Информације за медицинске школе
На почетку имам информације за средње медицинске школе у београдском округу.
Важне информације
За гимназије и средње медицинске школе у Београду и београдском округу домаћин овогодишњег окружног такмичења је XIII београдска гимназија. Према пропозицијама СБД-а рок за слање пријава је 1. март 2023. Колеге треба да пошаљу пријаве на мејл школе домаћина: trinaestbggim@orion.rs
Наука
До окружног, али и до општинског и даље има времена, па можемо на блогу да кафенишемо и о неким лакшим темама. Ипак, не би требало да претерујемо са кафенисањем јер научници кажу да они који воле црну, јаку кафу – склонији су томе да постану психопате.
IFL Science: Study Claims People Who Like Their Coffee Black Are More Likely To Have Psychopathic Tendencies (13.20.2015)
Корисни материјали
С обзиром на то да је заладило, можда је ипак боље да се одлучимо за чај са лимуном. Или, ако желимо више витамина Ц (а и он добро дође сада) можда је бољи чај са кришком наранџе? Шта од та два, одговориће нам ђак Славољуба Тоскића.
Са часова
Вредни су Славољубови ђаци, али и ученици наших колегиница. Цветне аранжмане правили су ђаци Наташе Јановић, моделе ћелија Лидије Лончар Павловић, а фосиле Сање Урошевић Парезановић.
За који год напитак се одлучили, уживајте, а ми се видимо ускоро – најпре на блогу, а потом и уживо на такмичењима.
Цео конкурс носи назив „Trust for Sustainable Living“. Најуспешнији ће наставити такмичење, али неће писати већ ће имати аргументоване дебате. Марина је већ имала успеха и пропутовала је са ђацима, а сами ђаци добијају сертификате који се вреднују у иноземним средњим школама.
Пројекти
Он нам је представио тзв. плаву економију и своју колегиницу Иванку Миленковић и њену фирму „Еко-фунги“. Ова фирма и оваква економија се баве органском производњом печурака, односно буковаче и то са максималном уштедом енергије. Буковача може да расте на опиљцима дрвета (четинара баш и не), комадима папира и, што је занимљиво, на талогу кафе (отуда и сарадња са кафићима). Бане је дао идеју да се направи сарадња са школама и да ђаци одгајају буковачу на овај начин. Отворен је за идеје наставника, односно предлоге како овај практични пројекат може да се одвија. Најбоља веза са Банетом и заинтересованим наставницима је Марина.
Стручно усавршавање
Врло верујем да су биоенергане будућност. О будућности, ипак, реч препуштам 
Полако долази време када ћемо морати да бринемо да ли ће нас спаљивати на ломачи, па да мало подгрејем ствари. 🙂 Рецимо, знамо да су праисторијски људи, баш као и Неандерталци, били, између осталог, и канибали. Можемо да претпоставимо да су то морали да раде јер су некада били веома гладни. Међутим, изгледа да то није био главни разлог. Тадашњи људи и њихови сродници јели су мамуте, рунасте носороге, коње, прасиће и јелене, који су већи и чија је нутритивна вредност значајно већа од наше. Научници са Универзитета у 
Тим биолога и хемичара из истраживачких центара у Европи и САД водила је истраживање са поменутим бактеријама у лабораторији, тако што их је хранила само мананом који потиче од квасца. Бактерије које нису угинуле могле су једино преживети на тој супстанци, закључио је тим. Даљи тестови су показали комплекс хемијских процеса који бактерије користе да разбију алфа-манан. Зли језици би рекли да је ово прилагођеност цревних бактерија, стечена кроз процес еволуције. 🙂
Нисмо потписали петицију креациониста;
Када би се рангирала жива бића, вируси би били испод црте. Вируси су вазда на некој клацкалици; час су живи, час нису. Заједно са вирусима, на клацкалици су и научници, који нису баш сигурни да ли треба да их свсртају у четврти домен или не. Забуну је тек направио џиновски Klosneuvirus, који је показао неке одлике које нису виђене (до сада) у свету вируса. Неки од сојева ових вируса, нађених у биљкама Аустралије, у стању су да произведу ензиме који могу да интерагују са 19 амино-киселина. Способност склапања протеина вируси нису имали, тако да овај преседан може озбиљно да их квалификује као живе. Макар ову групу. Научници знају да су Klosneuvirusi настали од мајушних предака и да су временом нарасли. И то се десило, каже научник Фредерик (Frederik Schulz) не зато што су ови вируси еволуирали, већ зато што су покрали гене од својих домаћина. У питању су мајушни крадљивци гена, што значи да све оно што раде није њихова оригинална својина, од предака стечена, те то није довољно да бисмо их прогласили живима. 🙂
То што нису живи, не значи да немају проблеме. Научници су пронашли да Н1 (латинично) сој вируса грипа убија отров са коже јужне индијске жабе Hydrophylax bahuvistara. Да би се добила слуз која уништава овај сој, научници са Универзитета Емори на 
Једна друга врста жабе, Limnonectes larvaepartus, откривена почетком претпрошле године, једина је у свету која рађа живе пуноглавце. Процењује се да жаба има више од 6.000 врста. Од тога, свега 10-12 има унутрашње оплођење (све остале имају спољашње), а само ова, једна једина врста, која, иначе, насељава 
Следећи видео мање је научан, а више забаван. Главни протагонисти су кучићи.
Проверили смо коначне ранг листе да видимо где су наши ђаци;
ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.
И од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени – јер су ретки.
Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂
Научили смо како да правимо онлајн анкету;
Још пре неколико година, научници су направили ензим за који верују да је био кључан молекул у настанку живота. Модерна наука верује да је развоју ћелије претходио развој молекула ДНК, а пре њега је постојао тзв. РНК-свет. У ствари, тај РНК са ензиматским карактером требало би да је први молекул који је могао себе да реплицира. Ензим који су научници направили и назвали га рибозим има управо то својство да омогућава репликацију РНК. Но, он не копира РНК тако да се добије идентична копија, већ да се добије структура „у огледалу“. Рецимо, када би могао да копира нас, не би нам ископирао десну руку, већ наместо ње – леву. Ово је занимљиво и због тога што се веровало да таква промена готово да није могућа. То би било као када бисте покушали да се прописно рукујете са неким, а да обоје користите различите руке (ви десну, а тај неко леву или обрнуто).
И даље смо у нашој прошлости, али овог пута шетамо међу диносаурусима. Њихово породично стабло, изгледа, треба да се мења из корена. До сада смо их сврставали у две велике групе: птицолике орнитихије (попут хадросаура и стегосаура) и гмазолике саурихије, који укључују тероподе (познатији представник је тираносаурус) и сауроподе (дугорепи и дуговрати биљоједни џинови). Изгледа да таква подела ипак није добра и тероподи и орнитихија су много сроднији него што се мислило, те заједно сврстани у групу орнитосцелида.
Сазнали неке нове научне теорије из области еволуције;
Био-блог 