Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „биохемија“

У свету постоји пет царстава

Почињемо једном песмицом, коју је осмислила учитељица Љиљана Андрић:

12301651_513650308793622_3470286892198075032_n

Ми у основној учимо да постоји пет царстава. Након тога, у средњој их уче другачије. Данас нећемо о томе колико је то методички исправно, мада ви увек можете да о томе коментаришете, већ како савремена систематика то све третира, а за оне основце који то нису пропратили или јесу, па да их подсетимо.

violet_flower_divider_hw

Најпре нешто да рашчистимо; царство није највиша таксономска категорија. То је домен (ако не рачунамо живот као таксономску категорију, која ипак у овом случају има више декларативну вредност). На енглеском говорном подручју ова категорија има још нека имена – у буквалном преводу: суперцарство, суперкраљевство, империја и регион. Но, ми смо усвојили домене. И има их три. Један сачињавају организми чије ћелије имају једро, а друга два они који га немају (или га немају организованог, како год, али дође му на исто) и то су бактерије и археје. _613362322128135_7200041696852589793_nМи ова два домена у основној сврставамо у исти кош, мада су им представници довољно различити да буду одвојени у две (како већ рекосмо) највише систематске категорије. Упркос томе што визуелно подсећају на бактерије, археје поседују гене и неке метаболичке путеве који су више блиско повезани са онима у еукариота, посебно ензими који учествују у транскрипцији и транслацији. Други аспекти биохемије ових једноћелијских организама су јединствени, као што је присуство етарских липида у ћелијским мембранама. Све то довољно је да им се додели посебан домен. 🙂 

А у једној средњој школи у Северној Каролини, ученицима је додељена посебна остава, из веома хуманих разлога:

Телеграм: Једна средња школа направила је оставу у којој сиромашни ученици дискретно могу узети што им треба (29.11.2015)

Оно што ћете сада видети није хумано ни мало, али није ни незаслужено. 🙂

Ловац ће завршити угруван и можда изубијан, али јелен обично заврши много горе. _mo55swAfM91r1z303o1_500 (Small)Следећи текст је ловачки и кроз илустрације открива како се черечи јелен:

Wide open spaces: This illustrated deer meat guide will make you a processing expert (23.12.2014)

Но, да не огрезнемо у ловачке приче, враћамо се нашој о средњошколској систематици живог света. Заправо мало више од средњошколске. 🙂

Нисмо још завршили причу о архејама. Предложено је да у оквиру њих постоје два царства (бројимо: два), Proteoarchaeota и Euryarchaeota. У оквиру њих предложени су некакви суперраздели и раздели и чуда, али се стиче општи утисак да се научници поприлично муче са класификацијом ових створења, као уосталом и свих прокариота.

Научници се муче око многих ствари, па и како да нађу лек противу канцера, на пример. Једна од идеја је да ћелије рака заробе у смртоносни молекулски кавез!

_m9qiro48v41rsq9eyo1_r1_500

Хемичари су направили супстанцу на бази угљених хидрата који ствара нановлакна око ћелија рака, али не и око здравих ћелија. Ово је могуће зато што је окидач за стварање нановлакана ензим (алкална фосфатаза) који се у већој мери ствара у канцеригеним ћелијама.

Scientific American: Designed Molecules Trap Cancer Cells in Deadly Cages (22.1.2015)

Када смо већ код влакана, ево како научници сакупљају нити које производи паук. _mmalb2HJMm1rmld7bo1_400Да, они то заиста раде:

IFL Science: Here’s How Scientists Collect A Spider’s Silk (10.11.2015)

И кад смо код паука, један леп текст нашег аутора:

Блог – Тамо и овде: У углу моје собе… (28.10.2015)

Али ми још нисмо стигли до паука. У ствари јесмо, али не у причи о систематици. Тек смо код протиста и то домена бактерија. Бактерије немају царства (бројимо: нула + два = још увек два), само разделе подељене у две групе. Једној припадају грам позитивне бактерије, које немају спољашњу мембрану, а другој грам негативне које је имају и која често поседује липополисахариде, чији липидни део делује као ендотоксин. 

Позитивне или негативне, тек бактерије које нам симбиотски живе у цревима, никако нису позитивне према брзој храни, чак ни онда када ми јесмо. 🙂 Тим (Tim Spector) и његов син Том одлучили су да направе експеримент у коме ће Том, који је студент, бити покусни кунић. Требало је да недељу дана једе искључиво брзу храну и да се потом анализира микрофлора његових црева. Према речима самог Тома, првих дана било је лепо, али већ четвртог постао је летаргичан и пријатељи су му рекли да има нездраву сиву боји. А нездраво се и осећао.

tumblr_mmtjzev3fZ1rdmnfqo1_500

Када су из лабораторије из Итаке пристигли резултати анализа бактерија из Томовог стомака, биле су јасно видљиве огромне промене. Firmicutes више нису биле доминантне, већ Bacteroidetes, а број пријатељских Вifidobacteria које сузбијају упале, био је преполовљен. Међутим најјаснији показатељ нездраве средине у цревима је био губитак разноликости врста. Том је изгубио, како се процењује, 1.400 врста – скоро 40% укупног броја. Чак две недеље после његове специфичне исхране микроби се нису опоравили. Губитак разноликости је универзални знак лошег здравља гојазних и дијабетесом погођених људи и изазива низ проблема имунитету лабораторијских мишева.

IFL Science: Your Gut Bacteria Don’t Like Junk Food – Even If You Do (11.5.2015)

_mpldm4RxSM1qdlh1io1_400.gifЗнајући ово, научници са Универзитета у Нешвилу генетички су изменили бактерије из црева тако да стварају молекуле који смањују унос хране. Другим речима, експерименти на мишевима су показали да су мишеви мање јели, имали мање телесних масти, али и мање шансе да им оболи јетра.

IFL Science: Genetically Engineered Bacteria Could Help Tackle Obesity (10.4.2015)

И дођосмо до последњег и најпроблематичнијег домена еукариота. У оквиру овог домена ствари би требало да су једноставне, јер вам сигурно на памет падају царства која би ту могла да се сврстају, али није баш тако. Наместо очекиваних царстава, овде најпре имамо супергрупе, које су више од царстава. Једној од њих, Archaeplastida, припада царство биљака, али уз њих и зелене алге, које се такође у биљке сврставају. 🙂 Ту су и раздели црвених алги и глаукофита (мала група слатководних једноћелијских алги које поседују цијанеле, хлоропласте настале примарном ендосимбиозом), али за које није јасно ком царству су се приклонили. Дакле, за сада у оквиру еукариота имамо једно царство, царство биљака (бројимо: један + два = за сада три).

_969448429750261_4130668735814992506_nДок смо у царству биљака, да направимо предах и погледамо колико је највеће дрво на свету. Да вас не мучимо, открићемо вам одмах: 115,6 метара. Све о овој грдосији сазнаћете на следећем сајту:

IFL Science: How Tall Is The World’s Tallest Tree? (31.8.2015)

Друга супергрупа је Opisthokonta и она укључује два царства: животиње и гљиве (бројимо: два + три = пет, али не баш оних на које смо навикли). Сетите се да смо некада гљиве бројали у биљке, а сада испаде да су оне, ипак, блискије животињама. 🙂

tumblr_mr12t1T9F51rlxtnvo1_500Наравно, кад кажемо блискије, мислимо на еволуцију и развој од неких заједничких предака. Еволуција некада уме да крене веома чудним током. Рецимо, у случају врсте Cryptococcus gattii, која је патогена по нас, иако јој то уопште није била „намера“. Ова гљивица насељава земљиште и дрвеће где се слади супстанцама које се распадају. Ипак, живот ове гљивице није сасвим срећан, баш као ни било ког другог бића које живи у природи, јер је у непрекидној борби да преживи. Између осталог и амебу која је њен предатор. Да би то у томе успела, еволуција јој је подарила заштиту отпорну на исушивање и варење, тако да може да преживи и ако је прогутана. Ови механизми јој омогућавају да избегне још једну ћелију која не само да личи на амебу, већ се попут ње и понаша, а налази се у нашем телу као део имуног система – макрофага.

