Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „галерија“

Балкан – и буре и колевка

tumblr_n6il5v0j3M1qiu1coo1_500 (Small)За почетак једна галерија и то фотографија које приказују део историје.

Viralnova: These 15 Rare Historical Photos Will Make You Yearn For The Days Of Yore (28.11.2014)

Простор за који се везује богата историја свакако је наш Балкан. Ко зна, можда је управо ово место са кога је све и почело. 🙂 Ако је судећи према научницима са Универзитета у Тибингену, у директној предачкој линији човека био је и Graecopithecus freybergi. Сматра се да је живео пре 7,2 милиона година и да представља последњег заједничког претка људи и шимпанзи. Невоља је што је, изгледа, живео у Европи. То би значило да су се наши преци одвојили од мајмуна на подручју Европе, а не Африке, како се до сада сматрало.

б92: Да ли је Балкан колевка човечанства? (23.5.2017)

10489731_10152270870692979_3821424933333855385_nЕто га још један атак на креационисте. 🙂 Кад смо већ код њих…

Блог – Од књиге до душе: Доба шарлатана: Како су сулуде идеје добиле простор у медијима? (21.5.2017)

А некакав простор на интернету добиће и збирка стара сто година. На тај начин постаће доступна широј публици. Збирка је значајна са становишта обе науке којима сам се бавио данас – и биологије и историје.

021.рс: Новосађанима после 100 година доступан најстарији хербаријум у региону (24.5.2017)

_n3dq8r8OZO1ronehbo1_500 (Small)Збирка у Новом Саду, а такмичење из биологије у Београду. Свим учесницима желим много среће и успеха, те се свакако видимо на београдском факултету.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Погледали смо галерију ретких историјских фотографија;
  2. размотрили смо још једну теорију о могућој еволуцији човека;
  3. прочитали смо квалитетан текст који се бави научном неписменошћу;
  4. сазнали смо да ће се лепе ствари десити у Новом Саду;
  5. пожелели смо срећу свима на предстојећем републичком такмичењу.
Advertisements

Биологија изборна за велике матуранте

112268-Back-To-School-GifПред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Moving-ilustrated-picture-heart-beating-gif-animationПотребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. HeartИнформисали се о будућности завршног теста;
  2. решавали смо тест знања;
  3. преузели смо софтвер о срцу;
  4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
  5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Генијалци и како бити један од њих

tenorНа почетку објављујем листе пласираних средњошколаца за републички ниво такмичења, а које су пристигле са Департмана за биологију ПМФ Универзитета у Новом Саду.

Свим ђацима и њиховим менторима честитам на не малом успеху. Сваки успех је тешко достићи, па га зато и треба више ценити. Следећи текст тврди да ни генијалним људима није ништа лакше, напротив.

Политика: Генијалци тешко проналазе пут до успеха (11.3.2013)

2ab877eb96fafcd38f1a3ee1e5cd874f (Small)А како да дете буде генијалац, одговара следећи текст.

Зелена учионица: Како утицати на развој дечје интелигенције – нови метод признат широм света (4.12.2015)

И наставници могу бити генијални. Погледајте следећу галерију.

Family.rs: Slike genijalnih nastavnika na njihovom radnom mestu koje će vam ulepšati dan (приступљено 3.4.2017)

А некада је довољно бити (само) добар наставник. За крај Ена Хорват.

Портофлио Ене Хорват: Како бити добар наставник? (2.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. student-school-happy-animated-gif-clrЧеститали смо средњошколцима који су се пласирали за даљи ниво такмичења из биологије;
  2. открили смо зашто генијалци теже долазе до успеха;
  3. сазнали како утицати на развој дечје интелигенције;
  4. погледали галерију генијалних колега широм света;
  5. прочитали смо леп текст Ене Хорват.

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Нико раван, али нико ни крив

29181b0c9d1f938354710d386d991afeКада год говоримо о иноземном добром школском систему, некако нам је увек Финска на памети. Али немојмо увек о њима. Има и других узора, попут, рецимо, Јапанаца.

