Лековито биље и човек змај

Градско такмичење је на прагу, ево већ у недељу и некако смо успели (или нисмо успели) да сазнамо где идемо, односно које су нам школе домаћини. Но, као да нам такмичења није довољно, имам једно баш лепо за вас.

Конкурси и смотре

Што кажу, слика говори хиљаду речи, а слика са речима говори милион. Све вам је ту. 

Корисни материјали

Када смо код биља, петаци често праве хербаријуме. Да бисмо им олакшали овај посао, ту су ђаци колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Лепе хербаријуме, али и експерименте са биљкама и паное о заштити животне средине правили су ђаци Силвије Јовичић. Ученици Милијане Муратовић су приказивали циклусе развића, а ученици Жељке Симић су представљали делове људског скелета. 

Наука

Жељкини ђаци бавили су се скелетом човека, а то су прошле године радили и научници. Додуше, врста којом су се бавили није баш наша, али је сродна. Ради се о врсти Homo longi. 

Bigthink.com: Homo longi, the dragon man: Researchers identify our closest relative (29.6.2021)

Још 1933. откривена је мистериозна фосилна лобања у близини града Харбин у провинцији Хејлунгђанг у североисточној Кини. Лобања је била скоро савршено очувана, са четвртастим очним дупљама, дебелим избочинама обрва и великим зубима, али тада нико није могао тачно да објасни коме је припадала. Лобања је много већа од оне коју има Homo sapiens и друге сродне врсте, а сама величина мозга је била слична оној коју имамо ми. Све до данашњих дана место настанка и период настанка је остао неразјашњен.

Сада је тим кинеских, аустралијских и британских истраживача коначно решио загонетку. Лобања представља до сада непознату изумрлу људску врсту. Истраживање, објављено као три студије у часопису „Иновације“, сугерише да је ово наш најближи рођак у људском породичном стаблу.

Назван Homo longi, што се може превести као „Змајева река“, добио је име по провинцији у којој је пронађен. Идентификација лобање, за коју се сматра да потиче од педесетогодишњег мушкарца, делимично је заснована на хемијској анализи седимената заробљених у њој. Научници су га „сместили“ у средњи плеистоцен, пре 125.000 до 800.000 година. 

Предвиђа се да је заједнички предак лонгија и сапиенса живео пре отприлике 950.000 година. Штавише, то сугерише да су обе врсте делиле заједничког претка са неандерталцима пре нешто више од милион година, што значи да смо се можда одвојили од неандерталаца 400.000 раније него што се раније мислило (мислили смо да је то било пре 600.000 година).

До сада су неандерталци сматрани нашим најближим рођацима (према студији, одвојили смо се од Homo heidelbergensis пре неких 1,3 милиона година). Дебате о еволуцији модерних људи и о томе шта је то што нас чини „људима“ стога су се у великој мери ослањале на поређења са неандерталцима. Али ново откриће гура неандерталце један корак даље од нас самих и чини једноставна поређења између ове две врсте много мање важним за разумевање онога што нас на крају чини оним што јесмо. Ипак, треба и рећи да их не „гурају“ сви научници и да ово мишљење ипак није прихваћено у целој научној заједници и колико сам разумео, спорне су методе датирања. 

Иако ће облик породичног стабла представљеног овде вероватно издржати тест времена, још је прерано прихватити ове предвиђене датуме дивергенције као дефинитивне. Уз то, истраживање такође баца важно светло на то како су се људске врсте појавиле и шириле кроз средњи плеистоцен у све области наше планете. Најважније је да су се многе од ових врста можда укрштале.

Оно што свакако можемо закључити је да прича о драматичној људској еволуцији очигледно није потпуно испричана. 

Ни прича о овогодишњем такмичењу није још испричана, а наставља се у недељу. Желим вам свима много успеха. 

