Комуникација са и комуникација без екрана

Иако пословица каже да ко се хвали, сам се квари, желео сам за почетак да похвалим и себе (на идеји) и своје ђаке (на раду). Наиме, задао сам им да направе каталог у коме ће промовисати наше националне паркове. Јесам им пустио машти на вољи што се дизајна тиче, али за садржај су постојала нека правила. Рецимо, нису смели да лажу и да представљају оно чега нема или да приказују да је безопасно оно што је опасно (али су могли да представе тако да то, свеједно, буде атрактивно). Такође, обавезан део каталога је живи свет конкретног националног парка. Уз све то, каталог је такав производ где не смете бити досадни или преопширни. Све су то разумели и девојчице из 8/4 ОШ „Иво Андрић“ баш су се потрудиле да то изгледа и научно и добро. Ево фотографија (маца се ту случајно нашла, она не иде уз каталог 🙂 ).

Тако сам се ја на часу бавио националним парковима, а Музеј науке и технике у Београду бавиће се наредних месец дана, али оним у Словачкој.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Изложба: Национални паркови Словачке (од 28.3.2017. до 28.5.2017)

То је био позив на изложбу, а преносим вам и позив на (бесплатан) вебинар.

Мајкрософт: 4 предлога како да искористите предности решења Офис 365 (за 31.3.2017)

И још један:

Вебинари ЗУС најаве и ресурси вебинара Заједнице која учи „Сазнање“: Вештине комуникација у онлајн окружењу (за 29.3.2017)

Комуникација нам је у онлајн окружењу неопходна, али нас следећи видео упозорава да је све мање комуникације у реалном животу.

Facebook video – Subhan Tariq: A silent message for all of us (18.8.2013)

Људска комуникација је вазда занимљива. За крај, одабрао сам текст који говори о неким облицима понашања људи када су у друштву.

Блог – Тамо и овде: Психолошки ефекти (29.8.2013)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Упознали се са примером пројектне наставе на часовима у осмом разреду (а ја се, успут, и похвалио);
2. добили смо позив на изложбу о националним парковима;
3. такође смо добили позиве за два вебинара;
4. одгледали симпатичан видео о утицају технологије на међусобне односе;
5. прочитали смо заиста занимљив текст о људској природи и комуникацији.

Позив на опстанак

Дан планете Земље је био и прошао, а наставници биологије обележили су овај датум у својим школама. Ево неких примера. Први је ОШ „Десанка Максимовић“ из Чокота (Ниш), а наставница је Виолета Милосављевић:

Други је из школе „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице, а колегинице су Виолета Јововић и Лидија Павловић Лончар:

Лепи радови су украсили холове школа, а можда могу да постану и део неког пројекта, ко зна? Уколико сте заинтересовани да се опробате у једној таквој активности, погледајте следећи позив:

Центар за промоцију науке: Отворен Јавни позив 2016. (до 19.5.2016)

А имамо и позив да одслушамо неке бесплатне семинаре.

Bird sleuth.org: Free Webinars (за 10. и 11.5.2016)

Вебинари су у вези са птицама, а са њима у вези је и следећи чланак. У ствари, чланак је више у вези са праисторијским птицама и то из доба креде. Птице су, наиме, настале од групе диносаура која је припадала групи (клади) Maniraptora. У питању су били омањи диносауруси прекривени перјем. Пред крај креде ова група је изумрла заједно са тираносурусима и трицератопсима. Али не сви. Нестали су они који су се хранили месом, а они који су јели семенке не само да су опстали, већ и касније дали птице. Научници са Универзитета у Торонту верују да је управо начин исхране и био пресудан за њихов опстанак.

IFL Science: Cretaceous Birds Survived Mass Extinction By Eating Seeds (23.4.2016)

Птице су опстале, а да ли ће опстати и конкурси за научне пројекте, одлучиће влада.

Политика: Вербић тражи подршку за опстанак (25.4.2016)

А да ли можемо да опстанемо без интернета? Следећи пример тврди да да. 🙂

Balkans press: Školsko etnoselo bez kompjutera i mobilnih telefona (приступљено 26.4.2016)

Боље и да гаје, него да иду на такмичења. 🙂 Ово потоње им се уопште не исплати, јер и тако не добијају ништа од тога. О томе следећи текст:

Зелена учионица: „Нека се над овим замисле рушитељи образовног система Србије” (25.4.2016)

Министарство се заиста замислило, али над сасвим другим питањем – шта један уџбеник чини квалитетним? И изнедрило је Правилник који говори о томе, баш на време, када смо ми већ били обавезани да увелико завршимо изборе уџбеника и када су се они одобравали према – процентуалној заступљености у школама диљем Србије. 🙂 Но, по систему – ‘леба не тражи – није згорег да га прелистате. 🙂

