Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „вебинар“

Шанса за све

bryzНије прошло много времена од афере са компанијом Фолксваген, када се сазнало да је један од најпознатијих произвођача аутомобила у свету варао на тестовима за емисију штетних гасова, када је нова афера на помолу:

Танјуг: И Рено лажирао емисију штетних гасова (24.11.2015)

Осим штетних гасова, лоше утиче и штетно зрачење. За отприлике сат времена можете погледати и послушати вебинар о томе:

Биг Маркер: Шта нас све зрачи? Радиоактивност, Радон и јонизујућа зрачења (24.11.2015)

Што се вебинара тиче, посебно оних суботом увече, колега Дејан Крецуљ упутио нас је на линк где можемо да научимо како да се пријавимо и укључимо у сесију:

emaze.com: Vebinar Classroom

То је приредио Дејан, а ево шта је приредила Ивана Дамњановић:

И још једна:

Разлика између биљака и гљива је и у томе што ове потоње не врше фотосинтезу. Брука часописа „Националне географије“, макар овог домаћег издања, у томе је што не разликује једно од другог царства. Прочитајте:

Национална географија: Који су били највиши организми на Земљиној површини пре појаве дрвећа? (19.11.2015)

_10156223203990182_7812714248301506623_nЈош већа брука налази се на појединим путоказима у нашој земљи:

Булевар Б92: Енглески се пише ћирилицом? Фотографија путоказа у Србији служи за подсмех (23.11.2015)

То је што се тиче енглеског, а што се тиче српског…

Телеграф: Ако Бојан не опамети Србе, неће нико! А није политичар… (22.11.2015)

Најчешће чујемо како се Срби никада неће опаметити у том смислу да буду јединствени. И одиста…

Унија синдиката просветних радника Војводине: Уместо уједињења – свађа просветара (23.11.2015)

Но, вратимо се енглеском језику. Иако се пише латиницом, мачку, јунаку следеће приче, није омиљен предмет. yourshot-cat-gallery-15_85158_600x450Омиљена му је математика, а како ствари стоје са биологијом, из текста нисмо сазнали. 🙂

Like Mag: Ovaj mačak već 6 godina redovno pohađa časove u školi, i ne dozvoljava da ga iko spreči! (2015)

Да ли може да се спречи урушавање просветног система у нас? Па, ако будемо разумели начине како се урушава, ваљда их можемо предупредити.

Просветни информатор: Како уништити образовни систем у седам корака (22.11.2015)

А како можемо унапредити? О томе је било речи на скоро одржаном стручном скупу.

РТС: Како унапредити рад учитеља (22.11.2015)

Још један стручни скуп очекује Чачане:

Регионални центар Чачак: Друга међународна конференција васпитача, наставника, стручних сарадника и директора ОВ установа (за 28. и 29.11.2015)

12234960_10156217810420284_8260670719703990323_nА оно што очекује запослене у јавној управи, није баш лепо:

Глас западне Србије: Откази за 1.060 запослених у јавној управи (23.11.2015) & Вечерње новости: У првом кругу има хиљаду прекобројних (23.11.2015)

Од следеће школске године, „отказе“ ће добити и радне свеске.

Зелена учионица: Укидају се радне свеске? (23.11.2015) & Телеграф: Укидају вежбанке у српским школама? Када чујете разлог, плакаћете од смеха! (24.11.2015)

Без радних свезака се сигурно може, али у хладним данима без топле одеће не. То су схватила чак и деца из Канаде и зато предузела једну хуману акцију.

Блиц: Деца у Канади су остављала јакне везане за бандере, а разлог ће вас одушевити (21.11.2015)

1503357_809378942477180_2594137986129660022_nОчигледно нису сви једнаки, једни су богати, други сиромашни, а трећи питање је да ли и постоје. Углавном, у Француској је актуелна политичарка која се залаже да шансе свима ипак буду једнаке.

Еuractiv: Francuska ministarka želi jednake šanse za sve u školi (23.11.2015)

У школама диљем Србије шансе нису једнаке за све. Разликују се школе, а богами и градови у којима се те школе налазе. Рецимо, просветни радници у Зајечару имају много мање средстава за рад од колега из других места.

Зајечар онлајн: Зајечарски просветар „устали“ против лоше власти!!! (24.11.2015)

11885353_10205897683813761_5907252233065643043_n

Боб Живковић

Да шансе нису исте за све у просвети, говори и претпоследњи чланак за данас:

Актер: Дискриминација у просвети (24.11.2015)

Не помиње се дискриминација у високом образовању, али се помиње нов начин финансирања.

