Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „блог“

Хејтујући хејтери и екстремни лајкери

screen (Small)Почињемо једном колекцијом фосила из доба камбријума:

Ocean portal: A Collection of Cambrian Fossils

Фосили су окамењени остаци и према нашим сазнањима, потпуно безопасни, осим за креационисте и врло вероватно за ЕПС. 🙂

_101

За разлику од безопасних фосила, постоје и те како опасни минерали.

Национална географија: Најсмртоноснији минерали које смо икада ископали

Дијаманти сами по себи смртоносни нису, али и те како има и оних који не да не мисле да су они женама најбољи пријатељи, већ су многим људима мрски непријатељи. _desktop-1406689527.png

Science dump: Diamonds? No, thank you! (26.6.2014)

Неки не воле дијаманте, а други не воле – баш ништа. Популарни назив за такве људе (којих има и међу нашом браншом) је – хејтери.

Блиц: Зашто хејтери хејтују – Умро пре 159 година, а објаснио интернет тролове и ботове (14.10.2014)

HeartBeating-largeДруга крајност су људи који лајкују баш све, без критеријума.

Драган Варагић: Шта је екстремно лајковање и зашто је боље поделити одабрани садржај? (21.4.2014)

Ми се нећемо бунити ако делите наше текстове, а ако желите да пишете сопствене, ево савета:

Креативно писање: Како направити успешан Блог? (26.8.2014)

4D-Strategic-Portfolio-Technique(1)Наш блог је тако конципиран да преноси најразноврсније вести. То раде још неки блогови (без обзира да ли их пишу људи или ботови), а један од њих је:

Сазнај нову вест

Нову вест (која то у ствари није – ни вест, а баш ни нова) преносимо са „Њуз.нета“:

Њуз.нет: Невин човек провео тридесет година у Србији (13.10.2014)

_353378201489602_6985254221346530112_nДа ли бисте се уопште двоумили око одговора на питање – да ли се нешто значајно променило у нашем школству у последњих тридесет година? Финци (а ко би други) се изгледа то не питају, као ни то одакле са реформом почети.

Блог – Хеј, професоре: Финска – где реформе крећу из школске клупе (18.2.2014)

И да (са) Финском и завршимо. 🙂

Зелена учионица: Наставном кадру у Финској широка аутономија (28.7.2014)

Интервју са Зораном Милојевићем

Зоран Милојевић је човек који „руши зидове“, а иначе наставник рачунарства и информатике у Економско трговинској школи у Бору. Он је и „двоструки директор, али не школе, већ центара који се баве образовањем. Вама је сигурно познат Образовно креативни центар из Бора који прави фантастичне семинаре, а који су допринели да се добар број добрих наставника окрене интернету као ресурсу за подучавање и стицање знања. То није једино што је Зоран радио и што ради, али је и то било довољно да га ја (Методичар) позовем на виртуелну кафу. 🙂

Моје лично мишљење је да си направио једну мини-револуцију у образовању својим семинаром „БТФ у настави“, јер је он био „окидач“ за настанак бројних блогова колега (па и овога). Да ли си поносан?

Поносан јесам, али не на тај мој успех, већ на успех наставника који су направили своје блогове. То је очигледан пример стручног усавршавања наставника, пример који има конкретан производ на коме наставници раде ево већ неколико година након семинара. Да бисте написали један квалитетан блогпост, треба ипак да одвојите неко време и да мало истражујете, а то и те како доприноси усавршавању наставника, јер сурфујући нетом наилазимо на стварно корисне ствари које нам значе. „БТФ“ је био револуција, која је мени отворила један потпуно нови свет. Након тих семинара моји налози на друштвеним мрежама били су богатији новим образовним ресурсима које су креирали и дан данас креирају наставници. Семинар „БТФ у настави“ је заслужан за многе ствари, а једна од њих је и та да је извукао на интернет велики број наставника, пре свега како би се стручно усавршавали.

Да ли сматраш да се до сада накупила „критична маса“ образовних блогова, да већ можемо да говоримо о некаквој категоризацији на добре и лоше?

Да, можемо да говоримо о добрим и лошим блоговима. tumblr_nbheojtePR1stnjvvo1_500 (Small)Није потребана велики број блогова за такву поделу, јер данас просечан конзумент интернета нема превише времена и углавном посећује оне странице за које сматра да су квалитетне. Ма колико примамљиво звучао наслов блогпоста као објава на Фејсбуку или Твитеру, не кликћем на њега, јер ме је аутор у претходних неколико пута разочарао. На нету се поверење веома брзо губи, али није тешко и да се изгради, јер се квалитет стварно брзо прошири.

Шта би, по твом мишљењу, било мерило успеха једног блога? Посећеност?