Scientific American: Accident of Evolution Allows Fungi to Thrive in Our Bodies (19.11.2015)

Blood Clot (Small)У следећем чланку постављен је филм о другом типу белих крвних зрнаца, моноцитима:

IFL Science: Scientists Film White Blood Cells Dying for the First Time Ever (16.6.2015)

У оквиру домена еукариота има још неких супергрупа. Ту је, рецимо, Amoebozoa, којој припадају амебе и слузаве гљиве (буђи или шта ли су већ), са нејасним таксономским статусом. У литератури може да се нађе чак и да је поменута супергрупа царство, а и да је раздео у оквиру царства протозоа, али су у оба случаја ови таксони на стакленим ножицама. protista19 (Small)Потом ту је супергрупа Excavata, којој припадају једноћелијски слободни, симбиотски или паразитски организми, а који су добили назив по јединствено грађеном цитостому, односно ћелијским устима, која су екскаватног типа (логично). Ту је и супергрупа коју називају акронимом САР, јер јој припадају Stramenopiles, Alveolata и Rhizaria. Највеће лудило је што ове три категорије, иако њихова слова равноправно чине акроним, уопште нису истог ранга. 🙂 Stramenopiles, иако окарактерисана као главна грана еукариота, представља раздео са преко 25.000 врста, углавном алги, како вишећелијских, тако и једноћелијских силикатних. Alveolata је суперраздео, са чак девет што већих, што мањих раздела и напокон Rhizaria, уопште нема утврђену таксономску категорију. Још чудније је што ту припадају једноћелијски и у мањем броју вишећелијски организми који имају псеудоподије, али амебе нису, јер сећате се да су оне у сасвим другој супергрупи. 🙂

И сада се ви питате – а протисти? 🙂 Да ли сте сигурни, да после свега овога, желите да чујете шта је са њима? 🙂 Протисти су категорија која је некада била царство, а данас је вештачка група (попут бескичмењака) која се користи да њоме обухватимо све ове организме који нам изазивају главобољу. 🙂 Да будемо прецизнији, ту су сви они представници еукариота, најчешће једноћелијски, али који не формирају ткива (ако сте се сетили сунђера, само сте потврдили несавршеност ове групе). Зато, хајдемо ми оно наше, из основне школе. 🙂 Презентацију приредила Ивана Дамњановић:

Супермени без магнета

Мало магије за почетак:

Из исте емисије један још необичнији таленат:

Оваква разгибаност зглобова заиста је необична и сведочи о томе да је сваки човек заправо читав један другачији свет. О томе сведочи и следећа галерија фотографија направљена по васцелом свету:

Сity magazine: Fotografije koje će vas potpuno uzdrmati (15.1.2015)

То је споља, а „унутра“ би требало да смо сви исти, мада и ту има изузетака. _n43p2t5Opi1r6cou7o1_500Неки напросто желе да буду изузеци, чак супермени и осмислили су, помало контроверзне, начине како да то постигну. Неки људи убацују магнете испод коже на прстима, а како би били у стању да осете електромагнетно поље које потиче од микроталасне пећке, на пример. Ево још осам начина како се претварају у супермене, али да вас упозоримо да их не пробате код куће:

Popular science: 9 crazy body hacks that give you superhuman powers (8.9.2015)

И опет филмић, овог пута о суперхероју без помагала. Супертата у акцији:

И још мало о суперљудима без магнета:

Science dump: World’s 10 humans with real superpowers (2.8.2013)

Као што постоје суперљуди, тако постоје и суперсаламандери. У ствари постојали су негде у тријасу, а припадали су врсти Metoposaurus algarvensis. „Национална географија“ написала је текст о њима:

National geographic: Paleontologists Uncover “Super Salamander” Boneyard (25.3.2015)

tumblr_mpu3l3mzIv1qd5hzfo1_500

И овај је изумруо, али није нимбацинус, већ торбарски вук.

Друга једна изумрла живуљка, насељавала је тле Аустралије пре 23 до 12 милиона година. Био је то торбарски предатор, Nimbacinus dicksoni, величине лисице, са страшним зубима, који је највероватније јурио птице, жабе, гуштер и змије, па и друге торбаре, чак и веће од себе самог. Иако је био страх и трепет свог доба, ипак није био дорастао данашњем тасманлијском ђаволу, сматрају научници.

Reuters: Extinct Australian predator was fierce but no Tasmanian devil (9.4.2014)

А како је ђаво постао тако ђаволаст, заиста не знамо, али су научници успели да прочитају, да тако кажемо, ДНК домаће мачке и да пронађу које су то гене еволуција и суживот са човеком фаворизовали. И пронашли су да су то код маце они гени који су појачали оштрину чула, љубав према месу и способности да науче трикове како би до тог меса дошле. 🙂

Popular science: Kitty DNA shows cats have evolved to learn from treats (10.11.2014)

_mgvtc3hxvF1rw1wnno1_500

За нас је месо штетно када га комбинујемо са воћем, тврди се у следећем чланку. У ствари воће не би требало комбиновати ни са житарицама ни са сухомеснатим производима. А зашто, молићемо лепо? Па, зато што се воће апсорбује веома брзо, односно сјури кроз желудац да би се даље варило у цревима. Уколико се комбинује са месом, на пример, онда се тај процес успорава и воће почиње да ферментира, што може оштетити зидове црева. _mjt5zfonsm1rxke1xo1_500 (Small)Логично звучи, али да ли је и тачно, не бисмо смели да потпишемо. Углавном, ево десет комбинација хране које ваља избегавати:

Нealthy panda: 9 Harmful Food Combinations You Should Avoid

Много логичније и тачније звучи следећи текст, а који говори о истраживању израелских научника које је трајало над 800 испитаника који су појели 46.898 оброка у току недељу дана. Мерећи шећер у крви, али и друге параметре, научници су дошли до сазнања да и када једемо исто што и други људи нећемо исто и проћи, јер се метаболизам разликује од човека до човека. Другим речима, храна која је за једног здрава, не мора да буде и за другог, а и то је одговор зашто дијете које су „проверене“ и којима су многи „задовољни“, не успевају и за нас.

Мedicalxpress: ‘Healthy’ foods differ by individual (19.11.2015)

Па, ипак, по новинама ћете пронаћи најразличитије дијете које препоручују стручњаци. _mkyqqrgbzN1qe49wpo1_500 (Small)Но, треба бити опрезан, а томе у прилог говори и следећи текст који носи назив: како су новинари преварили милионе људи да верују да чоколада помаже да се изгубе килограми. Заиста како? Пре око месец дана новинари су пренели радосну вест да ако желите да изгубите на тежини, не треба да се одрекнете чоколаде, напротив. Треба је јести сваки дан. Вест се пренела у преко 20 земаља и одјекнула као сензација, коју је подржало научно истраживање објављено у Међународном архиву медицине (International Archives of Medicine). Проблем је у томе што је истраживање урадио новинар Џон (John Bohannon) који заиста има докторат, али из области молекуларне биологије бактерија и нема везе са темом у оквиру које је истраживање радио. Представио се да је са Института за дијету и здравље, али то је заправо блог. 🙂 Истраживање је заиста урадио, али са свега 16 испитаника, са сумњивим закључцима, а рад није прошао обавезну рецензију. Ово је Џони све приредио како би указао на пропусте који се дешавају у науци, али и њеној интерпретацији широкој ненаучној јавности.

IFL Science: How A Journalist Tricked Millions Of People Into Thinking Chocolate Helps Weight Loss (29.5.2015)

_10202950859287034_7196738469889324052_nДакле, ако сте негде прочитали да треба да једете чоколаду како бисте смршали, немојте. Или да једете или да смршате. 🙂 И немојте бити жалосни због тога, пошто није баш да решења нема. Прво треба да знамо да у организму имамо беле масти и браон масти (имају их сви сисари). Бела маст је она која нас чини буцмастим (20% тела мушкарца и 25% тела жене) и њена улога је да магационира енергетске залихе, док су браон масти више метаболички активне и има их мање, од 3 до 7,5%. Ова маст троши енергију како би омогућила терморегулацију. Има је више код животиња које хибернирају и код новорођенчади, али је имамо и ми одрасли. Научници из Бона дошли су на идеју да беле масти претварају у браон, те тако омогуће човеку и да их потроши. И ово је преко потребно, јер је Светска здравствена организација проценила да је су 1,4 милијарди одраслих и 40 милиона деце испод пет година гојазни.

IFL Science: Activating Body’s Brown Fat Could Lead To New Weight Loss Method (20.10.2014)

Ето, не мора увек све да буде бело и црно, може и бело и сиво, са тим што бело није обавезно и добро. А ми вам желимо да будете добро и да нас читате и сутра. 🙂

_mpt11do5OT1qfjvexo1_500

Како да знам да сам Словен? (трећи део)

Просветари стално нешто траже. 🙂 Овог пута то је Светосавска награда. Да ли ће је добити, видећемо, али за сада сви добијамо помоћ од 7000 динара до краја новембра. И лиценцу у Нишу.

Данас: Просветари траже Светосавску награду (20.11.2015) & Мондо: Просветарима 7.000 динара до краја месеца (19.11.2015) & Југмедија: Просветни радници добијаће лиценцу и у Нишу (19.11.2015)

_10152858422199537_39436157707378886_nМеђу питањима за лиценцу нема и оних који ће вас ставити у ситуацију када сазнате да је неко дете злостављано, а за такве теме нисмо ни адекватно образовани. Па, ипак, злостављање деце се дешава и могуће је да се тај проблем на овај или онај начин одрази на школски живот.

РТВ: Нацрт прве стратегије против злостављања деце (18.11.2015) & Србија прес: Застрашујућа статистика: У сваком разреду по четири детета су доживела сексуално насиље!

