Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „ботаника“

Ријалити у реалности

_1198240163519817_5020687742935006602_nСви сте видели, а и Биолошки блог је о томе известио, језиви снимак злостављања девојчице из Аранђеловца. Овом насиљу је претходило електронско насиље.

Media Group021.rs: Majka pretučene devojčice : Zbog šifre na facebok-u naša ćerka dobila 33 šamara! (9.11.2017)

Епилог приче полако се дешава, а насилнице тврде да су се „играле“ ријалитија.

Информер: Мале насилнице из Аранђеловца нашле изговор: Кајемо се што смо претукле другарицу, само смо се играле ријалитија! (11.11.2017)

12190055_520227278141708_7463709750248227711_n

Можда су се девојчице ипак уплашиле казне, па су пребациле одговорност, а можда има нечег и у ријалитима. Било како било, медији жељни сензационализма, одмах су избацили и бомбастичне наслове.

Курир: СРБИЈА НА НОГАМА ЗБОГ УЧЕСТАЛОГ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА: Родитељи најодговорнији, ријалитији праве од деце делинквенте! (10.11.2017)

_1200992479911252_7741484094294770613_nНо, то може да изађе и на добро, пошто притисак медија каткад и покрене ствари. Ствари у Министарству су се, свакако, покренуле.

Вечерње новости: Шарчевић: Министарска група за проблем насиља у школама (12.11.2017)

Како насиље решавају наши суседи? Можда можемо нешто и да научимо?

Слободна Далмација: Је ли ово крај ноћних мора за наставнике и родитеље? Ево како ће се се санкционирати насилничко понашање и недисциплина у школама (11.11.2017)

И још два текста о овој теми које вреди прочитати.

Блог – Клотфркет: Драги учениче, не мора тако (12.11.2017) & Блиц: Ужасне слике злостављања девојчице у Аранђеловцу имају дубоке корене (11.11.2017)

_n8f15pjXqh1qzfjmqo4_250Верујем да има дубоке корене, а није тајна ни да дубоко корење имају и неке биљке. Додуше, оно што биљке немају је интелигенција. Или ипак имају и то? Можете сазнати на предавању прекосутра.

Фејсбук догађај Центра за промоцију науке: Интелигенција биљака (за 15.11.2017)

И још једно биолошко предавање биће на Биолошком факултету у Београду:

Фејсбук догађај Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“: Рак камењар у Србији – распрострањеност и заштита (за 16.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посветили смо одређен простор насиљу, разговарали о њему и извештавали, чиме смо дали и свој мали допринос решавању проблема;
  2. сазнали смо да ће се оформити посебно стручно тело у оквиру Министарства просвете;
  3. погледали иноземна искуства;
  4. прочитали пар квалитетних текстова о актуелној теми;
  5. најавили смо два лепа предавања.

 

 

Advertisements

Блог у чарапама

Стигло ми је писмо од Биљане Ускоковић у коме пише да се у Чачку раде занимљиве и лепе ствари. Радила је са шестацима и петацима биљни тераријум. Донели су доста материјала (стаклене акваријуме, каменчиће, активни угаљ, земљу за цвеће, биљчице, а и добро су урадили фигурице животиња од глине) и били јако срећни док су радили. Један тераријум ће затворити како би пратили животне процесе биљака унутар стаклене посуде и доказивали дисање и транспирацију. Остало је да се велики тераријум уреди тако да представе неко копнено станиште, али то ће Биља радити са осмацима. Погледајте како то изгледа за сада.

Биља је открила и на ком сајту је сазнала како да направи ову божанствену секцију.

Блог – Надарена деца: Гајење биљака у тераријуму (12.4.2016)

Биља ми је још написала да управо похађа онлајн семинар ОК центра „Веб алати у настави биологије“ и да је јако задовољна. Ако сте заборавили на овај центар и њихове семинаре, ред је да вас подсетим јер су заиста добри. Лично, планирам да се упишем на „Школски електронски часопис“. Да научим и то. 🙂

ОК центар: Термини семинара – Србија (за новембар 2017)

polapolaНо, да се вратимо на гајење биљака. Холанђани то раде другачије. 🙂

Екоблог: Ротердамска плутајућа шума: У служби спашавања дрвећа (9.9.2017)

Што се наставе тиче, увек су нам, од тих северњака, били занимљивији Финци. Код њих, кажу, хода се у чарапама.

