Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „блог“

Први чланак у школској 2017/2018.

E-LearningНадам се да сте се ужелели Биолошког блога, који, ове школске године, почиње нешто касније. Први септембар је био у петак, па да не почињемо и блог с краја недеље, ако већ школску годину морамо. Зато крећемо од данас.

Пре свега, да вам пожелим срећан полазак у школу, много успеха и да се лепо дружимо и ове године. Дружење може да буде и практично, тако да вас позивам да будете аутори чланака, а можете са колегама поделити своје мишљење, примере добре праксе, идеје за часове, радне листове које сте осмилили и све друго што је занимљиво за наставу биологије. Рад на блогу може донети и неке сате стручног усавршавања унутар установе.

Што се уобичајених текстова тиче, трудићу се да буду разноврсни, маштовити, забавни и корисни. Па, и ако остварим један од ових циљева, биће добро. 🙂 На крају сваког текста биће резиме од пет ствари које смо тог дана постигли. Само размислите; ако сваког радног дана урадимо по пет ствари, то је, отприлике, стотину ствари месечно. Мало ли је? 🙂

Можда је и мало, као и сав рад на овом блогу, али некада и мало уме да буде много. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Почели смо нову серију текстова на Биолошком блогу;
  2. пожелели смо једни другима срећан почетак;
  3. позвали смо на сарадњу у раду на овом блогу;
  4. најавили шта ће се на блогу дешавати у овој школској години;
  5. радовали се зато што се поново дружимо. 🙂
Advertisements

Биолошки пластелин

tumblr_nbejk0amky1qbycdbo6_500Да је Александар Дима доживео данашњицу,  његови мускетари имали би, вероватно другачије гесло: лајк за све и све за лајк. 🙂 Иако звучи смешно, за многе блогере ово је и те како реално, као што је реално и да нису баш сви блогери успешни.

Креативно писање: Зашто је лоше писање неопходно за добро блоговање? (5.9.2016)

Нешто се у овом тексту нисам пронашао, а и данас нећу о овој друштвеној мрежи, већ о једној другој која је наставницима милија: Фејсбуку.

Марио Пилар: Фејсбук маркетинг: Анатомија успешног Фејсбук поста (11.9.2015)

Фејсбук нам значи све више и више, а видно утиче и на квалитет наставе. Ових дана неко је дао и на Фејсбуку поделио идеју да се биолошки системи вајају од пластелина и неколико колега је пробало ту активност на часу. И веома су задовољни радом, а и настала су заиста лепа дела. погледајте ову мини-галерију:

Еуглену су радили ђаци из ОШ „Мајка Југовића“, нервну ћелију је на Фејсбук поставила колегиница Весна Миленовић, амебу Наташа Јановић, а ћелију са штапићима од сладоледа радили су ђаци Тијане Морић.

Када смо већ у свету ћелија, један заиста леп филм, препоручен такође на Фејсбуку:

Након ћелија, следећи ниво организације су – ткива. Реч дајемо колегиници Ивани Дамњановић.

Али што се задржати само на ткивима? Таман је прилика да одрадимо комплетну телесну организацију, макар животињску. И наново иста ауторка.

Док смо у свету животиња, постоји прича од пре месец дана да тасманијски тигар ипак није ишчезао. Извор је „Курир“, али сам извор није толико важан, јер се прича базира на видео снимку. Сам снимак прилично указује да прича има основа, али је сувише кратак и из даљине, тако да је тешко рећи са сигурношћу.

Курир: Друга шанса изумрле врсте? Она тврди да је на снимку животиња истребљена пре 100 година (19.9.2016)

green-wallpaper-for-music_422_23312Било би лепо да је овај торбар и даље присутан на планети, а треба пазити да његову судбину не доживе још неке врсте, које су још увек међу нама. О томе се брине и организација WWF, па су представници те организације направили једну едукативну игру, а како би популарисали тај проблем угрожености и нестанка врста (макар у Дунаву):

WWF: Save the river game (приступљено 11.10.2016)

У питању је занимљив квиз о речним врстама, а видећете и лепе видео-снимке и свашта нешто. Таман да се наши осмаци мало и опусте уз игру, јер имају и те како много посла ове године. Довољно је рећи – завршни тестови. Ове тестове имаће и велики матуранти.

