Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „вебинар“

Ћелијска једра отпорна на метке

Стигло нам је писмо из огранка WWF у Србији:

bubbles-944Светски фонд за природу припремио је путујућу изложбу под називом „Искључи светло – осветли проблем“ која је део кампање „Сат за нашу планету“. Ова кампања се у Србији одржава већ седам година и њен циљ је да скрене пажњу на последице климатских промена и укаже на решења којима сваки појединац, свака организација и институција могу да допринесу. У кампању 2015. године укључило се 90 градова и општина у Србији, 172 школе, 131 удружење грађана, 39 компанија и 4 заштићена подручја.

Ове године, изложба је предвиђена само за београдске школе. Уколико сте заинтересовани да Ваша школа буде домаћин изложбе, молимо Вас да се јавите Соњи Бађури на мејл sbadjura@wwfdcp.org или на телефон 063/891 44 58. Уобичајено трајање поставке је 2-4 недеље. Превоз изложбе организује Светски фонд за природу.

Потребни подаци су: име школе, адреса, контакт особа, мејл и телефон.

Срдачно, Соња Бађура

WWF изложба „Угаси светло – осветли проблем“

Још један позив пристигао је из Образовно креативног центра из Бора:

ОКЦ: Конкурс за наставнике ауторе онлајн семинара (до 26.10.2015)

_1014607375237779_7077623790913458083_nНекакав конкурс, односно јавне набавке, десиле су се ових дана у Крагујевцу.

иКрагујевац: Изабран извођач радова за прву банку матичних ћелија у Крагујевцу (16.10.2015)

Ако је веровати научницима из Кембриџа, једра матичних ћелија показују веома ретко виђену особину у природи. Наиме, већина материјала у природи понаша се на следећи начин: ако их истежете, они ће се истањити, а ако их притиснете, они ће се проширити. Међутим, једро матичних ћелија понаша се управо супротно у оба случаја. Постоје материјали који то могу, али њих је направио човек, а да би постигао звучну изолацију, супер упијајуће сунђере и панцире отпорне на метке.

Phys.org: Bulletproof nuclei? Stem cells exhibit unusual absorption property (20.4.2014)

Једра, као и друге органеле, ђаци наше колегинице Наташе Јановић правили су од пластелина:

А Ивана Дамњановић увек направи неку лепу презентацију:

У следећих пар чланака су филмићи и оба су о медузама.

Science dump: Fascinating! A microscopic close up of jellyfish sting (17.8.2014) & Viralnova: A Girl Decided To Snorkel In This Remote Lake… And What She Found Will Take Your Breath Away. WOW. (21.5.2014)

_1559410954297062_2390552103937135467_nСа дупљара прелазимо на кичмењаке, прецизније сове, а још прецизније оне које су на опрезу. 🙂

Blog – Owls on the alert (2013) & Школска управа Чачак: „Сове на опрезу” (16.10.2015)

Према сатиричном часопису „Њуз.нет“ Министарство саобраћаја показало је велики опрез и озбиљно припрема људе за велике брзине које ће српске железнице ускоро достићи. 🙂

Њуз.нет: Железнице Србије организују тренинге како би се путници навикли на велике брзине (15.10.2015)

И ево како би то могло да изгледа:

Фејсбук видео запис корисника Владана Живојиновића: Мала Крсна- Лапово (9.10.2015)

_lrn9a05vx81qg39ewo1_500

Колике ће плате у железници бити, не знамо, а не знамо ни колике ће бити наше ако и када платни разреди заживе. За сада се тек претпоставља ко би могао имати већу плату, а сазнајемо само колике ће бити крајности.

Зелена учионица: Ево ко може да рачуна на веће плате (16.10.2015)Унија синдиката просветних радника Војводине: Јавни сектор – Откривамо колике ће бити највеће, а колике најмање плате (16.10.2015)

Ово и не чуди, с обзиром да живимо у времену крајности. Неке од њих описао је популарни Деда Бор.

Деда Бор: Просветарски риалити (14.10.2015)

Ми бисмо убацили и једно слово ј. На слово, на слово, рецимо ј: јагуар, а против кајмана.

Природа ипак није искључиво непријатељски настројена, а то показује и следећи пример веома необичног пријатељства. Не брините због језика којим је насловљен чланак, филмић је без текста. И ви ћете бити када га одгледате. 🙂

etv-hellas.net: Η ΔΥΝΑΜΗ ΤΗΣ ΑΓΑΠΗΣ (5.3.2014)

Међуврсних пријатељстава има још и тек ће их бити. Коко, светски позната горила, због тога што може да разуме око 2000 изговорених енглеских речи и познаје знаковни језик за глувонеме (око 1000 речи), прошлог јула, за свој рођендан (44. по реду), добила је маче._nn4t6eU29L1u5ajdeo1_500 (Small)

IFL Science: Koko The Gorilla Gets Kittens For Her Birthday (16.10.2015)

А ми вама поклањамо вебинар за вечерас у 18 часова. 🙂

Classroom 2.0 live: Next Show: Saturday, October 17, 2015 (17.10.2015)

И недељу дана програмирања:

Computer science education week (од 7. до 13.12.2015)

Све ово је у вези са (сталним) стручним усавршавањем. Ново је да је почео да важи нови Правилник о томе.

Из пера једног наставника: Све што сте хтели да знате о новом Правилнику о сталном стручном усавршавању, а нисте смели да питате (17.10.2015)

Ето, имамо шта да листамо за викенд. 🙂

Неравноправна наука и неважна диплома

tumblr_n9e9w11dTf1src5rlo1_500 (Small)Најпре да најавимо два вебинара заједнице Scientix. Један је већ сутра и говори о томе како подржати младе научнике у школи, а други је 14. октобра и говори о родној равноправности у науци.

Scientix: Two interesting Scientix webinars coming up! (25.9.2015)

Чим се о њој говори, равноправности нема чак ни у науци. Следећи линк садржи кратак филм који је заменио улоге. Шта би било када би мушкарци живели у свету жена?

Sity магазин: Како би изгледао дан у којем се један мушкарац бори за равноправност међу женама (12.9.2015)

Некако је уврежено мишљење да мушкарци варају више од жена. Следећи текст се не бави статистикама, већ животним причама.

Најбоља мама на свету: Жене откривају зашто су превариле своје мужеве (јун 2015)

_mgqsie78Ov1r86hpyo1_500

Мало хумора на ову тему:

Прва српска телевизија: Муж проналази у ормару жениног љубавника. А његов изговор је невероватан! (2.6.2015)

И још мало хумора:

monster

Зезање: 11 парова који доказују да је НОВАЦ битнији од изгледа (15.8.2015)

Новац је свакако важан, али диплома изгледа да није. Следећи текст тврди да послодавцима у Србији она уопште није од значаја, већ знање и искуство особе коју кане запослити.

b92: Где до посла у Србији без дипломе? (26.9.2015)

Па, ако је већ тако и ако образовање више нема значаја, онда можда треба послушати колегу Душана Кокота.