Блиц: Ходају у чарапама, држе ноге на столу – Учитељице из Србије откриле тајну супер-успешних финских ђака (1.10.2017)

Ето, ја не ходам у чарапама, али, опет, Биолошки блог је супер-успешан. 🙂 Видимо се сутра.

10366316_392752337555870_494007210763064434_nИ да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо добар рад;
  2. научили смо како се прави тераријум у учионици;
  3. препоручили смо сјајне семинаре;
  4. прошетали смо се ротердамском шумом;
  5. ходали смо у чарапама.

Балкан – и буре и колевка

tumblr_n6il5v0j3M1qiu1coo1_500 (Small)За почетак једна галерија и то фотографија које приказују део историје.

Viralnova: These 15 Rare Historical Photos Will Make You Yearn For The Days Of Yore (28.11.2014)

Простор за који се везује богата историја свакако је наш Балкан. Ко зна, можда је управо ово место са кога је све и почело. 🙂 Ако је судећи према научницима са Универзитета у Тибингену, у директној предачкој линији човека био је и Graecopithecus freybergi. Сматра се да је живео пре 7,2 милиона година и да представља последњег заједничког претка људи и шимпанзи. Невоља је што је, изгледа, живео у Европи. То би значило да су се наши преци одвојили од мајмуна на подручју Европе, а не Африке, како се до сада сматрало.

б92: Да ли је Балкан колевка човечанства? (23.5.2017)

10489731_10152270870692979_3821424933333855385_nЕто га још један атак на креационисте. 🙂 Кад смо већ код њих…

Блог – Од књиге до душе: Доба шарлатана: Како су сулуде идеје добиле простор у медијима? (21.5.2017)

А некакав простор на интернету добиће и збирка стара сто година. На тај начин постаће доступна широј публици. Збирка је значајна са становишта обе науке којима сам се бавио данас – и биологије и историје.

021.рс: Новосађанима после 100 година доступан најстарији хербаријум у региону (24.5.2017)

_n3dq8r8OZO1ronehbo1_500 (Small)Збирка у Новом Саду, а такмичење из биологије у Београду. Свим учесницима желим много среће и успеха, те се свакако видимо на београдском факултету.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Погледали смо галерију ретких историјских фотографија;
  2. размотрили смо још једну теорију о могућој еволуцији човека;
  3. прочитали смо квалитетан текст који се бави научном неписменошћу;
  4. сазнали смо да ће се лепе ствари десити у Новом Саду;
  5. пожелели смо срећу свима на предстојећем републичком такмичењу.

Одабрано биље и домаће мачке

star2Није новост да бодљокошци имају педицеларије, мајушне штипаљке које им служе за проналажење, па и прихватање ситног плена. Уколико су у вези са отровном жлездом, њихова улога је и одбрамбена. Новија истраживања показала су да су ове творевине код врсте Tripneustes gratilla веома необичне. Наиме, када ову врсту морског јежа нападну предатори, она испаљује педицеларије које настављају да нападају насртљивца као да су самостални организми. У ствари, толико су самосталне у том нападу, да су научници помислили да се ради о паразитима! Иначе, морском јежу је довољно да испали десетину тих штипаљки, пошто их има заиста много. Време које му је потребно да их регенерише износи између 40 и 50 дана.

IFL Science: This Sea Urchin’s Unusual Defense Weapon Is The Stuff Of Nightmares (13.4.2017)

Још увек смо у мору и вест преносе таблоидне новине, али, на срећу, ради се о преводу са Би-Би-Сија. 🙂

Курир: Нешто љигаво и црно нашли у блату: Ово је мистериозно биће откривено на Филипинима! (18.4.2017)

Biofluorescent corals

Неке врсте су мистериозне, а друге необичне. Чак и када су домаће.

Magazin City: Živa bića po našoj zamisli: 10 neobičnih domaćih životinja (14.6.2016)

12063646_988696641202652_5991781369236823421_nЈош мало о домаћим животињама.

Едукација: Како су мачке постале кућни љубимци (26.8.2015)

Са животиња прелазимо у друго, биљно царство. А ко ће о томе знати боље од Института за заштиту биља и животну средину? Овај Институт сада има и Фејсбук страну где можете да пратите дешавања.

Институт за заштиту биља и животну средину – ИЗБИС: Почетна Фејсбук страна (приступљено 18.4.2017)

И када смо код биљака, ускоро ће и време прегледања хербаријума. За крај, приредио сам страну школског сајта коју је, на ову тему, уредио Иван Николић.

