Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „ботаника“

Први чланак у 2019.

Биолошки блог улази у своју седму годину, надам се успешну као и све претходне. До сада је променио многе формате, како то новинари и ТВ водитељи називају, те је ред да са новом годином добије и нови изглед. Овај пут сам се одлучио да буде малко уређенији. Вести ће бити распоређене по областима, за које верујем да ће бити мање-више сталне рубрике. Тако да ћете из свих за наставу биологије значајних области остварити своје право да знате све. 🙂

bio04 iz štampeИз штампе

Ми наставници смо још у септембру прошле године указали Српском биолошком друштву на проблем са такмичењем у 5. разреду. И, убрзо након тога, дакле, сад у неко ово идеално време, кад смо сви на пар дана празнично слободни, СБД још увек размишља како ће се званично огласити. Но, ту су неуморни медији да, попут ензима, убрзају ствар. 🙂

Данас: Реформа укида школско такмичење? (5.1.2019)

Цитирао бих др Душка Благојевића, председника Управног одбора СБД-а:

…проблем је у томе што је концепт такмичења превазиђен и то захтева реорганизацију, мора да буде промењен смисао такмичења…

Да, свакако треба. Досадашња такмичења су превазиђена, а како ће убудуће изгледати, видећемо. Можда би могао да буде од помоћи појмовник?

bio04 institucijeИнституције и организације

Појмовник за сада постоји само за пчеларе. Сарадник Биолошког блога пчелар Рајко Борић послао је линкове на којима можемо пронаћи пчеларско-ентомолошки појмовник, како га је назвао и научити много о овој веома важној грани пољопривреде. _2007705619492562_8524669205272854528_nВерујем да ће колеге које предају петацима овде наћи занимљиве информације о медоносном биљу и значају пчела за човека.

Пчела.рс: Пчеларски појмовник (приступљено 5.1.2019)

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 5.1.2019)

Нису само пчелари вредни. Вредни су и запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Заправо, у великом су послу, а како би сачували чувени Панчићев хербаријум. Више о томе:

Фејсбук албум – Ботаничка башта „Јевремовац“: Конзервација Панчићеве збирке (око 27.12.2018)

bio04 korelacija sa drugim naukamaТехничка подршка

_mocq5ijabl1rqrp8co1_400И док су сви вредни, ми одмарамо до среде. Празници нам још увек трају, а сва је прилика да најмлађи још увек нису завршили са петардама. Очекујем да ће „прашити“ на Бадње вече и, вероватно, за Божић. И очекујем да се ретко ко радује том праскању. Посебно не они који имају кућне љубимце. Но, спас, као и увек, нуди модерна технологија.

Мондо: У овој кућици љубимци могу у миру дочекати петарде (21.12.2018)

У сваком случају, желим вам да лепо проведете ове празничне дане како бисте пуни елана кренули у нове радне победе. Уживајте. 🙂

Advertisements

Велики лов на биљке

виолетађурић

Фото: Виолета Ђурић

Зима нам задаје и лепе и тешке тренутке. С једне стране је бело као у бајци, а са друге су леденице које прете да неком разбију главу. Изгледа да ћемо морати у зборнике методологије радова уврстити и обавезну едукацију како деца треба да делају када падне снег. Но, следећи текст говори о нечем другом.

Бука: Шокантан призор у Сарајеву: Дјеца пуштена вани на хладноћу (8.12.2017)

Текст почиње причом Елдина Пахуљице који је „видио четверо дјеце док је пролазио једним степеништем у Сарајеву, враћајући се из продавнице гдје је отишао да купи слаткише за своју дјецу која су у кући у сигурним и конролисаним условима, уз таблет“. 🙂 Јасно вам је зашто је овај текст ироничан, а ја бих се позабавио последњом речју из овог цитата. Наиме, имам баш један текст на ту тему.