Нови магазин: Новим финансирања до бољег квалитета високог образовања (24.11.2015)

Биолошки блог нико не финансира, али верујемо да смо квалитет постигли. 🙂 До сутра.

Advertisements

Како да знам да сам Словен? (четврти део)

Мачке се плаше краставца.

Зашто се плаше? Изгледа да се заправо не плаше, иако нам је видео приказао сасвим супротну слику. Ради се о томе, сматра Роџер (Roger Mugford), који је стручњак за понашање животиња, што се необични објекат неочекивано појавио иза њихових леђа. Без обзира шта је разлог, други експерт, Џил (Jill Goldman), каже да љубимце није добро плашити јер онда доживе стрес и уколико власници то раде само смеха ради, питање је колико су они заиста хумани.

IFL Science: Why Are Cats So Insanely Afraid Of Cucumbers? (16.11.2015) & National geographic: People Are Scaring Their Cats with Cucumbers. They Shouldn’t. (17.11.2015)

Углавном, чудне карактеристике мачке показују, а ми настављамо са карактеристикама Словена.

16. Ваши родитељи не разумеју да су међународни (па и међуградски, да се не лажемо) позиви напредовали у последње две деценије и још увек вичу када разговарају телефоном.

_805467282899316_2495055100669319486_n

Кликом на слику постаће интерактивна.

Поједине колеге не морају да вичу ни на часу. Њих деца слушају, јер их воле. Ево приче о најбољим едукаторима у Србији:

24 сата: Са њихових часова ђаци не беже: Награђени најбољи наставници у 2015. години (19.11.2015)

Још један пример добре праксе стиже са Флориде. Тамошњи учитељ увео је у наставну праксу да почне дан тако што ће десет минута хвалити свако дете понаособ у свом одељењу.

abc news: Florida Teacher Starts Each Day Complimenting Students One by One (17.11.2015)

Екстерна инспекција у Чачку још увек нема прилику ни да хвали, ни да куди. 🙂

Унија синдиката просветних радника Војводине: Нећемо нестручни надзор (19.11.2015)

17. Нормално је да на вашем венчању буде 600 људи.

NHOsbyWlСудећи према фотографијама руске свадбе су све, само не нормалне. 🙂

На длану: Нека им Бог помогне: Руске свадбе су баш онакве каквим их замишљате – чак много горе

Гледајући ове фотографије просто морате да верујете руским психолозима, јер изгледа да добру праксу имају.

Атма: Руски психолог: Ако нетко започне свађу, а ви ју желите избјећи… – моћна техника! (10.11.2015)

18. Ваша петнаестогодишња сестра издржљивија је у пићу него било који млади Американац.

Ми не знамо да ли је ово баш истина, али некада изгледа, када читамо неке вести, као да смо пили нешто, јер како другачије објаснити да се дешавају у реалном животу и да поједине изјаве дају људи, који су, узгред, на значајним позицијама? _795944850487256_8245446853908006879_nПрочитајте следећи текст:

Политика: Директорку Културног центра смењују због „Великог брата” (18.11.2015)

Помоћница министра за основношколско образовање је смењена, али…

Унија синдиката просветних радника Војводине: Смењена, а и даље на функцији (19.11.2015)

19. Возите лепши ауто од оног који имају ваши родитељи.

10805742_943743598988366_3659999428828900004_nМожда је заиста тако, мада више због тога што је аутомобилска индустрија напредовала, па праве боље моделе, а не зато што смо ми напредовали материјално. Свеједно, кола, иако важна, нису једина вредност, а свакако нису права. Шта јесте права?

24 сата: Е, ово су праве вредности: Погледајте шта је освануло на билбордима у Новом Саду (20.11.2015)

20. Ваш отац носи са собом довољно кеша да може да купи ауто.

За ову тврдњу можемо прокоментарисати само да су можда у питању неки други Словени. Уосталом, ако је веровати следећем тексту, разликујемо се чак и биолошки.

Руска реч: Генетичари објаснили зашто се Јужни Словени разликују од Западних и Источних  (4.9.2015)

_n5l11pXkw41rqp5rvo1_500 (Small)Са Словена прелазимо на Грке. Они ових дана имају разлога за тугу.

