Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „биохемија“

Бригу не бери, ту су Јутјубери

Long-beaked Blindsnake

Ово није безноги водоземац, већ једна врста слепе змије.

Безноги водоземци занимљиви су по многим питањима. У основној школи их уопште не помињемо, а верујем да би шестацима били занимљиви. Око четвртина врста леже јаја, док остали рађају живе младунце. И ти младунци хране се кожом своје мајке! Колико сам разумео, једу и њено месо и тако повећавају тежину и до десет пута у току прве недеље живота. Како се хране, можете видети на снимку на следећем линку.

IFL Science: Watch This Amphibian Eat Its Mother Alive (приступљено 30.10.2017)

Следећи видео је значајније симпатичнији.

 

На Јутјубу може да се нађе разноврсних занимљивих снимака. Јелена Братић се није бавила толико снимцима, колико онима који те снимке постављају. То су тзв. Јутјубери и има их и међу нашим основцима.

Како Јеца каже: Јутјубери и лекција о критиковању (27.10.2017)

Дакле, нове генерације имају неке нове занимације. Јасно је да нам те занимације неће бити блиске. Другим речима…

Кутак.нет: И ја сам била основац, али не овако: Након што сам у школском дворишту чула овај разговор петака, остала сам без текста! (24.10.2017)

Можда је ауторка претходног текста остала без текста, али ја нисам. Последњи текст за данас говори о хормонима.

Блог – Тамо и овде: Они су со живота… (15.10.2014)

ng_emocije_700064926 (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали нешто ново о животу безногих водоземаца;
  2. одгледали пресладак видео;
  3. добили смо лекцију о критиковању (и Јутјуберима, приде);
  4. подсетили смо се да смо и ми некада били основци;
  5. читали смо текст о хормонима.
Advertisements

Жедни пауци и армирана им паучина

_nlp8syiYsw1r4nd19o1_1280 (Small)Научници су пронашли једноставан начин да направе паукову мрежу ојачану (или армирану, како желите) угљеничним нанотубулама, односно графеном. И за то нису користили нанороботе, нити су петљали са генима паука. Напросто су пауку дали да пије воду са наноматеријалима. Зашто су, забога, то радили? Да би добили нов материјал, који има изванредна својства, попут чврстине, еластичности и отпорности.

IFL Science: Scientists Find Surprisingly Simple Way To Make Spiders Spin Silk 10 Times Stronger (2.9.2017)

И док научници креирају нове материјале, наставници биологије и њихови ђаци такође су креативни. У Житковцу су имали Дан науке и правили су моделе који приказују покрете дисања и рад мишића и још свашта нешто лепо. Слике је проследила колегиница Весна Миленовић.

 

У другој школи имали су дан посвећен гљивама. О томе нас је известила Сања Урошевић Парезановић.

 

У Зрењанину, водили су ђаке на један леп излет и, између осталог, посетили су тзв. биоенергану. То је електрана која ради на биогориво. И, заиста, постоји у Србији и производи електричну енергију. Начуо сам да их има четири у нас. Да ли сам добро чуо, не знам. 🙂

Зрењанинска група НПН: Експедиција Ботош – запажања (2.9.2017)

slika 2.12Врло верујем да су биоенергане будућност. О будућности, ипак, реч препуштам Нилу Гејману.

Diz que diz: Nil Gejmen: Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i maštarenja (5.10.2017)

А у не тако далекој будућности Мајкрософт приређује догађај за наставнике на којима ће се они (и ми, наравно) упознати са новим методама рада у учионици уз коришћење технологије коју ова фирма нуди.

Microsoft.com: Hack the classroom (за 14.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо шта научници раде са пауцима;
  2. промовисали смо добар рад колега;
  3. усвојили смо нову реч – биоенергана;
  4. схватили смо од чега нам будућност зависи;
  5. најавили смо занимљив догађај.