Данас: Гледање у екране компјутера и телефона мења структуру мозга код деце (11.12.2018)

И без екрана биологија може да измени дечје знање, али и да развије креативност. Доказ за то су радови ђака на часовима Иване Дамњановић.

Добар рад је присутан и на биолошкој секцији у ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Србобрана. Њихове сјајне радове можете видети на Фејсбук страници.

Фејсбук страна: Биолошка секција „Пужићи“ – ОШ „Јован Јовановић Змај“ (приступљено 20.12.2018)

Видели смо како ради ова сјајна секција, а примера доброг рада никад довољно. Посебно када је у питању пројектна настава. Ђаци наставнице Зорице Ђурић из ОШ „Краљ Петар I“ из Ниша кренули су у „велики лов на биљке“. Да би у том „лову“ били успешни, морали су најпре да мапирају терен. Како је то изгледало, показаће вам фотографије. Остављам вас да разгледате и њих и горепоменуту Фејсбук страну, а ми се читамо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Радовали смо се зимским радостима; 🙂
  2. одвратили смо главу од екрана иако нисмо више деца;
  3. дивили смо се радовима ђака;
  4. видели смо како ради биолошка секција;
  5. добили смо идеју за пројектну наставу.

 

Хотели за инсекте и солитери за врапце

Почео бих примером добре праксе из учионице. Колегиница Тереза Катона у својој школи направила је спој биологије и ликовне културе, па су лепи хербаријуми постали још лепши.

Tereza Katona korelacija likovno

Примера доброг рада има и у науци.

Noizz.rs: Bojanovo revolucionarno otkriće moglo bi da promeni svet (23.5.2018)

У Новом Саду, према писанију Урбансити радија, неће да мењају свет, али један његов део хоће. У питању су градски паркови.

Urbancityradio: Gradski park dobiće sistem za rasterivanje ptica i sitnih životinja (25.6.2018)

Вест је веома штура и не пружа кључне информације, тако да не знам колико је веродостојна. Уз то, само је овај магазин и дојавио. Но, гледајући коментаре, јавност је свакако није прихватила са одушевљењем.

20180511_141713

Ова два гуштера сам ја фотографисао у школском дворишту и иако су ситне животиње нисам их растерао, већ их оставио да се на миру сунчају.

И док једни намеравају да растерују врапце, други им омогућавају да добију дом. Следећи видео гледамо према препоруци Жељка Станимировића.

Фејсбук видео – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Врапци у Београду (приступљено 7.7.2018)

У овом филмићу сазнали смо да су врапци значајни јер тамане комарце и корове. Желео сам да вам покажем још једног летећег створа, овог пута из Индије. Он има толико добру мимикрију да не мрда својим крилима, не бисмо успели да га разликујемо од сувог лишћа.

Следећи лептирић уопште није овако сладак. Наиме, у питању је ноћни лептир који се храни – крвљу, чак и људском. Пронађен је у скорије време и то само у појединим популацијама врсте која се иначе храни воћем. Насељава јужну и централну Европу. Када своју дугачку сурлицу забоде испод коже, у стању је да пије крв чак и двадесет минута!

За разлику од комараца, у овом случају крвљу се хране искључиво мужјаци и то да би могли да се размножавају. Макар је то разлог који научници претпостављају. Можете погледати и видео за детаљнију причу.

И инсектима, иако крв умеју да нам попију, баш као и врапцима, неки наставници и ђаци праве кућице. У ствари, хотеле, да будемо прецизнији.

Блог – Зрењанинска група НПН: Хотели за инсекте – практичан рад (19.6.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо примере доброг рада у настави и науци;
  2. сазнали смо који су наводни планови са парковима Новог Сада;
  3. одгледали смо видео о врапцима и о једном чудесном лептиру;
  4. пронашли смо крвопије међу лептирима;
  5. добили смо идеју за практичан рад.