Посећеност никако. То може и те како да значи, али није никакво мерило. Успех блога је да „своје“ текстове може да материјализује. Под овим уопште не мислим на новац, већ на то да може да окупи људе са истим размишљањима, идејама, да покрене на акцију, да оно о чему блог пише буде реализовано ван интернета. Блог је само начин да мишљења аутора прочита већа публика, то је као огроман мегафон. Посета је добра да вас чује више људи, али шта након тога? Прочита, лајкује или подели и оде даље. Док са друге стране, ако након прочитаног блог поста „скине“ презентацију коју сте поставили или радне листове или се одушеви методом и убаци је у припрему за час, па све то примени на свом часу, е то је успех блога. А посебно је добро када се све то лепо примени у учионици и онда долазимо до квалитетнијег часа, наставе, образовног система – то је успех блога. Ако имате блог са 10 000 посета, али ниједну акцију након тога и блог са 100 посета али су 2-3 наставника искористила знање са блога и применила у учионици, очигледно је који блог је успешнији.

Које грешке аутори образовних блогова најчешће праве?

conocimiento-3Основна грешка је та што нису аутори. 🙂 На самом семинару, а и касније, стално инсистирамо на ауторству и оргиналности. То је оно што ће вас издвојити од осталих. Наравно, није ништа лоше ако се неки текст преузме са неког страног блога, преведе и објави уз навођење извора. То је сасвим у реду. Може се преузети и пост на истом језику, али то никако није блог. Постоје такви системи, али они се називају агрегатори блог постова. Један од таквих агрегата је „Едублогодак“, који сакупља чланке скоро свих образовних блогова у Србији. Посета је огромна, али тај систем нема свог аутора, то је машина. Блогови који преносе чланке других блогова и сајтова су такође такви системи, само што нису аутоматизовани, не ради то софтвер као код „Едублоготка“, већ то ради човек, односно тзв. аутор блога. Да ме не бисте погрешно разумели, немам ништа против таквих система, одлични су јер ми можемо да пратимо само једну адресу и да добијамо све информације о некој теми, али то нису блогови; блогови морају да објављују постове својих аутора.

Имати блог и само копирати друге текстове није циљ образовног блоговања.

Имати блог и само копирати друге текстове није циљ образовног блоговања. То је одлично за све стране, аутори копираних блог постова добијају на популарности, а постови на читаности и то је сасвим у реду, јер је мегафон још већи. 🙂 Онај ко то ради добија посету на свом сајту, јер дневно може да сакупи велики број таквих текстова, много више него што сам може да напише, тако да је и он у добитку. Сви су на добитку, али на губитку је креативност и даљи развој блогосфере, јер делује нам да имамо пуно блогова, а у ствари мало блог постова, који се међусобно деле. Много је боље за развој блогосфере да аутор седне и напише квалитетан блог пост, него да преузме други.

Какво је твоје мишљење о Фејсбук групама намењеним наставницима?

Уууууу… то је феноменалан ресурс који се појавио. Не само код нас, него уопште у наставничком свету. Фејсбук групе су такво оличење наше просветне сцене, да они који се баве анализом наставника у Србији са лакоћом из било ког кафића могу да направе анализу какву год желе. Не морате да улазите у школе, буквално све је исто као у тим ФБ групама. Као и у зборници имате неколико категорија наставника. Најгласнији су они који најмање вреде, јер морају некако да дођу до изражаја, буквално на све што се дешава у зборници имају коментар, по правилу негативан и критичан. Када им се супротставите, удружују се јер су појединачно слаби и онда подржавајући једни друге врше притисак. Исто као и у зборници имате и оне наивне који мисле да ће се њихова реч чути, који у ствари лепо и паметно причају, али буду угушени од контраша. Нађе се ту и неки синдикалиста, који по неком неписаном правилу мора да се јави, иако више не верује свом синдикату, а и није сигуран у руководство, но ипак зна да може да изађе из анонимности ако каже нешто против било које мере директора, односно система. Није битно да ли је добра или лоша, битно да је против. Такође имате и оне настанвике који су баш равнодушни, ништа их не интересује, у зборници, тј. ФБ групи су чисто да прочитају нешто ново, углавном питања око смањења плате. И највећи проценат као и у зборници чине они који су квалитетни наставници, имају шта да кажу, да аргументовано продискутују, дају конкретне и сврсисходне предлоге, коментаре, али убрзо виде да то све нема ефеката па одустану. Повуку се и понекад испрате нешто, ретко кад прокоментаришу, оду да се баве својим послом. 10609520_913359462025825_6849473877224468459_nФејсбук групе су супер. 🙂

Твитер је изгледа нашим наставницима најмање близак. Које је твоје тумачење, зашто је то тако?

