Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „википедија“

Позивнице

У среду 13. јуна у 18.30 у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду, одржаће се састанак актива биолога града. Позвани су сви наставници, а разлог овом окупљању је договор око начина рада овог тела, али и дефинисања његовог статуса у постојећем систему образовања. Наиме, уколико сте проучавали правилник о стручном усавршавању и стицању звања у настави, актив се помиње више пута и ангажовање у том активу је добило на важности. Идеја је да се израде циљеви овог актива, да се направи правилник и да се добије подршка од СБД-а, ЗУОВ-а и МПРС-а (како баратамо скраћеницама :)), како би учешће у овом активу могло да буде нотирано и вредновано, а и да одлуке чланова актива буду озбиљније схваћене. Мислимо да ће то бити вишеструко корисно и можда и решење неких проблема са којима се суочавамо. Дођите, јер масовност овде игра значајну улогу.

То је позив за среду, а уколико сте слободни вечерас, а петак је вече, чланови Википедије (заправо Викимедије, која се стара о Вики пројекту) су организовали програм у 21. час у Културном центру Град, са предавањем, пројекцијом филмова и журком на крају. Цео хепенинг носи назив „Free Knowledge for Free People Party“ (Слободно знање за слободне људе – жур), а детаље имате на:

http://www.facebook.com/events/409426299102079/?ref=notif&notif_t=plan_user_invited

Данас је иначе Светски дан океана и претражујући интернет нисмо пронашли догађај са тим у вези на који бисмо могли да вас позовемо (што баш и није претерано за чуђење :)), али можемо да вам представимо сајт посвећен овом дану:

http://worldoceansday.org/

И кад већ причамо о датумима, наш колега физичар најављује крај школске године, који сви са радошћу ишчекујемо и том згодом је приредио једну ведру страну, са које издвајамо виц где једна од главних улога припада и нама биолозима:

Mатематичар, физичар и биолог седе у кафићу.
У зграду преко пута уђу две особе.
Након десетак минута изиђоше три.
Биолог: „Мора да су се размножили.”
Физичар: „То је грешка у мерењу.”
Математичар: „Ако сада тачно једна особа уђе, зграда ће опет бити празна.”

Дакле, завршавамо ведрим расположењем и поменутом страном нашег колеге:

http://fizikapress.wordpress.com/2012/06/07/

Још једна, другачија прича о Википедији

Овај пут пишем текст сам, без својих колегиница, а разлог је што сам био уредник Википедије на српском језику још од давне 2008. Повод је текст који се појавио на једном од едукативних сајтова и који се бави питањем да ли можемо веровати Википедији као поузданом извору.

http://www.distance-education.org/Articles/Wikipedia–Can-You-Trust-it-As-a-Research-Source–142.html

Најпре, морам да вам укажем на две важне ствари. Прва је да Википедију може да уређује свако. Замишљена је као онлајн енциклопедија чији текстови настају захваљујући труду волонтера. Да се не лажемо, уџбенике не може да пише свако, па ипак, сведоци смо да се и тамо поткраду грешке. У једној енциклопедији конципираној као што Википедија јесте, грешке су свакако могуће. Ми заправо и не знамо ко су аутори текстова. Шта о томе кажу сами аутори Википедије:

http://vikisvet.blogspot.com/2010/09/blog-post.html

Ради се о томе да се све оно што се пише, уједно и проверава. Википедија има мање-више јасну хијерархију, а коју чине уредници са различитим овлашћењима. На пример, чланак ће опстати уколико га патролер одобри. Уколико чланак не задовољава критеријуме Википедије, администратор ће га обрисати. Овлашћења се добијају помало компликованим начином гласања, али је суштина да све те акције не може да ради свако. Претходно, мора да има неки рад и углед на Википедији. У вези са тим је следећи текст:

http://vikisvet.blogspot.com/

Оно што је важније од тога како добијају овлашћења је ко су ти уредници заправо. Имао сам прилику да упознам многе од њих, чак и уживо и могу вам рећи да су веома различити и по годинама и по карактеру. Највише има младих и иако су прилично различити, постоји нешто што је заједничко за све њих. По правилу, сви студирају и веома су успешни у томе што раде. Ако размислите, није чудно; интернет пружа небројене начине да млади згубидане своје време и при томе најчешће нити ишта науче, нити стекну неке значајније вештине (чак ни комуникације, с обзиром на начин како причају преко фејсбука). Замислите профил младог човека који је одлучио да пише – енциклопедију. Да ли сте размишљали о томе?

Друга важна ствар коју сам желео да поменем је да, признавали ми или не, Википедија јесте битан део информисања наших ђака. Сигурно вам се дешавало да вам ученици доносе реферате који су преписи Википедије или у бољем и ређем случају, препричани чланци из ове енциклопедије.  Наравно, морамо да научимо ђаке шта су поуздани извори и како се оградити од непоузданих, а и да рад који праве мора у првом реду да буде њихов, али је свакако едукативни утицај ове енциклопедије непорецив. Године 2009. наша Википедија је изабрана за најбољи едукативни сајт на такмичењу које расписује Web Fest:

http://webfest.me/pobednici-2009

Википедија је иначе од Унеска затражила да постане део списка светске баштине и – одбијена је. Ипак…

…, Унеско остаје отворен за друге облике сарадње са Википедијом. „Ми гледамо са много симпатија на Википедију. Као једна потпуно нова врста интернационалне библиотеке, она у себи има нешто веома јединствено. То је једна величанствена идеја која је променила свет. Она би могла да уђе у програм у коме су слични документи“, објаснио је Офенхојсер.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2011&mm=06&dd=02&nav_id=516137

Уредници наше Википедије војевају многе и то не лаке битке да би Википедија постала што боља и као енциклопедија и као извор из кога може нешто (свашта) да се научи. Тренутно се налази на 29. месту на списку Википедија, а од могућих 285 на многим језицима. Испред је свих Википедија које су настале у бившим југословенским републикама, на пример:

http://meta.wikimedia.org/wiki/List_of_Wikipedias

Ми свакако можемо искористити текстове у настави, али постоје и сестрински пројекти који нам могу бити од помоћи:

  • Викиостава садржи слике и филмове: http://commons.wikimedia.org/wiki/
  • Викиврсте садрже најновију систематику врста за коју иначе знате да је подложна променама, а од времена када смо ми студирали (са изузетком млађахних нам колега :)): http://species.wikimedia.org/wiki/
  • Викиверзити садржи ресурсе за наставнике, али нажалост, тај пројекат не постоји на српском језику: http://en.wikiversity.org/wiki/Wikiversity:Main_Page

Шта могу да кажем за сопствени рад на Википедији? Па, поносан сам што сам био део тог пројекта и оно што је важније, много сам научио – о објективном гледишту неопходном за писање енциклопедије, али и о правилима комуникације на интернету. Треба рећи и да сам значајно унапредио своје вештине рада у викију, па тако посредно или непосредно и у другим веб алатима. Завршио бих једним текстом који је практично комплетно мој, а изабран за сјајан чланак по врло ригорозним критеријумима Википедије. Текст може бити од користи колегама јер је тема школско развојно планирање:

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%A0%D0%9F

Текст написао: Методичар

Облак ознака