Инспекција, за промену

Ако вам је досадило да вам свако мало инспекција долази на час, имам решење за вас. Будите и ви, за промену, инспекција. 🙂

Министарство просвете, науке и технолошког развока РС: Конкурс за избор саветника-спољних сарадника за предмете, групе и области предмета, активности и стручне послове (16.11.2016)

Још један конкурс расписала је Викимедија Србије, а има везе баш са нашом, биолошком струком.

Викимедија Србије: Последње такмичење у овој години: пишите о живом свету, очекују вас сјајне награде! (до 15.12.2016)

Нешто што није конкурс, али некакав позив за наставнике јесте:

Едукација: Презентације за предмете – Основна школа (приступљено 16.11.2016)

Презентације које ми имамо су оне које прави Ивана Дамњановић:

Негде сам прочитао да мозак пребрзо стари ако превише једемо (научници са Католичког Универзитета у Риму открили су молекул „Creb 1“, који подмлађује мозак, а покреће се кад мање једемо). А како ћемо остарити ми, показује нам следећа забавна Фејсбук апликација.

Catfly: Pogledaj sebe 50 godina od sada! (приступљено 16.11.2016)

За 50 година ко зна шта ће бити и у Србији није добро толико планирати унапред. За сада планирамо шта ће бити сутра. А сутра ће бити штрајк упозорења. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: 17. новембра штрајк упозорења просветара (14.11.2016) & Вечерње новости: Сутра штрајк упозорења у основним и средњим школа (16.11.2016)

А послушајмо и саопштење:

Синдикати су нам се ангажовали, а ево и једне реакције на све то ангажовање.

Блог – Клотфркет: Поштована руководства цењених синдиката (11.11.2016)

И док ће просветни радници штрајковати због лошег материјалног положаја, карловачки гимназијалци су штрајковали због – лоше успостављеног система у просвети. Мислим нису, али ако размислите о разлозима, у ствари јесу. 🙂

Блиц: Протест карловачких гимназијалаца због претњи професору (14.11.2016)

То се дешавало у тој гимназији, а ево шта се десило у једној школи у Сурчину.

Блиц: Дечак гурнуо пет ђака низ степенице у школи у Сурчину (15.11.2016)

Ово, у ствари, није вест, већ тек пример шта се све дешава у школама и колико је школа немоћна да заустави насиље. Рецимо, увек је проблемско питање да ли казнити и како казнити насилника? У следећем чланку тврде да не треба кажњавати уопште.

Кутак.нет: У овој школи нема кажњавања: Уместо у ћошак, немирне ђаке шаљу у посебну собу! (приступљено 16.11.2016)

И све то да би завладао мир у школи. Шта под овим подразумева Душан Благојевић, прочитајте у тексту за крај.

Блог b92: Мир у школи (16.11.2016)

Свако против нечег

На почетку преносимо поруку Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство:

Бесплатни програми ИМГГИ за основце и средњошколце

У 2016. години ИМГГИ ће реализовати програм промоције и популаризације молекуларне биологије који је намењен ученицима београдских основних и средњих школа. Програм обухвата бројне активности и манифестације кроз које основци и средњошколци могу да се упознају са основним појмовима и занимљивим и актуелним темама из области молекуларне биологије. Програм се реализује под покровитељством градског Секретаријата за спорт и омладину.

Сви садржаји су бесплатни.

Детаљније информације о садржају и начину пријављивања за учешће у појединим активностима могу се наћи на сајту Института.

То је био позив за наше ђаке, а ево позива и за нас:

Викимедија Србије: Позив за учешће на конкурсу за финансирање пројеката (до 22.3.2016)

Некакво финансирање, али веће, дешаваће се и у Крагујевцу:

Радио телевизија Крагујевац: Већа улагања у образовање (24.2.2016)

Због улагања таквих каква су у целокупно образовање, данас је у многим школама био штрајк упозорења.