Политика: Велика матура на крају школске 2018/2019. (10.10.2016)

До тада има још времена, а и до сутра, када се гледамо поново. 🙂

Биолошки блог сада и званичан

dancing_flower_by_pbheavenДа почнемо лепим вестима:

Биолошки блог је један од седам који ће званично извештавати са предстојеће конференције „Нове технологије у образовању“ Британског савета.

Британски савет: Званични блогери (за 26. и 27.2.2016)

_nszb7rrl6O1qkvlrfo1_400Сад морамо да заиграмо. 🙂 У ствари, уместо нас ће то урадити плесни пар који је необичан, али сјајан:

Facebook video – ricar: Querer es poder !!! ☺♥ (17.10.2015)

Некада и научна открића плешу. Ако не верујете погледајте снимак на следећем линку:

Science dump: These droplets dance of their own accord (8.4.2015)

Некада људи плешу од среће. Или беше плачу или раде и једно и друго? Углавном, у Бутану раде све како би им становништво било срећно. Чак имају и министарство за то.

Едукација – основне школе: Постоји држава са Министарством среће

tumblr_nqh7mgfTEh1qbtj4fo1_400 (Small)Наше, Министарство просвете, није ни близу, а ни са синдикатима среће немамо. 🙂

Форум београдских гимназија: Синдикати просвете не знају шта даље! (14.2.2016)

Синдикати не знају шта даље, али ми знамо шта иде даље у данашњем чланку. Конкурс за наше ђаке:

Стаклено звоно: Oтворен је еко-пакет конкурс за 2016. годину (до краја априла 2016)

Рециклажа је једини начин да градови од паразита биосфере постану макар полупаразити. А о градовима Ивана Дамњановић направила је презентацију:

Све што ђаци треба да науче о урбаним екосистемима је у презентацији. Према мишљењу многих, ђаци у школи уче много више од тога.

Блог – Дневник једне учитељице – Ивана Бошњак Бошњак: Јеси ли то у школи научио? (13.2.2016)

_nzwtgtPAHS1r75typo1_500 (Small)Наравно, ово питање се поставља у негативном контексту. Ипак, има и позитивних примера:

Искра: Свака част децо: Ученици купили другарици зимску обућу и гардеробу (13.2.2016)

Да ли сте ви обновили своју гардеробу? Уз нову гардеробу иде и огледало да видимо како нам стоји. Ипак, огледало о коме причају у следећем чланку нема везе са тиме.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Плате директора огледало државе (14.2.2016)

Интервју је дала министарка Кори Удовички која већ (пре)дуго ради на платним разредима. У вези са тим је и чланак који смо одабрали за крај:

Блиц: Афера са државним отказима – Отпуштали сиротињу, штитили паразите (13.2.2016)

12717521_10208497465622008_5981641340268320197_n

Записник са састанка Стручног актива наставника биологије основних школа у Сомбору

Датум: 24.10. 2015.

Присутне чланове актива поздравила је Сања Стефановић и предложила Дневни ред.

Дневни ред:

  1. Договор о динамици рада у овој школској години
  2. Организација стручног семинара у Сомбору – покушај
  3. Договор о учешћу основних школа на фестивалу науке  „Физи-бизи“
  4. Разно

back-to-school-01 (Small)

1. Договор о динамици рада у овој школској години

Договорено је да следећи састанак одржимо у току израде теста на општинском такмичењу из биологије. Уколико се укаже потреба, одржаћемо још највише два састанка како учесталост не би утицала на одзив.

2. Организација стручног семинара у Сомбору – покушај

Предлог Сање Стефановић , наставнице у ОШ „Аврам Мразовић“ да покушамо да организујемо стручни семинар у Сомбору је усвојен. Има довољно заинтересованих наставника биологије, а ако бисмо укључили и наставнике физике и хемије, имали бисмо довољан број да формирамо групу и позовемо предаваче у Сомбор. Од предложена три семинара из Каталога стручног усавршавања за ову школску годину, одабран је „Између физике и биологије има неке хемије“. Семинар траје један дан (осам бодова), компетенца је К1. Потребно је да сви заинтересовани пренесу ову идеју директорима школа, предају молбу за похађање семинара и да се крене у реализацију.