С обзиром да је тема веома осетљива, да се о њој готово не прича и да је есенцијално заштитити идентитет детета, питање је колико су ови подаци, дати у овом потоњем тексту, валидни. Још једна статистика, не тако застрашујућа, али забрињавајућа, показује да ђаци не уче због знања већ због оцене.

Просветник: Како да објасним ђаку? (16.11.2015)

Још једно питање које почиње са – како – у наслову је нашег чланка. Настављамо са карактеристикама правих Словена.

11. Имате пластичну мушему на свом кухињском столу.

tumblr_m79v3izXrh1r6kbbzo1_250А на тој пластичној мушеми, додајемо ми, налази се добра храна. 🙂 Додуше, нико не каже и увек нужно здрава, а ни увек нужно умерена. Ево како изгледа када на тањиру имате 200 калорија различитих намирница:

Wise geek: What does 200 Calories Look Like?

За млеко и млечне производе, осим о калоријама, морамо да водимо рачуна и о алфатоксинима. Али не због наших људи овде, него да бисмо могли то млеко да извозимо.

РТС: ЕУ: Неопходно смањење афлатоксина у млеку за лакши извоз (18.11.2015)

_mmlhaufYvF1qzvmb9o1_500

12. Користите пластичну кесу из радње за бацање ђубрета.

Када поменусмо кесу, имамо да вам препоручимо сјајну Фејсбук страну:

Фејсбук заједница: Нећу кесу, чувам природу

_10152294157894436_4233523674581817062_n (Small)Ево још једне са сличном тематиком:

Facebook page: Earthworks

13. Ваш отац је некад искасапио прасе или јагње.

Мора човек нешто да једе. 🙂 Па ипак, две приче које ће вас натерати да поразмислите о овоме:

Животиње.рс: Срцепарајуће фотографије свиња на путу до кланице (26.1.2015) & Србија данас: Крава је осетила да је воде на клање и почела је да плаче – оно што је уследило расплакаће вас! (11.11.2015)

Међутим, козе су (нам) се осветиле. 🙂

Животиње.рс: Козе зауставиле саобраћај у Београду! (17.11.2015)

12241705_902966939752998_7438436578521812331_nБеограђани су имали проблем са козама, а у Сремским Карловцима током викенда бавиће се птицама. Преносимо поруку Друштва за заштиту и проучавање птица Србије:

У суботу и недељу 21. и 22. новембра у Сремским Карловцима организујемо радионицу у оквиру програма израде Европског атласа птица гнездарица кога у Србији води ДЗППС. Жеља нам је да ускоро имамо и први национални атлас гнездарица. Сви сте позвани да се укључите у прикупљање података током пролећа и лета 2016 и 2017 године. Овај велики и значајан задатак посао је за све нас који се бавимо птицама. За који дан моћи ћете да преузмете лифлет који се тиче овог пројекта и да нам у години која долази помогнете да попишемо што више наших гнездарица.

14. Не користите шољу за мерење док кувате.

_m79v3izXrh1r6kbbzo7_250Па, мајстору није ни потребно, приметили бисмо ми. 🙂 Но, следећи чланак можда не потенцира прецизност, али потенцира научни приступ. Да, да, наслов је – како да направите савршени гриловани сендвич са сиром, а уз помоћ науке.

IFL Science: How To Make The Perfect Grilled Cheese Sandwich With Science (15.11.2015)

15. Ако не живите са родитељима, па се чујете са њима телефоном, питаће вас да ли сте јели, таман била и поноћ.

_320254018133253_5941935447299275043_nДанашњи чланак нам је баш хранљив. Али, та храна нас уби. 🙂 Зато следећи чланак даје чак 24 паноа који приказују како је лако хранити се здраво.

Рulptastic: 24 Must-See Diagrams That Will Make Eating Healthy Super Easy (2015)

Трансплантације извесно никада нису лаке. Посебно ова у чланку којим завршавамо. Ватрогасац Патрик (Patrick Hardison) из Мисисипија 2001. доживео је застрашујућу несрећу када је запаљени кров пао на њега и истопио се кроз маску коју је носио, наневши му повреде лица. Раније ове године, примљен је у медицински центар у Њујорку, где му је урађена најобимнија трансплантација лица до сада икад учињена. Лице је добио од Дејвида (David Rodebaugh, 26), који је вегетирао на апаратима за одржавање живота након тешке бициклистичке несреће. Довољно је да само погледате слике у чланку (али пазите, узнемиравајуће су), па да вам буде јасно о каквој операцији се радило:

IFL Science: Firefighter Receives World’s Most Extensive Face Transplant (17.11.2015)

Академски натурализам против вакцина и ГМО против ХИВ-а

Изабрани су најбољи едукатори и ове године на конкурсу који организује Удружење „Живојин Мишић“. Сада и званично знамо ко су победници и одмах на почетку да честитамо свима њима, а посебно нашем биологу и уз то и сарадници Биолошког блога, Ени Хорват.

Живојин Мишић: Изабрани најбољи едукатори Србије за 2015. годину

Кад већ оговарамо Ену, таман да вам поменемо да има нови хоби – израду оригами фигурица и већ је то искористила у настави тако што је направила модел ДНК:

ena_horvat_origami (Small)

Таман нам је дала шлагворт за један генетички чланак, али пре тога једна лепа најава:

12219519_900991269950565_804752560789794438_n

Ми ћемо окренути лист, али не Црвене књиге. 🙂

Ауторка презентације је Ивана Дамњановић, а ако сте окренули лист, пардон слајд и уверили сте се да је презентација одлична, наше младе наде треба да се увере да ли је онлајн курс намењен управо њима (младима до 30 година), а који организује Финска академија наука на тему одрживог развоја, такође одличан.

Finnish STEM education portal: Millennium Youth Course – Sustainable Energy (за 21.11.2015)

995052_320254088133246_4874364613128442307_nИ напокон генетички чланак који најависмо. Да ли ће нас генетичари размазити? Једна канадска фирма која се бави генетичким инжењерингом, произвела је две сорте јабука (мада од објаве вести до сада не би нас чудило да их има још) које, када их загризете или сецкате неће добити ону карактеристичну браон боју. За разлику од досадашњих ГМ производа који су били од помоћи узгајивачима (због отпорности на паразите и болести, на пример), овај је намењен потрошачима да им уживање у јабуци не омете непривлачна браон боја. Иначе, да се подсетимо, ова боја настаје услед тога што кисеоник продире до меснатог дела плода и активира се ензим полифенол-оксидаза који делује на фенолна једињења, а која онда оксидују до прекурсорских молекула, да би се они конвертовали у секундарна једињења која и дају (непожељну) боју. Погађате, ГМ јабуке садрже значајно мање поменутог ензима.

IFL Science: GM Apples That Don’t Turn Brown Approved For Growing In US (16.2.2015)

Zebrafrog (Small)Многи противници генетичког инжењеринга рећи ће како је ово још један доказ да је стварање ГМО не само штетно, већ и непотребно и – погрешиће. Рецимо, захваљујући овој техници, могуће је синтетисати вештачко антитело које је стотину пута делотворније у борби против вируса ХИВ од природног. Многи вируси на својој површини имају хиљаде структура налик на шиљке и наша антитела облика слова Y углавном успевају да их заробе са обе своје „ручице“. ХИВ, мешутим, има свега 20 таквих шиљака, који су самим тим ретко распоређени на површини. Уколико антитело једном својом ручицом ухвати један шиљак, имаће проблем да досегне други другом својом ручицом. Не само да антитело неће моћи да нападне прописно и да зграби вирус у чврстом стиску, да тако кажемо, већ таква смањена ефикасност омогућиће вирусу да еволуира тако да потпуно онемогући деловање антитела. Управо ова чињеница доприноси вирулентности ХИВа. Генетичари су се досетили да дохакају вирусу тако што су изумели антитело које ће обема ручицама зграбити један шиљак.

IFL Science: Improved Anti-HIV Antibodies Created Through Genetic Engineering (29.1.2015)

_nmhuiwPEYi1u2jwbho1_400Људи пре једног века нису имали проблема са сидом, али су свеједно умирали млађи. Јасно вам је зашто, али ми вас ипак упућујемо на чланак који се бави вакцинацијом и даје постер који приказује број смртних случајева у САД у ери пре вакцинације и данас. Рецимо, некада је од дифтерије годишње умирало око 21.000 људи, а данас – нико.

Up worthy: Ever Wonder Why People 100 Years Ago Died So Much Younger? It’s These 14 Reasons. (21.11.2014)

У Србији и поред ових података постоји отпор вакцинацији. Реч дајемо лекару:

Специјалистичка педијатријска ординација Др Стевановић: Актуелности (2015)

Још један занимљив текст, из кога издвајамо закључак:

Crystal_Clear_app_virusblueАкадемски едукатори који кроје методе подучавања као да не маре за научне доказе. Радије бирају романтични натурализам. Да се медицина, рецимо, развила на основу информација које нам пружа натурализам, данас не бисмо могли уживати у проналасцима какви су, рецимо, антибиотици или вакцине.