Природна интелигенција

Дан интелигенције је био 1. октобра, али се активности у школама одржавају целог месеца. У њих су се, логично, укључили и наставници биологије.

Важни датуми

Колегиница Маријана Пауновић је написала:

„Ученици одељења 6-1 ОШ “ Други шумадијски одред” из Марковца, су учествовали у међународном пројекту Дан интелигенције 2022. у организацији Менсе Србије. Циљ пројекта је да се кроз различите активности стимулише интелектуални развој деце. Тема нашег пројекта је била Игра меморије, где су ученици сакупили парове истих листова биљака из школског дворишта и залепили их на картончиће. Након тога, организовано је такмичење, где су ученици проналазили парове истих листова и описивали њихове карактеристике (оно што је научено на часовима биологије). Победник је био ученик који је сакупио највише парова и успешно описао листове. Пројекат је трајао недељу дана – од 18.-25.10.2022. и ученици су уживали док су правили игрицу, а и током такмичења. Такмичењу су се придружили и млађи основци, па су и они научили нешто ново о грађи листа.“

Корисни материјали

Било је још лепих догађања у школама, али пре него што пређем на примере одличне праксе, да се надовежем на интелигенцију из угла биолога. Заправо, то ће ипак урадити наш сјајни колега Славољуб Тоскић, и то наравно о нервном систему.

Са часова

И као што сам обећао, следе два примера занимљивих активности. Маша Ана Којановић је написала:

„У школи смо привели крају и четворонедељни пројекат посматрања развоја различитих врста биљака у истим условима. Сада ћемо их искористити за експерименте у вежбама: дисање, фотосинтеза и транспорт воде и супстанци. Мерили смо на биљкама дужину корена, висину биљке, број листова и све што смо могли.“

Гордана Владић ми је писала:

„Најпре, моји ученици су радили  модел и пано МИТОЗЕ и МЕЈОЗЕ. Ученици 6. разреда су вегетативно размножили чуваркуће. Садили су их у саксије које су сами правили од пластичних чаша, мрежица за воће, каменчића и посебне смесе за бетон. Ученици моје колегинице Радојке Драговић направили су дивне моделе ћелија.“

Из штампе

На часовима биологије свашта се ради – и експерименти и моделовање, а проверава се и интелигенција. Оно што се више неће радити је родни идентитет. Шта ће се радити наместо тога, открива текст који сам одабрао за крај.

Данас: Издавачи изменили уџбенике: Шта ће на крају писати о полу и роду у биологији за осми разред? (28.10.2022)

Хелијумска ћелија

Данас је Дан Биолошког факултета Универзитета у Београду. Надам се да су лепо прославили данашњи дан, а рекао бих да их је време послужило.

Предстојећи догађаји

Са факултета селимо се у њихов комшилук, у Природњачки музеј. Прекосутра нас тамо очекује једно интересантно предавање о еволутивној стратегији људске врсте.

Већ сутра, у Петровцу на Млави, Природњачки музеј организује и изложбу.

И тако дан за даном, а захваљујући Жељку Станимировићу знамо да нас за викенд очекује и једна лепа екскурзија. Више о томе сазнаћете на овом линку. 

Стручно усавршавање

У октобру нас очекује и једна обука, која је бесплатна и посебно је интересантна нама биолозима.

ЗУОВ: Позив за пријаву на бесплатну обуку: Подршка остваривању слободних наставних активности у основној школи које се односе на област екологије и одрживог развоја (пријава до 5.10.2022)

Ја бих вам препоручио и оналјн обуку која нам је заиста значајна и за наш посао наставника и за сате стручног усавршавања унутар установе. Дакле, обука је корисна, а лагана, ради се о породичном насиљу и како реаговати. Можете се регистровати на овом линку и одмах приступити курсу, а радите га својим темпом. 

 

Методика

Осим корисних обука, увек нам је корисно оно што дели са нама наш неуморни колега Славољуб Тоскић. Овог пута бавио се ћелијом и верујем да ће вас његов рад инспирисати да направите нешто слично и једнако лепо.

