Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „биохемија“

Крпељи за вегетаријанце

_nm0mwcmAfz1qhvtlqo1_500 (Small)Ко каже да кућни послови нису изазовни? Погледајте први линк који смо припремили за данас.

Фејсбук видео – Радио ЈАТ: Е вала добра идеја… (17.2.2016)

И кад смо код чишћења:

Мушки магазин: Како да без проблема очистите кућу (29.9.2015)

У кући, дакле, проблема нема, али их зато има у Чачку. Вест дана су три тамошње школе.

Озон прес: Без наставе у три школе због екстерне евалуације (26.5.2016)

Li9dG6.gifИз Чачка селимо се у Ужице. Тамо се десила заиста несвакидашња ствар.

Пасаж.рс: У ужичкој болници успешно оперисана стогодишња пацијенткиња (24.5.2016)

Осим стогодишње баке, преживела је и Петница.

b92: Петница „преживела“: Сви програми ће бити надокнађени (24.5.2016)

Људи могу да преживе свашта, па и ујед отровне животиње. Једна таква, конкретно паук, живи у Бразилу и веома је опасна по нас. Међутим, по неке људе, конкретније мушкарце, може бити и спасоносна, јер молекул из отрова изгледа да може да излечи импотенцију. Тврде научници из Кореје, Јужне наравно.

IFL Science: Toxin From World’s Most Venomous Spider Could Treat Impotence (19.2.2015)

_np7snvbhb81t2kks8o1_500Када смо код уједа животиња, нас у Србији много више од паука плаше крпељи. Њих има више врста и једна од њих, карактеристична за оба америчка континента, Amblyomma americanum, може да пренесе разне болести, али не и лајмску. Међутим, ова врста може да убризга и шећер галактозу-алфа-1,3-галактозу. У дигестивном тракту овај шећер се свари без проблема, али ако се убризга у крв, понаша се као антиген. Природно, наш имунитет створиће антитела, која ће на сваки нови унос поменутог шећера реаговати. А тог шећера има у месу животиња које нису примати и које ми, између осталог и једемо. Последица је да приликом ручања роштиња, на пример, добијемо алергијску реакцију (и то баш гадну) на то што једемо. Дакле, крпељ ове врсте ради оно што активисти за очување животиња, еколошке и здравствене статистике, као и слике слатких животиња не успевају – претвара нас у вегетаријанце. 🙂

IFL Science: Tick Bite Makes You Allergic To Meat (11.8.2014)

10486219_318655058293149_118755719410787802_nШпански вегани ипак су покушали старинским начином. Скинули су се до голе коже и увили у фолије имитирајући месо. Циљ овог протеста је да делују на тамошњу владу да уведе вегетаријанске дане.

Daily mail.co.uk: Naked protesters package themselves as blood-soaked ‘human meat’ to demand Spanish council implements weekly vegetarian days (23.5.2016)

Но, ако је веровати следећем чланку, истраживачи са Карл-Франценс Универзитета Грац, тврде да је вегетаријанска храна мање здрава и да су вегетаријанци психички лабилнији.

No Tricks Zone: University of Graz Study Finds Vegetarians Are Unhealthier, More Mentally Disturbed Than Meat-Lovers (30.3.2014)

tumblr_m79v3izXrh1r6kbbzo4_250Немојте одмах да навалите на роштиљ, ипак сваки текст треба узети и са (малко) резерве. 🙂 Критичко мишљење је увек значајно, а о његовом развоју у школи да не причамо. Упркос томе, ђаци у школи најчешће бубају информације, сматрају родитељи.

Зелена учионица: Родитељи огорчени најавом повећања броја часова основцима (24.5.2016)

Ви немојте да будете огорчени, пошто се дружимо и сутра. 🙂

Дефицит идола

Јагодински ђаци наше колегинице Љиљане Глођовић-Пантић ових дана су правили мале, али прелепе вртове. Ево како је то изгледало:

И сада ће ове биљке у једном лепом окружењу да врше фотосинтезу. А сајт који се бави овим процесом је следећи:

Science book: Investigate the reactants and products of photosynthesis (2010)

Биљке могу да се гаје и у великим вртовима и то не само да би нам биле лепе. _mr5k68hvAL1s41mp2o1_500 (Small)О томе објављена је и књига, а захваљујући помоћи Министарства просвете:

Глас западне Србије: Научно воћарско друштво Србије објавило ново издање „Малине” (12.5.2016)

Када смо код књига, уџбеници су ових дана у жижи интересовања, посебно они намењени за средње школе.

Ало: Трошкови – На уџбенике оде трећина плате (12.5.2016) & Одлично! Бесплатни уџбеници и за средњошколце (11.5.2016)

Што се нас основаца тиче, на следећем линку наћи ћете све потребне информације о бесплатним уџбеницима:

Блог – Сунце знања: Бесплатни уџбеници за школску 2016/2017. годину (11.5.2016)

Све што је бесплатно, срцу је драго. 🙂

Политика: Кад је бесплатна кафа важнија од мале матуре (11.5.2016)

_no71rnPUOz1sn5m44o1_1280 (Small)Храна није бесплатна, али се у Србији свеједно баца и то у енормним количинама.