Прва српска телевизија: Тужна вест за љубитеље Лефкаде – Уништена плажа Егремни! (19.11.2015)

Сатирични Њуз.нет вест је пропратио на свој начин:

Њуз.нет: Грађани Србије масовно стављају фотографију плаже Егремни на своје Фејсбук профиле (19.11.2015)

А на обали у Задру, још 2005. архитекта Никола Башић направио је специјалне оргуље дуге 70 метара, које свирају тако што користе снагу таласа. Звуке овог необичног инструмента можете чути на следећем линку:

IFL Science: „Sea Organ“ Makes Haunting Music With Ocean Waves (19.11.2015)

_929458933744109_3215111012821166499_nА у следећем чланку се тврди да чак 139 држава до 2050. може да задовољи све своје потребе за енергијом користећи снагу ветра, воде и друге обновљиве изворе. Има ли међу њима и наше – проверите. 🙂

Scientific American: 139 Countries Could Get All of their Power from Renewable Sources (19.11.2015)

Синдикати верују да све потребе за радним местима могу да задовоље технолошки вишкови, али директори појединих школа свеједно запошљавају нове људе. Зато је данас договорено:

Форум београдских гимназија: Радна група за вишкове и укрупњавање норме (21.11.2015)

И ко после каже да у просвети ништа не ради? Пуном паром и те како раде радне групе. Ваљда се у супротном не би тако звале. А радимо и ми и сутра и сваки дан. Читајте нас и даље.

Вебинар о птицама за ноћне птице

Камелеон који воли мехуре од сапунице, јунак је филма којим почињемо:

Да ли је свемир у коме живимо налик на мехур? Одговара следећи текст:

Рhys.org: Is the universe a bubble? Let’s check (17.7.2014)

Мехур или не, тек непојмљиво је огроман, али ипак све време ћути. Напросто изгледа као да у њему живота нема. Да ли је то уопште могуће? Заправо и јесте, ако је судећи према новијим закључцима до којих су стручњаци дошли. Наиме, они сматрају да је наша Земља изузетна по томе што је настала прилично рано. Чак 92% насељивих планета, попут наше, тек треба да се формирају, кажу они.

IFL Science: Earth May Have Formed Earlier Than 92% Of Other Habitable Planets (20.10.2015)

_nn3xxaggPN1qbmgeto4_500 (Small)Но, изгледа да не морамо да чекамо да се и то деси. Прошле недеље интернет је брујао о могућој ванземаљској цивилизацији на коју смо у великом пространству свемира натрчали. Ми смо ову вест пренели и сећате се, ради се о једној старој звезди, 1,5 пута већој од Сунца, а удаљеној 1500 светлосних година. Звезду је, као и многе друге објекте, уочио телескоп Кеплер, али за разлику од осталих, KIC 8462852, како се звезда зове, показивала је необично понашање. У ствари не она, већ објекти око ње, који су је у одређеним интервалима помрачивали, јер су се испречили између ње и нас. Објекти су били величине упола мањи од саме звезде, проузрокојући чак 20% помрачења и то у неправилним размацима више пута у току 1600 дана колико је звезда посматрана. Научници су закључили да су објекти морали бити новијег датума, јер би старије прогутала гравитација звезде и никако нису могли бити звезде, јер онда не би помрачили ништа, а и били би сферног облика (што ови нису). Мале су шансе да су у питању планете, због необичне орбите. Па, шта су онда? Водећа теорија је да су они делови комете, која се расцепкала у близини звезде, али би прашина настала из тога слала обиље инфрацрвеног зрачења, што није детектовано. Некако је преостало да посумњамо на ванземаљце, односно њихову грађевину познату као Дајсонову сферу.

_nfmczhV2IR1rpco88o1_500

Међутим, и ова фиктивна сфера, која би иначе имала намену да експлоатише енергију сунца, морала би да одашиље инфрацрвено зрачење, кога, као што написасмо, нема. Научници трагају и даље.

IFL Science: Have We Really Discovered A Huge Alien Megastructure Around A Star? (19.10.2015)

Black walnut tree lower leaf surfaceИ док астробиолози и остали стручњаци настављају потрагу за животом тамо негде, поједини научници покушавају да спасу живот који се већ одвија овде, на Земљи. Конкретније, да спасу оне који су инфицирани ХИВом. Карактеристика овог вируса је да „лежи успаван“ у појединим популацијама ћелија, невидљив за имуни систем, као и за лекове којима га нападамо. Међутим, научници су направили антитело које има двоструки учинак. Оно активира те резервоаре вируса, односно бела крвна зрнца која их садрже и тера их да сама себе униште – лизом, те им ћелијска мембрана напокон попушта и садржај се излива напоље. Да би у овом успели, научници су антителом напали шиљати крај вируса, назван коверта, а који су описали као „лилихип забоден у поморанџу“ (ма како год то изгледало) и који има улогу да се прикачи за рецептор леукоцита, назван CD4, а што олакшава улаз вируса у ћелију. Пошто је ово круцијална фаза у циклусу вируса, овај крај не показује или показује веома слабашан диверзитет, те је поменуто антитело универзално, а не ефикасно у борби против тек неколико сојева вируса.