Са часова

Следи још примера добрих рада наших колега. Ћелијама су се бавили и ђаци Живице Ђорђевић, а ђаци Силвије Јовичић су нам показали колико воле биологију кроз ликовне радове. Стрип је радио ученик Лидије Лончар Павловић.

И за крај једно дело нашег иностраног колеге. Не знам како је насликао све ово на табли и колико му је времена требало, али заиста је импресивно. 

Зар не? 🙂

Наставници ментори и деца научници

Најпре да потврдим вест коју сте већ чули и која је коначна, а због великог броја учесника на овогодишњем републичком такмичењу из биологије за седмаке и осмаке.

Важне информације

Вест преносим у потпуности са сајта Биолошког факултета у Београду:

Додатни термин за Републичко такмичење из биологије за основне школе
 
Због великог броја учесника Републичког такмичења из билогије за основне школе такмичење ће се одржати у два дана и то:
 
– Субота 28. 05. 2022. године (7. разред) од 12.00 часова.
 
– Недеља 29. 05. 2022. године (8. разред) од 12.00 часова.
 
Место одржавања такмичења у оба дана остаје исто – Биолошки факултет Универзитета у Београду.
 
Детаљна сатница активности у току сваког такмичарског дана биће накнадно саопштена.
 
Организациони тим такмичења

Методика

То је било са београдског факултета, а са новосадског је пристигла молба да помогнемо будућој колегиници. Наново преносим део писма.

Добар дан, моје име је Јована Николић. Студент сам Природно-математичког факултету у Новом Саду, смер професор биологије. С обзиром на то да сам на завршној години, предстоји ми израда мастер рада. Определила сам се за област методике наставе биологије, а тема мог мастер рада односи се на менторски рад наставника природних наука са приправницима током њиховог увођења у посао наставника и припреме за полагање испита за лиценцу. Циљ мог истразивања је да се сагледа стање у пракси и анализирају изазови у професионалном остваривању наставника у улози ментора.

Вама се обраћам са молбом за малу помоћ. Како би дошли до што већег узорка испитаника, а самим тим и релевантнијих налаза, у разговору са ментором добила сам предлог да Вам се обратим да попуните упитник који смо креирали за потребе истраживања. У питању је упитник „Изазови менторства у професионалном развоју наставника“ који можете попунити онлајн путем следећег линка:

Линк за анкету

Био-блог и ФБ група Наставници биологије су платформе на којима наставници из целе Србије свакодневно размењује искуства, идеје, наставне материјале и због тога верујемо да би путем њих анкета стигла до великог броја наставника што би за наше истраживање било изузетно значајно.

Желим да напоменем да је упитник анониман и креиран тако да мејл адресе испиатика нама ни у једном тренутку нису доступне, нити се чувају.

Унапред Вам се најлепше захваљујем на издвојеном времену.

Корисни материјали

А да би наставници ментори имали ученике научнике, од помоћи може бити следећи сајт. 

СТЕМ експерименти: Деца као научници: Фотосинтеза помоћу кућних средстава и материјала (6.9.2021)

Са часова

На часовима колега ученици раде и експерименте и још много тога лепог. На часу Оливере Коларић у питању је био експеримент са биљкама и уједно израда креативних саксија, а на часу Јелене Терзин правили су се модели ћелија који изгледају некако јестиво. На часу Наташе Соскић такође су правили моделе, али од пластелина. Уживајте у лепим радовима, а ми се видимо врло ускоро.

 

Трећи састанак наставника биологије и друге активности

О епидемији корона вирусом речено је много тога, али нису све приче испричане.