Vice: Bacanje hrane u Srbiji (2016)

Оно што можда не треба бацити, али треба избацити је клопа у ресторанима брзе хране попут Мекдоналдса. Један од разлога, који се на бројним инфографицима наводи на нету је и тај што се мек бургер вари знатно дуже у односу на уобичајену храну, јер је маснији. Обично варимо од 24 до 72 сата, а за један „биг мек“ нам је потребно више од три сата. При томе, поменути биг мек садржи око 1,5 грама тзв. транс-масти за које су различита истраживања показала да су у вези са болестима срца, гојазношћу, канцером и дијабетесом. И ово све звучи научно, али ипак није, јер није ни писано коришћењем научних истраживања или су она паушално интерпретирана. _nm38ilgHRF1s6ylubo1_1280 (Small)Све то објашњава следећи текст:

IFL Science: Is This Really What A Big Mac Does To Your Body In An Hour? (23.9.2015)

Но, не морамо да будемо научници како би нам било јасно да брза храна није уједно и здрава и посете ресторанима који је служе свакако треба проредити. Што се кафе тиче, тешко да нас ико може убедити да је проредимо (а посебно не чланове Националног просветног савета). 🙂 Кафа нас ујутру разбуди, иако нам не обезбеђује никакву енергију. Кофеин из кафе делује тако што превари наш мозак. Наиме, кофеин се „лажно представља“ као једињење које сигнализира мозгу да је уморан. Другим речима, има сличну структуру као аденозин, који се генерише након поприличног времена од када се пробудимо и који се везује за рецепторе нервних ћелија и, као што написасмо, сигнализира мозгу да је уморан. 1170875_1281479795213788_376267593057979903_nНајкраће речено, кофеин заузима место аденозину и спречава га да се везује за рецепторе и ради свој посао – сигнализира умор.

IFL Science: Here’s What Caffeine Does To Your Brain (26.6.2015)

Ништа не траје вечно, па тако ни кофеин. Када се макне са рецептора, аденозин наново заузима своја места и већ након шест сати осећамо тек половину ефекта кафе. А да ли наши ђаци осећају ефекте, односно последице свега онога што се дешава у друштву, одговара Боба Недић.

Блог – Клотфркет: „Професорка, нама је данас тешко да се некоме дивимо. Немамо коме“ (11.5.2016)

Уредништво Биолошког блога увек се диви добром раду, а многе наше колеге такав рад деле и са другима. Једна од њих је Драгана Косовац:

Приликом обраде ове наставне јединице, кад тад мора да се помене и контрацепција. Вест је од прошле године, а да ли је будућност у међувремену постала садашњост, заиста не знамо. 🙂

b92: Кондом будућности? Задовољство веће с њим него без њега (13.4.2015)

А у блиској будућности (прецизније сутра) ми се читамо поново. 🙂

Пробни тест за осмаке

Шта каже један од ауторитета из области психијатрије за завршне тестове?

Зелена учионица: Светомир Бојанин: Хвала Богу што нисам полагао пријемни испит, ко зна како бих прошао (26.4.2016)

_10153472042499656_1691498637967478895_nКако ће проћи наши садашњи осмаци могли су да виде на пробном испиту. „Зелена учионица“ је ове тестове објавила малте не одмах како су их ђаци решавали, тако да је мало било смисла за оне који их тад нису радили да их раде накнадно (а како је и планирано). Но, то може бити и поука ђацима за следећу годину да гледају да се тих дана када се проба ради – ипак не разболе. 🙂 Било како било, ево и линка ка тестовима:

Зелена учионица: Пробни завршни испит: Тестови и решења тестова за школску 2015/2016. годину (16.4.2016)

Наравно, има још времена да се број бодова поправи, односно да се још штошта научи. А наше је да учење учинимо забавним, па ћемо уз коментаре задатака дати и неке занимљивости. Па да почнемо. 🙂

1. задатак

Захтев овог задатка је био да се одвоје својства која важе искључиво за жива бића (животни процеси) од оних који важе за све. Costasiella kuroshimaeДакле, боју и масу имају жива бића, али та својства нису њихова ексклузива. Но, то не значи да ова два својства за жива бића нису важна, напротив. Боја је често важна карактеристика за опстанак, а некада доприноси и језивом утиску. 🙂

Блиц: Зелени црв с Тајвана је најјезивија нова врста животиња. Чекајте тек да исплази језик (7.6.2015)

Што се масе тиче, погледајте најмасивнију од свих гусеница (макар у Северној Америци):

Не знамо у каквог лептира ће се ово чудовиште преобразити, али за неке друге врсте знамо. На следећем интерактивном сајту довољно је да кликнете на слику гусенице и видећете какав ће лептир постати:

Вa-bamail.com: 19 Amazing Caterpillar Transformations (приступљено 27.4.2016)

2. задатак

994059_538396202913514_461589047_nУ овом задатку вишеструког избора било је потребно пронаћи тачну тврдњу. Задатак је свакако први ниво, јер је било потребно знати дефиниције. То не значи да је био лак, јер се захтевала критичка процена сваког исказа. И тачан је онај који каже да су сви чланови биоценозе међусобно повезани. Не би било тачно када бисмо написали да су повезани искључиво односима исхране, мада имамо пример управо такав. Сиви соко лови плен са велике висине брзином од чак 390 километара по часу.

Smithsonian: How the Fastest Animal on Earth Attacks Its Prey (8.4.2016)

_mti5glEzeO1sh9h80o1_250.gifСове нису најбрже, али јесу најтише. У прилог томе говори и следећи експеримент:

Facebook video – BBC Two: The silent symphony (3.3.2015)

3. задатак

Ево га и „бизарни“ задатак како су га медији и неке наше колеге назвали, што је наш пријатељски сајт, „Зелена учионица“ једва дочекао. 🙂 Дакле, порука паметнијих припадника нашег друштва је да ако имате озбиљнију повреду, треба да држите облогу и да се не јављате лекару, јер сувише је, па, „бизарно“. capsulesАко питате нас биологе, треба разликовати ситуације када сами можете да решите проблем и када ипак морате да затражите помоћ. 🙂 Ево једне ситуације када можете да помогнете сами себи, ако је веровати следећем извору:

Женствена: Знакови и симптоми да је тијело пуно токсина (приступљено 27.4.2016)

А момак из следеће приче одлучио је да помогне себи на крајње необичан начин.

Мушки магазин: Лудило! Овај лик је платио 5000 долара како би добио трбушњаке (23.12.2015)

4. задатак

1546054_10154526673185284_7830698426204951429_nУ овом задатку ђаке је највише намучила резница, јер је мање познат појам. Искрено, помињу га само у једној јединој лекцији у току целог основношколског периода. Сналажљивији су могли да дођу до решења системом елиминације познатијих појмова (делова цвета и шишарке). Иако бисте сад очекивали да због овог питања пређемо на ботанику, ипак нећемо. 🙂 Данас нам се више допада да пишемо о царству животиња.