IFL Science: We Could Finally Be Close To Wiping Out HIV From The Body (20.10.2015)

_n5dd8a2p6B1rtynt1o2_r1_1280.png (Small)Ми ово антитело никако не можемо направити, али један ензим можемо. Макар тако тврди следећи текст:

Алтернатива информације: Чудотворни ензим – кад га једном направите, нећете моћи без њега! (23.10.2014)

Не знамо да ли баш без овог ензима можемо, али иначе без ензима никако. Као ни без витамина. Следећи чланак објашњава како витамини делују:

Science dump: How do vitamins work? (6.10.2014)

Без витамина Де долази до рахитиса. Та и друге болести описане су у презентацији колегинице Драгане Косовац:

Још једна презентација исте ауторке:

Иако код бактерија не бисмо очекивали некакво социјално понашање, оно ипак постоји. Оне немају вођу, али имају децентрализовану заједницу у којој се одлуке доносе на основу стимулуса и одговора у односу на густину популације и то се назива кворумом детекције. Оне на неки начин гласају – хемикалијама и у стању су да те гласове преброје. На пример, патогене бактерије гласају када да постану вирулентне, односно да заједнички испусте супстанце познате као фактор вируленције којим ће победити имуни систем домаћина, како би могле тог истог домаћина да користе.

IFL Science: From Chimps To Bees And Bacteria, How Animals Hold Elections (6.5.2015)

_672928039489664_4371787341950228136_nУ тексту је описан политички живот не само бактерија, већ и шимпанзи и пчела. Како је то код птица, не знамо, али о њима можемо научити на вебинарима које организује Универзитет Корнел (Cornell University) из Итаке. Први почиње 28. октобра, али невоља је, што према конверзији времена на наше време, изгледа да је у један ноћу. 🙂

Cornell Lab of Ornithology: Free Webinars (октобар 2015)

То за нас и није тако много битно, пошто, према неким ауторима, ноћ влада у српској просвети већ дуже времена. О томе говори Јово Бакић:

Политика: Понижена просвета и бестидна власт (21.10.2015)

Ми бисмо овај текст оценили чистом петицом. Да ли бисте и ви наш данашњи чланак оценили истом оценом? Не љутимо се ни ако га оцените као врло добар. Или врлодобар? Како се пише – одвојено или заједно?

Описмени се: Врло добар или врлодобар? (17.10.2015)

_n7lccvxDZa1r51oypo9_500 (Small)Чачанске школе никакве оцене добијати неће, с обзиром да не пуштају екстерну инспекцију да уђе и изврши процену.

Зелена учионица: Чачански професори: Просветни инспектори су некомпетентни (21.10.2015)

Овај став подржао је и синдикат:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Саопштење председништва УСПРС (21.10.2015)

А надамо се да ми имамо вашу подршку. Читајте нас и даље.

Ћелијска једра отпорна на метке

Стигло нам је писмо из огранка WWF у Србији:

bubbles-944Светски фонд за природу припремио је путујућу изложбу под називом „Искључи светло – осветли проблем“ која је део кампање „Сат за нашу планету“. Ова кампања се у Србији одржава већ седам година и њен циљ је да скрене пажњу на последице климатских промена и укаже на решења којима сваки појединац, свака организација и институција могу да допринесу. У кампању 2015. године укључило се 90 градова и општина у Србији, 172 школе, 131 удружење грађана, 39 компанија и 4 заштићена подручја.

Ове године, изложба је предвиђена само за београдске школе. Уколико сте заинтересовани да Ваша школа буде домаћин изложбе, молимо Вас да се јавите Соњи Бађури на мејл sbadjura@wwfdcp.org или на телефон 063/891 44 58. Уобичајено трајање поставке је 2-4 недеље. Превоз изложбе организује Светски фонд за природу.

Потребни подаци су: име школе, адреса, контакт особа, мејл и телефон.