Уметничка башта

Запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“ биће вредни и ово лето. На њиховој Фејсбук страници можете прочитати следећу објаву:

Драги љубитељи природе и уметности,

Имамо предивне вести 🎉

10659202_404089029746358_1038442450187374138_n (Small)Захваљујући Министарству културе и информисања Републике Србије, у Ботаничкој башти „Јевремовац“ , ове сезоне ће се одржати низ занимљивих радионица за децу основношколског узраста .
Реч је о пројекту „Ботаничар = уметник“. Идеја је да деца, током радионице, обиђу башту, упознају свет биљака, направе свој хербарски лист и као ботаничари у прошлости, детаљно нацртају и обоје биљку.
Верујемо да ће деци бити занимљиво да проведу дан као ботаничари и уметници. 🌳🎨🖼️🖌️🌳

🌿🌿🌿 Радионице су бесплатне.🌿🌿🌿

Број деце по радионици је ограничен на 15.
Без панике, радионице ће се одржавати и током септембра и октобра, сваког викенда. 😊
Први сет радионица ће се одржати овог викенда (30.06 – 1.7.2018.).

Термини:

30.06. (11 – 14 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (10 – 13 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (15 – 18 часова) Радионица је намењена ученицима виших разреда основне школе (V – VII)

Молимо заинтересоване родитеље да попуне формулар на линку : https://goo.gl/t2zLeU
(НАПОМЕНА: Упишите у поље за датум одржавања радионице један од три термина, у складу са узрастом детета)

Обавестићемо Вас путем друштвених мрежа чим се капацитети попуне али, као што смо нагласили, без панике, биће још радионица и дешавања у башти и прилика да се дружимо и упознајемо свет биљака. 😊🌿

НАПОМЕНА: Ове радионице нису намењене за групне посете

Уколико имате било каква питања, слободно нам пишите на адресу: botanicarumetnik@gmail.com

Када смо већ код објава на Фејсбуку, једну лепу има и Покрет Горана из Сомбора, која је слична претходној. У оквиру пројекта „Пронађи свој хоби“ остварена је сарадња са ученичком задругом „Липа“ из ОШ „Бранко Радичевић“ Стапар кроз креативне радионице израде сувенира од дрвета. Учениици су вешто користили алате за гравирање и пирографију уз помоћ своје наставнице Јелке Филиповић. Прави уметници! Погледајте неке изабране радове.

Јасно је да многи ђаци имају уметничку црту, али чак ни ја нисам знао да је имају и – бубамаре! Погледајте.

Јадне бубамаре иначе нападају посебне осе које им преносе вирусе који могу да их „зомбификују“ и претворе у бебиситере осињих потомака. Међутим, шкампи имају паразите који им раде још горе ствари; терају их да буду канибалисти. У питању је гљивица Pleistophora mulleri која се, највероватније, преноси тако што је животиња поједе. Међутим, то много не изгледа смислено; зашто би већ инфицирана животиња наново уносила гљивичног паразита? Изгледа да болест изазвана инфекцијом смањује способност шкампа да хвата плен, па му је много једноставније да налови сопствено потомство.

IFL Science: Parasite Causes Cannibalism In Shrimp (приступљено 28.6.2018)

20122_1041036019257548_875847584321167995_n

Изгледа као канибализам, али није. Ова жаба рађа младунца из уста. 🙂

У овом тексту се каже да је канибализам, иако нама не много привлачна појава, уочен код преко 3.000 врста. Када црв једе црва то не мора да буде канибализам (јер иако су сродна, нису иста врста), али може да изгледа и те како нестварно. Погледајте снимак на врху следећег сајта.

BBC Earth: Monster leech swallows giant worm (14.10.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо радионицу у Ботаничкој башти;
  2. промовисали смо пример доброг рада;
  3. сазнали смо нешто ново о бубамарама;
  4. такође смо сазнали нешто ново о паразитима и канибализму;
  5. гледали смо борбу два црва.