Блиц: Ово је најскупља животиња на свету и власништво је четири бизнисмена (23.4.2016)

5. задатак

И у последњем, најтежем задатку циљ је био повезати протеин са ћелијом у којој се налази. imagesdzabaМи ћемо за крај о једном трансмембранском протеину кога зову клото (Klotho) и који је у вези са дуговечношћу! Тело призводи мање овог протеина током времена и ниски ниви клота узроци су бројних болести, укључујући остеопорозу и болести срца, али и повећаног ризика од можданог удара, а смањених когнитивних функција. Ови фактори доводе до смањеног квалитета живота, па чак и преране смрти. Научници са Универзитета у Калифорнији открили су како манипулација овим протеином може да спрече симптоме Алцхајмерове болести. Ова болест је шеста по реду узрочник смрти у САД и сваки дан оболева више од 1200 људи.

IFL Science: Protein Treatment Staves Off Alzheimer’s Disease Symptoms (11.2.2015)

Ми вам желимо да вам клото ради још дуго, дуго, а тренутно вам желимо да се лепо проведете током празника. Видимо се након тога. 🙂

Микроскопски рат

862_1664530437118446_5266826118715568779_nНеке лепе еколошке активности ђаци Ене Хорват имали су недавно у својој школи. Тема су биле шуме.

Фејсбук албум – Центар за развој образовања „Планета“: Квиз о шумама (17.3.2016)

Из шумских прелазимо на екосистеме текућих вода:

Вечерње новости: Филм „Дунав у Србији“ освојио 2. награду на Сајму туризма у Берлину (11.3.2016)

Из слатке селимо се у слану воду. Следећи видео представља једну од две рецентне врсте филума Xenoturbellida, а који припада мање познатим деутеростомијама – што, ако питате поједине професоре са београдског Биолошког факултета, наши шестаци вероватно треба да знају да препознају и успут да знају шта се код њих прво развило – уста или анус, а и стручни називи појединих органа нису на одмет 🙂 :

Пошто смо завршили данашњу додатну са шестацима, могли бисмо да се посветимо и петацима. Овај пут у питању је редовна и нормална настава, а презентацију је направила Ивана Дамњановић:

И даље смо у петом и причамо о гљивама и лишајевима. Тим иностраних истраживача сакупио је гљиве са Антарктика, као и лишајеве са планина Шпаније и Аустрије и оставио их 18 месеци на Интернационалној свемирској станици (International Space Station) у условима налик на оне на Марсу. tumblr_o11dpxy1aD1r2cpwko1_500 (Small)Након поменутог времена испитали су узорке и показало се да је чак 60% ћелија преживело и одржало стабилну ДНК.

IFL Science: Fungi and Lichens Just Survived 18 Months On The Outside Of The ISS – Which Means They Might Be Able To Survive On Mars Too (29.1.2016)

Да ли су ванземаљски облици живота неке гљивице, можда? То не знамо, али знамо како да нађемо ванземаљске облике живота. Томе нас учи следећи текст:

IFL Science: Here’s How We Could Find Aliens (1.3.2016)

Да ли су ванземаљци црткали по зидовима пећина? Конкретно у једној откривеној 2002. у египатском делу Либијске пустиње? Тешко. У питању је људских руку дело, али не само људских. Најпре да кажемо да је у пећини откривено преко 5000 пећинских цртежа, вероватно насталих пре 7000 година. Цртежи су настајали тако што би неко поставио шаку на зид, а онда преко ње наносио боју, тако да остане необојени отисак у мрљи боје. tumblr_mg49952hks1r1u85fo1_400У великим шакама су уочене мале и до недавно се мислило да су у питању шаке беба, што би упућивало на неку врсту интимизирања између родитеља и потомства. Међутим, истраживачи са Кембриџа не мисле тако. Они мисле да су у питању шапе гуштера варана или чак нилског крокодила. Зашто су се ове шапе нашле међу људским, нејасно је.

IFL Science: Humans Didn’t Make These Tiny Handprints – So Who Did? (1.3.2016)

Кад зборимо о цртежима…

City magazine: Deca nisu svesna šta su tačno nacrtala (25.2.2016)

_nrpuhpMIqy1qbycdbo1_500 (Small)А цртеж је лепши кад се обоји. Невоља је само када се задеси да те боје различити људи виде – различито. Сећате ли се хаљине која је изазвала невиђено интересовање јер је једни виде као златну, а други, ваљда, као плаву? Е, имамо наново сличан случај овај пут са јакном. Неки је виде као белу и плаву, а други као тамнозелену и златну. Како је видите ви?

IFL Science: Why Does Everybody See This Jacket As Different Colors? (29.2.2016)

Ћелију свако види исто (макар ако има микроскоп – не заборавите да ваши петаци науче све делове), а на следећој страни имате ћелију за сваког:

Фејсбук заједница: Ћелија за сваког (приступљено 17.3.2016)

Mutant follicle cells (green) (Small)И док гледамо под микроскопом, да погледамо још нешто. Текст је прилично, па, сведен, али ако га занемарите видећете сјајан гиф:

Курир: Рат под микроскопом: Овако људски обрамбени систем напада паразита (16.3.2016)

Из микросвета прелазимо у још мањи – свет молекула и тиме за данас и завршавамо:

Национална географија: Направљен молекул који ће драстично смањити оштећења ткива након можданог удара (10.3.2016)

Више школство на ниским гранама

снеѕанакундак012

Фото: Снежана Кундак

Данас је Дан мрмота, а и други дан распуста. Ако вам је већ досадно на распусту, имамо прави сајт за вас, који нуди обиље активности за наставнике:

Etwinning.net

Сандра Гуцијан, новинарка листа „Политика“, у новом походу на наставнике, тврди да добар део просветара није испунио активности које су законом прописане.

