Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „биохемија“

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Застрашујући љубимци

20140506_wbsb150_baby_soda_bottle_15_pack_03_1 (Small)Још пре неколико година, научници су направили ензим за који верују да је био кључан молекул у настанку живота. Модерна наука верује да је развоју ћелије претходио развој молекула ДНК, а пре њега је постојао тзв. РНК-свет. У ствари, тај РНК са ензиматским карактером требало би да је први молекул који је могао себе да реплицира. Ензим који су научници направили и назвали га рибозим има управо то својство да омогућава репликацију РНК. Но, он не копира РНК тако да се добије идентична копија, већ да се добије структура „у огледалу“. Рецимо, када би могао да копира нас, не би нам ископирао десну руку, већ наместо ње – леву. Ово је занимљиво и због тога што се веровало да таква промена готово да није могућа. То би било као када бисте покушали да се прописно рукујете са неким, а да обоје користите различите руке (ви десну, а тај неко леву или обрнуто).

Phys.org: Scientists make enzyme that could help explain origins of life (29.10.2014)

13612389_1021226464635612_7064945527292215737_nИ даље смо у нашој прошлости, али овог пута шетамо међу диносаурусима. Њихово породично стабло, изгледа, треба да се мења из корена. До сада смо их сврставали у две велике групе: птицолике орнитихије (попут хадросаура и стегосаура) и гмазолике саурихије, који укључују тероподе (познатији представник је тираносаурус) и сауроподе (дугорепи и дуговрати биљоједни џинови). Изгледа да таква подела ипак није добра и тероподи и орнитихија су много сроднији него што се мислило, те заједно сврстани у групу орнитосцелида.

Live science: The Dinosaur Family Tree Has Been Uprooted (22.3.2017)

Кад смо већ код диносауруса, колега Владан Нешић има презентацију за нас.

Корњаче јесу гмизавци, али нису изумрли. Међутим, корњача у следећем видеу не види себе као корњачу. Више види себе као, рецимо, пса. 🙂

Facebook video – Unilad: My pet tortoise thinks he’s a dog (23.3.2017)

И док корњача изиграва пса, пас изиграва мужа. У ствари, још боље од отга, тврди се у наслову следећег текста._mkqqqz3t4v1ritg6ro1_1280

Блиц: Бољи од сваког мужа – Куца Барон не бежи од кућних обавеза (4.4.2015)

Међутим, оно што је добро увек има и своје лоше стране.

Животиње.рс: 10 најопаснијих раса паса на основу смртоносних уједа људи (20.2.2016)

Још једна „опака“ раса:

Мушки магазин: Кавкаски овчар – пас којег се и медвед плаши (22.1.2016)

И кад смо код плашења, односно застрашивања, ево још једног текста за крај.

Национална географија: Жестоки ритуал застрашивања код хијена (17.3.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. prvadremkaСазнали неке нове научне теорије из области еволуције;
  2. обогатили збирку презентација за једну нову;
  3. одгледали симпатичан видео о разиграној корњачи;
  4. научили нешто ново о расама паса;
  5. прочитали смо занимљив текст о хијенама.

Најављена промена наставних планова за биологију

bigstock-Online-Education-11092166Иако је први сајт, који сам приредио за данас, намењен члановима Педагошког друштва Србије, на њему можете пронаћи и промене које се најављују у настави биологије. Ако кликнете на доње зелено дугменце „Образложење предлога новог наставног програма за пети разред“, биологију ћете пронаћи на 9. страни. А ако кликнете на наранџасто дугменце поред („Предлог – наставни програм за пети разред основног образовања и васпитања“), пронаћи ћете је на странама 163 до 172.

Педагошко друштво Србије: Позив члановима Друштва: коментар Предлога новог наставног плана и програма у основној школи (17.3.2017)

Према још увек важећем плану раст и покрети биљака се уче, па је корисно имати презентацију колеге Владана Нешића.