Срдачно, Соња Бађура

WWF изложба „Угаси светло – осветли проблем“

Још један позив пристигао је из Образовно креативног центра из Бора:

ОКЦ: Конкурс за наставнике ауторе онлајн семинара (до 26.10.2015)

_1014607375237779_7077623790913458083_nНекакав конкурс, односно јавне набавке, десиле су се ових дана у Крагујевцу.

иКрагујевац: Изабран извођач радова за прву банку матичних ћелија у Крагујевцу (16.10.2015)

Ако је веровати научницима из Кембриџа, једра матичних ћелија показују веома ретко виђену особину у природи. Наиме, већина материјала у природи понаша се на следећи начин: ако их истежете, они ће се истањити, а ако их притиснете, они ће се проширити. Међутим, једро матичних ћелија понаша се управо супротно у оба случаја. Постоје материјали који то могу, али њих је направио човек, а да би постигао звучну изолацију, супер упијајуће сунђере и панцире отпорне на метке.

Phys.org: Bulletproof nuclei? Stem cells exhibit unusual absorption property (20.4.2014)

Једра, као и друге органеле, ђаци наше колегинице Наташе Јановић правили су од пластелина:

А Ивана Дамњановић увек направи неку лепу презентацију:

У следећих пар чланака су филмићи и оба су о медузама.

Science dump: Fascinating! A microscopic close up of jellyfish sting (17.8.2014) & Viralnova: A Girl Decided To Snorkel In This Remote Lake… And What She Found Will Take Your Breath Away. WOW. (21.5.2014)

_1559410954297062_2390552103937135467_nСа дупљара прелазимо на кичмењаке, прецизније сове, а још прецизније оне које су на опрезу. 🙂

Blog – Owls on the alert (2013) & Школска управа Чачак: „Сове на опрезу” (16.10.2015)

Према сатиричном часопису „Њуз.нет“ Министарство саобраћаја показало је велики опрез и озбиљно припрема људе за велике брзине које ће српске железнице ускоро достићи. 🙂

Њуз.нет: Железнице Србије организују тренинге како би се путници навикли на велике брзине (15.10.2015)

И ево како би то могло да изгледа:

Фејсбук видео запис корисника Владана Живојиновића: Мала Крсна- Лапово (9.10.2015)

_lrn9a05vx81qg39ewo1_500

Колике ће плате у железници бити, не знамо, а не знамо ни колике ће бити наше ако и када платни разреди заживе. За сада се тек претпоставља ко би могао имати већу плату, а сазнајемо само колике ће бити крајности.

Зелена учионица: Ево ко може да рачуна на веће плате (16.10.2015)Унија синдиката просветних радника Војводине: Јавни сектор – Откривамо колике ће бити највеће, а колике најмање плате (16.10.2015)

Ово и не чуди, с обзиром да живимо у времену крајности. Неке од њих описао је популарни Деда Бор.

Деда Бор: Просветарски риалити (14.10.2015)

Ми бисмо убацили и једно слово ј. На слово, на слово, рецимо ј: јагуар, а против кајмана.

Природа ипак није искључиво непријатељски настројена, а то показује и следећи пример веома необичног пријатељства. Не брините због језика којим је насловљен чланак, филмић је без текста. И ви ћете бити када га одгледате. 🙂

etv-hellas.net: Η ΔΥΝΑΜΗ ΤΗΣ ΑΓΑΠΗΣ (5.3.2014)

Међуврсних пријатељстава има још и тек ће их бити. Коко, светски позната горила, због тога што може да разуме око 2000 изговорених енглеских речи и познаје знаковни језик за глувонеме (око 1000 речи), прошлог јула, за свој рођендан (44. по реду), добила је маче._nn4t6eU29L1u5ajdeo1_500 (Small)

IFL Science: Koko The Gorilla Gets Kittens For Her Birthday (16.10.2015)

А ми вама поклањамо вебинар за вечерас у 18 часова. 🙂

Classroom 2.0 live: Next Show: Saturday, October 17, 2015 (17.10.2015)

И недељу дана програмирања:

Computer science education week (од 7. до 13.12.2015)

Све ово је у вези са (сталним) стручним усавршавањем. Ново је да је почео да важи нови Правилник о томе.

Из пера једног наставника: Све што сте хтели да знате о новом Правилнику о сталном стручном усавршавању, а нисте смели да питате (17.10.2015)

Ето, имамо шта да листамо за викенд. 🙂

Неравноправна наука и неважна диплома

tumblr_n9e9w11dTf1src5rlo1_500 (Small)Најпре да најавимо два вебинара заједнице Scientix. Један је већ сутра и говори о томе како подржати младе научнике у школи, а други је 14. октобра и говори о родној равноправности у науци.