Политика: Већина професора нема право на лиценцу (1.2.2016)

Ако ћемо право, ни многе друге струке, а посебно руководеће, немају право да раде, јер немају ни одговарајуће дипломе. Или их имају, али купљене. Или фалсификоване, што му, ваљда, дође исто.

Вечерње новости: Смедерево: Шефу напредњака условна због – фалсификоване дипломе! (1.2.2016)

_883511398392957_7197659719500728983_nИпак не дође на исто и очигледно је боље платити диплому. Однедавно и на пијаци. 🙂

Србија прес: Брука и срамота: Факултет дипломске радове својих студената бацио у оближњи контејнер, па завршили на бувљаку! (2015)

И даље смо на вишем школству, које, изгледа, пада све ниже.

021.рс: Прави доктори наука седе на бироу, а сумњиви у министарствима (1.2.2016)

И ниже.

Кутак.нет: Студирање на пословној школи на „дивље“ и у Нишу (31.1.2016)

Према речима управе школе та одељења нису заиста истурена, већ се у том и другим градовима одржавају само консултације. Да ли је то заиста тако или само изврдавање закона, процениће паметнији. Наставници вероватно не би изврдавали редовне систематске прегледе, али их и тако немају – још од 2005.

Зелена учионица: Зашто у Србији не постоји обавеза да васпитачи и професори иду на систематске прегледе (1.2.2016)

15615_10152970297980100_1024665897204792861_nКада дођосмо до здравља, више пута смо упозоравали да ће га и те како угрожавати бактерије које су, нажалост, постале резистентне на антибиотике које сада користимо. Међутим, научници из Лондона бавили су се лактоферином, протеином који може да се нађе у мајчином млеку. Овај протеин уништава не само бактерије, већ и гљиве и вирусе и то је познато већ неко време. Ново што су учинили поменути научници је да су изменили овај протеин тако да постане ефикаснији.

IFL Science: Protein Found In Breast Milk Could Fight Antiobiotic Resistant Bacteria (25.1.2016)

Научници из Масачусетса бавили су се другом болешћу, дијабетесом типа 1 (када организам не производи довољно инсулина). Оболели морају сваки дан да себи убризгавају инсулин и та терапија се није мењала готово читав век. Добре вести су да су ови научници успели да створе бета ћелије од матичних, а које „искључују“ дијабетес за само шест месеци. Макар се тако показало код мишева.

IFL Science: New Stem Cell Treatment „Switches Off“ Type 1 Diabetes (26.1.2016)

addiction-black-and-white-depression-figure-Favim.com-1427552И за дијабетес типа 2 има наде, али је прича о леку за њега занимљивија. Наиме, супстанца 2,4-динитрофенол, а која има широку употребу у индустрији, али и као пестицид и експлозив, користила се и као средство за мршављење негде тамо тридесетих година прошлог века. Међутим, од ње се одустало због застрашујућих контраиндикација, као што су проблеми који настају у нервном систему и коштаној сржи. И да, смрт. Но, у новије време научници су схватили да ова супстанца (такође код мишева) може да излечи поменути тип дијабетеса и исто тако болести настале као последица замашћене јетре. Са опрезом пре тачно годину дана почели су наново да испитују ову необичну супстанцу, па се надамо да су до сада и открили како да је користе без последица.

IFL Science: Banned Diet Pill Reverses Type 2 Diabetes And Fatty Liver In Rats (27.2.2015)

imagesЈош један лек на који су се научници (овог пута са Станфорда) намерили је лек против болова, попут оних на бази морфијума. За то се користи биљка мак, али су они рекли – не више. Одлучили су да генетичким инжењерингом измене квасац како би он то производио, а сличним процесом као када се ова гљивица користи да се направи пиво. Уколико су у томе успели, производња пива више никад неће бити иста. 🙂

Рhys.org: Bioengineers close to brewing opioid painkillers without using opium from poppies (24.8.2014)

А ми ћемо и даље бити исти; актуелни и практични. До сутра. 🙂

Чаролијом против мува

_nfvb32wV2M1rrs4uno1_1280 (Small)Иако нам предрасуде кажу другачије, аутомеханичари умеју да буду веома софистициране душе, а у прилог томе говори и галерија фотографија на којима су они приказани попут ликова са чувених уметничких слика:

Bored panda: Auto Mechanics Hilariously Recreate Renaissance Paintings (октобар 2015)

Следећа галерија је о вранама и уз њу су и разлози зашто би те птице требало да нам буду омиљене. Један од њих је што су у стању да разликују људска лица и адекватно реагују на свако од њих:

Buzzfeed: 19 Reasons Why The Crow Should Be Your New Favorite Animal (11.6.2013)

Minor-KeysТешко да су муве икоме омиљене животиње. Добра вест је да можемо да их се отарасимо:

Фемина: Како се отарасити мува. Чаробан савет. (25.6.2015)

Ипак, није истина да су све муве само пуки гњавежи. Има и таквих које су нам корисне:

Здрава Србија: Корисност осоликих мува (14.7.2013)

Ми биолози знамо да мрави јесу корисне животиње, али заиста нисмо сигурни да је то разлог да им се дуплира величина. А управо су то научници урадили. Величина тела, висина, маса, боја, све су то квантитативне особине на које осим гена утичу и фактори животне средине. Научници су открили хемијске процесе који због одређених утицаја животне средине утичу на експресију гена (сам такав утицај назива се епигенетички). Специфичне биохемијске реакције укључују и искључују делове генома и најбоље проучена таква реакција је метилација ДНК (када се прикључују метил групе).

