зато што не користе папир (6.4.2017)

Богами, добра уштеда, а и еколошки је оправдано, тако да само могу да честитам. Углавном, они решише проблем папира, а изгледа да се у Пакистану налази решење за све већи проблем пластичног отпада. На тамошњем отпаду пронашли су гљивицу врсте Aspergillus tubingensis, која је у стању да једе пластику. То није први организам који то може. Већ су познате бактерије и црви који могу да једу пластичне масе, а о чему сам на Биолошком блогу својевремено писао.

IFL Science: Plastic-Eating Fungus Found At A Landfill Site In Pakistan (15.9.2017)

Добро је да таквих организама има, а има их захваљујући томе што постоји огромна разноврсност. Биодиверзитетом ћу и завршити за данас и то једним лепим филмом.

Smithsonian.com: Video: Why Should Humans Care About Preserving the Diversity of Life on Earth? (6.1.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Видели смо рад једне сјајне секције;
2. сазнали смо ко ће имати већу плату;
3. информисали се о иностраним примерима добре праксе;
4. упознали смо гљиве које једу пластику;
5. одгледали смо филм који говори зашто је биодиверзитет важан.

7. Разноврсност живог света – утврђивање

Припрема:

Подаци о часу

Артикулација часа:

Уводни део

1. корак: Ђаци су претходне недеље правили укрштенице, где је кључни појам био – биодиверзитет. Сада свака група поставља укрштеницу другима, који је решавају. То може да се изведе на компјутеру, табли, паноу.

Активности наставника: модератор

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања) и продуктивне (постављају задатке својим другарима, вршњачко учење)

Главни део

2. корак: Наставник има кратко предавање о томе како се живи свет класификује. Може да користи презентацију коју је направила Драгана Косовац:

Или сличну, какву је направила Ивана Дамњановић:

Активности наставника: предавач

Активности ђака: рецептивне (слушају и прате)

Припремна настава: обнављање знања о систематици из претходних разреда

3. корак: Наставник поставља следећа питања:

• Како дефинишемо биодиверзитет?
• Какав он може бити?
• У чему је значај биодиверзитета за природу?
• У чему је значај биодиверзитета за човека?
• Шта угрожава биодиверзитет?
• Које мере примењујемо за очување биодиверзитета?
• Који су биолошки нивои организације живог света?
• Који су еколошки нивои организације?
• Који су највиши нивои за поједина царства?
• У ком делу низа еколошких нивоа се укључује и неживи део?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Завршни део

4. корак: Пошто заштита врста може бити in-situ и ex-situ, задатак за ђаке је да у табелу унесу што је могуће више предности и недостатака једног и другог начина заштите, којих могу да се сете.

Активности наставника: задаје задатак, посматра активност, усмерава и помаже

Активности ђака: продуктивне (проналазе решења)

5. корак: Ђаци могу да уче лекцију код куће на сајту:

Штребер: Разноврсност живог света. Биодиверзитет (приступљено 20.9.2016)

5. Биодиверзитет – обрада

Припрема:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део

1. корак: Ученици имају задатак да погоде загонетну реч, као у познатој игри вешала. Та реч је и тема данашњег часа.

Активности наставника: водитељ

Активности ђака: репродуктивне (погађају загонетну реч)

Главни део

2. корак: Наставник предаје уз помоћ ПП-презентације Иване Дамњановић:

Може да се користи и презентација коју је направио Методичар:

ПП-презентација о биодиверзитету (11.5.2014)

Активности наставника: предавач

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

3. корак: Обнављају се најважнија знања о биодиверзитету:

1. Шта је биодиверзитет?
2. Какав биодиверзитет може бити?
3. Зашто је значајан за природу?
4. Зашто је значајан за човека?
5. Шта га угрожава?
6. Како може да се заштити?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Завршни део

4. корак: Гледа се филмић који је направила Ирина Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

5. корак: Ђаци у групама треба да направе укрштеницу са појмовима из биологије, али која у коначном решењу даје реч „биодиверзитет“. Укрштеницу чувају за следећи час.

Активности наставника: задаје задатак, надгледа и помаже

Активности ђака: креативне (праве укрштеницу)

6. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Разноврсност живог света. Биодиверзитет (приступљено 10.9.2016)

Поводом биодиверзитета

Као што знате, у недељу, 22. маја је Светски дан биодиверзитета. Дан пре тога, али тим поводом, биће организоване неке активности које вреди посетити.