Док биљкама покрети не мањкају, деци, закованој испред компјутера дефинитивно недостају. Зато није лоше одрадити и понеки час на терену. На следећем сајту можете пронаћи идеје управо за те активности, а што је још битније, за оне еколошке које нам увек стварају главобољу у осмом разреду. 🙂

Green Teacher: Introducing Students to Landscape Architecture (20.1.2017)

osmiМеђутим, мени је пажњу ипак привукла активност у учионици. У овом конкретном примеру обрађени су урбани екосистеми. Наставници су позвали пејзажне архитекте као госте на часу и ови су причали о свом послу, а ђаци нису само слушали. Пошто је окосница теме била зелени кровови, ђаци су правили макете својих кровова на кутијама за ципеле. Користили су материјале попут разнобојних папира, лепкова, цевчица, самолепљивих трака, пур-пене, маркера и слично, али и земљиште, компост и семена трава.

Биљке не само да оплемењују наш животни простор, већ и пречишћавају воду. То се може видети кроз експеримент који је јасно приказан на следећој слици:

_381002882012326_815611008_n

Ето неких идеја шта све можемо да радимо у осмом разреду, а што се седмог тиче, реч дајем Ивани Дамњановић.

На ово Иванино некако се надовезује следећи чланак:

Мој имунитет: Тумачење резултата анализе крви и урина (приступљено 19.3.2017)

Тумачење ових резултат је значајно егзактније него тумачења ПИСА тестирања. Но, свакако, резултате овог тестирања прошли пут и нисмо морали да тумачимо јер их није ни било. То ће се променити.

Блиц: Шарчевић: Пробно ПИСА тестирање почетком априла (18.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

  1. eco-house-design-thumb10814497Упознали се са предлогом нових планова и програма за пети разред;
  2. обогатили своју базу презентација за две нове;
  3. добили идеје за часове заштитне животне средине у осмом разреду;
  4. анализирали крв и урин – што нам може бити искористљиво за часове у седмом разреду;
  5. информисали се о предстојећем ПИСА тестирању.

Крпељи за вегетаријанце

_nm0mwcmAfz1qhvtlqo1_500 (Small)Ко каже да кућни послови нису изазовни? Погледајте први линк који смо припремили за данас.

Фејсбук видео – Радио ЈАТ: Е вала добра идеја… (17.2.2016)

И кад смо код чишћења:

Мушки магазин: Како да без проблема очистите кућу (29.9.2015)

У кући, дакле, проблема нема, али их зато има у Чачку. Вест дана су три тамошње школе.

Озон прес: Без наставе у три школе због екстерне евалуације (26.5.2016)

Li9dG6.gifИз Чачка селимо се у Ужице. Тамо се десила заиста несвакидашња ствар.

Пасаж.рс: У ужичкој болници успешно оперисана стогодишња пацијенткиња (24.5.2016)

Осим стогодишње баке, преживела је и Петница.

b92: Петница „преживела“: Сви програми ће бити надокнађени (24.5.2016)

Људи могу да преживе свашта, па и ујед отровне животиње. Једна таква, конкретно паук, живи у Бразилу и веома је опасна по нас. Међутим, по неке људе, конкретније мушкарце, може бити и спасоносна, јер молекул из отрова изгледа да може да излечи импотенцију. Тврде научници из Кореје, Јужне наравно.

IFL Science: Toxin From World’s Most Venomous Spider Could Treat Impotence (19.2.2015)

_np7snvbhb81t2kks8o1_500Када смо код уједа животиња, нас у Србији много више од паука плаше крпељи. Њих има више врста и једна од њих, карактеристична за оба америчка континента, Amblyomma americanum, може да пренесе разне болести, али не и лајмску. Међутим, ова врста може да убризга и шећер галактозу-алфа-1,3-галактозу. У дигестивном тракту овај шећер се свари без проблема, али ако се убризга у крв, понаша се као антиген. Природно, наш имунитет створиће антитела, која ће на сваки нови унос поменутог шећера реаговати. А тог шећера има у месу животиња које нису примати и које ми, између осталог и једемо. Последица је да приликом ручања роштиња, на пример, добијемо алергијску реакцију (и то баш гадну) на то што једемо. Дакле, крпељ ове врсте ради оно што активисти за очување животиња, еколошке и здравствене статистике, као и слике слатких животиња не успевају – претвара нас у вегетаријанце. 🙂