Хербаризована изложба и домаћинске ласте

Нисам сигуран да је по новом плану и програму домаћинство предвиђено као изборни предмет, али ћемо се ми домаћинством свеједно бавити. У ствари, нећемо ми него Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале“ (до 17.6.2018)

Поменуто Друштво је израдило сјајан постер и то наново о ластама.

А лепе постере, односно паное, направили су ђаци колегинице Весне Миленовић, а у вези са националним парковима диљем света.

Весна има још лепих идеја, па је тако у својој школи организовала изложбу хербаризованог биља. Ова поставка радова као у каквом музеју показала је малим петацима да је њихов труд довољно вредан да се прикаже и да му се да на значају.

Изложба у (правом) Музеју науке и технике, под називом „Од ћелије до домена“ завршена је 3. јула. За оне који нису успели да је обиђу, фотографије аутора Милоша Јуришића дочараће како је све то изгледало. Фотографије припадају Документационом центру Музеја науке и технике у Београду.

То је био омаж старим врстама, а ево једне вести и о новим – макар на подручју Србије.

Национална географија: На обронцима Старе планине откривена нова врста биљке (4.6.2018)

У Јапану откривена је нова врста воденог медведа.

Једна од разлика између новопронађене врсте и других, до сада познатих, у томе је што су виђени представници оба пола. Код других врста налажене су углавном само женке. Друга разлика је што једу алге, док су друге врсте карниворе.

И кад поменух алге, ево једне која је необична по томе што иако нарасте до 5 цм, састоји се од једне једине ћелије. На латинском је зову Valonia ventricosa, а на енглеском говорном подручју и мехурић алга и морнарево око. Слика ће вам најбоље објаснити разлог за овакво име. 🙂

Ова алга није нова врста, али лепо илуструје да и о старим врстама можемо да научимо штошта новог. Оно што нас још новога очекује је нови закон.

Н1: Триван: Србија ће се мењати уз Закон о климатским променама (23.5.2018)

И доста са новинама данас, а читамо се следеће недеље где ћу опет представити неке нове и старе вести. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Вабили смо ласте да нам дођу у домаћинство;
  2. дивили смо се радовима ђака;
  3. разгледали смо дивне фотографије;
  4. открили смо нове врсте;
  5. поздравили смо усвајање новог закона.

Биљке: моћне и фасцинантне

IMG_20180428_154030 (Small)

Поставка изложбе заиста светски изгледа.

Настављамо са читањем књиге коју нам је великодушно уступио др Алексеј Тарасјев:

Изложба еволуциониста од „Ћелије до домена“ увелико траје и судећи по новинским чланцима, заиста је изузетна. Намеравам да је посетим и направим репортажу. До тада ево једног од поменутих новинских репортажа:

Бета: Изложба о еволуцији живота на Земљи отворена у Музеју науке и технике (3.5.2018)

Отворена је још једна изложба, овај пут у Галерији науке и технике САНУ. Изложба траје до 25. маја.

Фејсбук догађај – Галерија науке и технике САНУ: Отварање изложбе „Моћ биља“ (до 25.5.2018)

А за два дана такође ће бити актуелне биљке. Преносим писмо пристигло из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

24774713_1792543897423394_2629181891270099195_nУ име својих колега са Биолошког института „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду желела бих да вас позовем на прославу Међународног Дана фасцинације биљкама који ће се ове године одржати у суботу 12. маја у КЦ Граду од 11-20 часова. Овом приликом одржаће се интересантне креативне радионице за децу предшколског и школског узраста (од 1. до 6. разреда), како би се добро забавила и уједно увела у чудесни свет природе. Кроз интересантни квиз деца ће на сликовит начин научити и зашто је важно свакодневно јести воће и поврће. И за старије посетиоце организован је занимљив програм почев од мењаже пелцера, такмичења у прављењу вертикалне баште, изложбе биљака из лабораторије ин витро, интересантних предавања и концерта бенда Љубичице од 21 час. Све активности су бесплатне!
Учешће деце у креативним радионицама потребно је пријавити путем нета. Више информација на сајту:

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“: Дан фасцинације биљкама (за 12.5.2018)

До Културног центра Град стићи ћете пратећи мапу:

Колеге из Војводине имаће прилику да се на још неке начине практично баве биљкама.