Завод за заштиту природе Србије: Поводом обележавања Светског дана биодиверзитета (18.5.2016)

И ту догађајима значајним за биологе није крај.

Фејсбук догађај – Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета: Сајам науке БФ (за 25.5.2016)

Но, да се вратимо Дану биодиверзитета. Наш прилог овом дану је чланак о 15 необичних, али преслатких врста са Мадагаскара:

Travel tips 4 life: 15 Weird Yet Wonderful Creatures From Madagascar (31.3.2015)

Још један сличан текст, али овог пута на разумљивијем језику. 🙂

Едукација – основне школе: Најнеобичнији припадници животињског света (приступљено 20.5.2016)

Заиста симпатична галерија, а ево још једне, сасвим другачије:

Pop web design: 37 najboljih fotografija na izboru Nacionalne geografije za 2016. godinu (10.5.2016)

За оне који више воле покретне слике:

Јутјуб: „Опстанак“ – све епизоде (28.7.2014)

Иако су ове емисије сада већ култне, много је боље отпутовати и видети сва чудеса живог света уживо, али… нема се времена (а ни „времена“). Ми наставници по природи посла најчешће путујемо на – екскурзије. 🙂

b92: „Ђачке екскурзије да буду безбедније и јефтиније“ (13.5.2016)

Ако вас план екскурзије одведе поред Беле Паланке, немојте пропустити да видите ово:

Нишке вести: Храст у селу Дивљана, стар 1.024 године – најстарији на Балкану (7.5.2016)

О храсту и свим другим биљкама цветницама, Ена Хорват направила је презентацију:

Ево још једне презентације, овај пут Иване Дамњановић:

Но, где смо оно стали? Код Беле Паланке? Е, па, прођите кроз њу, али немојте уклизати. Иако уклизавање јесте популарно у новије време. 🙂

Дневник једне учитељице – Ивана Бошњак Бошњак: Уклизавање (20.5.2016)

И једно уклизавање за крај. Нећете веровати. 🙂

Facebook video – Daily Mail: Behold the tightest reverse parallel park in history (12.11.2015)

Преузимање знања

Данас су синдикати разговарали са премијером.

Зелена учионица: Завршен састанак синдиката и премијера, просвета ће бити приоритет (4.3.2016) & Форум београдских гимназија: Састанак са Вучићем: А шта смо друго очекивали? НИШТА! (4.3.2016)

Иако се боримо за свој статус, па и материјални, што да кријемо, а због тога што су плате срамотно мале, колеге из једне школе и од тог малог одвајају за друге.

Форум београдских гимназија: Лекције из хуманости – Професори хране и облаче сиромашне (3.3.2016)

И док једни немају да једу, други једу и превише. Према неким подацима око 600 милиона одраслих широм света је заиста претерало са телесном тежином, док њих 1,3 милијарди има вишак који не би требало да има. То узрокује стотине хиљада смрти сваке године, а Американци то воле да искажу и платежно, па тврде да се 147 милијарди долара издваја из буџета на трошкове лечења болести узроковане гојазношћу.

IFL Science: Genetic Basis For Obesity Strengthened By New Studies (12.2.2015)

Није нам мало што себи правимо проблем с вишком килограма, па то радимо и својим љубимцима и домаћим животињама.

Блиц: Овај јеж мора на дијету под хитно (3.3.2016) & Крава на стероидима – Научници верују да су створили савршену врсту, а она изгледа застрашујуће (2.3.2016)

Што се дивљих животиња тиче, тешко да ће оне имати проблема са килограмима. Њихов једини проблем смо ми, људи. У вези са тим, јуче је био један значајан датум:

Блиц: Светски дан дивље флоре и фауне „Будућност врста је у нашим рукама“ (1.3.2016)

Како бисмо обележили овај датум, приредили смо чланак са блога Ене Хорват, а који се бави зоологијом и то кроз тестове. Што ће рећи, спојили смо лепо и корисно.

Блог – Биолог и ја: Такмичење биологија 6. (15.2.2014)

А ту је и презентација из зоологије ауторке Иване Дамњановић:

Заиста се много трудимо да ђацима приближимо биолошке теме. Правимо презентације, тражимо занимљивости, осмишљавамо тестове и свашта нешто још. Но, можда ће сав овај рад и све методе којих можемо да се сетимо у будућности бити непотребни.

