Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „биохемија“

Записник са београдског актива

У ОШ „Дринка Павловић“ у Београду 10. октобра одржан је састанак градског Стручног актива наставника биологије. Састанак је водила Марина Дрндарски.

bio04 naukaНаука

Др Небојша Јаснић са Биолошког факултета Универзитета у Београду одржао је изузетно предавање о феромонима. Предавање не могу да вам проследим, али је Небојша Јаснић дао дозволу да објавим презентацију.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Марина је најавила два догађаја на којима могу да учествују наставници са својим ђацима. Оба догађаја су међународног карактера.

Један је ЕГУ (Европска геонаучна унија) конференција која се организује у Бечу и десиће се у мају 2020. Можемо да аплицирамо да будемо или посматрачи или активни учесници и да прикажемо постер на којем ћемо представити свој рад са ђацима. У сваком случају конкуришемо за средства које ће нам ова Унија дати и тада ћемо моћи да присуствујемо сјајним предавањима и радионицама.

Линк је овде.

Други догађај је такмичење за ђаке од 7 до 11 и од 12 до 18 година (дакле интересантно и за средњошколске колеге), а потребно је да пишу есеје (старији на енглеском језику) на тему заштите животне средине. slika 3.39Цео конкурс носи назив „Trust for Sustainable Living“. Најуспешнији ће наставити такмичење, али неће писати већ ће имати аргументоване дебате. Марина је већ имала успеха и пропутовала је са ђацима, а сами ђаци добијају сертификате који се вреднују у иноземним средњим школама.

Линк је овде.

bio04 projektiПројекти

Гост на састанку је био Бане Савић, који се представио као економиста, планинар и љубитељ природе. mashroom (Small)Он нам је представио тзв. плаву економију и своју колегиницу Иванку Миленковић и њену фирму „Еко-фунги“. Ова фирма и оваква економија се баве органском производњом печурака, односно буковаче и то са максималном уштедом енергије. Буковача може да расте на опиљцима дрвета (четинара баш и не), комадима папира и, што је занимљиво, на талогу кафе (отуда и сарадња са кафићима). Бане је дао идеју да се направи сарадња са школама и да ђаци одгајају буковачу на овај начин. Отворен је за идеје наставника, односно предлоге како овај практични пројекат може да се одвија. Најбоља веза са Банетом и заинтересованим наставницима је Марина.

04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета Универзитета у Београду је и овога пута гостовао на састанку. У том тренутку сам морао да идем са састанка, тако да нисам чуо шта је причао, али вам преносим оно што ми је Марина препричала. Срђан Стаменковић је био у својству представника БФ-а и понудио је сарадњу са наставницима. Факултет ће основати некакав центар и тај центар ће ангажовати предаваче са Биолошког факултета да предају наставницима оне теме које наставници буду тражили. Колико сам разумео механизам, наставници затраже предавање на неку тему, а тај центар ангажује предавача. На који начин ће се то одвијати верујем да ће нас факултет већ известити.

Ако је било још нечег на састанку надам се да ће колеге које су биле присутне допунити у коментарима овом тексту.

записник саставио

Дејан Бошковић, наставник у ОШ „Иво Андрић“ у Београду

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 swirls_with_disco_lights_by_andrea1981g-d69p9zi (Small)Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.tumblr_mjv8cnmgQH1rs8w78o1_500 (Small)

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Играли смо едукативну игрицу;
  2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
  3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.

Бригу не бери, ту су Јутјубери

Long-beaked Blindsnake

Ово није безноги водоземац, већ једна врста слепе змије.

Безноги водоземци занимљиви су по многим питањима. У основној школи их уопште не помињемо, а верујем да би шестацима били занимљиви. Око четвртина врста леже јаја, док остали рађају живе младунце. И ти младунци хране се кожом своје мајке! Колико сам разумео, једу и њено месо и тако повећавају тежину и до десет пута у току прве недеље живота. Како се хране, можете видети на снимку на следећем линку.

IFL Science: Watch This Amphibian Eat Its Mother Alive (приступљено 30.10.2017)

Следећи видео је значајније симпатичнији.

 

На Јутјубу може да се нађе разноврсних занимљивих снимака. Јелена Братић се није бавила толико снимцима, колико онима који те снимке постављају. То су тзв. Јутјубери и има их и међу нашим основцима.

Како Јеца каже: Јутјубери и лекција о критиковању (27.10.2017)

Дакле, нове генерације имају неке нове занимације. Јасно је да нам те занимације неће бити блиске. Другим речима…

Кутак.нет: И ја сам била основац, али не овако: Након што сам у школском дворишту чула овај разговор петака, остала сам без текста! (24.10.2017)

Можда је ауторка претходног текста остала без текста, али ја нисам. Последњи текст за данас говори о хормонима.