Писменица.рс: Сумња у модерне начине подучавања (10.11.2015)

Да ли због романтичног натурализма или због нечег другог, тек, људи у Србији противе се вакцинацији и увек имају сумње у фармацеутске куће. Можда ће имати више поверења у себе, с обзиром да се још пре две године радило на томе да људи могу да штампају (на 3D штампачу, наравно) сопствене лекове.

Science dump: Print your own medicine (7.2.2013)

_mnh2m2c1Fu1qav3uso3_r1_500

Ускоро ће бити могуће (ако већ није) и правити у кућној радиности тешке дроге, попут хероина. Олакшавајућа околност код таквих наркотика је што се тешко добијају, или је то макар била. Научници су генетички модификовали квасац тако да и даље ради оно што иначе ради (врши ферментацију), али овог пута дајући опијате, а не пиво. На тај начин процес добијања хероина моћи ће да изведе свако ко се иоле опреми (између осталог и поменутим квасцем). Изгледа да научници желе да овај процес изведу и публикују из добрих намера, али сви знамо за пословицу која каже да је пут до пакла таквим намерама и поплочан. 🙂

Мother board: DIY morfine: deze nieuwe giststam kan worden gebruikt voor het maken van opiaten (19.5.2015)

tree-color-flowers-vector_tМарихуана је вазда била проблематична биљка, баш зато што се користи као дрога, а са друге стране многи се куну у њене исцелитељске способности. Ова биљка је свакако мистерија, а поближе нам је објашњава „Национална географија“ кроз галерију фотографија са описима:

National geographic: Science seeks to unlock marijuana’s secrets – photo gallery (јун 2015)

У Аустралији је легализовано испитивање медицинске употребе ове биљке у Викторији, Квинсленду и Новом Јужном Велсу. У мају ове године расправљали су да ли да је уведу у употребу управо у медицинске сврхе. Неке државе у САД већ су је легализовале, а такође и Уругвај. Међутим, Аустралијанци дебатују зато што дугорочна употреба марихуане има утицаја на мозак, когницију и ментално здравље. _nn3xxaggPN1qbmgeto5_500 (Small)Истраживања су показала да појединци који су почели да редовно користе марихуану у својим тинејџерским годинама, имају нижи ниво образовања и интелигенције, зарађују нижу плату, а имају више шансе да огрезну у тежак алкохолизам или да постану наркомани, пате од здравствених менталних проблема или понекад чак завршавају у затворуТешка употреба канабиса дефинише се као свакодневну употреба у трајању од најмање годину дана  директно је повезана са лошијом пажњом и памћењем, а и повећаном стопом менталних здравствених проблема, посебно психозаИстраживачи су такође идентификовали разлике у мозгу повезане са оштећењима која проузрукују когнитивне и здравствене (менталне) потешкоће.  Да будемо искрени, постоји још низ фактора који могу утицати на спознају, ментално здравље и структуру мозга. Ово укључује старост, употребу других супстанци, (не)практиковање физичких вежби, ниво образовања, породичну историју, злостављање и занемаривање у детињству, као и већ постојеће неуролошке разлике у односу на друге. Тешко је рећи докле учествује марихуана, а докле све остало побројано.

IFL Science: Remind Me Again, How Does Cannabis Affect The Brain? (28.5.2015)

Још да напоменемо да пет пута више Аустралијанаца склоних опијатима користи марихуану, но оних који користе кокаин или метамфетамине. Не знамо колико пута више (или мање) људи на Земљи користи технологију у односу на оне који је не користе, али они који је користе требало би да знају да би без ње опстали тек неколико дана. Тврди следећи текст.

How to fly a horse: Without Technology, You’d be Dead in Days

10426830_10204074972219703_4772224084819734663_n

Без Биолошког блога сигурно не бисте умрли, али верујемо да би вам јако недостајао. 🙂 А да ли се може без наставника, одговара текст за крај.

Вечерње новости: Брчко: Ђаци призивају наставнике (14.11.2015)

Буквално спасавање планете

На почетку преносимо писмо Иване Јовчић, извршног директора Центра за унапређење животне средине:

krozanaocale (Small)

Кликом на слику постаће интерактивна.

Поштовани,

У прилогу Вам достављам део програма 6. Међународног фестивала зелене културе „Green fest“ намењеног ученицима основних и средњих школа и студентима.

Фестивал ће се одржати у Дому омладине Београда у периоду од 18. до 20. 11. 2015. године, а више информација можете наћи на www.greenfest.rs

Улаз је бесплатан, али због ограничених капацитета програма потребно је да се пријавите. Молим Вас да нам што пре јавите уколико сте заинтересовани да присуствујете некој од радионица или филмском програму.

Потребно је да се пријавите путем линка:

_mpy2ebLQbX1rly522o1_500 (Small)За филмове: GreenScreen

За образовни програм: GreenField

или слањем својих података (назив програма, име и презиме, број телефона, имејл) на

green.fest.edu@gmail.com

Фестивалске вести се могу пратити и на ФБ страници Facebook: Green fest – Belgrade и 6. Green fest

Контакт особе:

Маријана Пантић – 064 4610383, marijana.pantic@cuzs.org

Ивана Јовчић – 064 173 1957, ivana.jovcic@cuzs.org

А ево га и поменути прилог:

Сатница фестивала, опис филмова и радионица – Green Fest 2015

Још један догађај, али овог пута у Бору:

12196335_931467093593382_8183329419163551782_n

Негде смо пронашли да добар број врста небеских ловаца у хоризонталном кретању постижу брзине преко 100, па и 150 километара по часу. tumblr_nilituBWmB1tvuu8no1_500Импресивно. Сви знамо колико (приближно) износи брзина светлости. Међутим, колика је брзина мрака? Мрак је, наравно, одсуство фотона, тако да није логично поставити ово питање. Али, сенка се креће. 🙂

IFL Science: What Is The Speed Of Dark? (4.8.2014)

Оно што свакако знамо је да је брзина светлости највећа могућа брзина која постоји. Ипак, у следећем тексту се тврди:

Balkans press: Ajnštajn je malo dete: Čačanin (29) u Holandiji pravi internet brži od svetlosti (11.11.2015)

Још један млад човек који обећава, али овог пута из области заштите животне средине:

Прва српска телевизија: Матурант III београдске гимназије спасава планету! Буквално. (10.11.2015)

_10154816476035284_6845400413395392946_nА женку орангутана и њено младунче спасао је тим „Међународно спасавање животиња“ (International Animal Rescue). Женка је бежала од пожара у шуми Борнеа, острва у Индонезији, и налетела на локалце који су је напали, односно гађали стварима, а онда и заробили (везали). Када је тим дошао, затекао је несрећну животињу (заправо животиње, пошто је младунче било уз мајку) окружену са око сто мештана. Вратили су их у шуму, али верују да ће бити потребно време за опоравак од трауме. Сељани су напали женку орангутана из страха или како би се одбранили, мада има индиција и да су хтели да је поједу. Ово им није први сусрет са дивљим животињама и из шуме се појављују слонови, па и тигрови. Такође ни пожари нису реткост и подмећу их они који желе да експлоатишу палмино уље, веома вредан производ. Иначе, због пожара, односно уништавања шума, експлоатације палминог уља и ловокрађе, орангутан је угрожена врста. У заштићеном подручју живи тек 22% популације, а процена је да ће 49% нестати ако се уништи шума ван заштићеног подручја.

IFL Science: Villagers Attack Mother And Child Orangutan Fleeing From Wildfires (10.11.2015)

_nk6uscf9iS1s2j0zlo1_500 (Small)Главни кривац за уништавање шума у Индонезији је управо производња палминог уља, које је значајно у исхрани, козметици, а и сировина је за биогориво. Отпадне воде из рафинерије палминог уља ослобађају значајне количине метана, који је 34 пута моћнији гас стаклене баште од угљен-диоксида. Нажалост, алтернативе овом уљу нису довољно атрактивне, односно не дају све погодности које ово уље пружа.

IFL Science: How Did Palm Oil Become Such A Problem — And What Can We Do About It? (12.6.2015)

10355835_10152439282041305_1413053806253453567_nЈош једно занимљиво уље је рибље уље. Истраживачи са Универзитета у Окланду спровели су истраживање колико су таблете које садрже ово уље заправо квалитетне. Мерили су количину еикозапентаеноинске и докозахексаноинске киселине, с обзиром да се управо ове две киселине запетљаних назива „сумњиче“ да повољно утичу на мозак, због чега се уопште капсуле са рибљим уљем и пију. Тестирали су чак 32 позната бренда и закључили да чак 69% има нижу концентрацију поменутих киселина него што пише на декларацији. И што су пилуле скупље, вредности су прецизније. 🙂

IFL Science: Fish Oil Or Snake Oil? Most Capsules Don’t Contain What They Promise (19.2.2015)

Толико о рибљем уљу, а сада и о рибама и то врсти Idiacanthus atlanticus, коју зову црни змај. Име је заслужила по свом гротескном изгледу, јер изгледа као чудовиште. Иако сама невелика (женка је дуга 53 цм, а мужјак свега 5), насељава велике морске дубине – чак два километра под површином. Погледајте слике:

Science dump: Cute little nightmare! A black dragon fish! (2014)

Неке животиње нису застрашујуће, напротив, већ веома уносне.