Scientix: Two interesting Scientix webinars coming up! (25.9.2015)

Чим се о њој говори, равноправности нема чак ни у науци. Следећи линк садржи кратак филм који је заменио улоге. Шта би било када би мушкарци живели у свету жена?

Sity магазин: Како би изгледао дан у којем се један мушкарац бори за равноправност међу женама (12.9.2015)

Некако је уврежено мишљење да мушкарци варају више од жена. Следећи текст се не бави статистикама, већ животним причама.

Најбоља мама на свету: Жене откривају зашто су превариле своје мужеве (јун 2015)

_mgqsie78Ov1r86hpyo1_500

Мало хумора на ову тему:

Прва српска телевизија: Муж проналази у ормару жениног љубавника. А његов изговор је невероватан! (2.6.2015)

И још мало хумора:

monster

Зезање: 11 парова који доказују да је НОВАЦ битнији од изгледа (15.8.2015)

Новац је свакако важан, али диплома изгледа да није. Следећи текст тврди да послодавцима у Србији она уопште није од значаја, већ знање и искуство особе коју кане запослити.

b92: Где до посла у Србији без дипломе? (26.9.2015)

Па, ако је већ тако и ако образовање више нема значаја, онда можда треба послушати колегу Душана Кокота.

Форум београдских гимназија: Душан Кокот: Да закључамо школе! (27.9.2015)

keywords4Значи, кључ у руке. Следећи текст тврди да квалитетни наставници нису кључ успеха ђака. Замислите. 🙂

Yahoo news: Top Educators Say Teacher Quality Isn’t the Key to Student Achievement (22.5.2015)

То тврде Американци, то јест њихови „топ едукатори“. Међутим, следећи текст тврди скроз супротно. Коме веровати? 🙂

Валентин Кулето: Наставници – кључни у преношењу знања у XXI веку (3.4.2015)

Ми свакако верујемо у оно што желимо, мада често могу да нас демантују и веома једноставна (логична и научна) објашњења. За крај, један кратак текст управо о томе.

b92: Креативни Хаос Богова (20.6.2015)

okastopeijere

Куда иду европски мозгови

_1668581790052777_8919608323373572399_nЗаједница која учи увек нас изненади неким лепим вебинаром:

Вебинар Заједнице која учи „Сазнање“: eTwinning – могућности за повезивање, сарадњу и напредовање (за 30.9.2015)

Овде се ради о порталу који повезује запослене у школским и предшколским установама широм Европе. Европске државе повезане су многоструко, посебно чланице Европске уније. Следећи интерактивни сајт бави се преливањем (да тако кажемо) мозгова из једних у друге ЕУ земље. Занимљиво је да највише високо квалификованих кадрова који су се сељакали у раздобљу од 2003. до 2014, има међу средњошколским наставницима.

Forum Alpbach: Where the European brains go (26.8.2014)

_642806972490084_7804706156997014166_nДакле, видели сте куда су се запутили европски мозгови, а следећа прича говори зашто је пројекат „мозак“ пропао. Научник Хенри (Henry Markram) био је први који је успео да измери електрични сигнал између два жива неурона пацова, стављајући микроскопску пипету између њих. Његов рад демонстрирао је процес при коме је синапса јачала и слабила, чинећи могућим да учимо и моделујемо како мозак учи. Хенрију је ово донело висок положај у свету науке. Након тога уследили су многобројни радови из обалсти неуронауке, на десетине хиљада њих, али упркос томе, ништа нисмо били ближи нити разумевању рада мозга, ни зашто настају поједини поремећаји. Ово је фрустрирало Хенрија и зато што је имао лични разлог – његовом сину је дијагностикован аутизам. У разговору за часопис „The Guardian“, 2013. рекао је да би желео „да може да закорачи унутар симулације мозга свог сина и види свет како га он види.“ Једини начин да се то уради, образложио је, био је да се иде даље од појединачних експеримената у вези са понашањем, болестима и анатомијом мозга и уместо њих направи модел електричних кола целокупног људског мозга.