Атентат на Дарвина

И опет…

Блиц: Скандалозна петиција – Академици, професори, уметници и свештеници би поново да „убију“ Дарвина (5.5.2017)

707261c48d6c6f76656b5f34 (Small)Полако долази време када ћемо морати да бринемо да ли ће нас спаљивати на ломачи, па да мало подгрејем ствари. 🙂 Рецимо, знамо да су праисторијски људи, баш као и Неандерталци, били, између осталог, и канибали. Можемо да претпоставимо да су то морали да раде јер су некада били веома гладни. Међутим, изгледа да то није био главни разлог. Тадашњи људи и њихови сродници јели су мамуте, рунасте носороге, коње, прасиће и јелене, који су већи и чија је нутритивна вредност значајно већа од наше. Научници са Универзитета у Брајтону чак су израчунали и колико килокалорија има људско тело. Та цифра износи 143.771 калорија. Изгледа да то није богзна шта, па је главни разлог канибализма био или ритуал или чин агресије. Не треба заборавити ни да су ти древни људи сахрањивали своје мртве, тако да канибализам, иако забележен у бројним налазима, није био искључив.

IFL Science: Stone Age Cannibals Didn’t Just Eat Each Other For The Calories (6.4.2017)

Следећи снимак нема везе само са еволуцијом човека, већ еволуцијом уопште.

Ево га још један снимак, овог пута о бактеријама и добар је и зато што је титлован.

И за крај, да повежемо ове две приче о људској исхрани и бактеријама. Није тајна да ми у нашим цревима имамо бактерије које, заједно са нама, варе храну. Варење квасца није мала ствар. Квасац се окружује тешко сварљивом структуром ћелијским зидом. Ипак, распрострањена сревна бактерија под називом Bacteroides thetaiotaomicron у стању је да изгрицка свој пут кроз сложене угљене хидрате, који се зову алфа-манан и који се појављују у ћелијским зидовима хлеба и пивског квасца, истраживачи су открили. 10562954_717301298366823_5936350251127729417_nТим биолога и хемичара из истраживачких центара у Европи и САД водила је истраживање са поменутим бактеријама у лабораторији, тако што их је хранила само мананом који потиче од квасца. Бактерије које нису угинуле могле су једино преживети на тој супстанци, закључио је тим. Даљи тестови су показали комплекс хемијских процеса који бактерије користе да разбију алфа-манан. Зли језици би рекли да је ово прилагођеност цревних бактерија, стечена кроз процес еволуције. 🙂

Popsci.com: How Bread, Beer, And Soy Sauce Changed The Human Microbiome (14.1.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1283841zvuwb08dplНисмо потписали петицију креациониста;
  2. сазнали смо да су наши преци били канибалисти и зашто су то радили;
  3. погледали један добар филмић о еволуцији;
  4. такође смо погледали филмић о бактеријама;
  5. закључили смо да живот у цревима није лак, иако вам храна долази „на ноге“. 🙂

Имитација живота

На сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду изашле су и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Коначни резултати – Окружно-градско такмичење из биологије за основне школе 2017. (04.05.2017)

phageКада би се рангирала жива бића, вируси би били испод црте. Вируси су вазда на некој клацкалици; час су живи, час нису. Заједно са вирусима, на клацкалици су и научници, који нису баш сигурни да ли треба да их свсртају у четврти домен или не. Забуну је тек направио џиновски Klosneuvirus, који је показао неке одлике које нису виђене (до сада) у свету вируса. Неки од сојева ових вируса, нађених у биљкама Аустралије, у стању су да произведу ензиме који могу да интерагују са 19 амино-киселина. Способност склапања протеина вируси нису имали, тако да овај преседан може озбиљно да их квалификује као живе. Макар ову групу. Научници знају да су Klosneuvirusi настали од мајушних предака и да су временом нарасли. И то се десило, каже научник Фредерик (Frederik Schulz) не зато што су ови вируси еволуирали, већ зато што су покрали гене од својих домаћина. У питању су мајушни крадљивци гена, што значи да све оно што раде није њихова оригинална својина, од предака стечена, те то није довољно да бисмо их прогласили живима. 🙂

IFL Science: Giant Viruses Could Be Genetic Frankensteins That Mimic Life (6.4.2017)

Ping-pong-tongue-animated-frogs-breakfastТо што нису живи, не значи да немају проблеме. Научници су пронашли да Н1 (латинично) сој вируса грипа убија отров са коже јужне индијске жабе Hydrophylax bahuvistara. Да би се добила слуз која уништава овај сој, научници са Универзитета Емори на Друид Хилсу у Џорџији подвргли су жабицу (благим) електрошоковима. У тој слузи налази се супстанца уримин која уништава хемаглутинин, а који помаже вирусима да се закаче за ћелију домаћина.