Форум београдских гимназија: Душан Кокот: Да закључамо школе! (27.9.2015)

keywords4Значи, кључ у руке. Следећи текст тврди да квалитетни наставници нису кључ успеха ђака. Замислите. 🙂

Yahoo news: Top Educators Say Teacher Quality Isn’t the Key to Student Achievement (22.5.2015)

То тврде Американци, то јест њихови „топ едукатори“. Међутим, следећи текст тврди скроз супротно. Коме веровати? 🙂

Валентин Кулето: Наставници – кључни у преношењу знања у XXI веку (3.4.2015)

Ми свакако верујемо у оно што желимо, мада често могу да нас демантују и веома једноставна (логична и научна) објашњења. За крај, један кратак текст управо о томе.

b92: Креативни Хаос Богова (20.6.2015)

okastopeijere

Куда иду европски мозгови

_1668581790052777_8919608323373572399_nЗаједница која учи увек нас изненади неким лепим вебинаром:

Вебинар Заједнице која учи „Сазнање“: eTwinning – могућности за повезивање, сарадњу и напредовање (за 30.9.2015)

Овде се ради о порталу који повезује запослене у школским и предшколским установама широм Европе. Европске државе повезане су многоструко, посебно чланице Европске уније. Следећи интерактивни сајт бави се преливањем (да тако кажемо) мозгова из једних у друге ЕУ земље. Занимљиво је да највише високо квалификованих кадрова који су се сељакали у раздобљу од 2003. до 2014, има међу средњошколским наставницима.

Forum Alpbach: Where the European brains go (26.8.2014)

_642806972490084_7804706156997014166_nДакле, видели сте куда су се запутили европски мозгови, а следећа прича говори зашто је пројекат „мозак“ пропао. Научник Хенри (Henry Markram) био је први који је успео да измери електрични сигнал између два жива неурона пацова, стављајући микроскопску пипету између њих. Његов рад демонстрирао је процес при коме је синапса јачала и слабила, чинећи могућим да учимо и моделујемо како мозак учи. Хенрију је ово донело висок положај у свету науке. Након тога уследили су многобројни радови из обалсти неуронауке, на десетине хиљада њих, али упркос томе, ништа нисмо били ближи нити разумевању рада мозга, ни зашто настају поједини поремећаји. Ово је фрустрирало Хенрија и зато што је имао лични разлог – његовом сину је дијагностикован аутизам. У разговору за часопис „The Guardian“, 2013. рекао је да би желео „да може да закорачи унутар симулације мозга свог сина и види свет како га он види.“ Једини начин да се то уради, образложио је, био је да се иде даље од појединачних експеримената у вези са понашањем, болестима и анатомијом мозга и уместо њих направи модел електричних кола целокупног људског мозга.

Brain-Tree (Small)У 2009. у свом предавању у оквиру ТЕДа, он је најпре представио широј јавности своју визију да математички симулира мозак са свих 86 милијарди неурона и 100 трилиона синапси на суперкомпјутеру. Чак је сугерисао да би такав математички модел био у стању свести и да ће бити способан да комуницира у виду холограма. Реализацију овог пројекта предвидео је у десет наредних година. У различитим разговорима, интервјуима и чланцима, који су уследили, предочио је да би математички модел мозга могао да достави такве фундаменталне помаке као што су открића лекова за стимулацију, замене појединих експеримената на животињама и боље разумевање поремећаја као што су Алцхајмерова болест. Као да то није било довољно, симулирани мозак би убрзао технологију за изградњу нових и бржих компјутера и робота са когнитивним способностима и евентуално интелигенцијом. Много неуронаучника је било скептично, али је било и много присталица. То је изгледа било довољно да у јануару 2013. од Европске уније добије 1,3 милијарде долара за свој пројекат.

SUBNET_Final_1 (Small)Међутим, ни две године касније, пројекат је доживео крах и у јавности га чак и исмевају по разним емисијама. Хенри је престао да буде шеф пројекта и уместо њега постављен је други научник (Christoph Ebell), а он сам морао је да се суочи са критичарима пројекта (чак 800 научника који су потписници петиције) и да брани своје ставове пред комитетом од 27 научника. И тек двоје је било на његовој страни. Пресуда (на 53 стране) је била таква да се пројекат у потпуности мења, са сасвим другачијим научним фокусом. Да ли то значи да још увек нећемо имати електронски људски мозак, чак ни 2023? Па, ако вас је текст заинтересовао, одговор ћете пронаћи на линку:

Scientific American: Why the Human Brain Project Went Wrong–and How to Fix It (15.9.2015)

Но, да бисмо уопште могли да урадимо овакав један пројекат, сматрају научници, морамо почети од нечег мањег. И то много мањег – милиметар дугог црва врсте Caenorhabditis elegans (који је иначе експериментална животиња). Научници су успели да неуроне (целих 302) ове глисте пренесу у робота и тако добили робота са умом црва. 🙂

IFL Science: Scientists Put A Worm’s Mind Into A Robot’s Body (14.12.2014)

_mpmg8gzDgq1rc6a1xo1_400

А следи прича о мајмуну са умом фотографа. 🙂

Национална географија: Може ли се мајмун сматрати аутором фотографије? (23.9.2015)

Ето, мајмун направио селфи. И то није подвиг само за мајмуна. Другим речима, селфи уопште није једноставно направити. Следећи текст тврди да је само у току прошле године више људи страдало сликајући себе него од напада ајкула и то погађате зашто. Људи се много више фокусирају на екран мобилног телефона него на непознато окружење које, очигледно, није безбедно. Тако је четворо људи страдало услед пада, а неки су били повређени или усмрћени због удара воза.

Mashable: More people have died from selfies than shark attacks this year (22.9.2015)

А смрт која нас је све затекла и ражалостила…

24 сата: Трагедија: Наставница умрла насред часа у Београду! (24.9.2015)

Ружне ствари се дешавају и у неким случајевима можемо само да пропратимо вести, као што је ова претходна, али у неким можемо и да реагујемо и пробамо да поправимо ситуацију. _nkycx7IZQ51qhgy7po1_500 (Small)Постоје деца без родитељског старања, као и она чији је развој ометен породичним (не)приликама, разним облицима злостављања и занемаривања и неку од њих збрињава Установа за децу и омладину  Дечије село др. Милорад Павловић из Сремске Каменице. Овој установи потребна је и наша помоћ јер прикупља средства за набавку пелета (25.000 евра), а како би се обезбедили котлови на биомасу и самим тим грејање.