Блиц: Научна револуција: Откривен начин како да „даунлоудујете знање у мозак“ (3.3.2016)

Но, знање не значи исто што и школовање, а то не значи исто што и образовање. Заправо, можемо бити школовани, али не и образовани, поручује вештица без метле.

Блог – Вештица без метле: Kњига као не(пријатељ) (29.11.2014)

Свеједно, деца не могу бити нешколована, те уколико родитељи не упишу дете у школу, плаћаће новчане казне у износу до 50.000. Сличне казне плаћаће и родитељи који своје дете не шаљу у школу.

Политика: У први разред полази око 15.500 малишана (1.3.2016)

И можда ће сва та деца ићи у школу искључиво преподне. Иницијатива за то изгледа припада професору Александру Липковском, председавајућем Националног просветног савета.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Једна смена у школама апсолутни приоритет (1.3.2016) & Вечерње новости: Тешко да ће сви ђаци моћи у исту смену (3.3.2016)

А нама је приоритет да ђаке научимо да чувају животну средину. У томе нам може помоћи друга за данас презентација Иване Дамњановић:

Просветним властима би требало да буде приоритет да сачувају углед наставничке професије.

Зелена учионица: Кад рад у школи буде најугледнији посао, бићемо земља знања (15.9.2014)

И тако дођосмо до краја, односно епилога, али не у вези са данашњом темом. Па, ипак, важног.

Блиц: Својим апелом за лечење узбуркао је јавност у Србији, а ово је епилог (2.3.2016)

Пут слузи

Српско биолошко друштво је дало подршку нашем блогу за предстојећу конференцију и ми се захваљујемо, а таман да почнемо и вешћу о активностима овог друштва с краја прошле године. У том неком периоду, тачније у октобру прошле године изабран председник овог друштва и да је то др Јелена Кнежевић-Вукчевић са Биолошког факултета Универзитета у Београду. О поменутим активностима:

СБД: Иницијативе Одбора за биодиверзитет Српског биолошког друштва (24.12.2015)

И ми за биодиверзитет презентацију имамо. Аутор је Ивана Дамњановић:

Тања Јовановић бавила се овај пут само хордатима:

Није тајна да међу хордатима има представника који пију крв другим животињама, па и човеку. Али да ли сте знали да и међу птицама постоји вампирска зеба? Погледајте други филм на следећем линку (мада је и први занимљив, а и гадан 🙂 ).

IFL Science: Meet Nature’s Weirdest, Freakiest Vampires (31.10.2015)

Први филм на линку је иначе о слепуљама, кичмењацима без вилица, али их то очигледно не спречава да пију крв несрећним рибама и другим животињама. Морски представници имају занимљив механизам одбране – стварају слуз протеинске природе која је изузетно јака и може да запуши шкрге рибе и угуши је. Научници су врло заинтересовани да открију како ови хордати производе ту супстанцу којој су већ нашли примену и у свакодневном животу и у медицини, а довољно је рећи да је пет пута јача од челика.

Рhys.org: The ultimate biofilament: Hagfish slime (25.9.2014)

То је било пре више од годину дана и да ли су научници успели да добију овај суперматеријал, не знамо. Али знамо да имамо суперђаке у овој нашој земљи која потпуно не мари за њих.

Блиц: Муке талентованог гимназијалца – Сам скупља новац за олимпијаду у Кини (18.2.2016)

Пут до Кине захтева средства, а захтева и лиценца за наставнике.

РТВ: Тешко до лиценце, усвршавање кошта (17.2.2016)

Тешко до Кине, тешко до лиценце и изгледа да је тешко да ћемо ми доћи до било чега. Но, наши синдикати не одустају да дођемо до бољих плата.

Унија синдиката просветних радника Србије: Одлука о штрајку (18.2.2016) & Зашто поново штрајкујемо? (18.2.2016)

У новембру прошле године колеге из Зајечара су штрајковале, али решење се није изнашло.

За медија: Дугови школа расту. За сада нема извесног решења овог проблема (18.2.2016)

Штрајкови нам не успевају и крајње је време да послушамо мудрије како да будемо успешни:

Едукација: 9 ствари које вам нико неће рећи о животу и успеху (10.2.2016)

А десета ствар коју ћемо вам ми рећи је да можете да користите следећу онлајн платформу за подучавање – бесплатно:

Cloudschool: is a free, personal LMS for teachers

А за онлајн наставу биологије можете користити и следећи сајт:

Биотека.хр: О нама

Надамо се да ће вам ових пар последњих сајтова помоћи да унапредите наставу, а надамо се и да вам у томе помажемо и ми. До сутра.