Сајт ОШ „Иво Андрић“ у Београду: Биљке за хербар (приступљено 18.4.2017)

_33bilje_AutoCollage_12_Images (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали нешто ново о одбрамбеним механизмима бодљокожаца;
  2. научили свашта о „љигавом створењу“ са Филипина;
  3. прочитали лепе текстове о домаћим животињама;
  4. прегледали Фејсбук страну ИЗБИС-а;
  5. погледали које биљне врсте поједине колеге „меркају“ за хербаријум.

 

Права грана

Ако сте се питали колико врста дрвећа има на свету, одговор је веома једноставан и конкретан: тачно 60065 познатих науци.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (6.4.2017)

05_MM8398_150221_00886 (Small)

Што се тиче „дрвета“ које знамо као дрво живота, непрекидно се мења. Рецимо, животиње које су живеле пре 48 милиона година у мочварама на југу Азије, а које наука зна као Anthracobunidae (чита се Антрахобуниде, а слику ћете видети на линку испод), нису преци слонова и ламантина, као што се до сада мислило, већ далеки рођаци модерних носорога и тапира. То је и у складу са претпоставком да слонови воде порекло из Африке, а не Азије.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (8.10.2014)

_mlv6jcAmFH1s5rsdao1_400Палеонтолог Лиза (Lisa Cooper), са Универзитета из Охаја, пожалила се да, код ове конкретне врсте, фосили су пронађени у фрагментима, било их је посвуда и изгледало је као да потичу од разних животиња. То је разлог зашто је било тако тешко пронаћи праву „грану“ за ову животињу.

Наравно, добар део животиња се налази на својим гранама и можете да их истражујете на следећем интерактивном сајту, који помало наликује на Гуглове мапе или презентацију Прези, како желите.

Onezoom.org: Welcome to the OneZoom tree of life explorer (приступљено 9.4.2017)

Следећи сајт је сличан, али је, према мом мишљењу, боље урађен.

Wellcome tree of life.org: Home Interactive (приступљено 9.4.2017)

И ја сам направио једно дрво живота са десетак занимљивости из света биологије и шире.

Знамо да паре не расту на дрвећу… У ствари, технички гледано, оне расту, али их тамо нећемо убрати. Но, за момка из видеа који сам изабрао за крај то није проблем. Он паре, мачке, псе и много тога другог прави – магијом. Погледајте. 🙂

Facebook video: Phi Nguyen (2.2.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. d08ef66d788a4aeb59da38b5644f3ccdПребројали смо сва стабла на планети;
  2. сагледали смо са каквим се проблемима боре палеонтолози;
  3. прегледали смо интерактивне сајтове чија је тема дрво живота;
  4. прелистали смо занимљивости са интералтивне слике;
  5. одгледали смо запањујуће мађионичарске трикове.

Биологија у пубертету

1551650_10203948121935218_8695868185243577919_n (Small)За почетак позив да се укључимо у наградни конкурс.

Горани Србије: Наградни конкурс поводом обележавања 5. јуна Светског дана заштите животне средине и интензивирања акција и активности у Покрету горана Србије (до 25.5.2017)

У питању су ликовни и други радови, али када поменемо Горане увек мислимо на неку садњу. Ако ћете да садите нешто по кући, НАСА је обелоданила које врсте су најпогодније да нам пречисте ваздух.

Bored panda: NASA Reveals A List Of The Best Air-Cleaning Plants For Your Home (децембар 2016)

Уз биљке дате у попису претходног чланка лакше се дише, а уз презентацију Иване Дамњановић лакше се предаје дисање.

Многе колеге верују да ћемо тешко да предајемо следеће године било шта у петом разреду без одговарајућих уџбеника. Програм ће се значајно променити, а како то виде медији – погледајте.

Данас: О пубертету и здравој исхрани на часовима биологије (21.3.2017)

radovi1Оно што сам још ново дознао је да Национални просветни савет треба да се о свему овоме изјасни до 11. априла. Ако одлука буде негативна, тврде медији, министар ће искористити своје право да промене усвоји без сагласности овог тела. Подсетићу вас да ово није преседан. У ранијем сазиву министарства на исти начин је министар Срђан Вербић одлучио да завршни тест носи 30, а не предложених 40 бодова.