Indiegogo: Akcija nabavke peleta za grejanje Dečjeg sela (9.9.2015)

У Шведској употреба биогорива није новост. Новост је да је ова држава објавила да ће бити прва која се одриче употребе фосилних горива. Она већ сада две трећине енергије добија из чистих извора енергије (сунчева, енергија ветра итд), а идеја им је да до 2020. смање за чак 40% емисију нежељеног угљен-диоксида. cool_funny_20Све ово подразумева и улагања, а влада је за следећу годину издвојила 546 милиона долара.

Business spectator: Sweden aims to be 1st fossil fuel-free nation (21.9.2015)

А у Шведску је отишла научница Зорана Курбалија Новчић, која је наш биолог и прави пример успешне жене. Завршавамо интервјуем са њом.

Време за: Зорана Курбалија Новичић – право лице науке (21.9.2015)

Мистериозни морталитет

_419368341551760_745108872666734585_nДуго очекиване дипломе добиће сви они који су их освојили на градском такмичењу из биологије (данас су послате поштом, колико смо сазнали), али и они који су их освојили на републичком такмичењу. У вези са овим потоњим, добили смо саопштење са Департмана за биологију и екологију ПМФ-а Универзитета у Новом Саду:

Саопштење у вези са дипломама и захвалницама

Ми немамо никакве дипломе за вас, али имамо да вам пустимо филм, који је препоручио колега Ненад Николић и који носи назив „Последња гозба крокодила“:

Могуће је да ће и сајге антилопе имати своју последњу гозбу, макар у дивљини, јер постоје процене да ће нестати за свега неколико недеља. Њихов број се смањио за готово три четвртине током деведесетих година прошлог века, када се распао Совјетски савез, па тиме и контрола лова на ову животињу. Тада је ова врста проглашена угроженом, мада је била присутна у приличном броју. Истраживање из 2014. тврди да је у Казахстану живело преко четврт милиона јединки, а мањи број их је присутан у Русији и Монголији. Међутим, у Казахстану је пре пар недеља пријављено да су сајге почеле да умиру у великом броју и великом брзином. Најпре је то била свега понека јединка, да би из дана у дан почело да умире на стотине, па хиљаде и коначно десетине хиљада антилопа! Руске и монголске јединке изгледа да нису погођене овим мистериозним морталитетом, а сумња се да га узрокује болест пастеурелоза. Ипак, нејасно је зашто је та болест, која је иначе раширена међу популацијом сајга антилопа, наједном постала тако смртоносна, када је до сада убијала само јединке које је ослабио недостатак хране или нека друга болест.

IFL Science: 85,000 Endangered Antelopes Die Mysteriously In Just One Day (26.5.2014)

slon01За слонове знамо шта их убија:

Блиц: Покољ – Масакрирана половина слонова Мозамбика (26.5.2014)

И док једне врсте нестају, друге се појављују и то – у Србији:

Вечерње новости: Увац: Црни орао међу суповима (27.5.2014)

Следећи чланак бави се једном другом птицом, односно њеним гнездом које је право уметничко дело:

Блог – Агроекономија: Гнезда птица ткалци (8.12.2014)

И пауци праве занимљиве мреже, а постају још занимљивије под утицајем хемије. 🙂

Екопедија.рс: Каква је мрежа паука на дрогама (20.8.2014)

iStock_000019751017Small_largeНије нам била намера да хемију употребимо у негативном контексту (што се иначе у уобичајеном говору чини, јер обично се под „хемијом“ подразумева нешто што је отровно или макар нездраво). Да бисмо показали да хемија уме да буде дивна, одабрали смо чланак чији наслов гласи – „дивна хемијска реакција“.

Science dump: Beautiful chemical reactions (8.10.2014)

Оно што се дешавало у нашој просвети и што ће се тек дешавати, тешко би се могло назвати дивним. Ствари треба називати својим именима, кажу мудри, а то увек чини наша Боба Недић:

Блог – Клотфркет: Значи – отпуштање! (27.5.2015)

_10152672146068581_1240205598199386788_n
Кликом на слику постаће интерактивна.

И док ћемо ми чекати отпуштања, ђаци ће се одлучивати за занимања на која ће се запослити.

Данас: Нико неће у пекаре, аутомеханичаре, завариваче…. (27.5.2015)

Ако неко буде хтео у наставнике, не би требало да буде у заблуди:

Фондација Новака Ђоковића: Четири заблуде о професији наставника (4.3.2015)

Прва наведена заблуда је она у вези са нашим радним временом, али и „дугим“ распустима. Уосталом, синдикати већ сад најављују активности за август.

Бета ТВ: Павловић: У августу састанак синидиката на коме ћемо размотрити евентуални штрајк (27.5.2015)

_mq8yzkkX2f1rroi0xo1_500Дакле, разбисмо једну заблуду, а о неким заблудама можете чути на вебинару вечерас:

Заједница учења „Сазнање“:  Најчешће заблуде о ИКТ у образовању (за 28.5.2015)

Како не би било ни заблуда ни забуна у вези са плаћањем допунске наставе за децу из дијаспоре, Министарство просвете направило је онлајн анкету. И ево какве су резултате добили:

Вести онлајн: Симболично за српски идентитет (28.5.2015)

_nmnsmv5GDe1sm9wdio1_500 (Small)То је што се тиче наших људи у иностранству, а што се тиче странаца код нас, па, забринути су.

Зелена учионица: Посланик Европског парламента забринут због Закона о уџбеницима (28.5.2015)

Зато ви не брините, ми смо опет сутра са вама.

До небеса и назад

_ni3chkLwjm1u7bj4mo1_500 (Small)Оправдано верујемо да смо сви ми негде на сред пута што се тиче припреме осмака. Хтели смо да вам представимо један тест за завршни испит какав до сада видели нисте. 😀

Пријемни за основце – нов начин 🙂

Ко зна, можда ће овако некако и изгледати завршни испит, с обзиром да школска година не тече како ваља.

Зелена учионица: Штрајк угрозио школску годину (9.3.2015)

Са друге стране, штрајкачи имају своје мишљење о онима који то нису:

Блог – Клотфркет: Питам се какви ли су у учионици (10.3.2015) & Фејсбук белешка – Драгана Анђелић: Штрајкујем, дакле постојим! (9.3.2015)

Како они који не штрајкују знају да постоје, одговара следећи чланак:

какотелоради (Small)
Кликом на слику постаће интерактивна.