еКапија: Када је садржај школских књига релевантан? – Донет правилник о стандардима квалитета уџбеника (25.4.2016)

А што се уџбеника тиче, медији кажу да је најуспешнија издавачка кућа „Клетт“. Медији кажу и да је „Едука“ у власништу поменутог „Клета“, али челници те издавачке куће то демантују. 🙂

Вечерње новости: Корупција у продаји уџбеника: Школама нуде лаптопове, проценте, а уговори тајна (25.4.2016)

Још мало о уџбеницима:

Кутак.нет: Из угла родитеља: Уџбеничка хигијена (21.4.2016)

И за крај нешто што није уџбеник, али некаква публикација јесте:

Академија.еду: „Тигрови на доњем Дунаву“ – мали прилог проучавању мегафауне средњовековног Балкана, Браничевски гласник 8/2012, 7-23. (2012)

Дан наше планете

Сви већ знате да је данас значајан еколошки датум.

Зелена учионица: Данас је Дан планете Земље! (22.4.2016)

Популарна онлајн платформа за академске курсеве, Курсера (Coursera) има предлоге како да обележимо овај дан. Погодили сте – да похађамо неки њихов курс. Ми смо прегледали понуду и занимљиво изгледа један о одрживом развоју, а који ће приредити Универзитет из Колумбије:

Coursera: The Age of Sustainable Development (од 1.7.2016. до 16.20.2016)

Међутим, до тог датума ћемо се начекати. Много скорији је један о управљању смећем у земљама у развоју. Чудно звучи, али је значајно:

Coursera: Municipal Solid Waste Management in Developing Countries (од 25.4.2016. до 5.6.2016)

То је што се тиче курсева, а за оне који воле краћа, а ефектна предавања, имамо и вебинаре. Први је у вези са тзв. едукативним брендом, а други у вези са интердисциплинарним, СТЕМ образовањем. Верујемо да је за неке и један и други појам прилично нов, па ето прилике да сазнају шта они у ствари значе.

Classroom 2.0 live: Educational branding (за 23.4.2016) & Scientix: Scientix & STEM Alliance Webinar: SAFuturo – The inquiry based-learning nest (за 28.4.2016)

Могућности за онлајн учење увек има и веома су разноврсне. Разноврсне групе нуде и наши факултети, али…

Политика: Школујемо студенте за непостојећа звања (20.4.2016)

Звања су нам непостојећа, а однос према образовању перверзан, тврди професор Миодраг Зец.

Биз лајф: Изајава дана: Професор Зец о перверзном односу према знању на овим просторима (22.4.2016)

Да ипак има помака у оваквом, перверзном односу, говори следећи чланак:

Блиц: Влада усвојила примедбе просвете (22.4.2016)

Међутим, издавачка кућа „Нови Логос“ није усвојила одлуку Више суда у Београду.

Данас: Нови Логос: Заштиту својих права потражићемо пред европским судовима (21.4.2016)

И док „Нови Логос“ штити своја права, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања штити – тестове за мале матуранте.

Вечерње новости: Строго поверљиви матурски тестови (22.4.2016)

Тест за крај није ни строго поверљив, а није ни тест у ствари. Носи сасвим необичан назив, а верујемо да ће вам бити занимљив. 🙂

Captain quizz: Od kojih prijatelja se sastojite? (приступљено 22.4.2016)

Мода из штампача

Да ли сте заинтересовани да будете део тима Министарства просвете? Уколико јесте попуните пријаву данас до 17 часова:

Гугл документ: Будите део МПНТР тима на Конференцији и сајму Нових технологија у образовању! (до 8.2.2016)

То је био упитник, а за вас имамо и два теста која можете да урадите. Један је пронашао Жељко Станимировић и у вези је са типом личности, а други је у вези са емоционалном интелигенцијом. Пошто је овај потоњи дао женски часопис, претпостављамо да важи само за колегинице. 🙂

Блиц – Жена: Тест емоционалне интелигенције (9.12.2012) & 16 personalities.com: Besplatan test ličnosti

Ето, напокон нешто и бесплатно. 🙂 Студирање у нас то свакако није. Наш, Биолошки факултет, повећање школарине није тражио, али неки други факултети јесу. Међутим, повећања неће бити, макар ако се министарство пита.