Вечерње новости: За сваку овцу 7.000 динара подстицаја (12.11.2015)

_10153543707356508_6763266019102716064_nА неке животиње, иако застрашујуће, могу да покажу нежно срце.

Животиње.рс: Догађај који се препричава већ 10 година: Како је тигрица усвојила прасиће? (ФОТО) (10.11.2015)

А да ли ћемо ми усвојити нове начине рада, зависи од нас самих. Међутим, помоћ имамо и то баш ми наставници који предајемо науке, а на сајту Сајентикс. Убрзо почиње недеља овог сајта.

Scientix.eu: Scientix works (од 16. до 20.11.2015)

11261114_1649769938629242_3445074029819208809_n

То је била недеља, а ми ћемо о месецу. Односно месецима. 🙂

Телеграф: Стари српски називи за месеце: Ако мислите да су исти као хрватски, грешите! (18.1.2015)

Много тога није исто у Србији и Хрватској. Завршавамо просветним вестима управо из те друге поменуте државе:

Индекс.хр: Јокиц истакнуо надстраначки карактер реформе одгоја и образовања, најавио укидање опћег-успјеха (11.11.2015)

Мравојед против еволуције

Почињемо једном причом која се завршила трагично и одражава све лоше стране рада у школама, али и комплетног просветног система у коме нема конкретног решења за насиље у школама.

Прва српска телевизија: Живот прича – Алексина прича (27.10.2015)

7lcawUk0M1qbycdbo1_500 (Small)Живот прича, а причају и књиге. Сајам књига увелико траје у Београду, а највећу популарност међу младима и то девојчицама, има једна блогерка.

Mondo: Zorannah: Apsolutni hit Sajma knjiga (29.10.2015)

А за нас биологе, занимљив је „Приручник за алергене биљке“ у (другом) издању Природњачког музеја:

Фотографија са временске линије Природњачког музеја у Београду: Приручник за алергене биљке (29.10.2015)

Још две „публикације“ су привукле нашу пажњу и обе је објавио наш пријатељски сајт:

Зелена учионица: Измене и допуне правилника о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника (29.10.2015) & Каталог радних места у просвети – нацрт (29.10.2015)

Поменути каталог би требало да послужи за нови закон о платним разредима, али…

b92: Закон о платама служи за обмањивање јавности (28.10.2015)

2364_animadoА курсеви служе да бисмо нешто научили. Ми вам препоручујемо два:

Coursera: Evolution: A Course for EducatorsImagining Other Earths

Дакле, један из еволуције, други из астробиологије. Овај први свакако не би био по вољи креационистима. Становити Жозеф (Joseph Oerding) написао је како креационистичко виђење доказује – мравојед!

News-leader.com: Evolution: Anteater proves creation account (21.10.2013)

Ми ћемо вам превести кратак текст потекао од Жозефа:

_563881380409563_1311488210773275784_nТолико је много фактора који доказују да се еволуција никада није десила, да ја никако не могу да разумем да је било ко узима за озбиљно.

Књига Постања нам говори одакле смо потекли. У њој се јасно каже да је Бог рекао нека буде ово и нека буде оно и било је. Бог је заповедио и то је брзо стајало на лицу места.

Ако заиста застанете да размислите, то једино има смисла.

Да бих вам илустровао моју тачку гледишта, узмимо мравоједа. Он има дугу њушку и језик тако да њима може да досегне до мрава испод земље. Ако је требало милионе година да он развије тако дугу њушку и језик, онда како је, под овим Сунцем, преживео све те милионе година да не једе?

Волео бих да ми E=MC2-људи реше ову загонетку.

_mi4z9tEU7D1rtlspxo2_250Ми не знамо да ли је Жозеф био озбиљан или се само шалио, баш као што не знамо ни да решимо загонетку коју је задао. Једино смо сагласни да еволуција мравоједа никако није ишла на руку несрећним мравима. Ипак, није им он једина брига. Фамилија инсеката позната као Phoridae има веома разноврсне, али сићушне представнике (од 0,4 до 6 мм), који иако малени, мравима праве велике проблеме. Рецимо, неколико бразилских врста су прави ловци на главе. Када угледају повређеног мрава, женке полако одсецају главу мраву, користећи своје оштре делове уста. Потом је одвуку како би се гостиле, или крај главе положе јаја, а како би се гостило њихово потомство. Неке друге врсте раде слично, али различито. Полажу јаја у тело мрава и излегле ларве се хране садржајем који се у глави инсекта налази и на крају глава отпадне сама. Овој породици мува припадају и сандук-муве, како их на енглеском говорном подручју зову, јер су мајстори да уђу у затворена места која садрже супстанце у разградњи, па тако и мртвачке сандуке и тамо користе лешеве као узгајалиште за младунце.

IFL Science: Scientists Discover New Type Of Ant-Decapitation Behavior In Tiny Flies (8.1.2015)

_mq0yg57p5w1qgbsneo1_1280 (Small)Но, вратимо се на Жозефа. Можда и стоји његово питање како су мравоједи преживели без хране све те године, али никако не би „доказао“ своје гледиште ако би се запитао како су се парили. Јер, научници кажу, пениси су еволуирали много брже него други делови тела. На то указује чињеница да су прилично различити чак и код блиско сродних врста. Макар је тако што се тиче гуштера (додуше, они имају хемипенис), тврде истраживачи са Харварда, који су проучавали мушке гениталије 25 различитих врста гуштера са Кариба.

IFL Science: Lizard Penis Evolved Much Faster Than Their Other Parts (13.1.2015)

Међутим, оно што еволуција сазда брзо, код неких људи се развија спорије. Наиме, у једном изолованом селу у Доминиканској Републици, поједина деца када напуне 12 година и која су до тада била женског пола, почињу да пролазе кроз промене. Јача им мускулатура, груди почињу да расту (али не и дојке) и развијају им се пенис и тестиси, које до тада нису имали. Чак један од 90 дечака у том селу, на југу ове државе, постаје дечак тек са 12 година. Ово стање се назива 5-алфа-редукатаза дефицијенција и јасно је да га људи не препознају с почетка, тако да будуће дечаке одгајају онако како их виде – као девојчице. Др Мајкл (Dr Michael Mosley), презентер и новинар, одрастао је као девојчица, али према сопственим речима, није му се допадала та улога. _10205450740333000_291362328397019066_nНије волео да се облачи као девојчица и иако су му куповали лутке, није се занимао њима, већ је са дечацима јурио за лоптом. Када је почео да се „преображава“, околина му се ругала и трпео је насиље. А за његово стање одговоран је недостатак ензима 5-алфа-редуктазе. У првих осам недеља трудноће нити један фетус није ни мушко ни женско, да би се онда генетички одредио и да би отпочела диференцијација гениталија. Да би код мушког фетуса била успешна, тестостерон мора да се преведе у дихидротестостерон, а то ради поменути ензим. Када њега нема, неће бити ни дихидротестостерона и родиће се беба која неће имати мушке полне органе. Макар не до пубертета, када ће нови налет тестостерона ипак да учини своје.

IFL Science: The Boys Who Only Develop A Penis When They Hit The Age Of 12 (21.9.2015)

_885609381460555_8168550221346788869_n

Кад кликнете на слику добићете пазл. Методичар га је сложио за 36,5 минута. Можете ли боље?

Но, ако сте жена и после дванаесте године, госпођа Мекдоналд (Averil Macdonald) каже да не разумете процес експлоатације природног гаса, зато што жене доносе одлуке на основу осећаја, а не чињеница. Јесте, госпођа је женско и не само то. Она је члан организације Жене у науци и инжењерству (Women in Science and Engineering (WISE)), а успут је и професорка на једном од британских Универзитета, те председавајућа тамошње компаније која се бави енергентима (Onshore Oil and Gas). Дакле, некако не стоји да она то изјави, али је била подстакнута истраживањем које је иницирано са Универзитета у Нотингему, и које је укључило 7000 испитаника. Резултати су показали да 58% мушкараца сматра да експлоатацију природног гаса треба дозволити у Уједињеном Краљевству, док то мисли тек 31.5% жена. Студија је такође показала да 85% мушкараца зна да дефинише шта је то природни гас, док то женска популација зна у знатно мањем проценту – 65%. „Жене су увек забринутије због опасности по своју породицу него мушкарци.“ – тврди госпођа Мекдоналд. „Ми смо природно заштитнички настројене према деци. И ја бих такође била забринута, али сам се информисала и осећам се безбедно пошто сам разумела.“

IFL Science: Top Scientist Bizarrely Claims Women “Don’t Understand“ Fracking (24.10.2015)

_793963374005199_3164507739878032245_n (Small)Верујемо да ћете следећи чланак разумети, без обзира на пол и без обзира да ли знате енглески, пошто је на српском. 🙂