021.рс: Синдикати: Штрајкује око 1.500 школа (25.2.2016)

Занимљиво је да управо сада политичка опозиција даје подршку просветним радницима са неким новим и наизглед ничим изазваним еланом. 🙂

РТВ: ЛДП: Влада да не понижава просветаре (24.2.2016) & Јерков: Вербић или да помогне просветарима или да поднесе оставку (24.2.2016)

Да ли је оставка неопходна? Према неким мишљењима, министар више нема шта да изгуби. Паметном, који успут познаје прилике у нас, овај закључак је сасвим довољан.

Пешчаник: Још један круг или нова шанса (24.2.2016)

Нова шанса је дата и учитељици из Црне Горе која није баш, па, писмена.

Вијести.ме: Министарство: Учитељица неписмена, али квалитет наставе задовољавајући (21.2.2016)

Враћамо се назад из Црне горе, а наше колеге су се вратиле из Немачке.

Блиц: Наставници ОШ „Милан Ракић“ боравили у Берлину, а тамо их је дочекало право изненађење (24.2.2016)

За науку, пак, узор неће бити Немачка, већ Америка.

Политика: Институти САНУ против американизације српске науке (22.2.2016) & Министарство просвете: неће бити американизације српске науке (25.2.2016)

Институти су против американизације, а Национални просветни савет против танких уџбеника. 🙂

Зелена учионица: Национални просветни савет против ограничавања обима уџбеника (24.2.2016)

А ви видите да ли имате нешто против Бобиног оцењивања. 🙂

Блог – Клотфркет: Како оцењујем (22.2.2016)

Тако Боба оцењује, а ми знамо како Ивана Дамњановић прави презентације. Одлично.

А где су алге, ту је и разноврсност:

И још једна презентација, овог пута Иваниних ђака.

Ред је да завршавамо данашњи чланак и да приземљимо лептире. Ми лептире, а Министарство Ваздухопловну академију.

РТС: Министарство просвете приземљило Ваздухопловну академију (24.2.2016)

Неки нови тартуфи

Ваш клик дели Драгана од путовања на Антарктик:

Ало: Србијо, уједини се! Дај клик да Драган отпутује на Антарктик (12.2.2016)

Још један одлазак на пут предстоји, али овај пут није у питању леп повод:

Где инвестирати: Још један млади Тесла одлази из Србије (12.2.2016)

Заправо овај Тесла доказао се у нашој струци, односно заштити животне средине, али и аграрним екосистемима, јер је изумео начин за ефикасније искоришћење ђубрива. И док смо на аграрним екосистемима, Ивана Дамњановић о њима има презентацију:

Птице су чести посетиоци агроекосистема, а о птицама често брине наш колега Жељко Станимировић. Позива и нас да се укључимо у активности у вези са овим животињама:

Facebook event: Great Backyard Bird Count (GBBC) 2016 in Serbia (од 12. до 15.2.2016)

То је један позив на терен, а ево га још један:

Викимедија: Викимедија Србије отвара конкурс за фото-грантове (5.2.2016)

Зашто се и биолози не би укључили да увеличају Википедију сјајним фотографијама још сјајнијих живих бића? 🙂 Фотографија коју смо желели да вам покажемо је фотка нове врсте тартуфа:

А има и прича у вези са њом, са Фејсбук стране Миколошког друштва Србије:

После вишегодишњих истраживања, на подручју Националног парка Тара откривена је за науку нова врста гљиве, Tuber petrophilum. За оне који не воле научна имена на латинском, врста је добила и „надимак“ – Стенољуб. Након темељних таксономских, морфолошких, молекуларно-генетских и еколошких истраживања, налаз је публикован у престижном међународном научном часопису „Mycotaxon“ у јануару ове године. На тај начин откриће је формално верификовано, а Тара и Србија су постале званично богатије за јединствену компоненту биодиверзитета. Први је ову гљиву уз помоћ посебно обученог пса пронашао др Мирољуб Миленковић са својим сарадником Предрагом Јовановићем, а затим су се истраживачком тиму придружили Мирослав Марковић, др Тине Гребенц и мр Борис Иванчевић.