Твитер је сервис који своју пуну снагу добија путем паметних телефона, не преко рачунара. То је један од разлога зашто се није „примио“, а други је тај што Фејсбук задовољава све комуникативне потребе наставника. Твитер је најбржи алат за пренос информација, али на нашим конференцијама, састанцима, округлим столовима и разним седницама образовних тела нико не твитује. Тога нема, а наставницима није неопходна тренутна информација, већ је довољно да то касније прочитају на Фејсбуку или сајту МП. Како знам да наш министар чита блогове, претпостављам и овај „биолошки“? Он је твитераш био и пре ове функције. Можда ћемо ускоро моћи да добијамо и неке брзе инфорамције из кабинета. 🙂

Да те не питам само на тему твог првог семинара, пошто радиш и друге. Па, ипак, семинари Образовно-креативног центра нису прошли акредитацију, иако сам лично чуо много колега који хвале те семинаре. Како би ти коментарисао тренутно важеће критеријуме за избор и да ли би их и како променио?

Семинари ОКЦ-а нису прошли акредитацију зато што Завод и ја немамо исту слику о онлајн семинарима. Ми радимо само онлајн семинаре, да не наводим разлог зашто је то бољи вид стручног усавршавања од офлајн семинара, али ЗУОВ уопште не интересују онлајн семинари. У садашњем Правилнику о стручном усавршавању нема ни слова о онлајн стручном усавршавању, једино се помињу у Конкурсу за акредитацију. Наша визија се није поклопила са њиховом и нису желели да нам акредитују семинаре. 10437024_753610278029453_209906177310595201_nАли занемаримо ту чињеницу, не ради само ОКЦ онлајн семинаре; има и других организација, само је велика штета што имамо једну институцију која уопште нема жељу да развија наш образовни систем. Не знам шта они мисле да у називу значи „унапређивање“, али за мене то много значи, много очекујем од неког ко се бави унапређивањем. Ми смо дошли у ситуацију да учесници наших семинара две године за редом добијају награде на конкурсу који организује управо тај Завод. Конкурс се зове „Сазнали на семинару и применили у пракси“. Учесници наших семинара су у првих три и добију награде баш од тог Завода. А онда не акредитују те семинаре за које су они дали награду ?!?!? Ја знам да свашта има у овом образовном систему, али ово је невероватно. Па баш је циљ семинара да се научено примени у учионици и сви наши семинари су такви… Али нису по правилима (који за онлајн семинаре не постоје). Да не дужим, једноставно је чудно да имате једну организацију као што је ОКЦ, која је издала око 6500 Уверења за око 4000 наставника, која има стално запослене раднике који се баве стручним усавршавањем, ауторе и модераторе семинара који су о онлајн стручном усавршавању учили од наставника из Немачке, организацију која је развила своју интерну школу за креирање квалитетних онлајн семинара и као тавку је не позовете и макар питате: како сте то урадили? Хајде да заједно омогућимо наставницима квалитетно стручно усавршавање. За мене је то унапређивање, када видите да неко нешто добро ради… Питајте га како – може да помогне.

Наши семинари нису прошли акредитацију у Србији, али нам је десет онлајн семинара акредитовао Национални Савјет за образовање Црне Горе. Сва срећа па интернет нема границе. 🙂

Што се тиче система стручног усавршавања, то је много комплекснија прича него што сада делује. Једноставно не може се никаквим репресалијама или условљавањем, бодовима, лиценцом вршити стручно усавршавање. То није начин, није природно, јер ако желите да неко у нечему буде бољи, не можете га натерати, он то мора сам да жели. Овај систем је потпуно погрешан, јер се заснива на покушају казне лоших, а не на награђивању добрих. Није лоше да лош буде кажњен, али је код нас то немогуће. Прост пример је тренутна ситуација: шта ће се десити са наставницима који немају довољан број бодова у петогодишњем циклусу? Ево, 31. августа је истекао тај рок, видећемо ко ће остати без лиценце.

Једном смо ти и ја причали о мотивацији наставника да похађају семинаре. Да ли бодови које добијамо имају улогу због које су и уведени?

У образовном систему Србије има наставника којима бодови нису битни. 10511177_730265993679336_5038575756762964142_nСкоро сам писао о томе на блогу, на нашим семинарима су били такви наставници, а сигуран сам и на осталим. То су светле тачке и такви наставници треба да буду модели за стручно усавршавање. Ми из ОКЦ-а имамо такву базу и покушаћемо са тим наставницима да остваримо неку сарадњу да покушамо да нађемо најбољи модел који ћемо представити министарству. Нажалост има и оних наставника који иду само на семинаре због бодова. За такве наставнике то је потпуно бачен новац, али буквално. Ја сам сигуран да сви надлежни то знају али да немају решење, да ћуте и правдају се извештајума реализатора семинара да су ти наставници били, седели, одслушали и потписали се. Бодови буквално ништа не говоре, а поготову не о квалитету стручног усавршавања наставника. Примери су невероватни, али ево једног свежег: на нашим семинарима да бисте стекли услов за Уверење треба да имате 60% тачно урађених тестова, задатака, радионица. Било је случајева да наставници нису освоји 60, већ 40 или 45 и нису добили Уверење. Ти су људи нешто радили, читали и решавали тестове и задатке, али нису добили Уверење. Са друге стране имате ситуацију да су наставници дежурали на завршном испиту за осмаке и да су добили Уверење са неколико сати. Па ко се више стручно усавршавао? Бодови су буквално неефикасни.