10401483_707763945987225_7566073824361965906_n

Код мрава постоје краљица, радници и ратници и иако имају идентичне геноме, њихова величина се разликује у односу на улоге које врше. Код радника генетички утицај на величину је мали, па су истраживачи могли да се усредсреде на поменуте епигенетичке утицаје. По Талахасију сакупили су јединке врсте Camponotus floridanus (чији је геном већ секвенциониран) и кренули су са метилацијом њихове ДНК. То су радили уз помоћ одређених хемикалија којим су деловали на ларве. Метилацијом су добили каскадни ефекат утицаја на гене, односно ланчани са једног на други. Последица тога је да су добили примерке разних величина. И утврдили су да што је већа метилација, већа је и величина. На пример, 20% већа метилација даје мрава који је 20% већи од уобичајеног.

IFL Science: Scientists Double The Size Of Ants (12.3.2015)

Cakes 042 (Small)Да ли ће се ово једног дана примењивати на нас да порастемо ако већ нисмо довољно, тешко је рећи, али следеће истраживање обећава да нећемо расти у ширину без обзира шта једемо. Научници са Универзитета у Лос Анђелесу пронашли су и издвојили ген, за који (како погодно) имају „лек“ који тако утиче да не дозвољава да се нагојимо. Током претпрошле године позитивне резултате имали су на врсти црва Caenorhabditis elegans и хуманим ћелијама у Петријевој шољи, али генетички механизам како се све то одвија уочен је код готово свих животиња, па чак и код квасаца. Да ли се таблете за фит изглед без по муке већ продају од тада, не знамо, али увек можемо да им се надамо. 🙂

Рhys.org: Gene discovery prevents weight gain with a high-sugar diet (6.10.2014)

unnamed (Small)Изгледа да то да ли ћемо бити гојазни или нећемо, зависи од лептина. Лептин је хормон који луче масне ћелије (адипоците) онда када се наједемо, као сигнал да смо „пуни“. Лептин се такође ствара и када сагоревамо масти (побуђује масне ћелије да убрзају метаболизам), али је механизам како се то дешава до скоро био нејасан. А није да није важан, јер неки људи су отпорни на лептин, па ће код њих сагоревање масти бити проблематично. Зато су се научници из Португалије у сарадњи са колегама са Рокфелеровог Универзитета у Њујорку бацили на посао да тај механизам открију. Најпре су открили да крајеви нерава симпатичког нервног система праве спој са масним ћелијама. Онда су користили веома софистицирану методу, коју су назвали оптогенетика, која подразумева додавање гена за стварање протеина осетљивих на светло, а који се могу активирати уз помоћ ласера. Када су истраживачи на тај начин укључили, да тако кажемо, ове неуроне, они су били у стању да понове догађаје који следе након сигнализације лептином, а што је имало за последицу смањење масних наслага. Ово повећање метаболизма изазвано је ослобађањем норепинефрина из неурона.

IFL Science: How Your Body Knows When To Burn Fat (26.9.2015)

1743584_498119496961383_812942061_nНаравно, дневне новине увек дају далеко једноставнија решења. 🙂

b92: Рибље уље сагорева масноћу око стомака (19.12.2015)

Још мало о уљу, али не рибљем:

Србија данас: Екстра! Сипала је уље у кору од мандарине – кад видите зашто, урадићете исто (28.11.2015)

Ово је било о примени плодова, али ваља и научити о њима. Зато једна презентација колегинице Иване Дамњановић:

То је о репродуктивним, а ево и о вегетативним органима биљке за крај. Аутор презентација на линку је Тања Јовановић:

Слајдшер: Вегетативни органи биљке

_nlrvtshXkX1qflgwpo3_500.gif

И духовно и световно

Најпре да вас позовемо на једно отварање:

12377865_590660371089355_7186033903061243772_o

То је било отварање, а школама у Војводини након данашњег дана следи затварање. 🙂 Другим речима, колеге из покрајине одоше на распуст.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Пред зимски распуст (23.12.2015)

Ми им желимо да се лепо одморе, а жеље је упутила и организација WWF:

index (Small)

И у Београду су почели да прослављају, али на мало другачији начин. Наместо ватромета ученик Друге економске школе активирао је сузавац:

Н1: Бачен сузавац у школи на Вождовцу, нема повређених (23.12.2015) & Актер: Недић: Сузавац активирао ученик прве године (23.12.2015)

Надајмо се да ученици ове (али и других школа) неће више скривати овако опасне направе у својим ђачким торбама. А Владета Јеротић нас упућује у то шта људи најчешће скривају:

Политика: Владета Јеротић: Шта човек најчешће скрива (20.12.2015)

_388585604661795_3739426122392768740_nНаше тело скрива многе тајне, али и за оно што мислимо да нису тајне, врло лако могу бити заблуде. Наиме, постоје нека опште прихваћена веровања, која заправо научно нису тачна. Рецимо, када деци у школском двотишту кажемо да обуку јакну, јер ће се у противном прехладити, ми тада заправо причамо неаргументовано. Прехладу преносе вируси, а не ниске температуре. И већа је шанса да ће их деца зарадити негде унутра у топлом, окружена другим људима, потенцијалним клицоношама, него напољу на хладноћи. Оваквих седам погрешних уверења представио је симпатични брадоња на следећем линку:

IFL Science: 7 Myths About Your Body That You Probably Believe (4.10.2015)

И да он каже да „нас наше вене лажу!“ Другим речима, крв није плава. Никада. Чак и када није оксидована кисеоником, а још мање када смо аристократског порекла. Крв није вода, а није ни плава, а како преноси кисеоник, видећете у следећем филмићу:

Али зашто да учимо само о крвотоку, када имамо један сјајан сајт на коме имамо комплетно обрађену људску анатомију:

Innerbody: Human anatomy: Learn all about the human body

Толико о телу, а сада мало и о души. Хемичари би нас вероватно уверавали да је оно што ми називамо душом заправо (чиста) хемија. Хемија је узрок и када душа боли, што бисмо песнички рекли. _nvanyuysV51s1qpzeo1_1280 (Small)Утврђено је да је узрок депресији необични дисбаланс хемијских супстанци у мозгу.