IFL Science: Tick Bite Makes You Allergic To Meat (11.8.2014)

10486219_318655058293149_118755719410787802_nШпански вегани ипак су покушали старинским начином. Скинули су се до голе коже и увили у фолије имитирајући месо. Циљ овог протеста је да делују на тамошњу владу да уведе вегетаријанске дане.

Daily mail.co.uk: Naked protesters package themselves as blood-soaked ‘human meat’ to demand Spanish council implements weekly vegetarian days (23.5.2016)

Но, ако је веровати следећем чланку, истраживачи са Карл-Франценс Универзитета Грац, тврде да је вегетаријанска храна мање здрава и да су вегетаријанци психички лабилнији.

No Tricks Zone: University of Graz Study Finds Vegetarians Are Unhealthier, More Mentally Disturbed Than Meat-Lovers (30.3.2014)

tumblr_m79v3izXrh1r6kbbzo4_250Немојте одмах да навалите на роштиљ, ипак сваки текст треба узети и са (малко) резерве. 🙂 Критичко мишљење је увек значајно, а о његовом развоју у школи да не причамо. Упркос томе, ђаци у школи најчешће бубају информације, сматрају родитељи.

Зелена учионица: Родитељи огорчени најавом повећања броја часова основцима (24.5.2016)

Ви немојте да будете огорчени, пошто се дружимо и сутра. 🙂

Дефицит идола

Јагодински ђаци наше колегинице Љиљане Глођовић-Пантић ових дана су правили мале, али прелепе вртове. Ево како је то изгледало:

И сада ће ове биљке у једном лепом окружењу да врше фотосинтезу. А сајт који се бави овим процесом је следећи:

Science book: Investigate the reactants and products of photosynthesis (2010)

Биљке могу да се гаје и у великим вртовима и то не само да би нам биле лепе. _mr5k68hvAL1s41mp2o1_500 (Small)О томе објављена је и књига, а захваљујући помоћи Министарства просвете:

Глас западне Србије: Научно воћарско друштво Србије објавило ново издање „Малине” (12.5.2016)

Када смо код књига, уџбеници су ових дана у жижи интересовања, посебно они намењени за средње школе.

Ало: Трошкови – На уџбенике оде трећина плате (12.5.2016) & Одлично! Бесплатни уџбеници и за средњошколце (11.5.2016)

Што се нас основаца тиче, на следећем линку наћи ћете све потребне информације о бесплатним уџбеницима:

Блог – Сунце знања: Бесплатни уџбеници за школску 2016/2017. годину (11.5.2016)

Све што је бесплатно, срцу је драго. 🙂

Политика: Кад је бесплатна кафа важнија од мале матуре (11.5.2016)

_no71rnPUOz1sn5m44o1_1280 (Small)Храна није бесплатна, али се у Србији свеједно баца и то у енормним количинама.

Vice: Bacanje hrane u Srbiji (2016)

Оно што можда не треба бацити, али треба избацити је клопа у ресторанима брзе хране попут Мекдоналдса. Један од разлога, који се на бројним инфографицима наводи на нету је и тај што се мек бургер вари знатно дуже у односу на уобичајену храну, јер је маснији. Обично варимо од 24 до 72 сата, а за један „биг мек“ нам је потребно више од три сата. При томе, поменути биг мек садржи око 1,5 грама тзв. транс-масти за које су различита истраживања показала да су у вези са болестима срца, гојазношћу, канцером и дијабетесом. И ово све звучи научно, али ипак није, јер није ни писано коришћењем научних истраживања или су она паушално интерпретирана. _nm38ilgHRF1s6ylubo1_1280 (Small)Све то објашњава следећи текст:

IFL Science: Is This Really What A Big Mac Does To Your Body In An Hour? (23.9.2015)

Но, не морамо да будемо научници како би нам било јасно да брза храна није уједно и здрава и посете ресторанима који је служе свакако треба проредити. Што се кафе тиче, тешко да нас ико може убедити да је проредимо (а посебно не чланове Националног просветног савета). 🙂 Кафа нас ујутру разбуди, иако нам не обезбеђује никакву енергију. Кофеин из кафе делује тако што превари наш мозак. Наиме, кофеин се „лажно представља“ као једињење које сигнализира мозгу да је уморан. Другим речима, има сличну структуру као аденозин, који се генерише након поприличног времена од када се пробудимо и који се везује за рецепторе нервних ћелија и, као што написасмо, сигнализира мозгу да је уморан. 1170875_1281479795213788_376267593057979903_nНајкраће речено, кофеин заузима место аденозину и спречава га да се везује за рецепторе и ради свој посао – сигнализира умор.

IFL Science: Here’s What Caffeine Does To Your Brain (26.6.2015)

Ништа не траје вечно, па тако ни кофеин. Када се макне са рецептора, аденозин наново заузима своја места и већ након шест сати осећамо тек половину ефекта кафе. А да ли наши ђаци осећају ефекте, односно последице свега онога што се дешава у друштву, одговара Боба Недић.

Блог – Клотфркет: „Професорка, нама је данас тешко да се некоме дивимо. Немамо коме“ (11.5.2016)

Уредништво Биолошког блога увек се диви добром раду, а многе наше колеге такав рад деле и са другима. Једна од њих је Драгана Косовац:

Приликом обраде ове наставне јединице, кад тад мора да се помене и контрацепција. Вест је од прошле године, а да ли је будућност у међувремену постала садашњост, заиста не знамо. 🙂

b92: Кондом будућности? Задовољство веће с њим него без њега (13.4.2015)

А у блиској будућности (прецизније сутра) ми се читамо поново. 🙂

Пробни тест за осмаке

Шта каже један од ауторитета из области психијатрије за завршне тестове?

Зелена учионица: Светомир Бојанин: Хвала Богу што нисам полагао пријемни испит, ко зна како бих прошао (26.4.2016)

_10153472042499656_1691498637967478895_nКако ће проћи наши садашњи осмаци могли су да виде на пробном испиту. „Зелена учионица“ је ове тестове објавила малте не одмах како су их ђаци решавали, тако да је мало било смисла за оне који их тад нису радили да их раде накнадно (а како је и планирано). Но, то може бити и поука ђацима за следећу годину да гледају да се тих дана када се проба ради – ипак не разболе. 🙂 Било како било, ево и линка ка тестовима:

Зелена учионица: Пробни завршни испит: Тестови и решења тестова за школску 2015/2016. годину (16.4.2016)

Наравно, има још времена да се број бодова поправи, односно да се још штошта научи. А наше је да учење учинимо забавним, па ћемо уз коментаре задатака дати и неке занимљивости. Па да почнемо. 🙂

1. задатак

Захтев овог задатка је био да се одвоје својства која важе искључиво за жива бића (животни процеси) од оних који важе за све. Costasiella kuroshimaeДакле, боју и масу имају жива бића, али та својства нису њихова ексклузива. Но, то не значи да ова два својства за жива бића нису важна, напротив. Боја је често важна карактеристика за опстанак, а некада доприноси и језивом утиску. 🙂

Блиц: Зелени црв с Тајвана је најјезивија нова врста животиња. Чекајте тек да исплази језик (7.6.2015)

Што се масе тиче, погледајте најмасивнију од свих гусеница (макар у Северној Америци):