Science dump: How do you know you exist? (17.8.2014)

А аутор следећег чланка приредио је видео који нам објашњава да, свеједно што постојимо, ми смо сувише мали чак и за мали део свемира као што је Сунчев систем:

Science dump: This video changes your perspective on how minor our existence is in our solar system (23.12.2015)

У нашем Сунчевом систему постоји наша Земља. Која има један природни сателит – наш Месец. Да ли сте знали да он, ипак, није једини? Према аутору следећег чланка, ми имамо још једног пратиоца, кога на енглеском говорном подручју зову 3753 Cruithne и који има необичну орбиту, названу „потковица“ (horseshoe). И та орбита уопште није необична – Сатурн има пар сателита који орбитирају управо тако. И шта знамо о том другом трабанту Земље? Не превише. Дуг је тек пет километара и у складу са својом величином има и јако слабу гравитацију. Но, иако мали, много тога може да нам каже о стварању планета, па и наше Земље, тврди се у чланку. И ако би га којим случајем његова луцидна орбита навела на нас, свакако би дошло до великих последица, односно масовног изумирања, налик на оно на крају периода креде.

Science dump: Earth’s Other ‘Moon’ And Its Crazy Orbit Could Reveal Mysteries Of The Solar System (25.2.2015)

10600419_993115937382890_6111856244534237571_n (Small)Астероиди и комете су до сада дошли главе многим врстама на Земљи, али како су живот однели, тако су други омогућили. Када су падали на Земљу стварали су заштићено станиште за бактерије. Тим научника из Канаде истраживао је кратер стар 23 до 39 милиона година. Открили су да су узорци стена, који су били изложени већим притисцима током удара, углавном садржали више микроскопских пора. Спекулисали су да се ту развијао већи број фотосинтетских цијанобактерија. Користећи спектрометар, показали су да то камење прилично добро блокира (биолошки штетне) УВ зраке, али омогућава продор светлости, сасвим довољно да су поменуте бактерије могле да врше фотосинтезу.

Scientific American: Impact Craters May Have Cradled Life on Earth (8.7.2014)

Како оно кажу – док једном не смркне… А ми чекамо свануће. 🙂 Можда ће га бити када одемо у пензију?

Vice: Ovako će izgledati naša generacija kada se penzionišemo (8.3.2015)

RetiredTeachers

Маргарета Матијевић, како је кренуло код наших суседа Хрвата, неће ни стећи услов за пензију, јер и поред четири дипломе, од којих је једна и докторска, не може да нађе запослење.

Портал Око: Срамота до небеса: „Имам четири дипломе, докторирала сам, а живим од копања по смећу“! (7.3.2015)

_10152849136111749_4629278394369554017_nХрватска је од недавно у Европској унији и на Маргаретином примеру видимо да то није гаранција било чега, па ни да учени људи добију запослење. Па, ипак, ова унија је циљ којем Србија тежи, а до остварења тог циља нико не каже да не можемо да сарађујемо са школама из те исте Европе. О томе послушајте вебинар у четвртак:

Вебинари ЗУС – најаве и ресурси вебинара Заједнице која учи „Сазнање“:  39. вебинар – Међународни школски партнерски пројекти Академије централноевропских школа ACES (за 12.3.2015)

Надамо се да ћете бити задовољни овим вебинаром макар колико су и врањански представници Самосталног синдиката за образовање задовољни потписаним ПКУ:

ОК радио:  После свега: Синдикат просвете задовољан? (10.3.2015)

_lopfe7gLp41qetnlco1_500 (Small)Дакле, ПКУ је потписан на једнострано задовољство, а потписник следећег писма је ни мање ни више него – Стаљин:

Ученици.инфо:  Стаљиново писмо наставнику: „Будите строжи!“ (10.3.2015)

Да ли ћете бити строжи, зависи од вас, односно да ли вам је таква природа или не; те вам ми поручујемо да будете своји. У сваком смислу. 🙂

Здравље у боји

HR_footprint_1008
Кликом на слику постаће интерактивна.

Најпре да вас позовемо на један (биолошки) вебинар:

Клуб Љубитеља финих вебинара: Одрживи развој – потреба савременог друштва (за 26.2.2015)

Уз потребе савременог друштва иду и физиолошке потребе. Да ли сте знали да Американци морају да пронађу место где да депонују око 19 милијарди литара отпадних вода (а са њима и фекалија) сваког дана? Следећи филм приказује процес како они са тим излазе на крај.

Science dump: How is human waste processed? (13.11.2014)

Занимљиво је да неки део фекалија могу и да продају и то у научне или можда боље рећи у медицинске сврхе. Наиме, лекари користе измет људи да би извршили фекални трансплант и тако спасили живот људима које је напала бактерија Clostridium difficile. _nb6idcSWN91trtj0xo1_r1_1280 (Small) (Small)Од ове бактерије оболи пола милиона Американаца и умре око 14.000. Бактерија је резистентна на антибиотике и ова врста импланта показала се као једини, али и веома успешни лек. И да, процес ове трансплантације је грозан баш као што сам назив терапије и звучи; смрзнути делови измета уносе се у танко црево болесника колоноскопски.

IFL Science: You Can Sell Your Poop For $13k Per Year And Help Science (4.2.2015)

Пошто зборимо о оваквим темама, ред је да поменемо и урин. Следећа инфографика приказује шта боја урина говори о нашем здрављу:

IFL Science: What The Color of Your Urine Says About Your Health (21.11.2014)

_nfskmwa0Lc1qaityko1_1280 (Small)Да бисте уопште препознали боју, можда прво треба да урадите ово:

Блог – Надарена деца: Тестирајте своју способност да разликујете боје (22.2.2015)

Некада тестови не помажу и очи нас варају. Представљамо вам десет најбољих оптичких варки:

Science dump: 10 Best optical illusions (17.2.2015)

Ту су, дакако, и халуцинације:

creative-mind-brain-wallpaper (Small)
И ова слика постаје интерактивна када кликнете на њу.

Science dump: The crazy world of visual hallucinations (18.2.2015)

Но, да не халуцинирамо сувише, него да се вратимо на урин. Све изгледа лепше, па чак и та људска излучевина, када је лепо и купатило. 🙂

Lux life: Top 10 kupatila poznatih

Нама је, наравно, такав луксуз недоступан, а према неким мишљењима, недоступне су нам и праве информације:

b92: Докази за цензуру (17.2.2015)

tumblr_nijlxfJHNw1s3dl9ao1_500

Цензура је, изгледа, превелики изазов за наше новинаре, а нови велики изазов за лекаре у свету је нови сој маларичног паразита који се појавио у Индији, а који је резистентан на познате лекове:

IFL Science: Drug-Resistant Malaria Detected In India (22.2.2015)

Да ли су за нас, ауторе Биолошког блога, превелики изазови које ви постављате у коментарима, можете увек да проверите. 🙂

 

Три приче у једном дану

Јуче је био Дан Светог Саве, а данашњи чланак пишем само ја (Методичар), без помоћи и суфлирања мог тима, а за то имам добар разлог. Јуче сам Савиндан доживео три пута и макар толико пута одслушао химну. Када нешто доживите, не можете писати о томе објективно, па чак ни за потребе блога који је намењен колегама наставницима. 🙂 Ипак, надам се да ће вам се приче допасти.