Предстојећи догађаји

Фондација „Петља“ у сарадњи са Уницефом указала ми је част да будем модератор на панел дискусији о којој ће се говорити о будућности образовања у условима који нам тренутно задају много бриге и мука. Догађај ће се згодити у уторак 16. марта у 19:00, а припреме су већ у току како би све било одлично. Саговорници су ми ауторитети у својим областима: психолог – ванредни професор са Учитељског факултета у Београду, вирусолог – доцент са Медицинског факултета у Београду и епидемиолог и човек који се својевремено борио са застрашујућом вариолом вером. У панел дискусији учествује и публика, а надам се да ћете посетити овај догађај. Пријављивање имате на линку који следи и врло је једноставно.

ФБ догађај: Знањем против епидемије — панел о образовању као кључу за превенцију епидемије (за 16.2.2021)

Следећи догађај ће се згодити два дана након тога и то је трећи по реду скуп наставника биологије из целе Србије. Преносим позив Оливере Коларић:

Драге колеге,
Позивам вас на трећи онлајн састанак Актива биолога Србије у четвртак 18. марта са почетком у 19 часова путем платформе Гугл мит.
Дневни ред :
1. Наставни материјал и реализација будућих такмичења из биологије
2. Стручно предавање „Хибридни модел наставе и учења – изазов и прилика“, Светлана Алексић
3. Разно
Позвала бих вас да ако нисте стигли да пошаљете мејл са предлогом о будућим такмичењима, то урадите до понедељка увече на мејл:
bioblog2021@gmail.com
Линк за састанак биће доступан дан раније (на наставничкој ФБ групи).
Водитељи састанка су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а домаћин састанка је Удружење биолога Крушевац.
Добродошли 🍀🐞!

Наука

Тиме догађањима није крај. Пошто прелазимо на онлајн наставу, ни онлајн стручни скупови нам нису потешкоћа, али верујем да ће се јавити потреба и за активностима ван куће. Зато вам преносим писмо Маје Лазаревић са Биолошког факултета у Београду.

Шаљем вам линк једног интересантног ситизен сајанс пројекта који води симпатични женски тим из Естоније.

Наиме, моја колегиница Tsipe Aavik је прво на нивоу Естоније пратила фреквенцију јављања два морфолошка облика јагорчевине Primula verris на нивоу Естоније. Сада ту причу шире на целу Европу. Пошто је врло лако разликовати та два облика, у пројекту могу да учествују све особе добре воље, од деце из вртића и школа, преко научника, до пензионера.

Сва упутства и објашњења о разликовању ова два облика, као и о томе како разликовати ову врсту јагорчевине од других сличних врста, можете наћи на линку:

https://nurmenukk.ee/about-cowslip

Како јагорчевина управо цвета, било би лепо, ако вам се укаже прилика, да учествујете слањем података из Србије и да проследите овај линк свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Хвала свима који су вољни да учествују!

Активизам

Ситизен сајанс (грађанска наука) је нови вид науке где сви можемо да помогнемо научницима, а не треба занемарити ни помоћ коју можемо да пружимо природи у Србији. Отуда и следеће две петиције.

Петиције „Крени-промени“: СТОП руднику литијума! Рио Тинто – Марш са Дрине!

Петиције „Крени-промени“: Референдум за Макиш и Кошутњак

Корисни материјали

Надам се да ће се сачувати природна добра која имамо, а ми наставници имамо и додатни задатак да промовишемо заштиту животне средине међу својим ђацима. Рецимо, када се угрожавају поједине врсте, угрожавају се и све остале због ланаца исхране и зато је и важно обрадити ту тему. Ђаци Славољуба Тоскића су то урадили кроз интересантан стрип. Стрип је уједно и метода коју препоручује овај сјајан наставник.

Са часова

Још мало дечјих радова: на часу Иване Бране ђаци су се бавили моделима ћелије, а Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић обележавали су делове цвета на врло оригиналан начин.

Остављам вас да листате презентацију ђака Гордане Владић коју сам одабрао за крај.