Учесници наших семинара су у првих три и добију награде баш од тог Завода. А онда не акредитују те семинаре за које су они дали награду ?!?!? Ја знам да свашта има у овом образовном систему, али ово је невероватно.

На жалост ми се морамо прилагођавати Правилнику, па ћемо и на нашим неакредитованим семинарима издавати Уверења, која неће моћи да се рачунају у акредитоване бодове, али ће моћи у остале облике стручног усавршавања, јер штета је да их наставници не добију. Мада сам сигуран да ће сви доћи првенствено због знања, а не због Уверења.

Моје мишљење је да бодове са семинара треба избацити. Шта би ти радо избацио из нашег образовног система? 🙂

Не знам колико меморије имаш на хостингу где хостујеш блог, јер ако бих ти детаљно одговорио на ово питање, било би проблематично. 🙂 Шалим се, наравно. Можда бих више ствари убацио него што бих избацио, али прво што ми пада на памет, избацио бих оцене и предаваче. За квалитет наставе су оцене погубне, много више одмажу него што помажу, а предаваче бих заменио модераторима наставе. Те две ствари квалитетно уведене у наш образовни систем дефинитивно би довеле до побољшања знања и вештина ученика.a_leaf_by_holgavision

И пошто је ово Биолошки блог, морам да те питам да ли и ти мислиш да је биологија најбоља наука? 🙂

Моја прва асоцијација на биологију је час из основне школе. За време одмора ушли смо у кабинет биологије, па како сам ја био редар, реших да обришем таблу пре него што наставница дође. На табли је био цртеж ћелије листа, баш лепо и све детаљно нацртан; онако лист, па као увећана ћелија. Ја не обратим много пажњу на то, видим неки цртеж, али га свеједно обришем. Када дође наставница, ухвати се за главу и пита ко је обрисао. Ја се јавим и она закука како је то цртала 4-5 сати и да ми неку књигу да ја то поново нацртам. Наравно да сам се мучио цео дан, толико брисао да умало таблу нисам истањио и наравно на крају ни на шта није личило. Наравно да је биологија најбоља наука!!!

Схватићу ово као потврдан одговор, а теби хвала Зоране на овој (недељној) виртуелној кафи.

Улицама Биоблогограда

Најпре да вас поведемо у једну шетњу:

Блог – Кристина Плавшић: Улицама Блогограда 2014 (8.6.2014)

Следеће две фотографије нису из Блогограда, али нећемо да вам одмах откријемо одакле су. Шта мислите шта оне представљају?

Могао би бити дизајн неког луцкастог уметника, али ни близу разлог није толико симпатичан. Ово је начин како цивилизоване државе растерују бескућнике. Из истог разлога кроз метро у Паризу стално продувава ледени ветар. Да, промаја постоји, Срби је нису измислили и тековина је демократског друшта које поштује људска права. Како стојимо са правима животиња? 419Па, некада добро срце може да учини много:

Животиње.рс: Фотографије управо удомљених паса: процените како се осећају! (11.5.2014)

Лабрадор из следеће приче није удомљен, већ – затворен!

Животиње.рс: Лабрадор осуђен на доживотну затворску казну јер је „убио“ мачку! (24.4.2014)

Маца сиротица настрадала, а ево како припадници њене врсте реагују на магију:

Животиње.рс: Надмудриле су га: како мачке реагују на трикове мађионичара! (22.4.2014)

prsКада смо код магије:

Животиње.рс: Магична кутија која храни напуштене животиње (16.4.2014)

Слично, али различито; овај пут је у питању магично дрво, а има улогу да пуни батерије мобилних телефона:

Science dump: Cell phone towers disguised as trees (14.11.2012)

На следећем сајту дата је идеја за час и о дрвећу и о свим другим биљкама:

Мој блог Зорана Марушић: Биљке (19.3.2014)

1854-jungle-1920x1200-vector-wallpaperДве наставнице које себе називају запосленим бринетама имају идеју како да направите час са посебно одгајаним пасуљем:

Two busy brunettes: It’s time to spill the beans (8.3.2012)

Бринете кажу да је време за пасуљ, али следећи текст каже да је време за биљке које уништавају комарце, а који полако навиру:

Лиса: Три биљке које су смрт за комарце

leader-resourceАко немате башту за садњу ових ускоро неопходних биљака, постоје и алтернативе:

Зелена учионица: Направимо саксију за цвеће (2.3.2014)