Scientific Аmerican: Depression Tweaks the Brain’s Disappointment Circuit (1.1.2015)

Још мало о депресији:

Ваш психолог: Анксиозност вс. депресија – да ли бити анксиозан значи бити и депресиван? (10.1.2015)

Старлета Милица Живановић нема разлога ни да буде анксиозна, ни да буде депресивна. Завршила је факултет и то тако што је дипломирала са (чистом) десетком. Ствар је утолико невероватнија ако се сетимо њеног попуалрног видео снимка од пре неку годину када смо могли да се уверимо да девојка није знала чак ни таблицу множења. Тада је и добила свој надимак Мими Оро, пошто је на питање – која је највећа птица на свету – кратко одговорила: оро! (Видео можете погледати на овом линку.)

Информер: Стиже Мими ревизор! Старлета завршила факултет са чистом десетком! (22.12.2015)

tumblr_nnndvu3poB1qbihoeo1_1280Неко би сада рекао – толико о приватним факултетима. Међутим, ни ситуација у Британији није ружичаста. Према писању часописа „The Guardian“ студенти у тој земљи понашају се на приватним факултетима као муштерије које су платиле услугу. Не поштују своје професоре и одбијају да се помуче за оцену.

The Guardian: My students have paid £9,000 and now they think they own me (18.12.2015)

На неки начин образовање постаје бизнис, али не баш онакав какав сматрамо пожељним. И у вези са бизнисом и у вези са факултетом, следећа је вест:

Блиц: Компанија Самсунг отворила Дигитални институт на Учитељском факултету у Београду (23.12.2015)

Et lux in tenebris lucet - 2014-05-26_257965_sense-of-place.jpg

Да се са факултета „спустимо“ на ниже школство, а у вези са једним веома важним питањем које је, природно, покренуло многе реакције. Зато и неколико везаних линкова:

Политика: Вербић ујединио Цркву и грађанске организације (23.12.2015) & РТВ: Јовановић: Укинути веронауку (23.12.2015) & Правда: Црква бесна због Вербићеве изјаве: Од њега се ништа друго није ни очекивало! (23.12.2015) & Зелена учионица: У одбрану грађанског васпитања – отворено писмо Министру Вербићу (23.12.2015)

Јасно је да би укидање појединих предмета створило и нове технолошке вишкове по школама. За крај, извештај са састанка на коме се о технолошким вишковима и причало, макар на подручју Београда:

Зелена учионица: Tехнолошки вишкови у београдским школама (23.12.2015)

Распоред по вољи

bots3tabПриродњачки музеј нас је позвао на изложбу, за коју можемо само да се надамо да ће бити интерактивна. 🙂

Фејсбук догађај Природњачког музеја у Београду: Изложба „Три боје вина“ (за 23.12.2015)

Него да ли сте знали да алкохол и љубав имају слично дејство на мозак? То су приметили истраживачи са Универзитета у Бирмингему. Већ се зна да окситоцин, хормон повезан са љубављу, загрљајима, оргазмима и уопште свим оним што сматрамо интимним, кључни молекул у нашим реакцијама на романтичне партнере. Игра и велику улогу у повезивању мајки са својом децом. Када окситоцин почне да делује, има супресивно дејство на подручја мозга (префронтални режањ коре великог мозга, као и лимбички систем) који контролишу како перципирамо осећања стреса, инхибиције и анксиозности. Исто као и мало вина. 🙂

IFL Science: Alcohol And Love Have Very Similar Effects On The Brain (16.10.2015)

bibliotekaOSDjordje Krstic

Ова необична и креативна књишка јелка настала је у библиотеци ОШ „Ђорђе Крстић“ у Београду

Осим према партнеру, љубав може да буде усмерена ка књизи. Прича о Сари је управо таква једна (љубавна) прича. Библиотекарка Сара (Sara Sayigh) из Чикага требало је да остане без посла, а због уштеда на буџету (познато ли вам је?). Међутим и не лези враже, ђаци школе у којој Сара ради побунили су се и написали петицију, у којој си истакли да је библиотекарка и сама библиотека значајна за остварење бољих постигнућа, као и током ваннаставних активности. Добили су и подршку родитеља, али и бивших ђака школе. Ствар се решила тако што се појавио анонимни донатор, који је финансирао останак Сарин до краја школске године (иначе би остала до краја календарске).

Унија наставника из Чикага изнела је податке да град има 46 виших школа (што би било пандан нашим средњим) са Афроамериканцима као већином, а тек три од њих имају библиотекара са пуним радним временом. Унија је такође рекла да све библиотеке диљем те школске области губе раднике, те је 2012. ситуација била таква да је 67 од 97 школа имало библиотекара, а данас их је свега трећина од тог броја.

Washington post: Students help save the job of popular school librarian (17.12.2015)

Да ли у једној школској библиотеци треба да се нађе и уџбеник за физичко васпитање?_10156223213350182_976460937575171197_n

Данас: Уџбеник за физичко је потребан (21.12.2015)

А и библиотека је потребна, иако је број посетилаца све мањи. Да ли је мањи број посетилаца узрок све већој неписмености или је све већа неписменост разлог зашто се у библиотеку не иде?

Писменица: „Ви сте толико неписмени да је то некултурно и безобразно” (20.12.2015)

Како излечити неваспитање, овај, неписменост? Зоран Кесић каже: батинама! 🙂

Ево још једног видео прилога. У овом случају ради се о хуманом гесту родитеља и наставника школе из Лазаревца. Један колега из те школе донирао је донацију – 7.000 добијених као једнократну помоћ од министарства.