Болест зависности

Посадимо живот

Пошто нам је лепо успео први састанак на републичком нивоу, што не бисмо направили још један.

Важне информације

Да бисте могли да присуствујете састанку, морате бити наставник биологије (из основне или средње, свеједно) и морате бити члан наше ФБ групе. Детаљи о састанку следе:

Очекујемо вас, а од нас биолога се очекује да промовишемо здравље и да на сваки начин оздрављењу помогнемо.

Активизам

Овако изгледа оловка коју треба засадити.

Верујем да сте знали да је 15. фебруар Светски дан деце оболеле од рака. Национално удружење родитеља деце оболеле од рака НУРДОР дало је идеју како да се на хуман и сврсисходан начин обележи овај дан у школи. Активност се зове „Засади живот, буди херој!“, а све о томе у документу који следи.

Допис за школе

Корисни материјали

Када смо већ код сађења и биљака, свакако вреди видети лекцију Оливере Коларић.

wakelet.com: Građa biljaka – obrada (приступљено 10.2.2021)

Настави ботанике допринео је и Славољуб Тоскић дигиталним хербаријумом:

Са часова

Славољуб се, дакле, бавио ботаником, а Сања Урошевић Парезановић палеонтологијом. Њени ђаци су правили фосиле. Ђаци Силвије Јовичић су правили духовите, али едукативне цртеже и текстове, а ђак Славице Младеновић је направио стрип.

Из штампе

Заиста, наставници биологије раде сјајне ствари и чак и у условима пандемије. Но, питање је колико ће заиста ови услови утицати на наш рад. Човек који је стручан за то каже да ћемо тек видети.

Зелена учионица: Александар Бауцал: С последицама немара у образовању ћемо се дуго суочавати (8.2.2021)

Свакако ћете се дуго суочавати са објавама на Биолошком блогу, тако да видимо се ускоро.

Воће које нестаје

Иако је распуст увелико у току, нисам стекао утисак да смо се опустили. Сви размишљају о томе како ће изгледати школа од септембра.

Из штампе

Н1: Хоће ли ђаци од септембра у клупе или пред телевизоре и рачунаре? (30.7.2020)

Неки медији су већ објавили како ће све то да изгледа…

Мондо: Објављено како ће изгледати настава од 1. септембра: скраћени часови, маске (28.7.2020)

…али да ли ће то тако тећи, не може да потврди ни први човек Србије.

РТВ: Председник: Не искључујем могућност онлајн наставе у новој школској години (1.8.2020)

Реч наставника

На све ово не изостају реакција како практичара, тако и методичара.

Данас: Настава може и онлајн, по оцене у школу (31.7.2020)

Треба видети и како су се колеге изјасниле гледе онлајн наставе. Анкету је урадио ЗУОВ на већем броју испитаника, али најављује још већи број у наредној анкети.

ЗУОВ: Резултати анкете: шта 15.000 просветних радника мисли о остваривању образовно васпитног процеса путем учења на даљину (29.7.2020)

Методика

И родитељи имају своје мишљење и има ту и аргумената за и аргумената против онлајн наставе, али би требало да је безбедност на првом месту. Онлајн настава, без обзира шта о њој мислили, може лагано да буде једина опција и треба се спремити и на ту могућност. Но, свакако треба послушати и савет стручњака.

Зелена учионица: Ранко Рајовић: На пола сата телевизије, најмање сат времена скакања, трчања, игре (28.6.2016)

Што се тиче имунитета, увек је добар савет да га појачавамо, а како другачије него да једемо воће? Да ли сте знали да поједино воће са нашег простора нестаје?

Институције и организације

Преносим објаву Природњачког музеја.