Не знамо у каквог лептира ће се ово чудовиште преобразити, али за неке друге врсте знамо. На следећем интерактивном сајту довољно је да кликнете на слику гусенице и видећете какав ће лептир постати:

Вa-bamail.com: 19 Amazing Caterpillar Transformations (приступљено 27.4.2016)

2. задатак

994059_538396202913514_461589047_nУ овом задатку вишеструког избора било је потребно пронаћи тачну тврдњу. Задатак је свакако први ниво, јер је било потребно знати дефиниције. То не значи да је био лак, јер се захтевала критичка процена сваког исказа. И тачан је онај који каже да су сви чланови биоценозе међусобно повезани. Не би било тачно када бисмо написали да су повезани искључиво односима исхране, мада имамо пример управо такав. Сиви соко лови плен са велике висине брзином од чак 390 километара по часу.

Smithsonian: How the Fastest Animal on Earth Attacks Its Prey (8.4.2016)

_mti5glEzeO1sh9h80o1_250.gifСове нису најбрже, али јесу најтише. У прилог томе говори и следећи експеримент:

Facebook video – BBC Two: The silent symphony (3.3.2015)

3. задатак

Ево га и „бизарни“ задатак како су га медији и неке наше колеге назвали, што је наш пријатељски сајт, „Зелена учионица“ једва дочекао. 🙂 Дакле, порука паметнијих припадника нашег друштва је да ако имате озбиљнију повреду, треба да држите облогу и да се не јављате лекару, јер сувише је, па, „бизарно“. capsulesАко питате нас биологе, треба разликовати ситуације када сами можете да решите проблем и када ипак морате да затражите помоћ. 🙂 Ево једне ситуације када можете да помогнете сами себи, ако је веровати следећем извору:

Женствена: Знакови и симптоми да је тијело пуно токсина (приступљено 27.4.2016)

А момак из следеће приче одлучио је да помогне себи на крајње необичан начин.

Мушки магазин: Лудило! Овај лик је платио 5000 долара како би добио трбушњаке (23.12.2015)

4. задатак

1546054_10154526673185284_7830698426204951429_nУ овом задатку ђаке је највише намучила резница, јер је мање познат појам. Искрено, помињу га само у једној јединој лекцији у току целог основношколског периода. Сналажљивији су могли да дођу до решења системом елиминације познатијих појмова (делова цвета и шишарке). Иако бисте сад очекивали да због овог питања пређемо на ботанику, ипак нећемо. 🙂 Данас нам се више допада да пишемо о царству животиња.

Блиц: Ово је најскупља животиња на свету и власништво је четири бизнисмена (23.4.2016)

5. задатак

И у последњем, најтежем задатку циљ је био повезати протеин са ћелијом у којој се налази. imagesdzabaМи ћемо за крај о једном трансмембранском протеину кога зову клото (Klotho) и који је у вези са дуговечношћу! Тело призводи мање овог протеина током времена и ниски ниви клота узроци су бројних болести, укључујући остеопорозу и болести срца, али и повећаног ризика од можданог удара, а смањених когнитивних функција. Ови фактори доводе до смањеног квалитета живота, па чак и преране смрти. Научници са Универзитета у Калифорнији открили су како манипулација овим протеином може да спрече симптоме Алцхајмерове болести. Ова болест је шеста по реду узрочник смрти у САД и сваки дан оболева више од 1200 људи.

IFL Science: Protein Treatment Staves Off Alzheimer’s Disease Symptoms (11.2.2015)

Ми вам желимо да вам клото ради још дуго, дуго, а тренутно вам желимо да се лепо проведете током празника. Видимо се након тога. 🙂

Микроскопски рат

862_1664530437118446_5266826118715568779_nНеке лепе еколошке активности ђаци Ене Хорват имали су недавно у својој школи. Тема су биле шуме.