И шта ћемо са помањкањем одговарајућег уџбеника? Па, један начин да се то премости за следећу годину су свакако сајтови налик на овај. 🙂 Један такав сајт, из суседне нам државе, желео сам да вам представим за крај данашњег чланка.

Prirodoslovna lepeza: Biologija – online priručnik (pristupljeno 23.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. small-stick-tree-gold-207455191Позвани смо да учествујемо на на конкурсу Покрета горана Србије;
  2. сазнали које кућевне биљке најбоље пречишћавају ваздух;
  3. обогатили колекцију презентација за једну нову;
  4. добили увид у још једно виђење нових наставних планова за следећу годину, као и још неке информације;
  5. упознали се са новим едукативним сајтом.

Од воде до облака

_mj96u4Rzu01s0u4k1o1_500 (Small)Таман смо јуче обележили Светски дан шума, када ето данас Светски дан вода. Тешко је пропратити све те дане, али труд је очигледан. 🙂 У фокусу су, иначе, отпадне воде.

РТВ: Светски дан вода (22.3.2017)

Свакако треба причати о отпадним водама, али мени су, лично, у фокусу корални гребени због своје невероватне лепоте. На следећем линку можете видети кратак снимак који дочарава сву божанственост живог света тог екосистема крај обала Тајланда.

Тhe rain forest site: You’ll Love This Underwater Paradise! (27.5.2014)

b94fef6332ff95ec69e16381b7c47c87Острво Фангатауфа је део архипелага у Туамоту и у питању је корално острво. Шестдесетих година прошлог века неко паметан се досетио да ту изврши тестирања нуклеарних бомби и последица је била уништење тамошњег живог света. Међутим, тај свет се обновио након тридесет година, али са том разликом што састав биоценозе се значајно разликовао пре и после „бомбардовања“. Е, сад, ви мени реците да ли је то примарна или секундарна сукцесија јер ја (још увек) не разумем разлику! 😀 Углавном, научници су показали да је обнављање живог света након нуклеране катастрофе могуће, али не и повратак на „старо“.

IFL Science: How Reef Communities Recovered 30 Years After Nuclear Testing (6.11.2015)

И да завршимо причу о водама презентацијом Иване Дамњановић.

А како вода пролази кроз биљку дочараће вам следећи интерактивни сајт.

K science.co.uk: Water Movement (приступљено 22.3.2017)

Надам се да је ово било довољно материјала да обележимо Светски дан вода, а оно што нисам обележио јуче је први дан пролећа. Мислио сам да овај пут то урадим другачије и за малобројне колеге следи текст, мада верујем да ће привући пажњу и колегиницама. 🙂 tumblr_npfzm7Jk3n1re71vio1_500 (Small)Мој фаворит је „непредвидиви помпадур“.

Мушки магазин: ТОП 5 мушких фризура за пролеће (13.3.2017)

А са новом, пролећном фризуром треба се негде и појавити. Иначе нема смисла да је имамо ако је нико не види. 🙂 За вас имам решење и за то – где се појавити: на стручном скупу који организује школа „Креативно перо“. Овај скуп је више од скупа јер има и такмичарски карактер, а награде су више него лепе.

Гуглов документ – Од пера до облака: Пријава излагања за стручни скуп „Учење за будућност“ (до 5.4.2017)

И да вам проследим још један позив сличног, али различитог типа.

slippers02У име Организационог одбора за организацију Фестивала под називом „Трагом Милутина Миланковића“, који ће бити одржан 18. маја 2017. године на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, шаљемо Вам обавештење за које Вас молим да проследите школама. У обавештењу је уједно и позив за школе и ђаке, студенте, а и све организације, да могу да пријаве рад, групно или појединачно, који ће бити представљен тог дана на Факултету. Уједно је позив да 18. маја дођу на Факултет и присуствују Фестивалу.
Радови могу бити у форми постер презентације, функционалних модела, макета, и слично, а тичу се научног дела Милутина Миланковића. Аутори најбоље оцењених радова биће награђени.

И документ који ово прати:

Трагом Милутина Миланковића (до 20.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mm6orzBBfn1s3lkzpo1_500Обележили смо Светски дан вода;
  2. обогатили смо колекцију презентација за још једну нову;
  3. одабрали смо фризуру за пролеће;
  4. размислили смо о понуди образовног система „Креативно перо“ за стручни скуп;
  5. добили смо позив на фестивал који организује ПМФ у Крагујевцу.

Облак ознака