У Галерији Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду постављена је гостујућа изложба Природњачког музеја „Старо и нестало воће Србије“, ауторке Александре Савић, музејског саветника. Изложба се реализује у сарадњи са Музејом Војводине.
🍐 Изложба је приређена са циљем да се представи богатство и разноврсност великог броја сорти аутохтоног и традиционалног воћа наших простора које полако нестаје а које је потребно истражити, забележити и сачувати од заборава.
🍎 На изложби је путем илустрација и пратећих текстова на паноима представљено преко 40 сорти аутохтоног и одомаћеног воћа које се гаји, или се гајило некада у Србији, међу којима су старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања и другог воћа.
🍒 На изложби су изложени и бројни уникатни предмети са подручја Војводине, из Етнолошке збирке Музеја Војводине, међу којима су алатке за орезивање и брање воћа и ручно осликане чутурице за ракију, као и тиквице за ракију и воду, а чија је старост преко сто година.
🍑 Ауторка је на овај начин имала за циљ да промовише руралну баштину Србије ради афирмације традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење.
🍎 Због актуелне ситуације у вези са пандемијом СOVID-19, званичних препорука и ограничења окупљања у затвореном простору, свечано отварање изложбе је изостало овом приликом.
🍒 Изложба је доступна за посету сваког радног дана од 8 до 16 часова у просторијама Завода, а улаз је бесплатан. Изложба ће бити отворена до 1. октобра 2020.

Са часова

Једну изложбу и то ручних радова приређује и Биолошки блог у сарадњи са Бошком Ивановићем који је направио модел корона вируса.

Моделе (али делова људског тела) су правили и ђаци Јасне Бранковић, а дрвеће живота Јелене Цветковић. Ту је и лента еволуције ђака Бранке Настасијевић.

И за крај две презентације. Прву је правио ђак Александре Стајић Радомировић, а другу наше Суки Станисављевић. Обе презентације су јако интересантне и препоручујем да их погледате.

1. Стоп: дувану, дроги и енергетским пићима
2. Биологија из угла једног ђака

Питање за доларе

Да ли је први талас пандемије завршен и да ли ће другог таласа бити? Тешко питање, баш као што је тешко рећи на шта ће нам школа изгледати од септембра. Неке припреме ипак постоје, а за сваки случај.

Из штампе

Дакле, ево шта каже министар.

Зелена учионица: Почело снимање онлајн наставе за септембар (13.6.2020)

Овога пута заиста сумњам да ћу се упустити у ову авантуру, али врло је могуће да нам овај вид наставе неће заменити обичну наставу. Зоран Милојевић каже да како ће нам изгледати настава тада, питање је „од милион долара“.

Реч наставника

Образовно креативни центар: Како би могла да изгледа настава од следећег септембра? (приступљено 14.6.2020)

До септембра ипак има још времена, а у међувремену они који припадају београдској општини Вождовац могу учествовати на једном лепом конкурсу.

Конкурси и смотре

Преносим вам вест са Фејсбук странице Пријатеља деце Вождовац:

Позивамо ученике основних и средњих школа Вождовца да, са својим учитељима, родитељима, наставницима биологије и осталих предмета, учествују на наградном конкурсу у оквиру манифестације Дани европске баштине:

БИРАМО НАЈБОЉИ ХЕРБАРИЈУМ

Хербаријум се ради на специјалном хербарском папиру са корицама које се везују пантљиком (купује се у књижари). Избор биљака је ствар личног афинитета и наравно поднебља које ће се одабрати. Хербаријум може да буде тематски или општи нпр: лековито биље, пољско цвеће, украсне кућне биљке или по географском пореклу (Копаоник, Дивчибаре, Бањичка шума, Ада Циганлија, парк, двориште…)

Биљке се сакупљају по сувом и сунчаном времену (од 11 до 16 часова). Суше се и пресују између два листа папира који добро упија влагу (новине или кухињски убрус) притиснуте нечим тешким (књиге или …)

Поред сваке биљке треба написати њен назив, место и датум када је убрана.