Откриће је изузетно значајно, првенствено због тога што нова врста припада роду Tuber, тј. правим тартуфима, једном од најбоље проучених родова подземних гљива. Иако се сматрало да је о овом роду све познато, барем на подручју Европе, сада је откривена нова врста. Након чувене Панчићеве оморике и још неких других врста, ово је још један таксон који је по први пут откривен на Тари. Осим што је у питању нова врста, она је сасвим специфична по својој екологији, разликује се од свих других из истог рода, те је то додатни разлог њене јединствене вредности.

T. petrophilumје микоризна гљива која живи у симбиози са дрвећем и од њега непосредно зависи њен опстанак. Нађена је у зони нижег степена заштите НП Тара где се сеча дрвећа редовно врши, па ће бити потребно пуно мудрости и опреза да се не би направила ненадокнадива штета и уништило станиште ове јединствене и вредне врсте која је ново, драгоцено богатство Националног парка Тара, Србије и светске природне баштине. На свима нама је велика одговорност да се то богатство очува.

Б. Иванчевић

Физичари су ових дана усплахирени, јер и они имају откриће, које је изгледа прилично значајно. Наиме, открили су некакве гравитационе таласе.

National science foundation: Gravitational waves detected 100 years after Einstein’s prediction (11.2.2016)

Ове таласе је, кажу, Ајнштајн предвидео, иако су их, ето, открили тек након сто година. Оно што се десило у Саудијској Арабији нико није могао да предвиди, тим пре што су такви догађаји тамо веома ретки. Наиме, наставник је запуцао из ватреног оружја на своје колеге и убио их најмање шесторо, те ранио двоје. Полиција је привела наставника, а његов чин описала као криминално дело.

The Guardian: Teacher in Saudi Arabia shoots six colleagues, state TV reports (11.2.2016)

Зашто је колега све ово починио и детаље злочина разјашњаваће њихови правосудни органи. У Србији има посла и за наше правосудне органе, чак и тамо где не би требало да га буде.

Ало: Скандал – Полиција у школи због оралног секса осмака  (12.2.2016)

А правосудни органи ће се можда бавити још неким новим пословима, односно новим законима, али ће и Министарство просвете:

Зелена учионица: Скупштина подржала „Алексин закон“ (12.2.2016)

А једно друго Министарство (за рад, запошљавање, борачка и социјална питања) бавило се такође дечјим правима, али на пригодној свечаности:

РТС: Вулин: Дефектолози најхрабрији социјални радници (11.2.2016)

Дефектолози су најхрабрији, а да бисмо ми били најбољи у свом послу, морамо да се усавршавамо. Ми вам предлажемо онлајн едукацију коју спроводи Образовно креативни центар из Бора:

ОК центар: Термини семинара Србија (од 1.3. до 25.3.2016)

Спавање на пола

Сутра ће се одржати једно лепо предавање:

Фејсбук догађај: 4. предавање БИДа „Екотоксикологија риба“, др Срђан Суботић (за 10.12.2015)

Таман имамо чланак, односно кратак филм о најотровнијој риби на свету:

Science dump: Milking the world’s most venomous fish! (26.6.2014)

Велика бела ајкула није отровна, али је далеко од безазлене. Једна женка је извирила из воде тик до Аустралијанца Дејва (Dave Riggs), који иначе прави документарце о овим рибицама, те је настала заиста фасцинантна фотографија. Дејв је признао да је било застрашујуће, али и даље је заљубљеник у ова створења, која је назвао „последњим диносаурусима“ и сматра да их треба заштитити.

IFL Science: Great White Shark Pops Up To Say Hello (11.5.2015)

Можда је боље да изађемо из воде и закорачимо по безбеднијем копненом екосистему. Аутор ове презентације је Драгана Косовац.