3. Договор о учешћу основних школа на фестивалу науке „Физи-бизи“

Ена Хорват, наставница у ОШ  „Никола Вукићевић“ је упознала све присутне са организацијом фестивала који је подржан од стране Центра за промоцију науке и Града Сомбора. Фестивал је такмичарског типа за ученике средњих школа. Ученици из скоро свих сомборских средњих школа ће бити учесници фестивала. Ученици из три основне школе – „Иво Лола Рибар“, „Никола Вукићевић“ и „Аврам Мразовић“ припремиће разне огледе које могу изводити посетиоци фестивала. Колеге су позване да са ученицима посете овај фестивал.

back-to-school-02 (Small)

4. Разно

Присутни чланови актива су се изјаснили да не желе да мењају руководство Актива у овој школској години.

Разменили смо искуства у вођењу педагошке свеске.

Скоро сви присутни чланови редовно прате „Био-блог“ који је  нас информише о свим битним питањима за струку и омогућава лакшу размену искуства међу наставницима биологије.

back-to-school-03 (Small)

Сања Стефановић,

председник Актива

Рад са великим идејама

_880378845367766_8563149200232091707_nТридесетог јуна, најављују поједини медији, биће дан који ће бити мучан појединим компанијама:

Блиц: Спремите се – 30. јун је дан који ће загорчати живот многим интернет компанијама (20.5.2015)

То је за недељу дана, а данас је Дан специјалног резервата природе „Окањ бара“…

Фејсбук фотографије – Дззс Окањ-Елемир: Због прелепе природе и зеленог стања ми славимо дан мога постојања (22.5.2015)

…и  Међународни дан биодиверзитета. Пошто се за празнике нешто поклања, ми вама поклањамо књигу „Рад са великим идејама научног образовања“.

_nim98iCiYL1qfaspko1_500 (Small)Пре пет година, 2010, публиковали смо „Принципе и велике идеје научног образовања“ с циљем да покажемо да би научно образовање требало ђацима да омогући развој релативно малог броја великих идеја из науке и о науци. Њихова примена је посматрана кроз неке догађаје у образовању и свакодневном животу. Одговори корисника из многих земаља потврдили су да је избор идеја релевантан, па се чак и у реформи неких националних курикулумима манифестовао њихов утицај.

Потенцијална корист од продубљенијег начина учења, радије него некоординисана уопштеност, ипак зависи од промена у начину рада у учионици. Зато овом публикацијом, приказујући даљи рад исте интернационалне групе научника и едукатора у науци, указујемо на оно што би требало бити укључено при раду ка великим идејама. Разматран је приказ великих идеја, импликације на садржај курикулума, педагогију, формативно и сумативно процењивање, као и професионално усавршавање наставника и евалуацију подучавања.

Ево и линка са ког можете преузети књигу:

Вин Харлен и група аутора (2015): „Рад са великим идејама научног образовања“. Научни образовни програм (Science Education Programme). Италија.

_880378805367770_6731759385523617817_nМи немамо да вам понудимо неку своју књигу (мада никад се не зна шта ће бити у будућности), али веома успешно пишемо блог. 🙂 Додуше, блог се може писати и неуспешно.

Adriahost.rs: Блогерске грешке које троше време свима & Креативно писање: Kако направити лош блог? (8.11.2014)

За оне који дају предност Фејсбуку у односу на блог да знају да је осмишљена апликација која вам бира сродну душу. 🙂

Vonvon: Who is my real soulmate?

Жене које би желеле да буду маме, у будућности можда неће морати ни да бирају сродне душе, ако то не желе. Једна француска компанија тврди да је успела да произведе, у лабораторијским условима, функционалне сперматозоиде. Овај рад није објављен ни у једном научном часопису, што, јасно, побуђује сумње научне заједнице, али је јасан и мотив дотичне компаније да свој патент заштити. О самом механизму како су научници запослени у компанији успели то што тврде мало се зна, осим да је коришћено ткиво из тестиса које садржи само незреле ћелије, тзв. сперматогоније, а које настају из матичних ћелија.