Заиста сјајна идеја. Шта чекамо? Ах, да, да нам прође завршни испит. За крај, мало и о томе. 🙂

Данас: Не треба да користимо ПИСА питања на завршном испиту (9.6.2014)

Превара на превару иде

tumblr_mmlnd3cAr01snyzilo1_500Верујте нам када вам кажемо да писање блога није лаган посао. Па ипак, исплати се. Без лажне скромности, Биолошки блог је једна од бољих ствари која се десила наставницима биологије у последњих неколико година. И не само Биолошки блог; на интернету (а и међу линковима које смо понудили) може се наћи сијасет квалитетних блогова колега који нам и те како могу бити од помоћи у настави. Зато, навалите ако већ нисте и отворите свој блог:

Блог – Никола Ћупас: Укратко о блогу и блоговању (1.6.2014)

То је био увод, а следи и разрада:

Блог – Агитроп: Блог и креативно писање (18.5.2014)

piratУ данашње време дешава се да на (по дефиницији необавезним) блоговима можете да пронађете оригиналне радове разних аутора на разне теме, док су (по дефиницији обавезни) семинарски и дипломски и којекакви други испити – плагијати. То се зна, баш као што се зна и да постоје специјализовани сајтови који продају готове такве радове онима који желе да положе, али не желе да пишу. Најновија вест је да су се појавили сајтови који наводно нуде такве радове, али када стигне уплата наивне младежи, наместо да испоруче рад, они их једноставно преваре! И то није ништа невероватно; невероватна прича тек креће – сајтови који продају радове упозоравају своју потенцијалну клијентелу да су преваранти међу нама и чак постоје веома озбиљни форуми где се нашироко и надугачко размењују искуства преварених и дају савети шта и како треба чинити! Смехотресно или тужно, тек аутори сајтова који варају образовни систем годинама и уче младе да за новац могу да добију све, па тиме и Brendan-Fraser-sunдипломе, суочили су се са озбиљним проблемом урушавања „угледа“ своје „професије“. Следећи текст то лепо описује, али морамо да упозоримо да није примерен за децу и особе осетљиве на ружне речи:

Тарзанија: Раскринкавање: ретардираност купаца академских радова (22.4.2014)

Богами, популарни сатирични часопис „Њуз.нет“ ће морати много да се потруди да би пласирао смешне вести, с обзиром да их очигледно има и без намере да се буде духовит. Уредништво овог часописа помно прати и ситуацију са завршним испитом малих матураната:

Њуз: Продавци тестова протестују због захтева осмака за укидање мале матуре (27.5.2014)

Неке вести у вези са пробом овог теста преносе и „зелене“ колеге:

Зелена учионица: Физику и хемију скоро нико није решио (3.6.2014)

tumblr_mm6qx4Baj11qa70eyo1_500

На неке проблеме наилазе и колеге које предају српски језик:

Политика: Република се пише малим словом (2.6.2014)

Верујемо да поента теста ипак није да лови грешке, већ да се овде више ради о томе да новинари лове сензације. Што се грешки у образовном систему тиче, ево једног текста:

Блог – Облак знања за учитеље: Чај од шљива – лов на грешке (2.6.2014)

Уколико ви желите да уловите неки добар семинар, изашао је каталог за наредну годину:10306562_10152346177778614_2604356127839346197_n

Завод за унапређивање образовања и васпитања: Објављен je Каталог програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника за школску 2014/2015. и 2015/16. годину (2.6.2014)

Ми не правимо никакве семинаре, али вас често упућујемо на стручне (и надамо се, занимљиве) текстове уз које можете научити свакако нешто ново. Рецимо, да ли сте знали да су воћне мушице интелигентне бубице?

Phys.org: Fruit flies show mark of intelligence in thinking before they act (22.5.2014)

Многе занимљиве приче моћи ћете да чујете и на овогодишњој Ноћи музеја, чију смо најаву сачували за крај:

Блиц: Ноћ музеја 7.јуна: Сазнајте о свадбама у Србији, уђите у прави сеф, видите личну колекцију Николе Тесле (2.6.2014)

tumblr_mmionyQt561qbwdm8o1_500

Негде иза границе

1010299_622351551116336_1177577213_nДеца са посебним потребама пре неки дан скренула су пажњу јавности на себе на један креативан и јединствен начин:

Књажевачке новине: Иза границе етике (18.12.2013)

Ово је пример који показује да је жеља да се направе лепе ствари довољна и да уз сасвим мало (добре воље), можемо да добијемо много. Уосталом, следећи текст нас учи како да уз комад најобичнијег сапуна добијемо оригиналну декорацију за божићне празнике:

Магазин.ба: Обичним сапуном направите најљепше украсе на прозорима (18.12.2013)

Оно што такође можемо да направимо јесте блог. Зашто бисмо га уопште правили? Одговара Недим Прелић:

Блог о настави: Зашто блог? (18.12.2013)