Бука магазин: 10 правила у јапанском образовању због којих им нико није раван (17.8.2016)

Италијани можда немају 10 правила, али им маште не недостаје. Погледајте чему су прибегли како би мотивисали родитеље да васпитају своју децу.

Детињарије: Италија: Попуст за лепо понашање деце у ресторану (15.2.2017)

Што се наших ресторана тиче, нисам упућен да овакве попусте дају, али храна уме и те како да буде изврсна. Верујем да ће вам бити занимљиво да видите како Амери виде нашу храну. Следећи сајт је својеврстан туристички водич који препоручује неке наше специјалитете који се „обавезно морају пробати“.

Blue sky traveler: Top 10 Food & Drinks to try in Serbia (приступљено 19.3.2017)

3552_713201425431am200Такође би ђацима било занимљиво да воћке које користе у свакодневној исхрани виде како расту у природи. Рецимо, ванила је веома лепа врста орхидеје.

Bright side: This Is How Our Favorite Foods Look in Their Natural Habitats (приступљено 19.3.2017)

Биљке не морају да се посматрају само као храна, већ и на нежан, поетичан начин. 🙂

Кад смо код презентација, ред је да представим још једну коју је направио колега Владан Нешић.

Што се тиче гмизаваца, имам да вам прикажем и један занимљив научно-популарни текст, који ће се посебно допасти онима који пате од офидиофобије. 🙂

Блиц: У једној држави на свету змије не постоје (9.6.2016)

А да би шуме и даље постојале, морамо стално да подсећамо на њихову важност и утичемо на млађе нараштаје да их чувају. Данас је Светски дан шума и тим поводом је у ОШ „Вук Караџић“ у Житковцу обележен овај еколошки значајан датум. То ће вам дочарати следећа галерија фотографија.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели примере доброг рада у иностранству;
  2. сазнали неке занимљивости о храни;
  3. обогатили збирку презентација за макар још једну нову;
  4. прочитали занимљив текст о змијама;
  5. обележили Светски дан шума и уједно видели пример доброг рада колегинице.

А где је ту он?

10915221_10205858122119370_7671021346413826877_nЈуче сам вам приказао фасциклу инспирисану инсектима, а данас, за почетак, имам неколико занимљивости о овој најбројнијој групи животиња. На првом линку можете погледати филмић како бубице које се хране месом угинуле животиње оглођу лешину до костију. У природи су оне више него значајни чистачи, али их и научници користе да би добили лепу збирку костију.

IFL Science: Watch Flesh-Eating Beetles Strip A Body To The Bone (10.16.2015)

За свашта нешто користимо инсекте, па су се тако научници досетили да искористе воћне мушице (са којима иначе веома често раде) да детектују мирис дрога и бомби.

Phys.org: How the fruit fly could help us sniff out drugs and bombs (15.10.2014)

10561582_890512980977140_5600083887626833276_n (Small)Што се лептира тиче, мишљења су подељена. Одрасли лептир нам је, без сумње, користан јер је опрашивач, али његова ларва је већ друга прича. Свеједно су лепи и одрасли и гусенице. На следећем линку када кликнете на фотке гусеница видећете како изгледа њихов лептир.

Ba-bamail.com: 18 Amazing Caterpillar Transformations (приступљено 14.3.2017)

Ево још једне изложбе лептира.

Лептири.Београд.ком: Дневни лептири (приступљено 14.3.2017)

Ово је била мала изложба лептира, а у Природњачком музеју до краја маја можете да посетите изложбу кафе.

Природњачки музеј: Позив за школе

Враћамо се инсектима. Једна од необичнијих врста је буба трилобит. Добила је назив према трилобиту на кога личи, мада су оне, изгледа, настале пре 47 милиона година, што значи 200 милиона након што су трилобити изумрли. Ове бубе су заинтересовале шведског зоолога Ерика (Eric Mjoberg) који их је проучавао у шумама Борнеа. И бубице су се показале необичне не само по изгледу. Најпре, Ерик није могао да пронађе одраслу јединку. Изгледало је да су све ларве и то – женске. Онда је напокон пронашао одраслу женку и једина разлика између ње и ларвеног ступња је био уочљив полни отвор. Задржао је женку, али је она врло брзо угинула оставивши за собом неоплођена јаја из којих се ништа није излегло.