Тигрове ћете пре наћи у шумским екосистемима, али ни тамо не би требало да их буде уколико су бели. Зашто, одговара следећи текст:

b92: Зашто бели тигрови не би требало да постоје? (7.12.2015)

Па, како смо кренули да загађујемо природу, много врста заиста неће постојати. У Пекингу је проглашен тзв. црвени степен загађења ваздуха:

b92: Драматично у Пекингу, смог прекрио град (8.12.2015)

Да ли је драматично било и на конкурсу „Дигитални час“ не знамо, али су победници изабрани и ми им честитамо:

Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије: Одлука о избору радова на наградном конкурсу „Дигитални час“ (8.12.2015)

И опет ћемо имати једну лепу базу радова. А базе података унапредиће просвету, каже министар Вербић:

РТС: Вербић: Отвореним подацима до ефикасније просвете (8.12.2015)

Једна од најпознатијих светских база података свакако је Википедија. Ми смо из те базе издвојили 21 чланак који вам неће дати да заспите. Зашто, погледајте на следећем линку – ако смете. 🙂

Buzz feed: 21 Wikipedia Pages That Will Make It Impossible For You To Sleep (22.10.2014)

То што има застрашујуће чланке није проблем са Википедијом. Највећи проблем и уједно њена највећа предност је у томе што може да је уређује баш свако. И нико не каже да ће тај свако да уноси и тачне информације. 🙂

Свет плус: Преварио Википедију и постао легенда! (6.12.2015)

Легендом ћемо и завршити. Наиме, легенда која већ дуго постоји у Аустралији тврди да крокодили спавају само са пола мозга, док им је други део будан и заправо будно мотри да не наиђе какав плен или евентуални предатор. И наука је ту легенду потврдила.

IFL Science: New Study Confirms Ancient Legend About Crocodiles (11.10.2015)

Европске акције и српска посла

Божја честица или Хигсов бозон је можда решење тајне универзума за физичаре, а можда и начин да се тај исти универзум уништи. Најновија вест је да светски познати научник Стивен Хокинг упозорава на ово потоње:

Блиц: Стивен Хокинг упозорава: „Божја честица“ је темпирана бомба која прети свету!  (8.9.2014)

Вести попут ове појављују се у научним, научно-популарним, па очигледно и у дневним часописима, и то из свих научних области неколико њих сваки дан. Напросто их је немогуће пропратити. Међутим, увек је добро прочитати макар неку и научити нешто ново. Посебно за нас наставнике који то можемо да искористимо да „освежимо“ наставу. Геонаучна европска унија (European Geosciences Union) дошла је на идеју да и деци основношколског узраста омогући да прате најновије вести из науке. Зато је окупила (и даље окупља) научнике и наставнике из разних земаља, како би превели научне текстове тако да их деца разумеју. На њиховом сајту можете пронаћи и текстове на српском, које је превела Марина Дрндарски, а можете кренути и њеним стопама:

European Geosciences Union: Planet Press Articles

А можете кренути и на пут где год желите, чак и по свом крају и прикључити европској акцији посматрања птица. Преносимо писмо Друштва за заштиту и проучавање птица Србије:

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) организује Европски викенд посматрања птица (EuroBirdwatch), на територији целе земље. EuroBirdwatch је манифестација која постоји већ 20 година и окупља око 40 земаља и више од милион учесника на преко 33.000 догађаја, на којима људи могу више да сазнају о чудесној сеоби птица. Манифестација има за циљ веће образовање људи о птицама и потреби за њиховом заштитом, као и популаризацију посматрања птица. Европски викенд посматрања птица резервисан је за први викенд октобра. Ове године то су 4. и 5. октобар.

Управни одбор ДЗППС је дошао на идеју да се поводом Европског викенда посматрања птица оствари сарадња са наставницима биологије. Ова сарадња ишла би у циљу постизања стратешког партнерства између нас, планирања и извођења будућих заједничких активности.