Блог – Тамо и овде: Они су со живота… (15.10.2014)

ng_emocije_700064926 (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали нешто ново о животу безногих водоземаца;
  2. одгледали пресладак видео;
  3. добили смо лекцију о критиковању (и Јутјуберима, приде);
  4. подсетили смо се да смо и ми некада били основци;
  5. читали смо текст о хормонима.

Жедни пауци и армирана им паучина

_nlp8syiYsw1r4nd19o1_1280 (Small)Научници су пронашли једноставан начин да направе паукову мрежу ојачану (или армирану, како желите) угљеничним нанотубулама, односно графеном. И за то нису користили нанороботе, нити су петљали са генима паука. Напросто су пауку дали да пије воду са наноматеријалима. Зашто су, забога, то радили? Да би добили нов материјал, који има изванредна својства, попут чврстине, еластичности и отпорности.

IFL Science: Scientists Find Surprisingly Simple Way To Make Spiders Spin Silk 10 Times Stronger (2.9.2017)

И док научници креирају нове материјале, наставници биологије и њихови ђаци такође су креативни. У Житковцу су имали Дан науке и правили су моделе који приказују покрете дисања и рад мишића и још свашта нешто лепо. Слике је проследила колегиница Весна Миленовић.

 

У другој школи имали су дан посвећен гљивама. О томе нас је известила Сања Урошевић Парезановић.

 

У Зрењанину, водили су ђаке на један леп излет и, између осталог, посетили су тзв. биоенергану. То је електрана која ради на биогориво. И, заиста, постоји у Србији и производи електричну енергију. Начуо сам да их има четири у нас. Да ли сам добро чуо, не знам. 🙂

Зрењанинска група НПН: Експедиција Ботош – запажања (2.9.2017)

slika 2.12Врло верујем да су биоенергане будућност. О будућности, ипак, реч препуштам Нилу Гејману.

Diz que diz: Nil Gejmen: Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i maštarenja (5.10.2017)

А у не тако далекој будућности Мајкрософт приређује догађај за наставнике на којима ће се они (и ми, наравно) упознати са новим методама рада у учионици уз коришћење технологије коју ова фирма нуди.

Microsoft.com: Hack the classroom (за 14.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо шта научници раде са пауцима;
  2. промовисали смо добар рад колега;
  3. усвојили смо нову реч – биоенергана;
  4. схватили смо од чега нам будућност зависи;
  5. најавили смо занимљив догађај.

Атентат на Дарвина

И опет…

Блиц: Скандалозна петиција – Академици, професори, уметници и свештеници би поново да „убију“ Дарвина (5.5.2017)

707261c48d6c6f76656b5f34 (Small)Полако долази време када ћемо морати да бринемо да ли ће нас спаљивати на ломачи, па да мало подгрејем ствари. 🙂 Рецимо, знамо да су праисторијски људи, баш као и Неандерталци, били, између осталог, и канибали. Можемо да претпоставимо да су то морали да раде јер су некада били веома гладни. Међутим, изгледа да то није био главни разлог. Тадашњи људи и њихови сродници јели су мамуте, рунасте носороге, коње, прасиће и јелене, који су већи и чија је нутритивна вредност значајно већа од наше. Научници са Универзитета у Брајтону чак су израчунали и колико килокалорија има људско тело. Та цифра износи 143.771 калорија. Изгледа да то није богзна шта, па је главни разлог канибализма био или ритуал или чин агресије. Не треба заборавити ни да су ти древни људи сахрањивали своје мртве, тако да канибализам, иако забележен у бројним налазима, није био искључив.

IFL Science: Stone Age Cannibals Didn’t Just Eat Each Other For The Calories (6.4.2017)

Следећи снимак нема везе само са еволуцијом човека, већ еволуцијом уопште.

Ево га још један снимак, овог пута о бактеријама и добар је и зато што је титлован.