Фондација „Јасен“: Конкурс за финансирање школске баште (до 31.5.2018)

_1605898823058055_7665942181654310739_n

Још један позив на конкурс стиже нам из Петнице.

Петница: Позив: Летња научна школа (до 25.5.2018)

_nnajgrTVcr1tqkr5mo1_500Но, да се вратимо на сређивање школске баште за крај. Један текст који ће, можда, помоћи колегама да победе на конкурсу, што им од срца желим. 🙂

Агро клуб: Корови су одлични индикатори земљишта (23.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наставили смо са читањем књиге о еволуцији;
  2. излистали смо које се значајне изложбе дешавају у Београду у мају;
  3. позвали смо на Дан фасцинације биљкама;
  4. размишљали смо да се окушамо у лепим конкурсима – и ми и ђаци;
  5. схватили смо да корови нису тако лоши.

 

Термити су бубашвабе

cryptocercus-wood-roachТермити су изгубили свој сопствени ред. Научници су их приклонили реду бубашваба и то није изненађујућа вест. Још 1934. неки научници су пријавили да исти они микроорганизми који живе у цревима термита и помажу им да варе дрво, налазе се и у цревима неких бубашваба. Зна се да неке бубашвабе живе животом налик на онај који воде термити. Такав је случај са родом Cryptocercus (слика десно) које настањују Апалачке планине. Ове бубице су моногамне и хране се дрветом. У том дрвету подижу младе који се хране аналним излучевинама својих родитеља, а које им обезбеђују и хранљиве супстанце и почетну дозу микроба – симбионте како би и сами једног дана могли да једући копају свој пут кроз дрво.

Macrotermes_bellicosus_minor_soldierНеке бубашвабе имају неку форму групног живота, али код термита то је доведено до екстрема. Они су суперорганизам сачињен из заиста великог броја јединки. Посебно се издвајају Macrotermes из Аустралије (слика лево) чија гнезда броје и по три милиона чланова са свега једним паром (краљицом и краљем) репродуктивно способних јединки.

Углавном, термити су сада ништа више (или мање) до социјалних бубашваба. Докази, посебно генетички, изгледа да су необориви и сада се само чека да обједињени ред добије назив.

Science News: It’s official: Termites are just cockroaches with a fancy social life (1.3.2018)

10579974_10153796808962692_3505109455651615877_nИ вукови су прилично социјални, а према једној причи у чопору се крећу тако да то звучи заиста фасцинантно. По друштвеним мрежама је често кружила фотографија (слика десно) која је приказивала како су вукови племенити и дивни. Но, следећи сајт спушта лопту и приказује вукове онаквима какви заиста јесу.

Еспресо: Не, она фотографија с чопором вукова коју сви шерују не показује како се понаша прави вођа! (26.8.2017)

Наш вођа, односно министар, најавио је нека повећања плате до краја године.

Зелена учионица: Шарчевић: Најављује се ново повећање плата до краја године (26.2.2018)

И без великих плата наше колеге чуда стварају. Примера добре праксе има свуда, а ево како изгледа када се повежу наука и уметност у учионици. Ментор креативних ђака је колегиница Сања Урошевић Парезановић.

И још једна збирка семена за крај, а коју су правили ђаци Емине Милетић.

Emina Miletić

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сврстали смо термите у бубашвабе;
  2. сазнали смо понешто о обе ове групе (у ствари, сад су једна) инсеката;
  3. почели смо да прихватамо вукове мање романтично;
  4. радовали смо се што ће нам бити већа плата;
  5. видели смо примере добре праксе.

Облак ознака