UPI.com: Skin mucus of South Indian frog kills flu virus (18.4.2017)

Frog_žábaЈедна друга врста жабе, Limnonectes larvaepartus, откривена почетком претпрошле године, једина је у свету која рађа живе пуноглавце. Процењује се да жаба има више од 6.000 врста. Од тога, свега 10-12 има унутрашње оплођење (све остале имају спољашње), а само ова, једна једина врста, која, иначе, насељава Сулавеси, рађа пуноглавце (остале носе јаја, попут птица, на пример).

Sci-news.com: Limnonectes larvaepartus: Scientists Discover Tadpole-Bearing Species of Frog in Indonesia (3.1.2015) & b92: Kako se razmnožava nova vrsta žabe? (6.1.2015)

Селимо се у Гвајану и тамо је снимљен документарац о маленој жаби која крије тајну. Тако тврди „Национална географија“.

National geographic: Tiny Toad to Tell Secrets? (28.9.2013)

302bceda40f8912c5086c221c1cf3f51Следећи видео мање је научан, а више забаван. Главни протагонисти су кучићи.

Facebook video – All Animals: A family (25.4.2017)

И за крај, још једна прича где пас има главну улогу. Ова прича десила се пре две године, али је толико необична да је вреди испричати наново.

Животиње.рс: Сасвим необичан дан напуштеног пса: Уместо у смрт, отишао у нови дом! (3.4.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. unnamed5Проверили смо коначне ранг листе да видимо где су наши ђаци;
  2. нисмо сврстали вирусе у жива бића;
  3. још једном се уверили да су нам жабе веома корисне, а и да су занимљиве;
  4. одгледали кратак видео „Националне географије“ и још један приде;
  5. прочитали лепу причу са срећним крајем о напуштеном псу.

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Застрашујући љубимци

20140506_wbsb150_baby_soda_bottle_15_pack_03_1 (Small)Још пре неколико година, научници су направили ензим за који верују да је био кључан молекул у настанку живота. Модерна наука верује да је развоју ћелије претходио развој молекула ДНК, а пре њега је постојао тзв. РНК-свет. У ствари, тај РНК са ензиматским карактером требало би да је први молекул који је могао себе да реплицира. Ензим који су научници направили и назвали га рибозим има управо то својство да омогућава репликацију РНК. Но, он не копира РНК тако да се добије идентична копија, већ да се добије структура „у огледалу“. Рецимо, када би могао да копира нас, не би нам ископирао десну руку, већ наместо ње – леву. Ово је занимљиво и због тога што се веровало да таква промена готово да није могућа. То би било као када бисте покушали да се прописно рукујете са неким, а да обоје користите различите руке (ви десну, а тај неко леву или обрнуто).

Phys.org: Scientists make enzyme that could help explain origins of life (29.10.2014)

13612389_1021226464635612_7064945527292215737_nИ даље смо у нашој прошлости, али овог пута шетамо међу диносаурусима. Њихово породично стабло, изгледа, треба да се мења из корена. До сада смо их сврставали у две велике групе: птицолике орнитихије (попут хадросаура и стегосаура) и гмазолике саурихије, који укључују тероподе (познатији представник је тираносаурус) и сауроподе (дугорепи и дуговрати биљоједни џинови). Изгледа да таква подела ипак није добра и тероподи и орнитихија су много сроднији него што се мислило, те заједно сврстани у групу орнитосцелида.

Live science: The Dinosaur Family Tree Has Been Uprooted (22.3.2017)

Кад смо већ код диносауруса, колега Владан Нешић има презентацију за нас.