Прича прва

На прославу Дана Светог Саве у школи позвала ме је радна обавеза.
Такав позив нисам смео да одбијем.

Колико год се трудио, никако ми није полазило за руком да се на тај дан осећам свечано. Све време сам заборављао да честитам славу колегама, мада је логично да као помоћник директора то чиним. Поједине колеге показале су иницијативу, па су честитале славу мени, на шта сам, додуше, узвраћао. Боље ишта, него ништа. 🙂 Боба Недић је такође свима нама честитала, али на њој својствен начин. 🙂

Блог – Клотфркет: Несрећан Свети Сава, учитељи! (27.1.2015)

Био сам прилично нерасположен, што, јасно, нисам показивао, мада за такво (не)расположење уопште није било разлога. Напротив. Ово је једини дан када нисам био ангажован ни око чега, ни као наставник (наставници других струка спремају приредбу иначе, а и овај пут нисам био техничка подршка), ни као помоћник (директор се прихватио комплетне организације и био домаћин гостима), и буквално сам био гост у сопственој школи. Чак сам и спавао дуже. Милина. 🙂

Сuriosity.com: How To Tell If You’re Dreaming

L1130005 (Small)

Хор сваки пут пева перфектно, а заслугом моје колегинице Јоване Обрадовић.

Можда сам био нерасположен јер се годинама ништа не мења. Свештеник дође у школу, отпева нешто, па је приредба, па част на којој се колеге задрже краће време и све је готово за нешто мање од три сата. Заправо, певање свештеника и цео тај обред трајао је (и овај пут) заиста дуго. Већ након десет, двадесет минута, деца (што у публици, што извођачи програма) постала су видно нервозна и није вам потребно да будете стручни у раду са децом, да би вам било јасно да им је досадно. И да ли можемо да им замеримо? Слушају све то време нешто што суштински не разумеју, осим да тако мора. Добро, можда је то начин да науче обред, мада ми није јасно чему. Није јасно ни Удружењу атеиста Србије:

е – новине: Школска слава – стрес за децу (27.1.2015)

Но, да смо ми секуларна држава и у складу са тим колико све то има смисла, остављам овом удржењу и надлежним институцијама и свима умнијима од мене. Питам се само, кад се већ то слави, зар уместо свег тог обреда, свештеник, који је ауторитет, не би могао да одржи једно кратко предавање ђацима? Рецимо, да се поштовање религије и цркве не показује паљењем бакљи и бацањем петарди у дворишту те исте цркве на Божић. То је само једна идеја, а тема има много, а у вези са понашањем, моралом и духовношћу. И културом. Кад смо код тога…

Блиц: Тасовац: Српски просперитет је повезан са знањем, а не мачем! (26.1.2015)

L1130019 (Small)

Ова дама напред десно је Олга Урошевић, наставница српског језика, која организује све манифестације у школи. Иако изгледа мајушно, веома је опасна; сви је слушају – и деца и наставници. 😀

Није што су моји, али наставници из ОШ „Иво Андрић“ у Београду, припремили су заиста лепу приредбу. Не превише дугу, умерену, са увежбаним хором и оркестром и рециталом где су деца изговарала неке поучне приче о Светом Сави. Хол, где се све то одржавало, био је пригодно уређен. Морам да напоменем да су као глумци били ангажовани дечаци са проблемом у понашању, што је, можда, идеја за вас за један нови вид индивидуализованог рада. Ово код нас је прошло сасвим добро. Верујем да је и у другим школама било слично, али ја морам да хвалим своју. 🙂 А успут и да похвалим један вебинар, који можете посетити – бесплатно:

Биг Маркер: Узајамно професионално оснаживање (за 29.1.2015)

А ја сам даље посетио Светосавски протест…

Прича друга

На Светосавски протест позвале су ме колеге.
Такав позив нисам могао да одбијем.

Каснио сам, оправдано, али сам стигао таман када је почињала Свечана академија на отвореном. Могла би да се зове и Академија на киши, јер је киша падала. Ипак, није грмело. 🙂

Ало: Ако данас грми, биће свашта! (27.1.2015)

Већ док сам долазио са Теразија, зачуо сам химну. Некако ме је то мотивисало да убрзам корак, па сам на самом тргу затекао колеге којих је било. Колико, то ћете прочитати из новина, јер бројеве никад нисам умео ни да памтим, ни да процењујем, а и не волим људе да посматрам као бројеве. Тамо је било људи.

Пешчаник: Протест просветних радника: „Борба за хлеб и књиге“ (28.1.2015) & Нови магазин: Протест просветара у Београду (28.1.2015)

Сама Академија ми се заиста допала. Јасно, било је ту говора, али и рецитала, сатире, комуникације између вођа и окупљених људи, али је све било са мером и лепо и (што је такође важно) унапред осмишљено. Просветари су протестовали достојанствено. Допало ми се и када су почели да се јављају представници разних градова и осетио сам дивљење према људима који су „запуцали“ заиста из далека. Они су цео свој дан посветили овоме, није их мрзело да се возе аутобусима или у бољем случају аутомобилима… Колико је потребно да се стигне из Лесковца? Четири и по сата, рецимо? Представницима сваког града је било важно да се чује да су и они ту, тако да је „прозивке“ било у више наврата (први пут организатори нису могли да знају ко је све ту, па је било потребно то рећи и други и трећи пут). И та потреба колега да се за њих чује, била је сасвим јасан сигнал да се овде дешавало нешто значајно.

10945758_10153061953278817_6736453349064239646_n

Мало атмосфере са кишне Светосавске академије.

Нажалост, моји суграђани, Београђани, били су извиждани, или боље рећи пропраћени узвицима „уа“, а да сте били тамо, било би вам јасно и зашто. Ако сте били, јасно вам је. И сад вас молим да поново прочитате претходни пасус. 🙂

10947484_854808997912139_1349835447_n

Мој колега, Мирослав Крњић и ја, били смо представници наше школе. Фотографисала нас је Весна Гошовић, која није знала шта ће са кишобраном (није хтела да нам да да придржимо, јер је сувише женски 😀 ), па га је спустила на земљу. Када сам јој рекао да ћу је поменути на блогу због таквог пожртвовања, понудила се да буде и лектор, али за такву интервенцију нема се времена, па ћете морати да претрпите моје правописне, граматичке и стилске грешке. 🙂

Остао сам до краја, када је већ био почетак Светосавске академије у затвореном…

Прича трећа

На Светосавску свечану академију позвала ме је државна секретарка Снежана Марковић.
Такав позив нисам желео да одбијем.