Опозиционар: Пазите шта једете! „Тонус“ превара века – Произвођач хлеба се лажно оглашавао (25.10.2015)

Некако је и било за очекивати да хлеб, ма како проруски био, не може да заустави канцер. Међутим, оваквих, упозоравајућих текстова има често на интернету. Један од њих је и:

Блог – Биљна медицина: Шокираћете се – Вегета је отров: Ево чиме убијате своју породицу! (јун 2015)

Можда је већи шок да нас може убити испијање воде! Несрећна Џенифер (Jennifer Strange), жена из Калифорније (28), такмичила се током радио-емисије и том приликом попила шест литара воде за три сата. _nm6j53Gjhm1sulnzno1_500 (Small)Отишла је кући са наградом (Нинтендо конзола за видео-игре) и веома јаком главобољом. И умрла је од тзв. интоксикације водом. Овај случај није усамљен, а дешавао се и спортистима. Заправо, међу тркачима маратона релативно је чест (готово код једне шестине) случај хипонатремије, проузрокован управо претераним уношењем воде. У следећем тексту детаљно је описано шта се то у телу тада конкретно дешава:

Scientific American: Strange but True: Drinking Too Much Water Can Kill (21.6.2007)

Ми нећемо да се наливамо водом, али остајемо са њом, тј. у њој, а у потрази за ретком врстом кита. Врста Balaenoptera omurai је тек 2003. препозната и озваничена као посебна (до тада су је мешали са такође патуљастим B. edeni) и мало се о њој зна. Следи прича (за крај) о ономе што се зна:

IFL Science: First-Ever Field Observations Of Rare And Elusive Whale (24.10.2015)

_njpxoyd1QY1s04znho2_r1_500

Вебинар о птицама за ноћне птице

Камелеон који воли мехуре од сапунице, јунак је филма којим почињемо:

Да ли је свемир у коме живимо налик на мехур? Одговара следећи текст:

Рhys.org: Is the universe a bubble? Let’s check (17.7.2014)

Мехур или не, тек непојмљиво је огроман, али ипак све време ћути. Напросто изгледа као да у њему живота нема. Да ли је то уопште могуће? Заправо и јесте, ако је судећи према новијим закључцима до којих су стручњаци дошли. Наиме, они сматрају да је наша Земља изузетна по томе што је настала прилично рано. Чак 92% насељивих планета, попут наше, тек треба да се формирају, кажу они.

IFL Science: Earth May Have Formed Earlier Than 92% Of Other Habitable Planets (20.10.2015)

_nn3xxaggPN1qbmgeto4_500 (Small)Но, изгледа да не морамо да чекамо да се и то деси. Прошле недеље интернет је брујао о могућој ванземаљској цивилизацији на коју смо у великом пространству свемира натрчали. Ми смо ову вест пренели и сећате се, ради се о једној старој звезди, 1,5 пута већој од Сунца, а удаљеној 1500 светлосних година. Звезду је, као и многе друге објекте, уочио телескоп Кеплер, али за разлику од осталих, KIC 8462852, како се звезда зове, показивала је необично понашање. У ствари не она, већ објекти око ње, који су је у одређеним интервалима помрачивали, јер су се испречили између ње и нас. Објекти су били величине упола мањи од саме звезде, проузрокојући чак 20% помрачења и то у неправилним размацима више пута у току 1600 дана колико је звезда посматрана. Научници су закључили да су објекти морали бити новијег датума, јер би старије прогутала гравитација звезде и никако нису могли бити звезде, јер онда не би помрачили ништа, а и били би сферног облика (што ови нису). Мале су шансе да су у питању планете, због необичне орбите. Па, шта су онда? Водећа теорија је да су они делови комете, која се расцепкала у близини звезде, али би прашина настала из тога слала обиље инфрацрвеног зрачења, што није детектовано. Некако је преостало да посумњамо на ванземаљце, односно њихову грађевину познату као Дајсонову сферу.

_nfmczhV2IR1rpco88o1_500

Међутим, и ова фиктивна сфера, која би иначе имала намену да експлоатише енергију сунца, морала би да одашиље инфрацрвено зрачење, кога, као што написасмо, нема. Научници трагају и даље.

IFL Science: Have We Really Discovered A Huge Alien Megastructure Around A Star? (19.10.2015)

Black walnut tree lower leaf surfaceИ док астробиолози и остали стручњаци настављају потрагу за животом тамо негде, поједини научници покушавају да спасу живот који се већ одвија овде, на Земљи. Конкретније, да спасу оне који су инфицирани ХИВом. Карактеристика овог вируса је да „лежи успаван“ у појединим популацијама ћелија, невидљив за имуни систем, као и за лекове којима га нападамо. Међутим, научници су направили антитело које има двоструки учинак. Оно активира те резервоаре вируса, односно бела крвна зрнца која их садрже и тера их да сама себе униште – лизом, те им ћелијска мембрана напокон попушта и садржај се излива напоље. Да би у овом успели, научници су антителом напали шиљати крај вируса, назван коверта, а који су описали као „лилихип забоден у поморанџу“ (ма како год то изгледало) и који има улогу да се прикачи за рецептор леукоцита, назван CD4, а што олакшава улаз вируса у ћелију. Пошто је ово круцијална фаза у циклусу вируса, овај крај не показује или показује веома слабашан диверзитет, те је поменуто антитело универзално, а не ефикасно у борби против тек неколико сојева вируса.

IFL Science: We Could Finally Be Close To Wiping Out HIV From The Body (20.10.2015)

_n5dd8a2p6B1rtynt1o2_r1_1280.png (Small)Ми ово антитело никако не можемо направити, али један ензим можемо. Макар тако тврди следећи текст:

Алтернатива информације: Чудотворни ензим – кад га једном направите, нећете моћи без њега! (23.10.2014)

Не знамо да ли баш без овог ензима можемо, али иначе без ензима никако. Као ни без витамина. Следећи чланак објашњава како витамини делују:

Science dump: How do vitamins work? (6.10.2014)

Без витамина Де долази до рахитиса. Та и друге болести описане су у презентацији колегинице Драгане Косовац:

Још једна презентација исте ауторке:

Иако код бактерија не бисмо очекивали некакво социјално понашање, оно ипак постоји. Оне немају вођу, али имају децентрализовану заједницу у којој се одлуке доносе на основу стимулуса и одговора у односу на густину популације и то се назива кворумом детекције. Оне на неки начин гласају – хемикалијама и у стању су да те гласове преброје. На пример, патогене бактерије гласају када да постану вирулентне, односно да заједнички испусте супстанце познате као фактор вируленције којим ће победити имуни систем домаћина, како би могле тог истог домаћина да користе.

IFL Science: From Chimps To Bees And Bacteria, How Animals Hold Elections (6.5.2015)

_672928039489664_4371787341950228136_nУ тексту је описан политички живот не само бактерија, већ и шимпанзи и пчела. Како је то код птица, не знамо, али о њима можемо научити на вебинарима које организује Универзитет Корнел (Cornell University) из Итаке. Први почиње 28. октобра, али невоља је, што према конверзији времена на наше време, изгледа да је у један ноћу. 🙂

Cornell Lab of Ornithology: Free Webinars (октобар 2015)

То за нас и није тако много битно, пошто, према неким ауторима, ноћ влада у српској просвети већ дуже времена. О томе говори Јово Бакић:

Политика: Понижена просвета и бестидна власт (21.10.2015)

Ми бисмо овај текст оценили чистом петицом. Да ли бисте и ви наш данашњи чланак оценили истом оценом? Не љутимо се ни ако га оцените као врло добар. Или врлодобар? Како се пише – одвојено или заједно?

Описмени се: Врло добар или врлодобар? (17.10.2015)

_n7lccvxDZa1r51oypo9_500 (Small)Чачанске школе никакве оцене добијати неће, с обзиром да не пуштају екстерну инспекцију да уђе и изврши процену.

Зелена учионица: Чачански професори: Просветни инспектори су некомпетентни (21.10.2015)

Овај став подржао је и синдикат:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Саопштење председништва УСПРС (21.10.2015)

А надамо се да ми имамо вашу подршку. Читајте нас и даље.

Мистериозно порекло

_926436317377380_4834949589601520701_nИсторији, као учитељици живота, веома често помаже (наша) наука о животу. 🙂 Тако је био случај и са одгонетањем енигматичног порекла народа познатог као Баски, а који насељава северну Шпанију и јужну Француску. Од поменутих народа, Баски се разликују својим посебним генетичким материјалом и древним језиком. Раније се мислило да су они популација ловаца – сакупљача, који се нису мешали са другима и који су преживели прилив ратара са Блиског истока пре шест хиљада година. Међутим, новија генетичка истраживања указују да њихово порекло није баш тако „чисто“. Изгледа да су најблискији преци Баскија били иберијски ратари, који су опет били потомци првог таласа неолитских пољопривредника, а који су се мешали са локалним ловцима – сакупљачима. Изолација, која је за последицу имала посебну генетичку структуру Баскија, уследила је после тог првог мешања народа, те су се они даље сепаратисали од каснијих налета ратара, најпре са истока, а онда и са југа. Но, наставили су да се миксују са ловцима – сакупљачима и њихов генетички материјал је у наредним миленијумима нарастао, да тако кажемо, те су Баски данас сличнији њима него овим другим прецима који су задужили Европу доневши јој пољопривреду.