996924_10200583080839705_1706214423_nПошто је овај наш, Биолошки блог настао као последица семинара „Блог, Твитер и Фејсбук у настави“, некако увек уз блогерске теме везујемо и оне које су у вези са преостале поменуте две друштвене мреже. Најпре да представимо један пројекат који ће се одвијати путем Твитера:

Blog – Twitterova družina: #ETWION (16.12.2013)

Најављени разговори су били прекјуче, али смо ипак линковали ову веб-страну јер даје занимљиве идеје како искористити ову друштвену мрежу, а и пружа обиље информација о Твитеру. Што се Фејсбука тиче, немамо баш неке значајне вести у вези са овом друштвеном мрежом, али је колега Дејан Крецуљ открио једну која веома личи на популарни Фејсбук и можда вас заинтересује да је истражите:

vk.com: Welcome!

580206_10201315408144774_621949732_nНе знамо да ли ће ова мрежа ући у првих сто веб-алата за учење, али на листи коју вам приказујемо Фејсбук је девети, блог на Вордпресу осми, а Твитер је – први:

C4lpt: Top 100 Tools for Learning 2013

И за крај, још један сајт са публикацијом која нуди и описује четрдесет занимљивих веб-алата који се могу искористити за учење. Остављамо вас читању:

Scribd: 40 Must-know Web 2.0 Edutools (2013)

Укор за наставнике

Почињемо једним добрим саветом о трачевима:

Блог – Агроекономија: Трач (8.7.2013)

947224_320502001414356_599566476_nДа ли трач представља насиље? Могло би се дискутовати. Међутим, према неким изворима дискусије нема у вези са тим да чак трећина наших ђака трпи некакво насиље које спроводе – наставници!

Блиц: УНИЦЕФ: Скоро половина деце у школама у Србији изложена насиљу (18.12.2013)

Ми заиста не знамо да ли је овако велики проценат уједно и истинит, али сигурни смо да се и такво насиље дешава, баш као што смо сигурни да постоје и наставници који никако не би смели да обављају посао који обављају. Неки извори извештавају да лоши наставници добијају и „укоре“.

Дневник: И наставнике кажњавају због лошег владања (17.12.2013)

Нажалост, награда за „добро владање“ у нашем позиву не постоји, али награде макар добијају они који одраде јубилеј. И наравно, већ традиционално, синдикати се боре да те колеге буду исплаћене за Светог Саву:

Зелена учионица: Предлог синдиката Министарству просвете (19.12.2013)

164991_10151609247238708_1370781165_nА није баш да награду за добар рад не заслужују многи, без обзира на године стажа. Заправо, тек сад нам предстоји до-обар рад, јер је крај полугодишта. На срећу, колега физичар нуди не малу помоћ:

Блог – Физика у Бранку: Школска евиденција без муке (23.12.2013)

Значи, многи раде добро, а ево примера најбољих – на територији Војводине:

Блог – Испеци па реци деци: Избор најбољег наставног БЛОГА у Војводини (19.12.2013)

kaozvezdaБлог који је свакако међу најбољима, а посвећен је настави, уређује неколико наших колегиница и овај пут смо се одлучили за њихов текст о аутоколажу – програму који прави предивне колаже од фотографија или слика које одаберемо:

Блог о настави: Варијанте на познату тему (1.7.2013)

Ми вам представљамо својеврстан колаж који описује живот, а кроз уметничку фотографију:

Дознајемо: Ово је избор 30 фотографија са најснажнијом поруком икад (5.11.2013)

И још једном галеријом да завршимо. Ова је, очекивано, биолошка и тема јој је реконструкција наших предака:

Discover: Making Lucy: A Paleoartist Reconstructs Long-Lost Human Ancestors (децембар 2013)

evolution_anti_creationism_desktop_1280x960_hd-wallpaper-904949

Мисија на два пута

cartoon-treesДанас ће се у јутарњим часовима на Ади Циганлији одржати огледни час, поприлично интердисциплинарног карактера – биће то микс активности из предмета: грађанског васпитања, биологије (тема је дрвеће и његов значај), српског језика, ликовне и музичке културе. Уз све то, час ће се радити као пример инклузивног образовања.

Фејсбук страна – Просветни радници на ФБ

Час звучи заиста занимљиво, па се надамо да ће бити извештаја и фотографија. Јако је лепо видети да код појединих колега ентузијазам и труд не јењавају чак ни на самом крају школске године. За такве вреднице, најављујемо пар активности. Најпре један конкурс за све оне који нису из Београда:

Ноћ истраживача: Велика научна тура

Дечји културни центар има за циљ да промовише еколошки начин живота међу младима и у току распуста који нам следи, припрема лепе акције:

Дечји културни центар: Активности на Ратном острву

tumblr_mm21xdJJBJ1r1p8fio1_500Блог, као што је овај, има за циљ (између осталог) и да популарише науку. То је лепа мисија, али поставља се питање и како да буде успешна. Другим речима, како да аутори научних или научно-популарних блогова направе рад који је запажен?