Надамо се да ће наш позив на сарадњу наићи на позитиван одговор и да ћемо у неким од заједничких акција допринети бољем образовању деце, омладине и очувању целокупног биодиверзитета. Верујемо да је Европски викенд посматрања птица одлична прилика за почетак сарадње.

Како би се боље упознали о раду и активностима које спроводи Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, препоручујемо вам да посетите следеће странице:

Сајт: http://www.pticesrbije.rs/
Фејсбук: https://www.facebook.com/events/373949626089438/
Твитер: https://twitter.com/BSPSS

Са великом пажњом очекујемо ваш одговор.
У Новом Саду, 9.9.2014.
Координатор ЕБW за Србију
Слободан Кнежевић
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и BirdLife International

Цела Европа ће посматрати птице, а Срби су показали интересовање и за корњаче:

Животиње.рс: На граници Србија-Мађарска пронађено преко 1.000 корњача! (9.9.2014)

Верујемо да ће корњачама ипак бити боље када их врате у божанствену природу наше Србије. Осим природним лепотама, Србија може да се подичи и знаменитим местима и споменицима културе. То је тема фото-конкурса који траје до 30. септембра, а који организује Викимедија Србије:

Викимедија Србије: Сликајте Србију што више, Викимедија вас мотивише (5.9.2014)

Културна баштина, која ипак не може да се овековечи фото-апаратом, свакако је и језик једног народа.

Радио телевизија Војводине: Враћа се језик друштвене средине у војвођанске школе (9.9.2014)

Враћају се и ђаци у Сагоњево:

Радио телевизија Србије: После три деценије школско звоно у селу (9.9.2014)

За разлику од ове школе која се опоравља, крагујевачке школе ће се тешко извући из финансијских проблема:

Политика: И школе на добошу (10.9.2014)

Економске теме ће тек почети да нас муче и синдикати увелико најављују разговор са министром просвете, али…

Зелена учионица: Вербић: Ако је једина тема смањење плата, онда мало шта имамо да разговарамо (10.9.2014)

Дакле, очекујемо разговоре, а већ знамо шта можемо да очекујемо од завршног теста за осмаке:

Данас: Са свим петицама 10.500 ђака (9.9.2014)

И док се наши ђаци труде да буду вуковци, министар просвете у суседној нам Хрватској верује да наставници не треба да се труде да заврше факултете:

Јутарњи лист: Требају ли наставници имати факултет – Зашто министар образовања жели још мање образовања? (9.9.2014)

Ми ипак сматрамо да вишак образовања и усавршавања никако не може да „не треба“. Зато вам за крај препоручујемо неакредитоване, али заиста добре семинаре Образовно креативног центра, који ипак доносе бодове за усавршавање унутар установе:

Образовно креативни центар: Семинари за наставнике у Србији (за октобар и новембар)

Када виреално постане нереално, а едукација – занимација

Онај део школске године када су нам ђаци ту полако истиче, па нас је то инспирисало да вам прикажемо један божанствен филм где је година приказана за тек нешто мање од минуте.

Виреално: Годину дана је сликавао исто мјесто. Оно сто је забиљежио је предивно. (7.6.2014)

То је било виреално, а следи нереално. Иако је правио потврђено добре семинаре (као производ једног од њих настао је овај блог), Образовно креативни центар није добио акредитације за ову годину. Следи објашњење:

Фејсбук белешка ОК центра: (Не)акредитовани семинари (9.6.2014)

За разлику од претходног примера, Викимедија Србије први пут је акредитовала свој семинар о – Википедији. Па, било је време. 🙂

ЗУОВ – Акредитовани програми: Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу

Курсеви о Википедији као наставном средству очекују нас од септембра, а сада је актуелан завршни испит. У финишу, поставили смо у секцији „документа“ (линк је скроз горе и скроз десно) презентације које је урадио Методичар (недостаје још екологија и заштита животне средине, али се надамо да ће бити ускоро 🙂 ), а и наша уредница Ена посветила је једну страну свог блога овом проблему:

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Мала матура – биологија (2.3.2014)

Никола Антонић, колега из ОШ „Сава Керковић“ из Љига, заједно са колегиницом (а и ђацима), направио је изузетан сајт за припрему матураната. По његовим речима сајт је још у изради, али већ сад изгледа јако добро:

БиоЕдука: Онлајн учионица биологије

Ево га још један сајт посвећен биологији, али из суседне нам државе:

Биотека.хр: Нек’ ти едукација буде занимација

А да би едукација, осим што је занимљива, имала и смисла, треба јој поставити некакав циљ. А где је један, ту су и три.