IFL Science: Researchers Unravel The Mysteries Of The Basque People (9.9.2015)

Чиме смо ми задужили Европу бавиће се историчари, а оно чиме су се бавили синдикати је поређење са том истом Европом и оно што су сазнали поражавајуће је.

Унија синдиката просветних радника Војводине: У Европи једино просветарима Србије смањене плате (10.10.2015)

_582796791769740_750462669_nНо, економска неједнакост није само међудржавна. У једном истраживању у Америци питали су људе колико процењују да најбогатији поседују процената од свеукупне имовине, а колико најсиромашнији. Испоставило се да је реалност много мрачнија од уверења. Просечан Американац верује да 20% најбогатијих поседује 59% целокупне имовине, а 40% најсиромашнијих 9%. Истина је да 20% најбогатијих има 84%, а 40% најсиромашнијих тек 0,3%.

Scientific American: Economic Inequality: It’s Far Worse Than You Think (31.3.2015)

Овим најсиромашнијима бави се следећи текст.

Vice: Kada beskućnice imaju menstruaciju, to je prava noćna mora (30.1.2015)

Крварења код жена могу изазвати антибеби пилуле и у доба када не би требало да има менструације. Могу се јавити још неки нусефекти, попут акни и појачане и нежељене маљавости. Па, ипак, жене широм света користе ову врсту контрацепције и то у великом броју – око сто милиона њих.

D486HF A typical brain with the left side depicting an analytical, structured and logical mind, and the right side depicting a scattere

И већина их је задовољна учинком ових таблета. Истраживаче из Салцбурга занимало је какав учинак таблете имају на мозак. Да би имали јасне податке, проучавали су три групе жена; прва није користила пилуле, друга јесте са андрогеним прогестином (вештачким прогестероном), а трећа са анти-андрогеним прогестином. И утврдили су да је код ове потоње сива маса мозга значајно дебља у односу на прву групу, а да се код друге – истањила. Ово дебљање је било веће што је узимање пилула било дуже, а настало је у појединим регионима мозга – амигдали (значајној за учење и меморисање) и делу за који се верује да има улогу у препознавању лица. Каснији тестови где се од испитаница захтевало управо то – да препознају лица, потврдили су да су жене које су практиковале анти-андрогене прогестине биле значајно успешније. Но, истраживање, иако занимљиво, мора се узети са резервом, јер је узорак жена био мали и тешко је рећи који састојак једне такве, хемијски сложене пилуле, конкретно има утицај на сиву масу.

IFL Science: Contraceptive Pill Associated With Changes In Brain Structure (26.11.2014)

aYXKYMAM_700wa_0Зашто само жене да буду паметне? Пилуле које користе жене постоје већ деценијама, али шта је са јачим полом? Науци је већ познат протеин калцинеурин, који помаже активацију имуних ћелија, а и значајан је за фертилност у мушкарца. Међутим, протеин постоји у више форми (изоформе) у тестисима, те је компликовано проникнути у тачну улогу сваке од њих. Ипак, недавно, пронашли су доказе да се само изоформе које садрже каталитичку субјединицу PPP3CC и регулаторну субјединицу PPP3R2 налазе у ћелијама које формирају сперматозоиде. PPP3CC се спаја са PPP3R2 те формирају калцинеуронски комплекс током производње сперматозоида. Када су истраживачи са Универзитета у Осаки утицали на ген који кодира PPP3CC код мишева, он је мутирао тако да су мишеви постали стерилни. Сперматозоиди су постали слабо покретни и нису могли да прођу кроз ћелијску мембрану јајне ћелије. Но, и даље су мишеви могли да се паре, односно мужјаци су били сексуално активни. Овај резултат обећава да ће у будућности мушка контрацепција бити могућа.

IFL Science: Newly Identified Sperm-Specific Protein Bolsters Prospects Of Male Contraceptive (5.10.2015)

И то је ваљда некаква родна равноправност. А у вези са тим је и следећа галерија, сачињена од комичних мушких имитација женских поза за сликање. 🙂

Bored panda: Hilarious Pics Of Men Mimicking Women’s Instagram Photos (октобар 2015)

_v_by_claudia_r-d3i9s2n (Small)Ове слике ће свакако насмејати представнице лепшег пола, а да ли ће им се допасти мушкарци на њима, већ је ствар укуса. Ипак, „Мушки магазин“ тврди да су неке карактеристике универзално привлачне. А које су то, прочитајте:

Мушки магазин: Топ 10 мушких карактеристика које узбуђују девојке (јун 2015)

Имамо опет листу од топ 10, али овог пута најнеобичнијих прича о животињама у 2014. години:

National geographic: Top 10 Weirdest Animal Stories of 2014: Editors’ Picks (24.12.2014)

Да ли је министар Вербић дао десет обећања нама наставницима? Нисмо сигурни, али колико год да их је дао, синдикати тврде да их није одржао.

СРПС: „Обећања“ министра Вербића (11.10.2015)

Надамо се да смо ми испунили, ако не наша обећања, а онда ваша очекивања. 🙂

Зима долази, а наставници одлазе

Још једном вас подсећамо да је у уторак, 13.10.2015. у 18 часова Стручни актив наставника биологије Београда у ОШ „Дринка Павловић“.

lungsТо је у уторак, а већ од сутра моћи ћете да пратите занимљиво предавање о респираторном систему и болестима којима је подложан. Заправо, и више од предавања – сајт „Активности учења на даљину“ (Distance Learning Activities) нуди вебинаре, форуме, документа и друге ресурсе на ову тему, а упаковане у један кратак курс. Пријавити се можете одмах:

Scientix: Join an exploration of the respiratory system (од 12. до 16.10.2015)

Испуштање гасова не мора нужно да буде респирација. 🙂 Иако нимало пријатни, гасови који су производ варења, тема су појединих научних истраживања, али и следећег чланка. Занимљиво је знати да је просечан тако испуштен гас сачињен од азота (59%), водоника (21%), угљен-диоксида (9%), метана (7%) и кисеоника (4%) и сви побројани гасови су, као што знамо, без мириса. Wallpaper-Waves-Blue-Green-Abstract (Small)Тек преосталих 1% је оно што (јелте, непријатно) мирише. 🙂

Science dump: The science behind something you might not be so happy to know – farts (19.1.2012)

Следећи чланак детаљније објашњава како од пасуља настаје ово о чему смо малочас писали, а кроз један заиста симпатичан анимирани филм. 🙂

Giantant.ca: Men’s health // How a bean becomes a fart (2014)

Наравно, ако сте љубитељ пасуља, нема разлога да га не једете, посебно ако сте одлучили да вече не проведете у гостима, али није баш згодно јести искључиво пасуљ, али ни друге биљке. Другим речима, није згодно бити веган, тврди аутор следећег текста (људи су омнивори, подсећа он). Заправо, он нуди чак пет конкретних разлога зашто није упутно. _10203304868729631_1475087747_nЈедан је да вегани себи ускраћују веома значајне супстанце којих у биљкама нема. Рецимо, витамин В12, који је важан за стварање крви и функционисање мозга. У тексту се наводи једна студија која је показала да 92% вегана пати од недостатка овог витамина. Но, он је тек „врх леденог брега“, тврди аутор. У биљкама нећете наћи ни, такође важне, супстанце као што су креатин, карнозин и докозахексаеноинска киселина.

Popular science: Why Vegan Diets Suck (27.8.2013)

_mpgocrdbnX1snf5fro1_500А за оне који се и поред овог текста воћа не одричу, те иако није сезона:

Вечерње новости: Целог живота смо погрешно секли лубеницу, ево много лакшег начина (24.6.2015)

У просвети у последње време некако смо навикли на „сечу“ свега, без обзира колико значајно за школски живот било. Тако да када се помене да нешто треба повећати, заиста представља вест.

Зелена учионица: Потребан већи фонд часова за стране језике (10.10.2015)

Можда колеге „језичари“ ово заиста и постигну, с обзиром да њихов факултет у Београду сада има и председника државе у својој клупи. У вези са недавним уручењем повеље председнику Томиславу Николићу настао је и један веома оштар текст.