Факултети – едукација.рс: УБ: Скупље школовање на факултетима (5.2.2016) & Блиц: Вербић: За сад нема повећања школарина на факултетима (5.2.2016)

Оштру критику на рад нашег министарства и министра дао је Дејан Илић, уредник издавачке куће „Фабрика књига“:

Пешчаник: Три слике власти (6.2.2016)

Но, вратимо се бесплатном, то нам некако највише привлачи пажњу. 🙂 За оне које занима да, осим што су добри биолози, буду и добри у програмирању, курсева (наравно, бесплатних) има прегршт:

Интернет Занатлија: Више од 200 бесплатних курсева из програмирања за похађање овог фебруара (4.7.2015)

А овог фебруара, тачније 10. имамо и вебинар који организује „Scientix“. Но, пре него што најавимо тај вебинар, најпре најава два предавања:

Драги наши,

У оквиру низа активности којим се обележава 40 година постојања Центра за образовање наставника Филозофског факултета у Београду, задовољство нам је да Вас позовемо на предавање проф. др Снежане Лоренц, са Bath Spa Универзитета у Великој Британији, на тему „Планирање и реализација наставе: искуства из Велике Британије“.

Предавање ће бити одржано 12. фебруара 2016. године са почетком у 13:00 часова у сали 208 Филозофског факултета у Београду.

Више о нашој гошћи и сарадници на Темпус пројекту МАСТС, у оквиру ког је развијен мастер програм „Образовање наставника предметне наставе“, можете прочитати на:
Bath Spa Univeristy: Snezana Lawrence

Друго предавање је сутра у шест у градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину. Организатор је Зрењанинска група наставника природних наука, а предавач је Бојана Молнар. Причаће о утицају светлости на живи свет.

Тема вебинара који смо поменули је 3D штампање и СТЕМ едукација:

Scientix: Scientix Webinar: 3D printing and STEM education (за 10.2.2016)

Оваквим, тродимензионалним штампањем можемо да наштампамо заиста свашта. Рецимо, у Амстердаму су прошле године намерили да штампају мост преко реке…

IFL Science: This Robot is Going to 3D-Print a Steel Bridge (16.6.2015)

…али и одевне предмете. Ови које ћете видети на следећем линку крајње су необични и намењени лепшем полу.

Science dump: 3D printed wearables bio-engineered with bacteria that can embed living matter (7.12.2014)

Ево и нечега за мушкарце: како да у мање од десет секунди вежете кравату.

Facebook video – Nový Čas: Toto čo je??? Super! (26.8.2015)

Ако и нисте знали како да вежете кравату, сада ћете сигурно знати, а ако не знате како да направите ПП презентацију, није ни то проблем, јер имамо вредне и сјајне колегинице које своје презентације деле са нама. Овога пута презентација Ене Хорват:

То је било уопштено о чулима, а сада конкретније:

Да ли сте знали да наше ноздрве, а под утицајем аутономног нервног система, раде наизменично? Ако запушите најпре леву и удахнете ваздух, а потом исто учините и са десном, уочићете да кроз једну од те две лакше удишете ваздух. Ова страна се мења сваких неколико сати и увек се једна ноздрва одмара. И за то постоји макар два добра разлога. Једн је да нам се побољша чуло мириса. Различити мириси растварају се различито лако или тешко и наш мирисни епител их у зависности од тога и прикупља. То значи да ће неке лакше сакупити кроз струју брзог ваздуха, а друге спорог, па ће зако и вредна и лења ноздрва обавити део посла. Овај носни циклус одржава слузокожу носа током функције носа као филтера ваздуха и овлаживача. Наизменична загушења ноздрва дају слузницама и ситним длакама које се тамо налазе заслужену паузу од налета ваздуха и штити унутрашњост носнице од исушивања, пуцања и крварења.

Mental floss: Why Does Your Nose Get Stuffy One Nostril at a Time? (4.2.2016)

То је што се тиче мириса, а ево мало (за крај) и о укусу.

Хронохрана.ком: Киселост и базност (5.11.2014)

Будите као Ђоле

На друштвеним мрежама ових дана пронаћи ћете кратке, али ефектне и едукативне поруке, чији је главни јунак Ђоле:

Инстаграм: Буди као Ђоле

Знамо да је Ђорђе паметан, а како да знамо да ли смо и ми? Откријте у следећем филмићу:

Curiosity: How to know if you’re smart (1.4.2015)

У данашње време, заправо, човек напросто и није паметан, с обзиром на сва дешавања у нас.

Блог – Тамо и овде: Криза морала, кажеш? (18.1.2016)

Управо текст који говори о кризи морала:

Вечерње новости: Од ђачких оброка правила венчања (21.1.2016)

До новца много је боље доћи преко грантова. А како доћи до грантова, научићемо на вебинару сутра (у шест увече):

Classroom 2.0 live: Grant writing and funding resorces (за 23.1.2016)

Некакав грант добиће васцела Србија:

Зелена учионица: Мицрајкрософт: У Србији ускоро учионице будућности (22.1.2016)

И док Србија добија сајбер-учионице, Марс ће добити – кромпир!