И за крај, да повежемо ове две приче о људској исхрани и бактеријама. Није тајна да ми у нашим цревима имамо бактерије које, заједно са нама, варе храну. Варење квасца није мала ствар. Квасац се окружује тешко сварљивом структуром ћелијским зидом. Ипак, распрострањена сревна бактерија под називом Bacteroides thetaiotaomicron у стању је да изгрицка свој пут кроз сложене угљене хидрате, који се зову алфа-манан и који се појављују у ћелијским зидовима хлеба и пивског квасца, истраживачи су открили. 10562954_717301298366823_5936350251127729417_nТим биолога и хемичара из истраживачких центара у Европи и САД водила је истраживање са поменутим бактеријама у лабораторији, тако што их је хранила само мананом који потиче од квасца. Бактерије које нису угинуле могле су једино преживети на тој супстанци, закључио је тим. Даљи тестови су показали комплекс хемијских процеса који бактерије користе да разбију алфа-манан. Зли језици би рекли да је ово прилагођеност цревних бактерија, стечена кроз процес еволуције. 🙂

Popsci.com: How Bread, Beer, And Soy Sauce Changed The Human Microbiome (14.1.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1283841zvuwb08dplНисмо потписали петицију креациониста;
  2. сазнали смо да су наши преци били канибалисти и зашто су то радили;
  3. погледали један добар филмић о еволуцији;
  4. такође смо погледали филмић о бактеријама;
  5. закључили смо да живот у цревима није лак, иако вам храна долази „на ноге“. 🙂

Имитација живота

На сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду изашле су и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Коначни резултати – Окружно-градско такмичење из биологије за основне школе 2017. (04.05.2017)

phageКада би се рангирала жива бића, вируси би били испод црте. Вируси су вазда на некој клацкалици; час су живи, час нису. Заједно са вирусима, на клацкалици су и научници, који нису баш сигурни да ли треба да их свсртају у четврти домен или не. Забуну је тек направио џиновски Klosneuvirus, који је показао неке одлике које нису виђене (до сада) у свету вируса. Неки од сојева ових вируса, нађених у биљкама Аустралије, у стању су да произведу ензиме који могу да интерагују са 19 амино-киселина. Способност склапања протеина вируси нису имали, тако да овај преседан може озбиљно да их квалификује као живе. Макар ову групу. Научници знају да су Klosneuvirusi настали од мајушних предака и да су временом нарасли. И то се десило, каже научник Фредерик (Frederik Schulz) не зато што су ови вируси еволуирали, већ зато што су покрали гене од својих домаћина. У питању су мајушни крадљивци гена, што значи да све оно што раде није њихова оригинална својина, од предака стечена, те то није довољно да бисмо их прогласили живима. 🙂

IFL Science: Giant Viruses Could Be Genetic Frankensteins That Mimic Life (6.4.2017)

Ping-pong-tongue-animated-frogs-breakfastТо што нису живи, не значи да немају проблеме. Научници су пронашли да Н1 (латинично) сој вируса грипа убија отров са коже јужне индијске жабе Hydrophylax bahuvistara. Да би се добила слуз која уништава овај сој, научници са Универзитета Емори на Друид Хилсу у Џорџији подвргли су жабицу (благим) електрошоковима. У тој слузи налази се супстанца уримин која уништава хемаглутинин, а који помаже вирусима да се закаче за ћелију домаћина.

UPI.com: Skin mucus of South Indian frog kills flu virus (18.4.2017)

Frog_žábaЈедна друга врста жабе, Limnonectes larvaepartus, откривена почетком претпрошле године, једина је у свету која рађа живе пуноглавце. Процењује се да жаба има више од 6.000 врста. Од тога, свега 10-12 има унутрашње оплођење (све остале имају спољашње), а само ова, једна једина врста, која, иначе, насељава Сулавеси, рађа пуноглавце (остале носе јаја, попут птица, на пример).

Sci-news.com: Limnonectes larvaepartus: Scientists Discover Tadpole-Bearing Species of Frog in Indonesia (3.1.2015) & b92: Kako se razmnožava nova vrsta žabe? (6.1.2015)

Селимо се у Гвајану и тамо је снимљен документарац о маленој жаби која крије тајну. Тако тврди „Национална географија“.

National geographic: Tiny Toad to Tell Secrets? (28.9.2013)

302bceda40f8912c5086c221c1cf3f51Следећи видео мање је научан, а више забаван. Главни протагонисти су кучићи.

Facebook video – All Animals: A family (25.4.2017)

И за крај, још једна прича где пас има главну улогу. Ова прича десила се пре две године, али је толико необична да је вреди испричати наново.

Животиње.рс: Сасвим необичан дан напуштеног пса: Уместо у смрт, отишао у нови дом! (3.4.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. unnamed5Проверили смо коначне ранг листе да видимо где су наши ђаци;
  2. нисмо сврстали вирусе у жива бића;
  3. још једном се уверили да су нам жабе веома корисне, а и да су занимљиве;
  4. одгледали кратак видео „Националне географије“ и још један приде;
  5. прочитали лепу причу са срећним крајем о напуштеном псу.

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Облак ознака