Истиномер: Зима долази (8.10.2015)

1479504_1539031063007674_3606312732407740058_nЗима ће тек доћи, а тренутно је (очигледно) јесен. Ово годишње доба поједини учитељи користе на најкреативнији начин:

Блог – Учитељица која не жели да одрасте: Јесен у мом крају /Мс Јелена Стошић/ (22.9.2015)

Могуће је да је креативне учитеље и наставнике тешко наћи данас, с обзиром на нулту мотивацију услед свих дешавања, али у САД имају већих брига. Они не могу да пронађу учитеље и наставнике уопште. Сваког августа имају исти проблем – мањак запослених. 🙂 Највећи мањак је забележен у области специјалног образовања, билингвалне наставе, али и редовне наставе математике и науке (и то баш биологије, јер су спорне теме којима недостаје стручно појашњење еволуција и глобалне промене). Само у Калифорнији број људи уписаних на програме за обуку наставника пао је са 44.692 током 2008/2009. на 19.933 у 2012/13. и процењује се да ће се тај тренд наставити. Па шта раде просветне власти тамо? Узимају замене, које немају довољно искуства да изнесу веома захтевне програме и постоји бојазан да ће квалитет научног образовања у тамошњим школама опасти (као да су га и имали, прим.Метод 🙂 ). Где су им отишли сви ти наставници (то је уједно и наслов текста)? Изгледа да нису отишли, већ се нису ни ишколовали. Американцима школовање студената није домен колективне одговорности, већ они морају да се школују из личног буџета. А колеџи су радикално поскупели, тако да будући интелектуалци морају да нађу такве послове који ће им омогућити да такав буџет и остваре, а наставнички позив није међу њима.

Huffington post: Where Have All the Teachers Gone? (29.9.2015)

И то није цела прича. Колегиница Ненси (Nancie Atwell), доживела је да је, након 42 године рада, награди фондација – Varkey Foundation – као најбољег наставника са (незамисливих) милион долара. И Ненси је у интервјуу за Си-Ен-Ен изјавила:

…Искрено, сада бих их подржала да се пронађу у приватном сектору, због тога што су наставници у државним школама веома ограничени заједничким стандардима и тестовима који су развијени да прате шта наставници раде са тим стандардима. То је претворило наставнике у техничаре, а не рефлексивне практичаре. И ако сте креативна, паметна млада особа, не мислим да је сада време да уђете у наставу

education (Small)

Ненси је све рекла и из њених речи видимо да у америчком школству руже не цветају. А да је слично и код наших суседа, говори текст са прилично мрачним насловом.

Ученици.инфо: Како су убили Учитеља? (10.10.2015)

А од наших других суседа, пре пар дана, вратили су се наши студенти:

РТВ: Студенти: Да научимо да живимо са комшијама (9.10.2015)

Истина јесте да много тога треба да научимо, а учење је увек боље када се остварује са неким, па макар био то и Биолошки блог. 🙂

_1003281549729759_7160886720795308008_n (Small)

Од смрти до живота

tiger_animatedДанас је Међународни дан деце, а сутра је Светски дан заштите животиња. Ми почињемо од сутра. 🙂 И то једним одличним тематским даном у млађим разредима, сачињеним из часова српског, математике, ЧОСа и еколошке секције. Дан нам је приредила учитељица Данијела Стефановић.

Данијелине паметнице: Тематски дан – Светски дан заштите угрожених животињских врста 4.10.2015.  или: Кад се ради са уживањем… (2.10.2015)

Ево и ми да приредимо један тематски чланак, те ако бисмо повезали поменута два значајна датума, добили бисмо следећи видео:

Пас, додуше, није угрожена врста, али то не значи да и понеком од њих није потребна заштита. Погледајте следећу причу:

Блиц: Чудо живота – Од јадничка на самрти, до белог лепотана (29.9.2015)

Наредни чланак се бави лепотицама и то не белим, већ успаваним. Наиме, постоје научни радови који деценијама чаме у неком компјутеру или у фасцикли у фиоци, да би онда били „пробуђени“, односно објављени. И то нису тек тамо неки чланци, већ заиста фини научни радови. _npdxjabrhM1rbllmfo1_500 (Small)Истраживачима са Универитета у Индијани привукли су пажњу баш такви радови, који некако не успевају да привуку пажњу ни сопствених аутора, чак и онда када се ради о научницима који су се остварили и доказали у научним круговима. Па, зашто ти радови који су тако добри чаме чекајући? Изгледа због тога што су у тренутку писања били много испред свог времена!

Phys.org: Like Sleeping Beauty, some research lies dormant for decades, study finds (25.5.2015)

Највише оваквих радова написано је из области физике и хемије, али мултидисциплинарно – уз друге области (око 7,5%), али таквих радова има и из биологије и екологије (по 2% од укупног броја радова). А свега 6% Американаца може да реши сва питања са теста о основној научној писмености, а који можете пронаћи и решавати на следећем линку:

IFL Science: Just 6% Of Americans Got All Of These Basic Science Questions Right. How Well Will You Do? (15.9.2015)

breast cancer treatment (Small)Када смо већ код статистике, сасвим добру такву показује новија вакцина која превентивно делује против рака црева. Макар тако тврде амерички истраживачи. Према једној студији из маја ове године, уколико се даје девојчицама од 11 и 12 година, ова вакцина спречава поменути канцер у 80% случајева. Вакцина делује против хуманог папилома вируса, који се преноси сексуалним контактом и сматра се да у неком тренутку живота чак три четвртине жена добије овај вирус. На срећу, није сваки сој опасан (а има их преко сто), али на жалост, има и смртоносних. Вирус утиче на кожу и слузокожу и изазива неколико типова канцера у региону црева, вагине, ануса и грла и у свету је забележено чак 600.000 случајева оболелих и 250.000 смртних случајева.

IFL Science: 80% Of Cervical Cancers Preventable With Latest HPV Vaccine (13.5.2015)

Сви већ знамо причу о томе како канцер заправо настаје. Милијарде ћелија у нашем телу свакодневно умире, а како би ослободиле места за нове, здравије које заузимају њихово место. Овај процес назива се програмирана ћелијска смрт. Међутим, неке од њих успевају да преваре смрт, да тако кажемо, те делећи се изнова и изнова, заиста постају бесмртне, али на рачун целог организма. _2279745008323685595_nЛекари знају већ деценијама да овакве, канцерозне ћелије, имају бржи метаболизам од нормалних. Да би то било могуће, њихове потребе за глукозом су веће. Доказано је да неваљале ћелије користе глукозу не само као градивне блокове за изградњу једињења неопходних за непрекидну деобу, већ и да би генерисале молекуле који их штите од високо реактивних штетних супстанци које разарају ћелију, а као део фактора програмиране ћелијске смрти. И научници сада виде нов начин борбе са њима – да их изгладњују. Међутим, то није тако једноставно. Ми можемо да смањимо унос шећера у тело, али ћелије, па и канцерозне, проналазе алтернативне начине да до глукозе дођу, а биохемија нас учи да је то и те како могуће. Но, изгледа да је могуће да им ипак ускратимо драгоцену глукозу, а како, пише у следећем чланку:

IFL Science: Starving Cancer Cells Of Sugar Could Be The Key To Future Treatment (25.9.2015)

_368937046598381_3200675352425903903_n (Small)Без обзира на претходну причу, Американци иначе обожавају да се хране здраво. А обожавају и познате личности, попут Пита Еванса, који је кувар и има праву нутриционистичку империју, а која пропагира тзв. палео-дијету. Дакле, две омиљене ствари на једном месту, шта би просечан Амер више могао пожелети? Па, рецимо, стручност. 🙂 Иако смо научили да се кувари у храну разумеју, ипак они нису нутриционисти. Питова палео-дијета наводно спаја најбоље од онога што су јели наши преци (отуда и овакав назив) и што нуди 21. век. Међутим, у следећем чланку се тврди да се применом овакве (ипак стриктне) дијете елиминишу многе врсте хране, посебно шећер (што, видели смо у претходном чланку и није тако лоше, али…) и указују на озбиљно непознавање биохемије и нутриционистичке науке.

IFL Science: Quit Sugar, Go Paleo, Embrace ‘Clean Food’: The Power Of Celebrity Nutrition (20.3.2015)

_ng243yn5Vx1sn5m44o2_250И следећи чланак се бави овом дијетом и упоређује је са ГМО. Ако је палео-дијета настала по угледу на оно што су јели наши преци у палеолиту (до пре 10.000 година п.н.е), а знамо да је човек генетички модификовао организме које ће јести кроз вештачко одабирање у последњих 10.000 година, намеће се логично питање – да ли је уопште могуће јести исто? И да ли су наши преци заиста уносили све саме здраве састојке у организам? И напокон, зашто се толико бојимо ГМО, кад је оно у пракси толике векове? На сва ова питања одговара следећи чланак:

Scientific American: Are Paleo Diets More Natural Than GMOs? (17.3.2015)

Када поменусмо ГМО, време је за цртани филм (и то титловани):

А ево још једног филма (додуше не цртаног) који приказује како су се активисти у Бразилу досетили да казне неваљалца који се паркирао на место намењено инвалидима:

Баш много стикера је утрошено, мора се признати. Оно што нас брине је утрошак пластичних кеса. Сада постоји Фејсбук страна која се бави тиме, али и другим еколошким проблемима:

Фејсбук заједница: Нећу кесу – чувам природу

И Фејсбуком и еколошким филмом да и завршимо:

Facebook Best Video You Will Ever See: Today in 25 Years… (19.11.2014)

tumblr_me70iuENZY1rjhhdto1_500

 

Облак ознака