Душан Павловић: Три циља образовног система (25.4.2014)

Очигледно је учитељ нобеловца Алберта Камија остварио све циљеве,  с обзиром на успех свог ђака, а и на то да га се тај ђак након освајања награде сетио и јавно му упутио писмо:

Critical theory: Read Camus’ Letter to His Elementary School Teacher After Winning the Nobel Prize (1.5.2014)

Један други писац, Џорџ Орвел, дао је своја правила:

Блог – Облак знања за учитеље: Орвелова правила (11.5.2014)

А за крај, ево и правила из новог Закона о раду која се тичу и нас:

Зелена учионица: Новине у предлогу закона о раду важне за просветне раднике (10.6.2014)

Свака школа се (јефтино) плаћа

Прошлогодишња крађа тестова за малу матуру доживела је и свој епилог:

РТС: За крађу тестова годину дана затвора (23.4.2014)

Мала матура нас очекује и ове године, са значајном изменом. Наш колега физичар пронашао је за све нас стручно упутство о полагању завршног испита:

Блог – Физика у Бранку: Стручно упутство (23.4.2014)

Ове године наставници биологије биће чланови петочланих комисија које оцењују комбиноване тестове (правило је да буде 160 тестова по комисији), па у складу са тим и потражите упутства и обрасце који су нам потребни (колега је то лепо разврстао по линковима). Видећемо како ће се ђаци снаћи са наукама, а што се тиче српског језика, изгледа да су се баш „уиграли“:

Вечерње новости: Ђаци читају одломке уместо лектире (23.4.2014)

Нежељене ефекте „постиже“ и верска настава:

Политика: Веронаука недовољно разумљива ђацима (22.4.2014)

Но, да се ипак вратимо српском језику. Већ сви знамо (а о томе смо и писали) о плану да се у средњим стручним школама смањи фонд часова из овог предмета. Наизглед, ово је логичан корак, јер се у тим школама ђаци припремају за конкретно занимање. Међутим, питање је да ли је школа важна само да спремимо средњошколце за рад, али не и за живот:

Политика: Како појефтинити људе (23.4.2014)

Људи појефтињују, али не и радне свеске:

Зелена учионица: Родитељи купују радне свеске, изузетак четвртаци (23.4.2014)

Изгледа да ће све бити скупље од наших плата, па су синдикати, овај пут удружени, одлучили да такву ситуацију преокрену:

Унија синдиката просветних радника Србије: Синдикати удружени! (23.4.2014)

И не пристају да нам се плате смање:

Танјуг: Синдикати: Не пристаjемо на смањење плата просветарима (23.4.2014)

Надамо се да ће њихов отпор бити довољно јак, јер ако нам буду смањили плате, заиста ћемо се запитати:

Блог – Физика у Бранку: Шта ја стварно радим? (30.9.2013)

Уколико желите да радите нешто ново, а при томе да добијете (додуше мини) грант, Викимедија Србије има решење:

Центар за развој непрофитног сектора: Викимедија Србије – Конкурс за доделу малих грантова (до 31.5.2014)

А и оно што је један Кинез, незадовољан бившим шефом послао том истом шефу, јесте мини, али у огромним количинама:

Животиње.рс: Незадовољни радник бившем шефу послао хиљаду пачића! (21.4.2014)

Чак се и у филму каже да „у Кини једу псе“, али у Швајцарској?!? За крај петиција која ће вас шокирати:

Your sign.org: Oppose dog meat consumption in Switzerland! (11.4.2014)

Ова памет, али на почетку

Почетком следеће недеље почиње занимљива конференција коју одржавају уредници Википедије, односно чланови Викимедије, невладине организације која се стара и о Википедији и о свим другим сродним пројектима. Рекосмо да је ова конференција занимљива нама пошто је то прва конференција у организацији Викимедије Србије која се бави конкретно образовањем. О конференцији је известио „Просветни преглед“, а баш тај чланак можемо да прочитамо захваљујући Дејану Крецуљу:

Фејсбук фотографија – Дејан Крецуљ: Едувики 2014

Све о конференцији можете видети на следећој страни, а такође се и пријавити:

Викимедија Србије: ЕдуВики конференција 2014 (заказана за 24.3.2014)

Википедија свакако прати нашу наставу, на овај или онај начин, те зашто је не искористити на онај прави? У Нишу, кажу поједини медији, школски одбори не раде ни на прави начин, ни према упутствима просветне инспекције или Агенције за борбу против корупције:

Јужне вести: Школски одбори чувају директоре (11.3.2014)

Дакле, директоре чувају школски одбори, а једну девојчицу из Панчева, сачувао је један мали пас. Прича је толико невероватна и дирљива, да заслужује сваки публицитет, јер је на крају пас, који се понео као највећи херој, подлегао ранама:

Блиц: Панчево: Угинуо јазавичар који је спасао девојчицу од булмастифа (13.3.2014)

Ево још једне куце која стрпљиво подноси маче које је заиста несносно:

Животиње.рс: Погледајте игру несташног мачета и стрпљиве куце (26.1.2014)

Ево још једне слатке приче:

Животиње.рс: Преслатко: Мачак кога можете бескрајно да гњавите док спава (29.9.2012)

А ево и једне вести која нимало није слатка. Заправо то је епилог немилог догађаја који се збио још у априлу 2007.

Вечерње новости: Условне казне затвора за школско хулиганисање (16.3.2014)

Свашта можемо овде да прокоментаришемо, а да користимо опште фразе попут „спора, али достижна“ и „боље икад него никад“. Ова друга може да се искористи и за следећи чланак. Наиме, замислите да сте садашње искуство у настави имали када сте почињали да радите? Јасно је да је боље да га стекнемо икако него никако, али би нам тада савети много значили. Зато је Британски савет направио конкурс под називом: „Да сам ово знао када сам почињао да предајем…“ Идеја је да поручите младом себи почетнику оно што знате сада. Најбоље поруке се награђују. 🙂

British council: If I had known this when I started teaching… (до 6. априла 2014)

Ми смо нашли неке савете за крај, и за почетнике, а што да не, и за старије и искусне наставнике.

Зелена учионица: Како треба разговарати са ученицима (14.2.2014)

Биолошка историја

Наставници у Јужној Дакоти ће као обавезно наставно средство имати и – пиштоље. 🙂

b92: Учитељи у Јужној Дакоти добијају оружје

Вест делује смешно, али ко зна шта ће нама будућност донети. Данас ћемо се ипак окренути прошлости. Када се људи занимају за историју нечега, често то траже на Википедији. Које речи су најтраженије на Википедији, односно која реч иде иза речи „историја“? Можете погледати на следећој необичној карти света:

HugePic: Laconic history of the world

Није потребна никаква карта да би се видело каква историја занима нас биологе. Јасно је да се ради о историји живог света и то је и наша данашња тема. Спремили смо неколицину занимљивих линкова из ове области. Почињемо вешћу са наших простора:

24 сата: Код Врања пронађени остаци најстаријих сисара на Балкану

Године 2004. Аустралијска влада је прогласила национални споменик стампеда диносаура у централном Квинсленду. На овом месту, налази се камен очуван током 95 милиона година, са преко 3.000 малих отисака диносауруса расутих по површини.