Корњаче јесу гмизавци, али нису изумрли. Међутим, корњача у следећем видеу не види себе као корњачу. Више види себе као, рецимо, пса. 🙂

Facebook video – Unilad: My pet tortoise thinks he’s a dog (23.3.2017)

И док корњача изиграва пса, пас изиграва мужа. У ствари, још боље од отга, тврди се у наслову следећег текста._mkqqqz3t4v1ritg6ro1_1280

Блиц: Бољи од сваког мужа – Куца Барон не бежи од кућних обавеза (4.4.2015)

Међутим, оно што је добро увек има и своје лоше стране.

Животиње.рс: 10 најопаснијих раса паса на основу смртоносних уједа људи (20.2.2016)

Још једна „опака“ раса:

Мушки магазин: Кавкаски овчар – пас којег се и медвед плаши (22.1.2016)

И кад смо код плашења, односно застрашивања, ево још једног текста за крај.

Национална географија: Жестоки ритуал застрашивања код хијена (17.3.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. prvadremkaСазнали неке нове научне теорије из области еволуције;
  2. обогатили збирку презентација за једну нову;
  3. одгледали симпатичан видео о разиграној корњачи;
  4. научили нешто ново о расама паса;
  5. прочитали смо занимљив текст о хијенама.

Најављена промена наставних планова за биологију

bigstock-Online-Education-11092166Иако је први сајт, који сам приредио за данас, намењен члановима Педагошког друштва Србије, на њему можете пронаћи и промене које се најављују у настави биологије. Ако кликнете на доње зелено дугменце „Образложење предлога новог наставног програма за пети разред“, биологију ћете пронаћи на 9. страни. А ако кликнете на наранџасто дугменце поред („Предлог – наставни програм за пети разред основног образовања и васпитања“), пронаћи ћете је на странама 163 до 172.

Педагошко друштво Србије: Позив члановима Друштва: коментар Предлога новог наставног плана и програма у основној школи (17.3.2017)

Према још увек важећем плану раст и покрети биљака се уче, па је корисно имати презентацију колеге Владана Нешића.

Док биљкама покрети не мањкају, деци, закованој испред компјутера дефинитивно недостају. Зато није лоше одрадити и понеки час на терену. На следећем сајту можете пронаћи идеје управо за те активности, а што је још битније, за оне еколошке које нам увек стварају главобољу у осмом разреду. 🙂

Green Teacher: Introducing Students to Landscape Architecture (20.1.2017)

osmiМеђутим, мени је пажњу ипак привукла активност у учионици. У овом конкретном примеру обрађени су урбани екосистеми. Наставници су позвали пејзажне архитекте као госте на часу и ови су причали о свом послу, а ђаци нису само слушали. Пошто је окосница теме била зелени кровови, ђаци су правили макете својих кровова на кутијама за ципеле. Користили су материјале попут разнобојних папира, лепкова, цевчица, самолепљивих трака, пур-пене, маркера и слично, али и земљиште, компост и семена трава.

Биљке не само да оплемењују наш животни простор, већ и пречишћавају воду. То се може видети кроз експеримент који је јасно приказан на следећој слици:

_381002882012326_815611008_n

Ето неких идеја шта све можемо да радимо у осмом разреду, а што се седмог тиче, реч дајем Ивани Дамњановић.

На ово Иванино некако се надовезује следећи чланак:

Мој имунитет: Тумачење резултата анализе крви и урина (приступљено 19.3.2017)

Тумачење ових резултат је значајно егзактније него тумачења ПИСА тестирања. Но, свакако, резултате овог тестирања прошли пут и нисмо морали да тумачимо јер их није ни било. То ће се променити.

Блиц: Шарчевић: Пробно ПИСА тестирање почетком априла (18.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

  1. eco-house-design-thumb10814497Упознали се са предлогом нових планова и програма за пети разред;
  2. обогатили своју базу презентација за две нове;
  3. добили идеје за часове заштитне животне средине у осмом разреду;
  4. анализирали крв и урин – што нам може бити искористљиво за часове у седмом разреду;
  5. информисали се о предстојећем ПИСА тестирању.

Облак ознака