Блиц: НАСА планира да сади кромпир на Марсу (18.1.2016)

Док смо листали овај последње наведени извор, „Блиц“, наишли смо на још један занимљив наслов:

Блиц: Мушки сан – Он зарађује милионе играјући игрице (22.1.2016)

Није нам баш јасно зашто само мушки. Углавном, мали Чеси неће моћи да зарађују милионе, јер неће моћи ни да играју игрице. Макар не све.

b92: Чешка министарка забранила видео-игру о избеглима (22.1.2016)

Наши синдикати радо би забранили директорима школа да раде шта хоће, а пошто то очигледно није могуће, за њих ће се побринути инспекција.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Пријава инспекцији – део 2 (22.1.2016)

Да ли ће инспекција решити ово? То не знамо и нико нас и не пита. Али нас питају шта мислимо о једној другој инспекцији, па изволите па се изјасните. Препуштамо вас попуњавању анкете. 🙂

Гугл документ: Упитник бр. 2: Екстерно вредновање рада ваше школе

Први чланак у 2016.

Да подсетимо Београђане да ће се први Стручни актив наставника биологије у 2016. години одржати сутра, 12. јануара у ОШ „Дринка Павловић“ са почетком у 18 часова. Теме ће бити разноврсне и пре свега актуелне, па ће се тако разговарати о предстојећем школском такмичењу, као и разматрању школе домаћина за градско, одржаће се промоција уџбеника и радних свезака неких издавача, а биће речи и о мапама ума, појмовнику из биологије и другим за наставу битним стварима. Сви учесници ће добити потврду за два сата стручног усавршавања унутар установе.

Они који не буду били на Стручном активу, сате могу да „зараде“ на вебинару:

Вебинар Центра за примењена научна истраживања у водоснабдевању и ремедијацији: Додавање бактерија у подземне воде у циљу чишћења загађења – најновија научна истраживања (за 12.1.2016)

Бактерије не само да су наши помоћници, они су наши верни пратиоци. Научници су утврдили да анализом прашине по кући могу да утврде, према бактеријама које ту живе, да ли су станари жене или мушкарци и да ли имају пса и мачку као кућне љубимце. Свако од наведених мења бактерисјки екосистем у кући на свој начин, а највише од свих пси. Што се људи тиче, мушкарци „сеју“ бактерије много више него жене.

Scientific American: Men and Women Alter a Home’s Bacteria Differently (1.12.2015)

Родна неравноправност на сваком кораку, па чак и у микро свету. Међутим, напредак је немогуће зауставити и жене парирају мушкарцима на све више поља:

Путуј сигурно: Секс туризам све чешће појава и код жена (9.11.2015)

Наравно, секс није једино што привлачи туристе, већ и атрактивне дестинације. Два острва у Црвеном мору можда нису атрактивна, али свакако су нова. Настала су између 2011. и 2013. као последица вулканске ерупције.

IFL Science: Two New Islands Appear in the Red Sea After Volcanic Eruptions (4.6.2015)

Овај чланак о Црвеном мору сигурно више занима колеге географе него нас, али немамо неке биолошке вести о Црвеном мору. Но имамо о Црвеној краљици. Овај лик који је осмислио Луис Керол (творац Алисе у Земљи чуда), инспирисао је еволуционисте да поставе хипотезу да сексуална репродукција има предност над асексуалном јер долази до мешања гена што обезбеђује већу отпорност на болести. Према истраживачима са Универзитета у Белојту, ова хипотеза је потврђена, макар када су слатководни новозеландски пужеви врсте Potamopyrgus antipodarum у питању. Уочено је да, када су били угрожени паразитима, почели су чешће да се паре и чешће да мењају партнере.

Рhys.org: Researchers test whether Red Queen hypothesis makes species resilient (20.5.2014)

И у следећем чланку главну улогу имају пужеви, али и други мекушци у чак три презентације:

Биологија за основце: Мекушци

И даље рад наше колегинице Тање Јовановић, али овог пута се бави свим бескичмењацима:

Слајдшер: Бескичмењаци

Свим бескичмењацима треба додати још једног, пошто је скоро откривен:

Покрајински завод за заштиту природе: Откривена нова врста, досад непозната науци – осолика мува Eumerus pannonicus у Специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље“ (24.12.2015)

Биће које ћете видети у филму на следећем чланку није непознато науци, али је заиста задивљујуће:

Science dump: What in the world is this whale-sized tubular sea monster? (22.11.2015)

И за крај још неке необични представници животињског царства:

IFL Science: Creepiest Looking Animals In The World (30.10.2014)

Европски поглед

Најпре једна честитка:

Ипак, ова година, колико год је синдикати оценили као лошу, још увек није готова и чека нас макар још једно лепо дешавање.