IFL Science: Scientists Claim They Have Created Sperm In The Lab For The First Time (12.5.2015)

хепићелијеМожда ће свака врста ћелија и свако ткиво или чак орган моћи да се добије од новооткривених матичних ћелија. Оне припадају типу плурипотентних ћелија, али се разликују од других таквих по механизмима метаболизма и експресији гена. Ове амебоидне ћелије су занимљиве по томе што неће да се „приме“ ако се убризгају у било које место у телу, али ако се место погоди, дају одличне резултате. За рад у лабораторији су Богом дане; ефикасно се клонирају, лако се одржавају у култури ћелија и такође лако генетички модификују. Научници већ имају идеја шта би са њима. 🙂

IFL Science: New Type Of Stem Cell Discovered (11.5.2015)

horse-l (Small)Некада се дешава да поједине животиње изгубе делове тела и тада у помоћ ускачу активисти организација за заштиту животиња. Ти делови се не надокнађују уз помоћ матичних ћелија, већ је технологија значајно мање софистицирана, али ефикасна. Погледајте:

IFL Science: Injured Sea Turtle Gets A 3D-Printed Jaw (18.5.2015) & LADTV: Eagle Was Tragically Shot in The Face, 3D Printing Saved Her Life (18.5.2015)

Наравно, таквих интервенција би било мање када би било мање и лова. Такође би и мањи број врста био угрожен када се не би дешавао лов на њих. _nfcpjtw2eJ1rrs4uno3_400Зато је приличан број авио-компанија одлучио да више не дозвољава транспорт трофеја које чине убијене јединке угрожених врста животиња:

True activist: Multiple Airlines Will Now Refuse To Ship Hunting Trophies! (15.5.2015)

Дакле, немојте на пут авионом носити бунде и сличне рукотворине ако припадају којој угроженој врсти, а ако пожелите да се возите свемирским бродом, ствари постају још компликованије:

b92: Девет недеља наопачке: Да ли бисте пристали на овај експеримент? (14.5.2015)

Овај експеримент се, дакле, ради како би се видео утицај свемирских путовања на људско тело. Нека истраживања су показала како би путовање на Марс утицало на људски мозак. Да би то открили, научници су „бомбардовали“ мишеве честицама налик на оне нађене у космичком зрачењу. _nlkx3vsXAP1qlq9poo8_r1_400 (Small)И резултати нису добри; под утицајем таквог зрачења, губи се способност решавања проблема.

IFL Science: Study Reveals How Traveling To Mars Could Damage Astronaut’s Brains (2.5.2015)

То нас неће спречити да отпутујемо још даље од Марса, до самих граница Сунчевог система. Где се оне налазе, одговара чланак који смо изабрали за крај:

Сuriosity: Where Does the Solar System End?

А крај нашег Биолошког блога за ову школску годину биће тамо негде средином јула. 🙂

Емоције за успех

_n9jwm6DWgq1s0jodno1_400Да ли нас боље материјално стање чини срећнијима? Свакако. Уз помоћ новца можемо задовољити неке своје потребе. И што га је више, јасно, више потреба можемо задовољити (чак и оне за које нисмо ни знали да их имамо). 🙂 Логика такође каже да је боље новац трошити на ствари него на искуства, јер ствари су материјалне и временски гледано, имамо их много више. Другим речима, ако бирамо између ципела и путовања у Париз, ципеле нам могу потрајати целу годину, а путовање баш и не. Међутим, истраживачи кажу да ова логика не пије воду, односно да оно што нас чини срећнијима, ипак су искуства.