National Geographic: Swim Tracks Undermine Dinosaur Stampede

Торбари из породице Diprotodontidae (Diprotodontia, Vombatiformes) су група изумрлих великих (60-2500 кг) биљоједа налик вомбату, који су били чести и шире географски распрострањени у кенозоику. О томе сведоче фосилна налазишта у Аустралији и Новој Гвинеји. Сматра се да су били друштвени, терестрични четвороношци који би по животној форми могли да се упореде са овцама, носорозима и нилским коњима међу плаценталним сисарима.

Plos One: Herds Overhead: Nimbadon lavarackorum (Diprotodontidae), Heavyweight Marsupial Herbivores in the Miocene Forests of Australia

Ултравиолетни вид је еволуирао најмање осам пута у птица (од заједничког претка који је такође имао рецепторе за тај део спектра), према новијем истраживању. Све ово промене су биле последица појединачних нуклеотидних промена у ДНК.

BioMed Central’s open access journal BMC Evolutionary Biology: Birds evolved ultraviolet vision several times

Био је то миран дан крајем децембра у Националној фондацији за науку, када је пристигао позив од средњошколца из Њу Хемпшира, који је затражио помоћ на научном пројекту. Када сам питао о каквом пројекту се ради, одговор ме изненадио из два ралога; колико је био амбициозан план студента који га је предлођио и колико узалудно и далеко од реалности ми је звучао: да се организам који не врши фотосинтезу учини аутотрофним додавањем хлорофила.

Scientific American: It’s Not That Easy Being Green, but Many Would Like to Be

Последњи наведени чланак носи назив „Није лако бити зелен, али би многи волели то да буду“. Није лако, али није ни неизводљиво, посебно ако то зелен схватимо онако како се често употребљава – еколошки освешћен. Погледајте креативна решења како да се  „премосте“ саобраћајнице:

Агроекономија: Мостови за животиње широм света

Ми смо увек за креативно, па завршавамо презентацијом која приказује заиста несвакидашњу уметност:

Уметност на листу

Боље икад него никад

Баш тако. 🙂 Наша уредница Марина је припремила годишње планове за предмет „Чувари природе“, а за пети и шести разред. Можете их преузети на следећим линковима:

• Годишњи планови за 5. Чувари природе
• Годишњи планови за 6. Чувари природе

И док поједине колеге са својим ђацима чувају природу, организација Greenpeace то чини са Арктиком. Можете им се придружити:

http://rising.savethearctic.org/arctic_rising/edit?token=6xsoA9bpBaEsmX3yv1wt—vp9PizUFsYHjUGipWGNq

Много ближе, можете узети учешће у кампањи „Опланети се“. Неке школе су већ узеле учешћа у веома занимљивој акцији израде уметничких дела од отпада. До 10. октобра је гласање за најумотворину, а сва дела (која су листом – фантастична) можете погледати на:

http://www.oplanetise.com/o%C5%BEivi-otpad.html

Некако се на ово баш добро надовезују креативне идеје употребе старих ствари, а на блогу намењеном ђацима:

http://ispeciparecideci.wordpress.com/

Ако нисте баш љубитељ вајарства и рукотворина за домаћинство, можда ће следеће такмичење бити права ствар за вас, односно ваше ђаке. Ради се о дечјем филмском фестивалу, Kids festu:

http://kids-fest.com/konkurs-za-osnovce-snimi-svoj-film-moje-skolsko/

Још један конкурс организује Википедија, а под називом „Вики воли споменике“. Можда ће вам се овај конкурс учинити небиолошким, јер је у вези са културним наслеђем. Међутим, немојте заборавити да је заштита културних добара једна од лекција коју предајемо осмацима. 🙂

http://www.wikilovesmonuments.org/

Овај последњи наведени конкурс је за фотографе. Са фотографијом ћемо и да завршимо. Најпре једна божанствена галерија облака:

http://zapametne.wordpress.com/2012/09/12/

а онда и галерија коју смо ми припремили за вас. У питању је микрокосмос аутора Брендона (Brandon Brill):

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.