Вебинар Заједнице која учи „Сазнање“: Европски поглед на дигиталну садашњицу (26.12.2015)

А ви баците (европски) поглед на емисију на b92 сутра од 23.15:

Vice: (Krivo)lovci – trejler (за 27.12.2015)

И док ми имамо проблем са (криво)ловцима, Македонци имају проблем са квалитетом ваздуха:

Блиц: Македонија разматра ванредне мере због загађења ваздуха (26.12.2015)

А да ли је календар такмичења за следећу (календарску) годину квалитетно урађен, проценићете сами. Да, добро сте (на)чули: календар такмичења је објављен. Погледајте линкове при дну текста:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Основно образовање и васпитање (2015/2016)

Очекујте тестове за школско такмичење на Биолошком блогу крајем фебруара, а термин ћемо објавити правовремено, а до тада такмичаре ћемо припремати на ваннаставним активностима. О овим активностима министар Вербић каже:

Зелена учионица: Вербић: Уредити ваннаставне активности и смањити број часова (25.12.2015)

Још увек је актуелна прича о укидању изборних предмета. У ствари, прича се компликује.

РТС: Вербић: Наставни програм може да буде мањег обима (26.12.2015) & Форум београдских гимназија: Вербић прогони веронауку, треба да оде (26.12.2015) & Блиц: Атеисти Србије: Држава да заштити Вербића од напада СПЦ (26.12.2015) & Политика: Вербић: Анализе часова показаће оправданост предмета (26.12.2015)

И још једна вест на ту тему:

Унија синдиката просветних радника Војводине: СПЦ: Вербић не мари што се 95 одсто грађана изјаснило као верници (26.12.2015)

Оно што не иде у прилог овом наслову је што се није баш у свим школама 95% ђака изјаснило да похађа верску наставу. Свеједно, прочитали смо шта каже СПЦ, а сада да читамо шта тражи НПС.

Вечерње новости: Без састанка – по 400.000! (26.12.2015)

Да ли је овај захтев етичан или не, процениће министарство, а што се саме етике тиче…

Пешчаник: Заблуде у вези са Одбором за етику (25.12.2015)

Поменути Одбор за етику бавиће се високим школством. Још једна вест у вези са овим нивоом школовања:

Политика: Аутономија негативне селекције (26.12.2015)

Селекције (ни негативне, ни позитивне) није било за доделу средстава за чишћење. Добиће их све школе у Србији.

eKapija: „Unilever“ donirao proizvode za čišćenje osnovnim školama u Srbiji (25.12.2015)

Ни ми не правимо селекцију, те вам прослеђујемо сваку информацију, а тако ћемо и наставити. До сутра. 🙂

Шанса за све

Није прошло много времена од афере са компанијом Фолксваген, када се сазнало да је један од најпознатијих произвођача аутомобила у свету варао на тестовима за емисију штетних гасова, када је нова афера на помолу:

Танјуг: И Рено лажирао емисију штетних гасова (24.11.2015)

Осим штетних гасова, лоше утиче и штетно зрачење. За отприлике сат времена можете погледати и послушати вебинар о томе:

Биг Маркер: Шта нас све зрачи? Радиоактивност, Радон и јонизујућа зрачења (24.11.2015)

Што се вебинара тиче, посебно оних суботом увече, колега Дејан Крецуљ упутио нас је на линк где можемо да научимо како да се пријавимо и укључимо у сесију:

emaze.com: Vebinar Classroom

То је приредио Дејан, а ево шта је приредила Ивана Дамњановић:

И још једна:

Разлика између биљака и гљива је и у томе што ове потоње не врше фотосинтезу. Брука часописа „Националне географије“, макар овог домаћег издања, у томе је што не разликује једно од другог царства. Прочитајте:

Национална географија: Који су били највиши организми на Земљиној површини пре појаве дрвећа? (19.11.2015)

Још већа брука налази се на појединим путоказима у нашој земљи:

Булевар Б92: Енглески се пише ћирилицом? Фотографија путоказа у Србији служи за подсмех (23.11.2015)

То је што се тиче енглеског, а што се тиче српског…

Телеграф: Ако Бојан не опамети Србе, неће нико! А није политичар… (22.11.2015)

Најчешће чујемо како се Срби никада неће опаметити у том смислу да буду јединствени. И одиста…

Унија синдиката просветних радника Војводине: Уместо уједињења – свађа просветара (23.11.2015)

Но, вратимо се енглеском језику. Иако се пише латиницом, мачку, јунаку следеће приче, није омиљен предмет. Омиљена му је математика, а како ствари стоје са биологијом, из текста нисмо сазнали. 🙂

Like Mag: Ovaj mačak već 6 godina redovno pohađa časove u školi, i ne dozvoljava da ga iko spreči! (2015)

Да ли може да се спречи урушавање просветног система у нас? Па, ако будемо разумели начине како се урушава, ваљда их можемо предупредити.