Снежана ми је дала позивнице испред Народног позоришта, где се Академија и одржавала. Могла је да позове било кога, али се она ипак одлучила за своје пријатеље наставнике. Тако је позвала још двоје колега, које иначе познајем и који су ми добри другари, па је друштво било заиста пријатно.

L1130101 (Small)

Катарина Алексић, Слободан Каличанин и ја. Јесте, удрвенео сам се и очигледно нисам материјал за овакве светковине. Боље ја да то кажем, него ви. 😀 Момак иза нас се крије јер је дошао до закључка да ће да нам квари слику. 😀

Програм смо добили на улазу и већ у њему сам видео да нас чека изузетна манифестација, а коју сте могли да пропратите на телевизији. На самом почетку, говоре су одржали председник Србије, Томислав Николић и министар просвете, Срђан Вербић. Очекивао сам форму, као што је уобичајено у таквим приликама, али су говори, напротив, и те како одавали суштину, односно њихове ставове. Уосталом, процените сами:

Нови магазин: Србија је велика колико има просветитеља (27.1.2015)

Сама приредба је била заиста професионална, а цео амбијент одавао је ниво. То су онакве прилике када се питате да ли све што радите радите како треба, па чак и да ли сте сели на седиште како доликује. 😀 За оне који нису пратили, било је заиста квалитетне музике, како оркестра, тако и малог хора „Хориславци“, који је отпевао химну за крај. Рецитал су извели глумци овог позоришта, уз дечју помоћ, а говорили су легенде у вези са Светим Савом. Трајало је баш колико треба и све је било без грешке, заиста. У једном делу програма на позорницу су изашли и добитници овогодишње Светосавске награде. Таман је прилика да честитам колегама.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Додељене Светосавске награде за допринос квалитетном образовању (27.1.2015) & РТС: Уручене Светосавске награде (27.1.2015)

Након приредбе, чак смо били позвани и на коктел и дружење. Најпре је било баш крцато, а онда се проредило. Имао сам прилику да се видим са неким људима које давно нисам видео. И да једем оне мајушне сендвиче. Да будем искрен, кући сам дошао гладан и смазао паштету. 😀 Па, ипак, задовољан сам што сам присуствовао једном оваквом догађају. Хвала, Снежана (уколико читаш 😀 ).

10887598_10153094622838410_3184313768891382800_o

У разговору са министром. Не, нисмо договорили интервју за Биолошки блог. 🙂

Када сам дошао кући, схватио сам да сам и даље нерасположен (као и ујутру) због свега овога што нам се дешава. Јесте, атеиста сам, али и свестан да Дан Светог Саве значи већини колега и да они на њега гледају као највећи школски празник. И ето шта смо доживели за тај празник, причу другу, негде на улици, како покушавамо да докажемо да је образовање важно и да наставници на којима оно почива, такође јесу, јесмо важни. Без претеривања и без патетике, болело ме је када су незаинтересовани пролазници журили негде, највероватније својим кућама, после посла или куповине. Сви они имали су наставнике и на сваког од њих неки наставник имао је некакав утицај. Па ипак, туђа посла остају туђа у отуђеној земљи. Уф, много сам мрачно завршио, али крај је увек тешко саставити, посебно што овде прича има три, па је једноставније да крај препустим новинарима, који су сва дешавања сажели у један чланак:

Вечерње новости: Свети Сава вечни путоказ деци (27.1.2015)

Искорак по искорак

tumblr_nbx3vv4RtD1qea3b3o1_500 (Small)На почетку смо желели да вам прикажемо не пример добре праксе, већ нешто заиста изванредно.

Шабац.инфо: Племенито: Уз Татјану и Младенку из Шапца школске клупе више неће изгледати исто (22.1.2015)

А да наш рад не изгледа исто, потребно нам је да се стручно усавршавамо. Предлажемо вам следеће вебинаре:

Scientix: 2015 Scientix Webinars (за 29.1.2015)

Треба прерачунати њихово време на наше. Некада термини вебинара више одговарају јутарњим типовима (шевама), некада ноћним (совама). Следећи филмић прави разлику између једних и других:

Ноћне, али праве, сове из Кикинде стекле су светску славу. 🙂 Ако је веровати „Куриру“, о њима пишу познати иноземни медији.

Курир: Промоција: Кикиндске сове на Би-Би-Сију и у Вол стрит џурналу (24.1.2015)

_inline_ncm1bosXxd1qbfzkkА наши медији већ неколико месеци уназад преносе вести о штрајку просветара и оне су из дана у дан мање-више исте и кажу да преговори између министарства и синдиката нису постигнути.

Пешчаник: Без договора министарства и просветара (24.1.2015)

Неки медији воле и да „додају“:

Форум београдских гимназија: Б92: Преговарач „из сенке“ (24.1.2015)

Преговори се (и без Б92) свакако настављају. Нови су заказани за понедељак, мада поједини челници синдиката не виде сврху у даљим разговорима.

Блиц: Синдикат просвете: Не видимо сврху састанка са министарством (23.1.2015)

Момак из Ниша, Бранимир, није видео сврху останка у Србији и отишао је у Америку. Ово је његова прича:_ni2uinKzYW1u6soe2o1_1280 (Small)

Блиц: Био је херој отпора партијском запошљавању, а онда је отишао у Америку. Ево како сада живи (22.1.2015)

Ево још једног искуства из иностранства:

Јужне вести: „Полугође у Шкотској променило ми је поглед на свет“ (13.1.2015)

Погледи на свет се мењају, а мења се и свет. У историји наше Земље било је много значајних догађаја, а према аутору следећег текста, чак 25:

BBC Earth: The 25 Biggest Turning Points in Earth’s History

Већ други догађај који је наведен, појава је живота. Јасно је да тај живот није могао да настане без воде и научнике веома интригира како је она доспела на нашу планету и уопште како она у свемиру настаје, јер је она услов и за ванземаљски живот за којим трагамо. У Сунчевом систему воде има и ван Земље. Рецимо, има је и на мрачној страни Меркура. Међутим, нама су најзанимљивије комете и астероиди, јер представљају древне објекте. _mq7db6hafe1r7zxjko1_500 (Small)Вода, коју садрже, управо је она која потиче из раних дана нашег Сунчевог система. Да би одгонетнули колико је заиста стара та вода, научници су се послужили симулацијама. Оне су показале да је значајан део воде која се налази у нашем звезданом систему старији и од самог Сунца.