Brain-Tree (Small)У 2009. у свом предавању у оквиру ТЕДа, он је најпре представио широј јавности своју визију да математички симулира мозак са свих 86 милијарди неурона и 100 трилиона синапси на суперкомпјутеру. Чак је сугерисао да би такав математички модел био у стању свести и да ће бити способан да комуницира у виду холограма. Реализацију овог пројекта предвидео је у десет наредних година. У различитим разговорима, интервјуима и чланцима, који су уследили, предочио је да би математички модел мозга могао да достави такве фундаменталне помаке као што су открића лекова за стимулацију, замене појединих експеримената на животињама и боље разумевање поремећаја као што су Алцхајмерова болест. Као да то није било довољно, симулирани мозак би убрзао технологију за изградњу нових и бржих компјутера и робота са когнитивним способностима и евентуално интелигенцијом. Много неуронаучника је било скептично, али је било и много присталица. То је изгледа било довољно да у јануару 2013. од Европске уније добије 1,3 милијарде долара за свој пројекат.

SUBNET_Final_1 (Small)Међутим, ни две године касније, пројекат је доживео крах и у јавности га чак и исмевају по разним емисијама. Хенри је престао да буде шеф пројекта и уместо њега постављен је други научник (Christoph Ebell), а он сам морао је да се суочи са критичарима пројекта (чак 800 научника који су потписници петиције) и да брани своје ставове пред комитетом од 27 научника. И тек двоје је било на његовој страни. Пресуда (на 53 стране) је била таква да се пројекат у потпуности мења, са сасвим другачијим научним фокусом. Да ли то значи да још увек нећемо имати електронски људски мозак, чак ни 2023? Па, ако вас је текст заинтересовао, одговор ћете пронаћи на линку:

Scientific American: Why the Human Brain Project Went Wrong–and How to Fix It (15.9.2015)

Но, да бисмо уопште могли да урадимо овакав један пројекат, сматрају научници, морамо почети од нечег мањег. И то много мањег – милиметар дугог црва врсте Caenorhabditis elegans (који је иначе експериментална животиња). Научници су успели да неуроне (целих 302) ове глисте пренесу у робота и тако добили робота са умом црва. 🙂

IFL Science: Scientists Put A Worm’s Mind Into A Robot’s Body (14.12.2014)

_mpmg8gzDgq1rc6a1xo1_400

А следи прича о мајмуну са умом фотографа. 🙂

Национална географија: Може ли се мајмун сматрати аутором фотографије? (23.9.2015)

Ето, мајмун направио селфи. И то није подвиг само за мајмуна. Другим речима, селфи уопште није једноставно направити. Следећи текст тврди да је само у току прошле године више људи страдало сликајући себе него од напада ајкула и то погађате зашто. Људи се много више фокусирају на екран мобилног телефона него на непознато окружење које, очигледно, није безбедно. Тако је четворо људи страдало услед пада, а неки су били повређени или усмрћени због удара воза.

Mashable: More people have died from selfies than shark attacks this year (22.9.2015)

А смрт која нас је све затекла и ражалостила…

24 сата: Трагедија: Наставница умрла насред часа у Београду! (24.9.2015)

Ружне ствари се дешавају и у неким случајевима можемо само да пропратимо вести, као што је ова претходна, али у неким можемо и да реагујемо и пробамо да поправимо ситуацију. _nkycx7IZQ51qhgy7po1_500 (Small)Постоје деца без родитељског старања, као и она чији је развој ометен породичним (не)приликама, разним облицима злостављања и занемаривања и неку од њих збрињава Установа за децу и омладину  Дечије село др. Милорад Павловић из Сремске Каменице. Овој установи потребна је и наша помоћ јер прикупља средства за набавку пелета (25.000 евра), а како би се обезбедили котлови на биомасу и самим тим грејање.

Indiegogo: Akcija nabavke peleta za grejanje Dečjeg sela (9.9.2015)

У Шведској употреба биогорива није новост. Новост је да је ова држава објавила да ће бити прва која се одриче употребе фосилних горива. Она већ сада две трећине енергије добија из чистих извора енергије (сунчева, енергија ветра итд), а идеја им је да до 2020. смање за чак 40% емисију нежељеног угљен-диоксида. cool_funny_20Све ово подразумева и улагања, а влада је за следећу годину издвојила 546 милиона долара.

Business spectator: Sweden aims to be 1st fossil fuel-free nation (21.9.2015)

А у Шведску је отишла научница Зорана Курбалија Новчић, која је наш биолог и прави пример успешне жене. Завршавамо интервјуем са њом.