Просветни информатор: Како уништити образовни систем у седам корака (22.11.2015)

А како можемо унапредити? О томе је било речи на скоро одржаном стручном скупу.

РТС: Како унапредити рад учитеља (22.11.2015)

Још један стручни скуп очекује Чачане:

Регионални центар Чачак: Друга међународна конференција васпитача, наставника, стручних сарадника и директора ОВ установа (за 28. и 29.11.2015)

А оно што очекује запослене у јавној управи, није баш лепо:

Глас западне Србије: Откази за 1.060 запослених у јавној управи (23.11.2015) & Вечерње новости: У првом кругу има хиљаду прекобројних (23.11.2015)

Од следеће школске године, „отказе“ ће добити и радне свеске.

Зелена учионица: Укидају се радне свеске? (23.11.2015) & Телеграф: Укидају вежбанке у српским школама? Када чујете разлог, плакаћете од смеха! (24.11.2015)

Без радних свезака се сигурно може, али у хладним данима без топле одеће не. То су схватила чак и деца из Канаде и зато предузела једну хуману акцију.

Блиц: Деца у Канади су остављала јакне везане за бандере, а разлог ће вас одушевити (21.11.2015)

Очигледно нису сви једнаки, једни су богати, други сиромашни, а трећи питање је да ли и постоје. Углавном, у Француској је актуелна политичарка која се залаже да шансе свима ипак буду једнаке.

Еuractiv: Francuska ministarka želi jednake šanse za sve u školi (23.11.2015)

У школама диљем Србије шансе нису једнаке за све. Разликују се школе, а богами и градови у којима се те школе налазе. Рецимо, просветни радници у Зајечару имају много мање средстава за рад од колега из других места.

Зајечар онлајн: Зајечарски просветар „устали“ против лоше власти!!! (24.11.2015)

Боб Живковић

Да шансе нису исте за све у просвети, говори и претпоследњи чланак за данас:

Актер: Дискриминација у просвети (24.11.2015)

Не помиње се дискриминација у високом образовању, али се помиње нов начин финансирања.

Нови магазин: Новим финансирања до бољег квалитета високог образовања (24.11.2015)

Биолошки блог нико не финансира, али верујемо да смо квалитет постигли. 🙂 До сутра.

Како да знам да сам Словен? (четврти део)

Мачке се плаше краставца.

Зашто се плаше? Изгледа да се заправо не плаше, иако нам је видео приказао сасвим супротну слику. Ради се о томе, сматра Роџер (Roger Mugford), који је стручњак за понашање животиња, што се необични објекат неочекивано појавио иза њихових леђа. Без обзира шта је разлог, други експерт, Џил (Jill Goldman), каже да љубимце није добро плашити јер онда доживе стрес и уколико власници то раде само смеха ради, питање је колико су они заиста хумани.

IFL Science: Why Are Cats So Insanely Afraid Of Cucumbers? (16.11.2015) & National geographic: People Are Scaring Their Cats with Cucumbers. They Shouldn’t. (17.11.2015)

Углавном, чудне карактеристике мачке показују, а ми настављамо са карактеристикама Словена.

16. Ваши родитељи не разумеју да су међународни (па и међуградски, да се не лажемо) позиви напредовали у последње две деценије и још увек вичу када разговарају телефоном.

Кликом на слику постаће интерактивна.

Поједине колеге не морају да вичу ни на часу. Њих деца слушају, јер их воле. Ево приче о најбољим едукаторима у Србији:

24 сата: Са њихових часова ђаци не беже: Награђени најбољи наставници у 2015. години (19.11.2015)

Још један пример добре праксе стиже са Флориде. Тамошњи учитељ увео је у наставну праксу да почне дан тако што ће десет минута хвалити свако дете понаособ у свом одељењу.

abc news: Florida Teacher Starts Each Day Complimenting Students One by One (17.11.2015)

Екстерна инспекција у Чачку још увек нема прилику ни да хвали, ни да куди. 🙂

Унија синдиката просветних радника Војводине: Нећемо нестручни надзор (19.11.2015)

17. Нормално је да на вашем венчању буде 600 људи.

Судећи према фотографијама руске свадбе су све, само не нормалне. 🙂

На длану: Нека им Бог помогне: Руске свадбе су баш онакве каквим их замишљате – чак много горе

Гледајући ове фотографије просто морате да верујете руским психолозима, јер изгледа да добру праксу имају.