Рhys.org: Water in the solar system predates the Sun (25.9.2014)

И док се улажу напори да се ванземаљски живот пронађе тамо негде међу древном водом, некакав другачији облик живота већ се налази на нашој Земљи. У питању су бактерије, које за разлику од других живих бића, а која из хране добијају енергију за своје потребе, уопште не морају да једу. Оне енергију добијају директно из електричне струје! И док научници већ задовољно трљају руке видевши прилику за добијање новог извора енергије, самој науци ове бактерије праве не мале проблеме. Не само што говоримо о потпуно новој групи (царству можда?) живих бића, већ што њихов начин живота потпуно мења основе на којима се базира биологија и тера нас да поново дефинишемо шта жива бића заиста јесу.

Popular science: Have We Found Alien Life? (21.1.2015)

„Електричне бактерије“ су крајње необичан облик живота, који, веома могуће, неће остати усамљен. Некакав живот који ће, да би уопште постојао, морати да користи електричну енергију, можда ћемо створити и ми, људи. Погађате, ради се о вештачкој интелигенцији. 10626727_410441552444439_5245586215149894430_n (Small)Некакви помаци и на том пољу постоје. Рецимо, немачки научници су одлучили да буквално оживе светски познатог јунака из видео игрице, Супер Марија. Овај Марио може да разуме већи број реченица, да одговори на питања, учи, па чак и доноси одлуке у односу на то како се тренутно осећа.

IFL Science: Computer Scientists Generate A Self-Aware Mario That Can Learn And Feel (21.1.2015)

Ипак, са вештачком интелигенцијом треба бити опрезан, јер она би могла да се окрене против својих твораца. На то упозоравају чак и познати научници, попут Стивена Хокинга, чији начин комуникације, а због болести, у потпуности зависи од технологије.

IFL Science: Scientists and Engineers Warn Of The Dangers Of Artificial Intelligence (13.1.2015)

Колико год да није добро да вештачка интелигенција уђе у наш свет, изгледа да је сасвим друга прича када ми уђемо у виртуелни. Овај свет изгледа да може да донесе већи степен толеранције између различитих типова људи. tumblr_nf7d3vHJOZ1sg888so2_r1_400У експериментима вршеним у САД показало се да особе европеидног типа које су неко време провели у виртуелном свету као црнци, на тестовима су показале виши степен прихватања тог типа различитости.

Popular Science: Can Virtual Body Swapping Help Fight Racial Prejudice? (19.1.2015)

У вези са овом темом, упућујемо вас да погледате филмић који је најављен као „најбољи антирасистички видео свих времена“.

Pulptastic: The Best Anti-Racist Video Ever. Everyone Should See This. (9.12.2013)

_1732644480293908_2376251188304079796_n
Кликом на слику постаће интерактивна.

Можда понеки наши ђаци нису најбољи свих времена, али бити најбољи и за прошлу годину, свакако је успех. А нишка гимназија свакако успеха и најбољих ђака има,  па ће бити покренута једна лепа иницијатива.

Нишке вести: Гимназија „Светозар Марковић“ школа од националног значаја (23.1.2015)

Никада критеријум да би неко постао наставник у Србији није био да буде најбољи у било чему, али је (макар) било потребно да заврши одређену школу. За наставнике енглеског језика који предају у млађим разредима ни то више није услов, што стручна јавност није дочекала благонаклоно.

Политика: Професори енглеског не желе да „курсисти” предају у школама (23.1.2015)

1555540_10205749757680741_613699025249103960_nНаставници енглеског не желе да им колеге наместо факултетске дипломе имају сертификат са курса, а ММФ наводно не жели да се наставницима исплате чак ни оних неких фиктивних 15.000.

Вечерње новости: Преговори са просветарима опет пропали (23.1.2015)

Углавном, у преговорима не идемо корак по корак, већ стојимо на месту.

Блог – Неки нови наставници: Образовни кораци-искораци (23.1.2015)

Ми смо увек за то да направите неки искорак и да нам напишете у коментарима шта вам је на души. 🙂

Тражимо најбоље

1908160_973700115991139_6001752036474058377_n (Small)Како најављују, људи ће почети у будућности да живе – на Марсу. Ипак, то неће баш тако да буде лако, а доказ је шта је време проведено тамо учинило летелици (Curiosity rover) коју су послали пре две године.

Science dump: What 2 years of Mars does to you (22.12.2014)

Са Марса долећемо на Земљу и то у Турску. Ова земља се сматра капијом кроз коју су преци људи из Азије почели да насељавају Европу. И то уверење није се променило, али се променило разумевање времена када се то десило – пре 1,2 милиона година, што је знатно раније него што се мислило. Доказ за ово је древна камена алатка која је пронађена 100 километара северно од области (у Анадолији) где су раније пронађени неки други предмети и фосили, али новије старости.

IFL science: Turkey’s Oldest Stone Tool Pinpoints Human Migration to Europe (24.12.2014)

_867222439968822_6370607226595166160_n (Small)Након Турске идемо у Македонију. И то на стручни скуп.

Friends of Education: Прва Едуконференција (за 24. и 25.1.2015)

Један стручни скуп пропустили смо да најавимо. То је вебинар „Љубитеља финих вебинара“ који је имао за тему штрајк просветних радника. На срећу, све је снимљено и све можете послушати на:

Биг маркер: Зашто штрајкујемо?! (28.12.2014)

И кад смо код штрајка:

Ало: Распуст од среде, због штрајка ђаци први пут без оцена (29.12.2014)

Да видимо шта министар Магла каже о штрајку. 🙂

…али кад је већ двадесет прошло, дајте народе, још две, три годинице, заврн’те каиш свој да буде нама, да кажем, с друге стране берићетније свима.

Рече министар Магла, а и министарка Кори Удовички је имала изјаве које су одјекнуле у јавности попут оне да наставници могу да раде мотивисано и за ову плату, ако верују у нешто. Да ли наставници верују у нешто и да ли имају мотивицају?_10204712183595875_2225400423586782469_n

Блог – Бранисал Тођер: Мотивацију имамо, министра просвете немамо! (29.12.2014)

А основна школа „Данило Киш“ у Београду нема директора. Или макар онаквог какав би био по вољи родитеља ђака. Зато су се они организовали да пронађу идеалног. Конкурс траје још који дан и надамо се да ћемо видети шта су успели да ураде.

Дропбокс: Тражимо најбољег директора (од 17.12.2014)

Весела Богдановић је свакако једна од најбољих педесет у свету. Она је:

Спона: Весела Богдановић: Учитељица из бајки (28.12.2014)

_nfjprbOjMz1rfyiu4o1_1280 (Small)Бајка која се у Србији дешава, према мишљењу аутора следећег чланка, изгледа да је „Успавана лепотица“. Сећате се, то је прича у којој је читаво краљевство заспало на стотину година.