На другом листу истог формата треба урадити и ботанички прецизан цртеж (може се обојити) са обележеним деловима биљке (корен, лист, цвет…) Неке биљке је немогуће пресовати у свакој фази развоја. Нпр. јагода- можемо пресовати лист и цвет, а пошто је немогуће пресовати плод – њега ћемо нацртати и осликати ту поред испресованог листа и цвета. Неке од примера имате у овом посту.

Рок за предају радова је 15. септембар 2020.

Предају се три најуспешнија листа из вашег хербаријума у дигиталној форми на мејл:

moj.herbarijum@gmail.com

Са часова

Верујем да ће вождовачки ђаци показати сјајан рад, а у сталној рубрици овог блога сјајан рад приказују ђаци и наставници из свих делова Србије.

Ђаци Драгане Адамовић бавили су се врло разноврсним темама у својим презентацијама (првих четири), а ђаци Весне Милојковић болешћу зависности, а ту је и једна песма (последњих три).

1. Житарице
2. Физичка активност и здравље
3. Заштита врста
4. Пушење – болест зависности
5. Ко пуши здравље руши (1)
6. Ко пуши здравље руши (2)
7. Песма

Ђаци Весне Јуришић Тодоровић пописивали су садржај ормарића за прву помоћ, Дарка Мијаиловића цртали су дрво живота, а Виолете Милосављевић правили су постере са еколошким порукама.

Ђак Тамаре Микић правио је интересантне стрипове, а Гордане Владић истраживачке радове о варијабилности маслачка. Ту су и радови ђака Верице Павић који су дизајнирали конзерве енергетских пића тако да упозоре на њихово штетно дејство на дечје здравље.

Ђаци Владиславе Солаковић направили су природњачко-уметничку инсталацију у својој учионици, а Јоване Думић су обележели еколошки значајан датум.

Важни датуми

Тако су ђаци наше колегинице обележили Светски дан пчела, а ево зашто је за Србију ове године био значајан и 5. јуни.

Агро ТВ: Србија богатија за три нова заштићена подручја (6.6.2020)

Корисни материјали

Србија је богатија за три нова заштићена подручја, а Биолошки блог за нове онлајн материјале које можемо користити у настави. Најпре, ту је интерактивни сајт, дело Николе Арсића.

И за крај, ту је филмић Мирослава Вулића. Уживајте, а ми се видимо ускоро.

Потцењени и прецењени просветни радници

Видели сте управо како можете направити своју кућну башту. А о самим биљкама можете много научити из анимираног филмића који је руку дело колеге Мирослава Вулића.

Корисни материјали

Ево како то изгледа.

Заиста је изузетно, нема шта. Када смо већ код филмића, ево једног који препоручујем. Он је из серије емисија са Дизнијевог канала под називом „Art attack“ (у преводу „Напад креативности“).

У овом филмићу видели смо како можемо да искористимо једно од она три Р-правила (reuse, односно поново употреби).

Са часова

Наше колеге и те како користе ово правило како би обогатили своју наставу. На часовима колегинице Терезе Катоне настало је тако мноштво предивних модела из биологије.

Прилагођено ситуацији, ђаци Радета Перуничића радили су сличну ствар и то је приказано у јутарњем програму РТС-а. Нисам могао да увезем снимак на блог (сувише је много мегабајтова), али сам макар снимио екран да видите како је то изгледало.

Овакви примери у најбољем светлу презентују рад нас наставника. Светлих примера има још. Ученици Јадранке Милосављевић бавили су се штетним утицајем дувана, а Оливере Коларић кућним љубимцима.

Ево и неких презентација. Прве три су правили ђаци Александре Арсенијевић, а друге три Весне Милојковић.

1. Зачинско биље
2. Живот у екосистему
3. Фото-хербаријум
4. Кампања против пушења 1
5. Кампања против пушења 2
6. Кампања против пушења 3

Дакле, завршили смо здравственим аспектом овај блок, а да је здравље ипак најважније опоменуо нас је и период који није баш сасвим иза нас.