Време за: Зорана Курбалија Новичић – право лице науке (21.9.2015)

Мистериозни морталитет

_419368341551760_745108872666734585_nДуго очекиване дипломе добиће сви они који су их освојили на градском такмичењу из биологије (данас су послате поштом, колико смо сазнали), али и они који су их освојили на републичком такмичењу. У вези са овим потоњим, добили смо саопштење са Департмана за биологију и екологију ПМФ-а Универзитета у Новом Саду:

Саопштење у вези са дипломама и захвалницама

Ми немамо никакве дипломе за вас, али имамо да вам пустимо филм, који је препоручио колега Ненад Николић и који носи назив „Последња гозба крокодила“:

Могуће је да ће и сајге антилопе имати своју последњу гозбу, макар у дивљини, јер постоје процене да ће нестати за свега неколико недеља. Њихов број се смањио за готово три четвртине током деведесетих година прошлог века, када се распао Совјетски савез, па тиме и контрола лова на ову животињу. Тада је ова врста проглашена угроженом, мада је била присутна у приличном броју. Истраживање из 2014. тврди да је у Казахстану живело преко четврт милиона јединки, а мањи број их је присутан у Русији и Монголији. Међутим, у Казахстану је пре пар недеља пријављено да су сајге почеле да умиру у великом броју и великом брзином. Најпре је то била свега понека јединка, да би из дана у дан почело да умире на стотине, па хиљаде и коначно десетине хиљада антилопа! Руске и монголске јединке изгледа да нису погођене овим мистериозним морталитетом, а сумња се да га узрокује болест пастеурелоза. Ипак, нејасно је зашто је та болест, која је иначе раширена међу популацијом сајга антилопа, наједном постала тако смртоносна, када је до сада убијала само јединке које је ослабио недостатак хране или нека друга болест.

IFL Science: 85,000 Endangered Antelopes Die Mysteriously In Just One Day (26.5.2014)

slon01За слонове знамо шта их убија:

Блиц: Покољ – Масакрирана половина слонова Мозамбика (26.5.2014)

И док једне врсте нестају, друге се појављују и то – у Србији:

Вечерње новости: Увац: Црни орао међу суповима (27.5.2014)

Следећи чланак бави се једном другом птицом, односно њеним гнездом које је право уметничко дело:

Блог – Агроекономија: Гнезда птица ткалци (8.12.2014)

И пауци праве занимљиве мреже, а постају још занимљивије под утицајем хемије. 🙂

Екопедија.рс: Каква је мрежа паука на дрогама (20.8.2014)

iStock_000019751017Small_largeНије нам била намера да хемију употребимо у негативном контексту (што се иначе у уобичајеном говору чини, јер обично се под „хемијом“ подразумева нешто што је отровно или макар нездраво). Да бисмо показали да хемија уме да буде дивна, одабрали смо чланак чији наслов гласи – „дивна хемијска реакција“.

Science dump: Beautiful chemical reactions (8.10.2014)

Оно што се дешавало у нашој просвети и што ће се тек дешавати, тешко би се могло назвати дивним. Ствари треба називати својим именима, кажу мудри, а то увек чини наша Боба Недић:

Блог – Клотфркет: Значи – отпуштање! (27.5.2015)

_10152672146068581_1240205598199386788_n
Кликом на слику постаће интерактивна.

И док ћемо ми чекати отпуштања, ђаци ће се одлучивати за занимања на која ће се запослити.

Данас: Нико неће у пекаре, аутомеханичаре, завариваче…. (27.5.2015)

Ако неко буде хтео у наставнике, не би требало да буде у заблуди:

Фондација Новака Ђоковића: Четири заблуде о професији наставника (4.3.2015)

Прва наведена заблуда је она у вези са нашим радним временом, али и „дугим“ распустима. Уосталом, синдикати већ сад најављују активности за август.

Бета ТВ: Павловић: У августу састанак синидиката на коме ћемо размотрити евентуални штрајк (27.5.2015)

_mq8yzkkX2f1rroi0xo1_500Дакле, разбисмо једну заблуду, а о неким заблудама можете чути на вебинару вечерас:

Заједница учења „Сазнање“:  Најчешће заблуде о ИКТ у образовању (за 28.5.2015)

Како не би било ни заблуда ни забуна у вези са плаћањем допунске наставе за децу из дијаспоре, Министарство просвете направило је онлајн анкету. И ево какве су резултате добили:

Вести онлајн: Симболично за српски идентитет (28.5.2015)

_nmnsmv5GDe1sm9wdio1_500 (Small)То је што се тиче наших људи у иностранству, а што се тиче странаца код нас, па, забринути су.

Зелена учионица: Посланик Европског парламента забринут због Закона о уџбеницима (28.5.2015)

Зато ви не брините, ми смо опет сутра са вама.

Облак ознака