Fast co.exist.com: The Science Of Why You Should Spend Your Money On Experiences, Not Things (30.3.2015)

iiiglaЗа оне који су се ипак одлучили да потроше на ствари, добра информација је да има и таквих које коштају свега 20 динара. 🙂

Србија данас: Пронашли смо 10 ствари које можете купити у Србији за 20 динара! (12.4.2015)

С обзиром у каквој смо ситуацији ми, наставници, овакви чланци није баш да нису потребни, а с обзиром да Енглези кажу да „очајна времена захтевају очајне мере“ (desperate times call for desperate measures) ни следећи текст није непотребан. 🙂

Телеграф: Ево како да избегнете плаћање рачуна старијих од годину дана! (15.4.2015)

А што се старих ствари тиче, могле би се исплатити:

b92: Да ли сте сачували неке VHS касете? (15.4.2015)

Gas blazeА да ли се исплати писање блога? Из искуства можемо да вам кажемо да не, макар не у овом, платежном смислу. Но, нека мотивација свакако мора да постоји, иначе блогер изгоре. 🙂

Креативно писање: Kада блогер изгори…

Сваког дана, широм света, небројено много блог чланака се напише. Већина њих су кратког даха и нити имају значајнију публику, нити остављају неки траг. Ипак, има и таквих који за кратко време плану, привуку огроман број (неки чак и милионе) посетилаца и актуелни су данима, недељама, па и дуже. Шта одлучује да ће неки чланак доживети (не)славну судбину? Ово питање привукло је и научнике. И шта су установили?

Scientific American: The Secret to Online Success: What Makes Content Go Viral (14.4.2015)

_n7lcahoQgk1r51oypo1_500Најпре, емоције су важне. Наиме, чланци који изазивају емоције имају већу шансу за успех. И ако пишете чланак боље је да типујете на позитивне емоције него на бес и тугу. У случају ових потоњих осећања, изазивање беса ће славније проћи јер је то осећање интензивније од туге. Наравно, није све у емоцијама и да би чланак био успешнији, требало би да буде занимљив, практично применљив и – изненађујућ (оригиналан, што бисмо ми рекли). 🙂 Ако сте блогер, ето правца у коме би требало да се крећете, али би заиста и требало да се крећете (буквално), а не само да седите испред компјутера. Следећи чланак нас упозорава које су последице прекомерног седења пред екраном лаптопа или компјутера:

Тhe mind unleashed.org: This Is What Sitting for Too Long Can Do to Your Body (15.4.2015)

_914702275224877_1495277539622751306_nНисмо пронашли да једна од последица може бити епилепсија, али јесмо пронашли да неки истраживачи верују да ову болест може лечити марихуана (у течном стању). Докази за ово ипак су анегдотски, пре него научни. Наиме, клиничка пракса је показала да може да спречи нападе у појединим случајевима код деце код које друге терапије нису дале резултате. Неким стручњацима је то довољно да сматрају да истраживања у том смеру треба наставити.

IFL Science: Trial Suggests Medical Marijuana Could Offer Hope For Children With Severe Epilepsy (14.4.2015)

Истраживачи из Лондона, пак, тврде да канабиноиди из марихуане, тетрахидроканабинол и канабидиол ослабљују ћелије канцера тако да оне постају осетљивије на зрачење.

Тhe mind unleashed.org: The US Finally Admits Cannabis Kills Cancer Cells (16.4.2015)

_10154816328325284_1425170776598308426_nИ још један чланак о канцеру и нећемо више (заправо нећемо више уопште за данас). Учинак витамина D је изгледа повезан са раком простате и та веза је – упални процес. Овај витамин када се убаци у канцерогене ћелије инхибира њихов раст, али није доказано да је анти-канцерогени агенс. Он регулише експресију гена GDF-15, који очигледно чува ткиво да буде здраво, али тај ген је одсутан у ћелијама простате које су захваћене упалом (иначе га има и у здравим и у канцерогеним ћелијама). Ово је тек почетак приче коју откривају истраживачи и јасно је да их је и због чега их је заинтересовала. А ако је вас ова прича заинтересовала, ево га цео текст:

Мedicalxpress.com: Finally: A missing link between vitamin D and prostate cancer (22.10.2014)