Како да добро буде боље

Лепу науку предајемо. У прилог томе је и следећи филм:

Уз неку добро осмишљену презентацију са лепим сликама, чини се да час биологије не може да буде бољи (баш као у песми која прати филм). Наравно, увек може и боље.

Рецимо један од адута наше наставе, а с обзиром да смо природњаци, свакако су огледи. Сајт We Are Teachers нас подсећа да деца најбоље уче када нешто могу да осете чулима, а што бисмо рекли уз помоћ очигледне и практичне наставе. Да бисмо је остварили, неопходна нам је опрема, која је скупа чак и иноземцима (криза, криза :)). Зато нас саветују шта можемо да учинимо са ниским буџетом. Савета је пет:

1. Први савет смо већ дали у уводу; ако немате микроскоп, имате, надају се, компјутер. То би могао да буде начин да ђаци ипак виде ћелију, па чак и њене делове. Компјутер ипак може што светлосни микроскоп не може. 🙂
2. Ако не можете да „доведете“ науку у школу, доведите ђаке науци. Попут пословице о Мухамеду и брегу, користите локалне ресурсе, односно научне институције које ваши ђаци могу да посете.
3. Направите мобилну научну лабораторију. Удружени са другим природњацима у школи, можете да направите лабораторију коју ћете сви користити када вам је потребна. Дакле, више наставника ради по цени једног. 🙂
4. У недостатку хај-тех средстава, можете користити природна. Рецимо, део школског дворишта може да се направи у баштицу где ће ђаци испитивати или евентуално вршити експерименте.
5. Радите пројекте, преко којих можете да добијете грантове. Нико не каже да ћете и успети, али вреди пробати. 🙂

Цео текст имате на линку:

http://community.weareteachers.com/t5/WeAreTeachers-Blog/The-Teacher-Report-5-Ways-to-Get-Hands-On-With-Science-on-a/ba-p/11141?wat_referer=Home

Наравно, методичари такође имају своје савете како да побољшамо наставу било каквог предмета, па тако и биологије. Исти сајт нуди осам начина како да заинтересујемо ђаке за лекције.

1. На почетку лекције треба увести за ученике активност за „загревање“. Ако већ преврћете очима, треба да знате да то не мора да буде само игра, већ и кратка прича или проблемско питање. 🙂
2. Није добро да ђаци све време седе на истом месту. Треба да се „мрдају“. То је већ проблематично, али треба да знате да и извести ђака пред таблу да одговара такође се броји у то мрдање. 🙂
3. Нема сврхе смиривати немирне ђаке. Уместо тога, боље је преместити ђака који немирлуком одвлачи пажњу другима.
4. Мењајте стално стратегије учења; један дан је то предавање у тишини, следећи је гледање филма, трећи лабораториска вежба…
5. Рад у малим групама може да буде од помоћи. При томе, сваки члан групе мора да има одређен задатак да не би радио – ништа. 🙂
6. На питање одговорите питањем. Када вас питају нешто, боље је да им питање вратите, него да им директно одговорите, а како би се научили да траже одговоре сами или да размишљају о могућим решењима.
7. Наше инструкције би требало да буду једноставне и конкретне. Ништа ново? Е, па, новитет је политика непонављања. Будите доследни у томе да не понављате своје инструкције, те ће ученици врло брзо научити да морају да вас саслушају.
8. У сваком одељењу има оних који радије дижу руке од других. Међутим, не треба само њих да питамо. Испитивање треба да буде насумично, како би свако од њих знао да ће одговарати. Такође, овиме ћемо дати шансу да свако одговара, био стидљив или не. 🙂

Линк за цео текст:

http://community.weareteachers.com/t5/WeAreTeachers-Blog/The-Teacher-Report-8-Strategies-to-Keep-Your-Students-Engaged-In/ba-p/8229

Надамо се да смо вам дали идеје како да побољшате наставу наше божанствене науке. Додуше нису баш наше, али су надамо се, корисне. Једина наша идеја за побољшање наставе је да нас читате и даље. 🙂