Scientific American: How to break into science writing using your blog and social media (#sci4hels)

Према аутору текста који смо линковали, постоје два пута. Један је више традиционалан и назвао га је „вертикалним“, а њиме иду људи који су наменски студирали, а потом се и усавршавали у области научног журнализма. Током тог процеса, радили су и за неки часопис, добили и пар награда и тако се и остварили. Они у причу блоговања тако улазе као позната имена. Други начин и много чешћи је, погађате, „хоризонтални“ и њиме ходе људи који су себе пронашли у науци и имали жељу да постану истраживачи. Међутим, не успевају сви они који студирају науке да се остваре и као научници, па неки од њих, посебно они који воле да пишу, постају – блогери. 🙂 Следећи текст даје чак 27 разлога зашто је добро блоговати.

Educational Technology and Mobile Learning: 27 reasons to blog

То су разлози зашто је добро блоговати, а следе разлози зашто није добро да ђацима неко други (читај: родитељи) пише писмене задатке:

Блог – Како Јеца каже: Чему служе писмени задаци

back-to-school_emag_article_largeЈедан од разлога је и да се види колико је дете усавршило граматичка правила матерњег језика. Сувишно је и помињати да се подразумева да наставници (биологије или било ког другог предмета) немају проблем те врсте. Па ипак, грешке нам се дешавају (рецимо, бодљокожци уместо бодљокошци), што није смак света, живи смо људи. Смак је света само уколико се не потрудимо да грешке отклонимо. Нама наставницима то свакако није напор; увек можемо да питамо колеге које иначе предају српски језик за сваку недоумицу, а у недостатку адекватне литературе, увек можемо да консултујемо интернет.

Јака шифра – Правопис српског језика – Како се пише?

На интернету се могу наћи форуми и божанствени блогови посвећени језику. Блог који помињемо данас, дело је наше колегинице Силване. Одлучили смо се за текст који врло једноставно објашњава поделу и употребу везника:

Блог – Знање није баук! Граматика: Везници

Што се енглеског језика тиче, изузетан блог је онај који прави колегиница Александра. Она увек пронађе начин да се овај језик учи кроз игру:

Engleski online: The Present Simple or Continuous Verb Game

ads053А учитељица Марија нам је приказала неке кинетичке играчке. Веома креативно, видећете:

Блог – Учитељица Марија 12: Кинетичке играчке

Игра као техника учења је врло занимљива и мишљења о њој су различита. Зато је добро прочитати два текста са следећег изузетно квалитетног блога:

Блог – Надарена деца: Зашто је игра добила свој институт & Игре које развијају креативност деце

Блогом смо почели, па њиме и да завршимо. Следећи текст нам открива како да будете успешан ментор ђацима-блогерима:

My life as a teacher by Pernille Ripp: How to Create Successful Student Blogging – Taking it to A Deeper Level

Кад кровови зазелене

Још увек се у свету воде (жучне) расправе да ли технологија заузима оправдано место међу наставним средствима:

Персонал магазин: Коришћење дигиталних уређаја и медија у настави

Оправдано или не, тек технологија се користи (у већој или мањој мери) и код нас у Србији. Наставник информатике у Економско-трговинској школи у Бору направио је интерактивни блог путем којег даје задатке својим ђацима, који и сами праве сопствене блогове:

Информатика онлајн: Подршка ученицима огледних профила у савладавању градива из информатике

200083_103-ap-carlos-succo_origИздвајамо два блога ђака поменуте школе са еколошком тематиком:

Ауторка другог поменутог блога одлучила је да се бави важном темом за житеље града Бора и да скрене пажњу јавности на значај очувања природе. Следећи блог поручује исто, али за мало већи регион:

Блог – Учитељица Мила: Чувајмо природу

Мила је искористила веб-алатку padlet и направила леп пано са угроженим врстама, тако да су на једном месту. 552440_452724474777689_1311448041_nТо је увек згодно имати и веома штеди време, које бисмо утрошили претрагама по интернету. Да бисмо ми вама уштедели време, а и зато што је данас Европски дан паркова, направили смо за вас списак заштићених добара Србије, разврстаних по категоријама. За списак смо користили књигу „Заштићена природна добра Србије“ у издању Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије из 2007.