Само лагано

janateacherquestions-copy (Small)Сви ми предајемо лекције (из биологије или којег год већ школског предмета), те очекујемо да их наши ученици науче. Ипак, због преобимности градива или већ због нечег другог, готово никад не разговарамо са њима о томе како да науче (дакле, увек је шта, али не и како). Ево једног примера како је то урадила наставница енглеског језика, Боба Недић:

Блог – Лагано кроз енглески: Како се учи еглески и нешто о фонетској транскрипцији (март 2015)

И док Боба води ђаке лагано кроз енглески, ми вас водимо на једну лагану вожњу кроз Јужну Кореју. На ауто путу између два града у тој држави, по средини, постављен је низ соларних панела, тако да чине тунел. _n9dopnAvJu1qd82ewo1_500 (Small)Ови панели не само да обезбеђују електричну енергију, већ штите бициклисте, који тај тунел и користе, од сунчевог зрачења и кише. Погледајте:

Facebook – Korea Clickers: Travel from Daejeon to Sejong by bike (Watch it from the air) (23.3.2015)

И док јужни Корејанци граде сјајне ствари, код нас није могуће изградити ни оно што је неопходно:

Опозиционар.ком: Бедем који је само естетски урађен однела вода! Ко је бирао извођача? (29.3.2015)

Очигледно, оно што је лепо, не мора да буде уједно и квалитетно. Но, о квалитету ћемо касније, сада причамо о лепоти. И то женској – како се мењала током људске историје:

Што се мушкараца тиче, енглески наставник математике, Петро, осветлао је образ. 🙂

24 сата.рс: Секси профа: Да вам он предаје математику, сви бисте имали петице (29.3.2015)

Да ли би секси профа био још сексипилнији да пушта браду?

РТС: Зашто мушкарци пуштају браду? (31.3.2015)

140404ARTShape1PER-2769 (Small) (Small)Ипак, следећа инфографика тврди да су свеже обријани мушкарци чак за трећину укупних женских гласова привлачнији од брадатих:

Science dump: A PhD in facial hair (Infographic) (39.3.2015)

Ако сте колега просветар, у циљу мера штедње, мораћете да баталите жилете. Ипак, да се не бисте одрекли и читаве трећине потенцијалних обожаватељки, имамо решење. 🙂

Мушки магазин: Како да се обријете секиром

_10150991205149040_1903136081_nНама, биолозима, секира је пре асоцијација за сечу дрвећа, односно уништавање шума. Следећи чланак приказује застрашујућу галерију постера који упозоравају на погубан утицај ове људске делатности на животињски свет:

Bored panda: Shocking Effects Of Deforestation Exposed In Brutal Print Ads (децембар 2014)

Тешко је набројати шта је све погубно за наше школство. Уосталом, шта ми имамо и да набрајамо, када су ту синдикати чији је то посао. У Крушевцу, Унија синдиката просветних радника Србије уприличила је скуп под називом „Велики родитељски састанак“:

Премијер Србије, пак, није уприличио разговор са представницима тих синдиката:

РТВ: Матијевић: Није било позива од премијера (31.3.2015)

Ако премијер нема шта да каже на тему образовања у нас, има Александра Јерков:

Србија прес: Александра Јерков: Истог дана када нема 23 милиона евра за плате наставника, даје се 300 милиона Ер Србији! (31.3.2015)

А има и Мишел Сен Ло, директор канцеларије Уницефа у Београду. Он тврди да је земља успешна онолико колико улаже у образовање и додаје:_954686384550352_8819300355139684887_n (Small)

РТС: Вршњачко насиље не ствара школа (31.3.2015)

У Пољској су убеђени да насиље у деце ствара – ђаво. Зато су у месту Грифице уприличили егзорцизам, који се, ипак, није завршио баш како су очекивали:

Вести онлајн: Послали тинејџере на истеривање ђавола, они доживели нервни слом (31.3.2015)

Сутра је Светски дан шале. Ми бисмо рекли да је у Србији ђаво давно однео шалу, а са њoм и наш углед као наставника. О томе текст за крај:

Зелена учионица: Где је нестало достојанство просветног радника (30.3.2015)

Shhhh.

Облак ознака