Онда је Ерик дошао на идеју. Сакупио је неколико ларви и сачекао да достигну полну зрелост. Све су, наравно, биле женке. Везао их је канапчетом тако да су му увек биле доступне, али их је пустио назад у прашуму. И чекао да се појави партнер и оплоди јаја. Оне су кружиле, колико им је канапче дозвољавало, али се мужјак није појавио. Следеће године дошао је на другу идеју. Понудио је мештанима локалног сеоцета награду од 10.000 долара да нађу мужјака. Ова мотивација показала се довољном да му је један од њих донео мужјака и то док је био у копулацији са женком. Показало се да према изгледу мужјак није ни издалека спектакуларан као она. То је био прилично обичан инсект са црним крилима и десет пута мање величине. Научници чак нису ни сигурни да има и исти ДНК као његове партнерке.

National geographic: Bizarre-Looking Beetle Has an Even Weirder Sex Life (27.10.2016)

Надам се да вам се прича допала, а верујем да ће вам се допасти и презентација колеге Владана Нешића, која није о инскетима, али зоолошка јесте.

А и Ена Хорват има шта да каже на ту тему. 🙂

Није ни метиљ, није ни глиста

Пуж

tumblr_mlziftn7hi1qd5hzfo1_500Није ни метиљ, није ни глиста
Ово је рима да наш пуж заблиста.
Он је мекушац, животиња мала
Што је у трослојну љуштуру стала.

Тентикуле с оцелама глава му има
У мору шкргама ваздух прима.
На копну кад живи плућима дише
Ово је тек друга строфа, али рећи ћемо вам више.

Животни век му није кратак,
Када лучи слуз, пут му буде гладак.
Радула је орган који храну меље
Зато може алге и биљке да ждере.

Плаштана дупља отворе скрива
Преко метанефридија секрете излива.
А кад струја вођена тад дође,
Из љуштуре напоље тад све штетно прође.

Отворен крвни систем циркулише здраво,
Шкрге ил’ плућа, па у срце право.
Преткомора једна, а једна је и комора
Пуж је хермафродит, нама нема одмора.

Пужић мали пузи, много их је врста
Да их сада набрајамо, суше нам се уста.
Ако нашу песму слушали ви сте,
На часу овом малог пужа научили сте.

Ово је била песмица коју су испевали ђаци Снежане Трифуновић и леп увод у данашњи чланак. Настављамо да се бавимо животињама, али овај пут једном другом групом. Аутор презентације је колега Владан Нешић.

Прези: Пауколики зглавкари (23.12.2016)

tumblr_mnak7j5tav1qbkzabo1_500-smallНеке од наредних животиња су и пауколики зглавкари, друге нису, али је заједничко за све њих да потичу из мало већих морских дубина и да им је изглед заиста занимљив. Погледајте галерију на следећем сајту.

Daily mail: The terrifying ‘alien creatures’ of the deep: Russian fisherman becomes online hit after revealing his bizarre catches on Twitter (21.12.2016)

Галерију коју свакако можете погледати у Зрењанину једнако је, ако не и више занимљива од ове.

Градски радио Зрењанин: Изложба фотографија „Микрогљиве Фрушке горе” (за 18.1.2017)

Ђаци колегинице Јелене Симић направили су изложбу у учионици. Тема су биле протозое.

Свашта се нешто прави на часовима биологије: модели, презентације, па чак и песме. Наставници биологије добри су и креативни, баш као што препоручује следећи текст објављен на сајту „Зелена учионица“, а писала га је наша Ена Хорват.

Зелена учионица: Како бити добар наставник? (3.1.2017)

slika-3-09-smallНо, много је лакше бити добар наставник у добром систему него у лошем (мада је ово потоње свакако изазов). Да је систем лош и да га вреди мењати сматрају и стручњаци.

Блиц: Деца погрешни уче – Какве промене у домаћем школству предлажу стручњаци (15.1.2017)

А ја предлажем да остатак дана искористите да се одморите, ако је то могуће. Чека нас тешка и хладна недеља.

Облак ознака