ГЕМ телевизија: Лазаревац, ОШ „Дуле Караклајић“ – Уручена помоћ ученику Станку Станковићу (19.12.2015)

Обилазимо приградске београдске општине, па из Лазаревца прелазимо у Обреновац. У тамошњој Основној школи „Посавски партизани“, колегиница Сања Лазић, са својим ђацима, украсила је јелку од рециклираног материјала. И ево како је то изгледало:

osposavskipartiazaniobrenovacsanjalazic

Ово што следи није рециклажа, већ чишћење мора од отпада (мада нико не каже да након чишћења нема рециклаже). Иако је текст на француском језику, неће вам бити потребно познавање тог језика да разумете кратак промотивни филм на почетку чланка:

Ideesdebiz: The Seabin Project, la poubelle qui nettoie les océans (11.12.2015)

И када смо очистили море, можемо на миру да проучавамо морски живаљ. У томе ће нам помоћи Ивана Дамњановић:

А на копну, овај пут проучавамо живи свет неких наших крајева:

Из Вршца селимо се у Севојно. У тамошњој школи дешава се насиље у причи која, очигледно, има више верзија:

Блиц: Озбиљне оптужбе – Отац из Севојна каже да му је директор школе лично шамарао сина (21.12.2015)

_917961891634095_1701760389613342568_nНасиље се може јавити у више облика. Све присутније је и оно које називамо дигиталним:

b92: „Улога школе у заустављању и превенцији дигиталног насиља“ (22.12.2015)

Колика улога школе треба да буде у развијању верске духовности код једних и грађанског духа код других ђака? Много мања него сада, сматра министар просвете.

РТВ: Вербић о ревизији изборних и осталих предмета (22.12.2015) & Данас: Политичка воља кроји распоред часова (22.12.2015) & Унија синдиката просветних радника Војводине: (Пре)оптерећеност (22.12.2015)

Надамо се да је наша улога у помоћи и информисању довољно велика. 🙂 До сутра.

Релативна просвета

BubamaraФилм „Микрокосмос“ је француски документарац из 1996. који приказује велике проблеме малих становника једне ливаде. Филм је приказан у ревијалном делу (ван конкуренције) на престижном Канском фестивалу, али је и освојио награде Цезар у категоријама за најбољу кинематографију, монтажу, музику, звучне ефекте и продукцију. На сајту који се бави филмским критикама, Rotten Tomatoes, рејтинг овог филма је био чак 97%. И сада имамо прилику да га погледамо:

У филму ћете видети многе представнике зглавкара, пре свих инсеката. Следећа презентација се бави свим зглавкарима. Аутор је Ана Остојић:

Владан Нешић није се бавио зглавкарима, али јесте угроженим врстама:_662355360546932_1947339736176465246_n

Joomag: Ugrožene vrste životinja

Да су просветни радници у Србији угрожени, није нека новост. Пре свих, према речима председнице Уније синдиката просветних радника Србије, Јасне Јанковић, наставници који раде у школама на одређено упркос законским регулативама, јер директори чувају своја радна места током мандата.

Данас: Јанковић: У просвети 16.000 радника на одређено (11.12.2015)

Осим просветних радника, постоје још многе угрожене категорије људи код нас, а на које не обраћамо пажњу заокупљени сопственим проблемима. Има и таквих људи који желе да нас подсете на две ствари: да су такви људи у нашој непосредној близини и шта значи хуманост.

Наслов видео прилога је „Учинимо свет бољим“. Питање је да ли можемо да учинимо школу бољом? Одговара следећи текст:

Доста је било: Црно-бели свет српског образовања (7.12.2015)

11745515_10155793826350284_1440512548068059673_n (Small)Аутор овог текста се на почетку пита „зашто опрема за физичко мора бити црно-бела?“ У следећем тексту се питају да ли за то исто физичко мора да постоји уџбеник.

Данас: Шта ће ђацима уџбеник за физичко? (11.12.2015)

Физичко нам је очигледан проблем, али физика не, напротив. Ту су наши ђаци најбољи. 🙂

Сенса: О овој деци цео свет прича: српски средњошколци донели шест медаља са Међународне научне олимпијаде (11.12.2015) & Јужне вести: Олимпијско сребро из Јужне Кореје за нишку физичарку (10.12.2015)

Честитамо ђацима и њиховим наставницима, а и ми имамо један чланак у вези са физиком и то теоријом релативитета. Текст нам објашњава како можемо да посматрамо релативност у свакодневном животу на четири примера. _my5lezQaDt1t1p0hxo1_500 (Small)Један је да гледамо – злато. Лепи жути сјај злата је егзотичан и због тога што га таквог видимо због релативитета. Када бисмо рачунали коју фреквенцију (боју) злато емитује, без да уземемо у обзир теорију релативитета, предвидели бисмо да оно има сјај сребра. Међутим, златна боја заправо нагиње ка црвеном крају спектра. Овај несклад се може објаснити када се испитује како се електрони у атомима злата крећу у својим орбитама. Постоји укупно 79 електрона који се врте око 79 протона у језгру. У орбити најближој том језгру, електрони се крећу шокантно великом брзином која износи пола брзине светлости, а како би избегли да буду увучени у језгро и то изазива много релативистичког ефекта. Пошто се електрони крећу тако брзо, изгледа да су одвојене електронске орбите ближе него што заиста јесу. Да би електрон прешао на виши ниво енергије треба да апсорбује специфичну таласну дужину светлости. У злату, таласне дужине које би могле бити апсорбоване обично су у ултраљубичастом делу спектра – који ми не можемо да видимо. Међутим, због релативистичког ефекта који се појављују услед тога да су орбитале ближе једна другој, налазимо да злато заправо апсорбује светлост са мањом фреквенцијом: плаву светлост.

IFL Science: 4 Ways You Can Observe Relativity In Everyday Life (7.10.2015)

_mjgbxglIbM1qhm8u8o1_500 (Small)Да применимо сада ово новостечено знање, односно теорију релативитета, на услове у нашој просвети:

Школа без зидова: Да ли је просветна чаша до пола пуна или до пола празна? (10.12.2015)

Не би ваљало да чаша буде пуна, јер би у том случају могао да нас ухвати мамурлук. 🙂 Инфографика на следећем линку бави се управо мамурлуком. Да ли сте знали да јачи мамурлук изазивају тамна пића? Она садрже нешто што на енглеском говорном подручју зову congeners. Нисмо пронашли како би се то звало на српском (у буквалном преводу то значи „сродник“), али смо пронашли да су то углавном неалкохолне супстанце које настају приликом процеса добијања алкохолних пића, дакле ферментацијом, попут ацетона, ацеталдехида, естара, танина и алдехида и мале концентрације метанола и све оне дају арому пићима.