Списак заштићених природних добара Србије

Лепо, ал' где су ту паркови? :)

Лепо, ал’ где су ту паркови? 🙂

Дакле, данас је континентални Дан паркова и дан када се треба сетити да их је потребно одржавати, тим пре што се сви извори слажу да их нема довољно. Међутим, уколико се будемо угледали на сељане у Норвешкој, паркове можемо изградити и на крововима:

Блог – Тамо и овде: Лепота зелених кровова

То се зове ефикасно становање, а таквих примера има још:

Блог – Откачена планета: Еко кућа у Мадриду

И за крај, чланак из часописа који се бави еколошким становањем:

Еко куће: Прототип ветрогенератора без лопатица

Ред шале, ред корелације

jeanpower_geometric-beaded-beads-peyote-stitch_large_3

Математичари су дочекали свој месец:

Мај месец математике: Рачунам на математику

Ко каже да математика не може да буде забавна чак и тинејџерима?

Colossal: Sum Times: Clever Mathematical Street Art from Aakash Nihalani

Енглези озбиљно размишљају да уведу математику као обавезан услов за упис на (изгледа било који) факултет, с обзиром да су проценили да њихови ђаци баш нису тако добри из овог предмета у односу на друге:

The Telegraph: Pupils ‘should study maths up to 18 to get into university’

Када већ зборимо о математици, морамо да вам представимо сјајан математички блог који носи назив „Волим мату“ и верујемо да управо такав циљ постиже код својих младих читалаца. За овај пут смо одабрали један шаљиви стрип са тог блога:

Блог – Волим мату: Предавање

Шала шалу стиже, па ево мало и на тему биологије:

Blog – Green humor

Доста ми је више овог типа! Хајде да постанемо патеогене.

Доста ми је више овог типа! Хајде да постанемо патеогене.

Пријатељу, митоза почиње за пет минута! Не могу да верујем да се још ниси сажео!

Пријатељу, митоза почиње за пет минута! Не могу да верујем да се још ниси сажео!

Представили смо вам један добар математички блог, а ево и једног за техничко образовање:

Блог – Техничко и информатичко образовање – Кожа

Тема је захвална за умрежавања нашег и овог предмета, зар не? Ево и једне корелације биологије и историје, додуше не у настави, већ у науци:

Scientific American: Mummy Had Lung Infection, Technique Reveals

И за крај мало физике. Иако биологија и и физика могу да се повежу без проблема, овај пут нећемо о корелацији, већ поређењу. Колега који предају ову природну науку направио је анкету која мери колико је критеријум у оцењивању строг. Таман да видимо колико смо у односу на њих строги ми биолози, а њихов закључак је:

Блог – Физика у Бранку: Строги? Па и нисмо

mitosis cartoon

Ниси у питању ти, већ ја.

Тајни живот инсеката

lubanjaПут до пакла, изгледа да је свакако поплочан:

Национална географија: Археолози пронашли улаз у пакао

Ако наставимо са неодговорним односом према животној средини, можда ће се поменути улаз проширити:

Вечерње новости: Опасни зраци без контроле

Нама не преостаје ништа друго него да едукујемо ђаке како они не би правили исте грешке када одрасту. Ево како се то ради у ОШ „Петар Враголић“ у Љубовији:

ОШ „Петар Враголић“ у Љубовији: Одржива пракса школе

n-anieprecycle12Уколико имате ђаке који лепо пишу или оне који лепо цртају, те оне који воле да фотографишу или су поетски расположени, постоји конкурс за све њих. Заједничко за све ове активности је то што су у вези са екологијом:

Наградни конкурс за прозни састав, песму, цртеж, карикатуру…

Наш блог (скоро) није био на неком конкурсу, али јесте поменут као пример добре праксе, заједно са још неколико сјајних наставничких блогова:

Пискарало: Наставници на мрежи – коришћење блогова за едукацију наставника и деце

Watermelon_Picnic__Seed_DI4_thumbnailНа блогу смо и угледали један леп текст, па слободно можемо написати, младе уметнице:

Блог – Модерна Пепељуга: Колекционар, драго ми је

Ево једног текста/савета за колекционаре драгуља, али и све остале:

Блог – Агроекономија: Драгуљ и прашина

Како се драгуљи и уопште, минерали слажу са инсектима? Погледајте презентацију.

Минерали и инсекти

И миц по миц, стигосмо до данашње теме – инсеката. Почињемо једним табу текстом; шта можемо да научимо од хомосексуалних парова женки инсеката, али и других група животиња:

Scientific American: Homosexuality in female beetles, and what we can learn from it

5Још мало о женкама инсеката, овог пута о пчелама:

National geographic: Honeybees can move each other with electric fields

Такође друштвени инсекти, ватрени мрави, једнако су занимљиви:

Red orbit: Social Chromosomes Determine How Many Queen Ants Are In Fire Ant Colony

А где је текст о ватреним мравима, ту је и текст о ватреним бубама. Оне имају, кажу научници, веома занимљиву адаптацију која им омогућава преживљавање на чак 30 степени испод нуле:

e! Science news: Dance of water molecules turns fire-colored beetles into antifreeze artists

И за крај, још један блогерски поглед, а на данашњу тему:

b92: Рат

AT-110805-colorful-ants-03.photoblog600

Облак ознака