Методика

Дакле, у време пандемије настава се одвијала и мишљења о њој су различита. Ево једног.

Просвета у доба короне – јел смо ли потценили или преценили просветаре? (23.5.2020)

Занимљивости

У доба короне једна наша иноземна колегиница је патила за својим одељењем и нашла је начин да јој деца ипак увек буду пред очима и у тим лошим временима. Направила је (заправо сашила) лутке које личе на сваког од њих. Ево како је то изгледало.

Boredpanda.com: This Teacher Missed Her Students So Much, She Knitted Tiny Dolls Of All 23 Kids In Her Class (пре све недеље)

Ето можда и идеје за неки наредни час када можемо да повежено и екологију са креативним радом са материјалима које ваља наново употребити. До тада, на овом блогу видећемо још много лепих примера из наставе. Видимо се ускоро.

Холограмска настава

Сви знамо да пластичне кесе загађују. Зато се у свету науке и технологије траже бројна решења која ће санирати ову пошаст и изгледало је да је решење у биоразградивим кесама. Међутим, не лези враже…

Из штампе

Вечерње новости: Велика превара са пластичним кесама: Нови пропис не штити животну средину, али зато извлачи паре из вашег џепа (11.1.2020)

Ако већ прописи не штите животну средину, можда ће то учинити макар биљке.

Наука

Национална географија: Ново оружје за очување околине: Откривена биљка која упија метал (14.5.2014)

Надам се да су научници до сада већ употребили ово „оружје“ јер заиста треба употребити сва оружја која имамо како бисмо заштитили природу. Том задатку су се, иначе, посветили и основци и средњошколци.

Са часова

Ево шта су радили основци.

Тимочка.рс: Тим Основне школе „Љуба Нешић” из Зајечара направио едукативни филм о природи (4.6.2019)

Средњошколци, као старији, бавили су се озбиљнијим послом.

РТС: Српски средњошколци осмислили како боље искористити сунчеву енергију (4.1.2020)

Врло су нам средњошколци технолошки напредни, рећи ћете. Међутим, министар Младен Шарчевић најављује технологију која превазилази све оно што смо до сада имали прилике да видимо. Осим можда у филмовима. 🙂

Институције и организације

Најпре једна најава која није технолошки напредна баш толико (јесте, али није баш, баш толико), али нама биолозима је интересантна.

Н1: Шарчевић: Осмаци ће на крају године полагати завршни испит по новом моделу (11.1.2020)

Као и за све остало, обавештени смо путем медија, али то је, чини ми се, сада мањи проблем. Идемо на главну вест која је буквално запалила друштвене мреже, а о Фејсбук групама које су посвећене размени искустава и мишљења наставника не треба ни да говорим.

Н1: Шарчевић најављује холограмске наставнике и роботе у учионицама (10.1.2020)

Било је очекивано да ће оваква изјава изазвати реакције. И претходне одлуке министра нису наилазиле на стопроцентно одобравање…

Н1: Представници школа и синдиката опречно о најављеном запошљавању професора (11.1.2020)

…али сада већ имамо и врло опречне ставове, најблаже речено. Ево једног.

Noizz: Astralne projekcije ministra prosvete Mladena Šarčevića (10.1.2020)

Забава

Изгледа да су три ствари у Срба напросто незаустављиве: прогрес, технологија и хумор. Овим првим двема већ сам се бавио, а остала је још и трећа. Најпре да видимо како су Њузовци обрадили ову вест о холограмима.

Њуз – инфографика: Које ће све иновације Младен Шарчевић увести у школе (10.1.2020)

Ту је и дневник наше колегинице Бобе Недић.

Блог – Клотфркет: Дневник просветног радника, 2030 – Холограми (12.1.2020)

И за крај, једна лепа песма од мене, а из филма „Џем и холограми“. Уживајте. 🙂