Атма: Руски психолог: Ако нетко започне свађу, а ви ју желите избјећи… – моћна техника! (10.11.2015)

18. Ваша петнаестогодишња сестра издржљивија је у пићу него било који млади Американац.

Ми не знамо да ли је ово баш истина, али некада изгледа, када читамо неке вести, као да смо пили нешто, јер како другачије објаснити да се дешавају у реалном животу и да поједине изјаве дају људи, који су, узгред, на значајним позицијама? Прочитајте следећи текст:

Политика: Директорку Културног центра смењују због „Великог брата” (18.11.2015)

Помоћница министра за основношколско образовање је смењена, али…

Унија синдиката просветних радника Војводине: Смењена, а и даље на функцији (19.11.2015)

19. Возите лепши ауто од оног који имају ваши родитељи.

Можда је заиста тако, мада више због тога што је аутомобилска индустрија напредовала, па праве боље моделе, а не зато што смо ми напредовали материјално. Свеједно, кола, иако важна, нису једина вредност, а свакако нису права. Шта јесте права?

24 сата: Е, ово су праве вредности: Погледајте шта је освануло на билбордима у Новом Саду (20.11.2015)

20. Ваш отац носи са собом довољно кеша да може да купи ауто.

За ову тврдњу можемо прокоментарисати само да су можда у питању неки други Словени. Уосталом, ако је веровати следећем тексту, разликујемо се чак и биолошки.

Руска реч: Генетичари објаснили зашто се Јужни Словени разликују од Западних и Источних  (4.9.2015)

Са Словена прелазимо на Грке. Они ових дана имају разлога за тугу.

Прва српска телевизија: Тужна вест за љубитеље Лефкаде – Уништена плажа Егремни! (19.11.2015)

Сатирични Њуз.нет вест је пропратио на свој начин:

Њуз.нет: Грађани Србије масовно стављају фотографију плаже Егремни на своје Фејсбук профиле (19.11.2015)

А на обали у Задру, још 2005. архитекта Никола Башић направио је специјалне оргуље дуге 70 метара, које свирају тако што користе снагу таласа. Звуке овог необичног инструмента можете чути на следећем линку:

IFL Science: „Sea Organ“ Makes Haunting Music With Ocean Waves (19.11.2015)

А у следећем чланку се тврди да чак 139 држава до 2050. може да задовољи све своје потребе за енергијом користећи снагу ветра, воде и друге обновљиве изворе. Има ли међу њима и наше – проверите. 🙂

Scientific American: 139 Countries Could Get All of their Power from Renewable Sources (19.11.2015)

Синдикати верују да све потребе за радним местима могу да задовоље технолошки вишкови, али директори појединих школа свеједно запошљавају нове људе. Зато је данас договорено:

Форум београдских гимназија: Радна група за вишкове и укрупњавање норме (21.11.2015)

И ко после каже да у просвети ништа не ради? Пуном паром и те како раде радне групе. Ваљда се у супротном не би тако звале. А радимо и ми и сутра и сваки дан. Читајте нас и даље.

Вебинар о птицама за ноћне птице

Камелеон који воли мехуре од сапунице, јунак је филма којим почињемо:

Да ли је свемир у коме живимо налик на мехур? Одговара следећи текст:

Рhys.org: Is the universe a bubble? Let’s check (17.7.2014)

Мехур или не, тек непојмљиво је огроман, али ипак све време ћути. Напросто изгледа као да у њему живота нема. Да ли је то уопште могуће? Заправо и јесте, ако је судећи према новијим закључцима до којих су стручњаци дошли. Наиме, они сматрају да је наша Земља изузетна по томе што је настала прилично рано. Чак 92% насељивих планета, попут наше, тек треба да се формирају, кажу они.

IFL Science: Earth May Have Formed Earlier Than 92% Of Other Habitable Planets (20.10.2015)

Но, изгледа да не морамо да чекамо да се и то деси. Прошле недеље интернет је брујао о могућој ванземаљској цивилизацији на коју смо у великом пространству свемира натрчали. Ми смо ову вест пренели и сећате се, ради се о једној старој звезди, 1,5 пута већој од Сунца, а удаљеној 1500 светлосних година. Звезду је, као и многе друге објекте, уочио телескоп Кеплер, али за разлику од осталих, KIC 8462852, како се звезда зове, показивала је необично понашање. У ствари не она, већ објекти око ње, који су је у одређеним интервалима помрачивали, јер су се испречили између ње и нас. Објекти су били величине упола мањи од саме звезде, проузрокојући чак 20% помрачења и то у неправилним размацима више пута у току 1600 дана колико је звезда посматрана. Научници су закључили да су објекти морали бити новијег датума, јер би старије прогутала гравитација звезде и никако нису могли бити звезде, јер онда не би помрачили ништа, а и били би сферног облика (што ови нису). Мале су шансе да су у питању планете, због необичне орбите. Па, шта су онда? Водећа теорија је да су они делови комете, која се расцепкала у близини звезде, али би прашина настала из тога слала обиље инфрацрвеног зрачења, што није детектовано. Некако је преостало да посумњамо на ванземаљце, односно њихову грађевину познату као Дајсонову сферу.