IFL Science: The Science Of Hangovers (19.5.2015)

_mpmsfkyoAD1rq6lflo1_500Добро је да метанола има у малим концентрацијама, јер би се опуштенија забава могла претворити у нешто много озбиљније, па чак и са смртоносним исходом. Како избећи такав исход у образовању, говори следећи текст:

Писменица: Како избећи долину смрти у образовању? (10.12.2015)

Ево још једног предавања о образовању, а на тему како организовати своју учионицу:

Треба такође и организовати рад пред крај децембра, када дечје главе већ размишљају о слободним данима који ће доћи и новогодишњим празницима. Како се изборити са све мањом пажњом? Чланак који смо одабрали за крај нуди чак седам решења:

Edutopia: 7 Simple Steps to Maintain Classroom Culture (3.4.2015)

Срчана маршрута

10599325_812274662167031_6413496923164676065_nПомоћ је „легла“, али међутим и не лези враже…

021.рс: Просветари траже помоћ као што су добили полицајци (2.12.2015)

У Новој Вароши помоћ су упутила деца:

Family: Petica iz humanosti: Odrekli se novca za užinu da bi drugu kupili cipele (2.12.2015)

Из Нове Варши ципеле другу, а из Неготина зелено срце целој планети:

Источне вести: Неготин: Зелено срце за планету (30.11.2015)

_nq53v9rZO81qkpd0co1_500 (Small)А што се тиче овог нашег, обичног срца, на следећем линку је видео који нас води на „туристичко“ путовање унутар њега:

IFL Science: This Awesome Video Takes you on a Tour Inside the Human Heart (7.7.2015)

И (само) толико о људским органима, а колегиница Ивана Дамњановић бавила се, овог пута, биљним:

Још једна њена презентација:

Језеро које бисмо желели да погледате је Аралско. И то да га погледате из сателита, пошто поглед са тог места даје утисак да гледате у апстрактно сликарство. Додуше, не знамо колико ћемо још моћи да уживамо у погледу, јер је ово језеро за последњих пола века изгубило чак 90% воде због наводњавања.

IFL Science: Satellite Image Of The Aral Sea Looks Like An Abstract Painting (30.3.2015)

_1602335250048683_7183035341398785405_nЉуди, очигледно, уништавају све чега се дотакну.

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Дијагноза-бојим се да имаш ЉУДЕ! (24.2.2015)

Дијагноза која никако није била добра за два пацијента из Француске је да су заражени ХИВ-ом (јуче је био Светски дан бробе против сиде). Међутим, научници су утврдили да су они овим вирусом били заражени преко тридесет година и опет, имали су га у јако ниским концентрацијама, толиким да стандардни тестови нису могли да их детектују. Уз то, вируси нису правили никакву штету. Верује се да су вируси у телу ове двојице били онеспособљени тако што им је генетички код реформисан, да тако кажемо, а што је последица деловања групе ензима названих APOBEC (латиницом). Јасно је зашто су ови људи побудили пажњу научника – напросто су њихово стање видели као могуће решење за излечење од овог опаког патогена.

Science dump: HIV infection destroyed by random genetic mutation (18.12.2014)

aids-ribbonТо су биле добре вести гледе овог вируса, а ево их и лоше. Можда сте знали да постоје два типа вируса ХИВ, који се једноставно зову ХИВ-1 и ХИВ-2. Овај први је чешћи и он је даље подељен у неколико типова, од којих су неки прогресивнији. Проблем је када се човек зарази било којим типом, али још већи проблем настаје ако се већ заражена особа једним типом вируса, зарази другим типом. Тада два различите типа могу да размењују генетички материјал и што би генетичари рекли, да се рекомбинују, дајући нове типове. Један од таквих, да кажемо хибридних (и то од три подтипа ХИВ-1), шири се Кубом и нажалост, значајно је разорнији. Инфицирани обољева од сиде три пута брже од уобичајеног.

IFL Science: Highly Aggressive New Strain Of HIV Is Spreading Through Cuba (17.2.2015)

_nhpzwinFct1r8x2ybo1_1280Са друге стране, иста та Куба изазвала је дивљење светске јавности јер је постала прва држава која је успела да елимише преношење вируса ХИВ, али и сифилиса, са мајке на дете. У 2013. години свега две бебе је рођено са поменутим вирусом и пет са поменутом бактеријом. Широм света има 16 милиона жена које живе са ХИВ-ом и сваке године 1,4 милиона њих остаје у другом стању. Ризик од преношења вируса на дете је само око 1% ако се анти-ХИВ лекови узимају током фаза у којој може доћи до инфекције, која се протеже од трудноће па све до дојења. Али, ако се не лечи, постоји до 45% шансе да ће дете заразити током једног од ових фаза.

IFL Science: Cuba Becomes First Ever Country To Eliminate Mother-To-Child Transmission of HIV (1.7.2015)

_nq790sVxSZ1s3hp12o1_500 (Small)Што се Србије тиче, свакако је прва у много чему, а једна школа постаће и прва у Србији. 🙂

Политика: Школа за директоре школа (30.11.2015)

Шта ће будући директори да уче у тој школи заиста немамо сазнања, али имамо сазнања о томе шта ће просветна инспекција проверавати следеће године. Можда би будући директори требало да као обавезан предмет имају и основе инспекцијског надзора, а ево и скрипте:

Зелена учионица: Шта ће просветна инспекција проверавати од 2016 – контролне листе (30.11.2015)

Надамо се само да будуће директоре неће затрпати градивом, јер преобимни програм је замка, тврди се у тексту који смо изабрали за крај. 🙂

Школски портал: Замка претрпаних програма (1.12.2015)

tumblr_nffc3y0kak1u0hki1o1_500

Облак ознака