Фејсбук албум – Центар за развој образовања „Планета“: Квиз о шумама (17.3.2016)

Из шумских прелазимо на екосистеме текућих вода:

Вечерње новости: Филм „Дунав у Србији“ освојио 2. награду на Сајму туризма у Берлину (11.3.2016)

Из слатке селимо се у слану воду. Следећи видео представља једну од две рецентне врсте филума Xenoturbellida, а који припада мање познатим деутеростомијама – што, ако питате поједине професоре са београдског Биолошког факултета, наши шестаци вероватно треба да знају да препознају и успут да знају шта се код њих прво развило – уста или анус, а и стручни називи појединих органа нису на одмет 🙂 :

Пошто смо завршили данашњу додатну са шестацима, могли бисмо да се посветимо и петацима. Овај пут у питању је редовна и нормална настава, а презентацију је направила Ивана Дамњановић:

И даље смо у петом и причамо о гљивама и лишајевима. Тим иностраних истраживача сакупио је гљиве са Антарктика, као и лишајеве са планина Шпаније и Аустрије и оставио их 18 месеци на Интернационалној свемирској станици (International Space Station) у условима налик на оне на Марсу. tumblr_o11dpxy1aD1r2cpwko1_500 (Small)Након поменутог времена испитали су узорке и показало се да је чак 60% ћелија преживело и одржало стабилну ДНК.

IFL Science: Fungi and Lichens Just Survived 18 Months On The Outside Of The ISS – Which Means They Might Be Able To Survive On Mars Too (29.1.2016)

Да ли су ванземаљски облици живота неке гљивице, можда? То не знамо, али знамо како да нађемо ванземаљске облике живота. Томе нас учи следећи текст:

IFL Science: Here’s How We Could Find Aliens (1.3.2016)

Да ли су ванземаљци црткали по зидовима пећина? Конкретно у једној откривеној 2002. у египатском делу Либијске пустиње? Тешко. У питању је људских руку дело, али не само људских. Најпре да кажемо да је у пећини откривено преко 5000 пећинских цртежа, вероватно насталих пре 7000 година. Цртежи су настајали тако што би неко поставио шаку на зид, а онда преко ње наносио боју, тако да остане необојени отисак у мрљи боје. tumblr_mg49952hks1r1u85fo1_400У великим шакама су уочене мале и до недавно се мислило да су у питању шаке беба, што би упућивало на неку врсту интимизирања између родитеља и потомства. Међутим, истраживачи са Кембриџа не мисле тако. Они мисле да су у питању шапе гуштера варана или чак нилског крокодила. Зашто су се ове шапе нашле међу људским, нејасно је.

IFL Science: Humans Didn’t Make These Tiny Handprints – So Who Did? (1.3.2016)

Кад зборимо о цртежима…

City magazine: Deca nisu svesna šta su tačno nacrtala (25.2.2016)

_nrpuhpMIqy1qbycdbo1_500 (Small)А цртеж је лепши кад се обоји. Невоља је само када се задеси да те боје различити људи виде – различито. Сећате ли се хаљине која је изазвала невиђено интересовање јер је једни виде као златну, а други, ваљда, као плаву? Е, имамо наново сличан случај овај пут са јакном. Неки је виде као белу и плаву, а други као тамнозелену и златну. Како је видите ви?

IFL Science: Why Does Everybody See This Jacket As Different Colors? (29.2.2016)

Ћелију свако види исто (макар ако има микроскоп – не заборавите да ваши петаци науче све делове), а на следећој страни имате ћелију за сваког:

Фејсбук заједница: Ћелија за сваког (приступљено 17.3.2016)

Mutant follicle cells (green) (Small)И док гледамо под микроскопом, да погледамо још нешто. Текст је прилично, па, сведен, али ако га занемарите видећете сјајан гиф:

Курир: Рат под микроскопом: Овако људски обрамбени систем напада паразита (16.3.2016)

Из микросвета прелазимо у још мањи – свет молекула и тиме за данас и завршавамо:

Национална географија: Направљен молекул који ће драстично смањити оштећења ткива након можданог удара (10.3.2016)

Облак ознака