Међутим, и ова фиктивна сфера, која би иначе имала намену да експлоатише енергију сунца, морала би да одашиље инфрацрвено зрачење, кога, као што написасмо, нема. Научници трагају и даље.

IFL Science: Have We Really Discovered A Huge Alien Megastructure Around A Star? (19.10.2015)

И док астробиолози и остали стручњаци настављају потрагу за животом тамо негде, поједини научници покушавају да спасу живот који се већ одвија овде, на Земљи. Конкретније, да спасу оне који су инфицирани ХИВом. Карактеристика овог вируса је да „лежи успаван“ у појединим популацијама ћелија, невидљив за имуни систем, као и за лекове којима га нападамо. Међутим, научници су направили антитело које има двоструки учинак. Оно активира те резервоаре вируса, односно бела крвна зрнца која их садрже и тера их да сама себе униште – лизом, те им ћелијска мембрана напокон попушта и садржај се излива напоље. Да би у овом успели, научници су антителом напали шиљати крај вируса, назван коверта, а који су описали као „лилихип забоден у поморанџу“ (ма како год то изгледало) и који има улогу да се прикачи за рецептор леукоцита, назван CD4, а што олакшава улаз вируса у ћелију. Пошто је ово круцијална фаза у циклусу вируса, овај крај не показује или показује веома слабашан диверзитет, те је поменуто антитело универзално, а не ефикасно у борби против тек неколико сојева вируса.

IFL Science: We Could Finally Be Close To Wiping Out HIV From The Body (20.10.2015)

Ми ово антитело никако не можемо направити, али један ензим можемо. Макар тако тврди следећи текст:

Алтернатива информације: Чудотворни ензим – кад га једном направите, нећете моћи без њега! (23.10.2014)

Не знамо да ли баш без овог ензима можемо, али иначе без ензима никако. Као ни без витамина. Следећи чланак објашњава како витамини делују:

Science dump: How do vitamins work? (6.10.2014)

Без витамина Де долази до рахитиса. Та и друге болести описане су у презентацији колегинице Драгане Косовац:

Још једна презентација исте ауторке:

Иако код бактерија не бисмо очекивали некакво социјално понашање, оно ипак постоји. Оне немају вођу, али имају децентрализовану заједницу у којој се одлуке доносе на основу стимулуса и одговора у односу на густину популације и то се назива кворумом детекције. Оне на неки начин гласају – хемикалијама и у стању су да те гласове преброје. На пример, патогене бактерије гласају када да постану вирулентне, односно да заједнички испусте супстанце познате као фактор вируленције којим ће победити имуни систем домаћина, како би могле тог истог домаћина да користе.

IFL Science: From Chimps To Bees And Bacteria, How Animals Hold Elections (6.5.2015)

У тексту је описан политички живот не само бактерија, већ и шимпанзи и пчела. Како је то код птица, не знамо, али о њима можемо научити на вебинарима које организује Универзитет Корнел (Cornell University) из Итаке. Први почиње 28. октобра, али невоља је, што према конверзији времена на наше време, изгледа да је у један ноћу. 🙂

Cornell Lab of Ornithology: Free Webinars (октобар 2015)

То за нас и није тако много битно, пошто, према неким ауторима, ноћ влада у српској просвети већ дуже времена. О томе говори Јово Бакић:

Политика: Понижена просвета и бестидна власт (21.10.2015)

Ми бисмо овај текст оценили чистом петицом. Да ли бисте и ви наш данашњи чланак оценили истом оценом? Не љутимо се ни ако га оцените као врло добар. Или врлодобар? Како се пише – одвојено или заједно?

Описмени се: Врло добар или врлодобар? (17.10.2015)

Чачанске школе никакве оцене добијати неће, с обзиром да не пуштају екстерну инспекцију да уђе и изврши процену.

Зелена учионица: Чачански професори: Просветни инспектори су некомпетентни (21.10.2015)

Овај став подржао је и синдикат:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Саопштење председништва УСПРС (21.10.2015)

А надамо се да ми имамо вашу подршку. Читајте нас и даље.