Данас: Господо интелектуалци, пробудите се! (28.12.2014)

Дакле, пробудите се, отворите очи. И када погледате филмић на следећем линку (потребно је да га пустите преко целог екрана компјутера), неколико секунди све око вас биће мање. Ако већ не лепше. 🙂

Science dump: Everything gets smaller after you have watched this movie! (28.8.2014)

И деца су мања и зато немојте их тући, таман била и ваша сопствена. 🙂 Чланак за крај објашњава зашто.

РТВ: Зашто не треба тући децу? (29.12.2014)

_10152574192508299_7018562773909796194_n (Small)

За све нас наставнике

teacher30Наша колегиница и једна од спољих сарадника нашег блога, Ена Хорват, стекла је лиценцу. Честитамо јој у име уредничког тима. 🙂 Није нам жеља да приватизујемо блог или још грђе, да га претворимо у рубрику „жеље, честитке и поздрави“, већ да представимо чланак који је настао баш тим поводом. Писац је, наравно, Ена.

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: За све нас (не)лиценциране. (5.12.2014)

Ево још једног текста на ову тему:

Блог – Портфолио једног наставника: Лиценца – неопходни материјали (20.11.2014)

Са стицањем лиценце учење наставника се не завршава. Један од начина како већ искусни наставници могу да стекну још више искуства су вебинари. О томе, колега Дејан Крецуљ._747771135258348_6492330212631473851_n (Small)

Prezi: Vebinari by Dejan Kreculj

Ту су дакако и конференције и други стручни скупови. Ево извештаја са једног таквог:

Друштво за информатику Србије: Извештај са стручног скупа: „Стандарди информатичког образовања у основним и средњим школама“ (5.12.2014)

С обзиром на статус информатике у основним школама и бројним проблемима са којима се ова настава суочава, извештај је прекратак. Зато ћемо се ми данас позабавити употребом технологије у настави. Конкретно, презентоваћемо вам седам навика оних наставника који ефикасно користе технологију.

Te@achthought: 7 Habits Of Highly Effective Teachers Who Use Technology (11.5.2013)

nfhn8sa4QK1sqtkrwo1_1280 (Small)1. Ови наставници употребљавају технологију са циљем, а не технологију ради технологије. Циљ може бити да се уштеди време, унапреде постигнућа ђака или да лакше испланирају час који ће одржати. Циљ може бити и развој креативности код ђака, а у постизању тог циља може вам бити од помоћи приручник који можете бесплатно преузети са следећег сајта, а који вас упућује на веб-алате корисне за ту сврху.

Education technology and mobile learning: Free Web Tools to Engage Students in Creative Learning (10.7.2014)

2. Они су флексибилни и могу лако да се прилагоде. Треба имати у виду „ширу слику“, односно да ће се школа значајно променити за свега две године. Нисмо сигурни да ово важи и за Србију, но како год, осим технологије, школа ће због будућности свакако много полагати и на одрживо живљење.

И ми много полажемо на одрживо живљење, а Центар за међународну сарадњу и одрживи развој и на одрживо управљање шумама. Ево нешто о томе:_758887284148095_1067468041980007405_n (Small)

Центар за међународну сарадњу и одрживи развој: Одрживо управљање шумама и ризици услед климатских промена (14.8.2014)

3. Они прихватају промене, иако их свет мрзи (промене, не наставнике 🙂 ). Ипак, промене доводе до прогреса. Прогрес се не дешава само у области ИКТ, већ и медицине и других области. Рецимо, матичне ћелије прилично обећавају у лечењу много чега. _920538107974627_6117528036070341067_nПроблем је добити их и изгледа да су научници из Јапана и са Харварда успели у томе и то од одраслих, већ формираних ћелија (управо тако, обрнули су процес старења 🙂 ). И то постижу тако што те ћелије подвргну стресу који може бити различит: отровима „прскају“ отворе на мембрани, „купају“ ћелије у киселини или их напросто – гњече.

Popular science: Easy New Ways To Make Stem Cells, With A Squeeze Or A Dip (30.1.2014)

4. Они деле свој рад са другима. Данас, уз помоћ технологије, наставник из Србије може да размењује идеје са наставником из Аустралије и до примера добре праксе може да дође бесплатно, баш као што знање и треба да буде на корист свих. Следећи сајт се управо зове „Бесплатна технологија за наставнике“ и подсећа нас да можемо да нађемо онлајн подсетнике за ђаке и њихове родитеље._nft769q8Tn1r94dqgo1_1280 (Small)

Free Technology for Teachers: Videos to Help You Get Started Sending Text Message Reminders Through Remind (21.8.2014)

5. Не само да сами треба да буду убеђени у сврсисходност технологије, већ треба да умеју да убеде и директоре, ђаке и њихове родитеље. Ми нећемо вас да убеђујемо, прво зато што верујемо да нема потребе, а друго зато што имамо Лерија (Larry Ferlazzo) који у свом тексту нуди гомилу линкова који говоре у прилог технологији на часу:

Education week teacher: Q & A Collections: Using Tech In The Classroom (11.8.2014)

6. Они су екстремно темељни и мисле два корака унапред. Уосталом, како ћете убедити „неверне Томе“ на неком стручном скупу посвећеном овој теми? Ефикасни технолошки описмењени наставници већ имају одговоре на многа питања, као и припремљене примере добре праксе као илустрацију. _m9cffwWrUO1qasqako4_1280И ево једног примера добре праксе – филмић који приказује како ђаци могу да направе свој сопствени уџбеник.

Facebook – Edutopia: Curious about student-made textbooks? Watch how students at this school create their own. (25.8.2014)

7. Њима је заиста стало. Имају идеје све време, чак и када спавају. 🙂 Они прихватају технологију не зато да би им посао био лакши, већ како би остварили већи утицај на своје ђаке. Школа би заправо требало да има огроман утицај на будући живот детета. Да ли је то заиста тако, видећете у следећем филмићу:

То је било тих седам навика наставника који практикују технологију на часу. И свих седам указују да се ради о добром наставнику и о доброј методологији подучавања. Па ипак, треба чути и другу страну.a_005 (2) (Small)

Зелена учионица: Алберт Ајнштајн: Бојим се дана кад ће технологија надмашити нашу људску интеракцију (6.7.2014)

Можда интеракција и технологија ипак могу заједно, рецимо кроз друштвене мреже. Но, да бисте успоставили једну сврсисходну и безбедну такву мрежу, може вам бити од помоћи приручник који можете преузети са следећег сајта:

Edutopia: How to Create Social Media Guidelines for Your School

А да ли свима нама уопште има помоћи, говоре синдикати у прилогу који смо приредили за крај.

Облак ознака