Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „галерија“

Сви смо дело и део природе

Широм Србије, колеге раде заиста сјајне ствари у учионици биологије, али и ван ње. Ево како то изгледа у Крушевцу.

bio04 rad na časuСа часова

Еко камп 2018 „ Откријмо Јастребац“

У организацији ОШ „ Брана Павловић“ Коњух, а под покровитељством Канцеларије за заштиту животне средине Града Крушевца, организован је други по реду Еко камп 2018 „Откријмо Јастребац“ за ученике осамнаест основних школа са територије Града Крушевца у периоду 14.09.-27.10.2018. године на планини Јастребац.

thumb_COLOURBOX4164814Основна идеја пројекта Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је да нашим најмлађима представимо наше богатство, планину Јастребац. Овогодишњи домаћин и реализатор пројекта је ОШ „Брана Павловић“ Коњух на челу са аутором и координатором пројекта професором биологије Оливером Коларић. Циљ пројекта је мотивисање и активно укључивање ученика узраста од 11-15. године крушевачких основних школа у истраживање биодиверзитета Јастребца на терену, интерактивно – едукативне радионице и научно популарна предавања, а све у циљу подизања еколошке свести очувања унапређења животне средине и биодиверзитета Јастребца. Ученици су имали прилике да открију све тајне Јастребца: биљни и животињски свет, планинске слапове, врсте које живе у планинским потоцима, расадник Србија шуме, како се сакупљају плодови и семена за расадник, културни и историјски значај Јастребца, природно добро „Прокоп“, Ловиште, водећи се основним мотом:

…сви смо дело природе
сви смо и део природе…

Програм је обухватио преко 300 ученика и осамнаест наставника екокординатора из крушевачких школа. Ученици су били смештени на Јастребцу у вили Идили – Хотел Трајал и нису сносили никакве материјалне трошкове о којима се побринуо буџетски фонд Града Крушевца – Канцеларије за заштиту животне средине као и спонзори, пријатељи еко кампа. whats_biology_all_aboutЈедан од спонзора и пријатељ Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је издавачка кућа Бигз, која је својим издањима и едукативним паноима обрадовала основце и омогућила ученицима да наставе своја истраживања у својим школама уз поклон – практикум из природних наука.

Свакодневна пракса показује да је заједнички боравак деце у природи важан у процесу социјализације и развоја личности детета јер деца својим чулима могу да осете природу, упознају флору и фауну, вежбају сналажење у природи, перманентно учећи, тако да овакав начин учења представља најбољу методу за рад. Оваквом пројектном активношћу код ученика се развија истраживачки и тимски дух, међупредметне компетенције, дигитална писменост, логичко и стваралачко мишљење као и мотивација да дају свој допринос заштити животне средине. Током Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ ученици су пратили појаве и процесе у планинском екосистему јер временски период еко кампа (септембар и октобар) обухвата смену вегетације и све промене у биодиверзитету које су ученици забележили и приказали кроз мултимедијалне садржаје, паное, литерарне радове, ликовне радове. Радови ученика су били изложени на изложби и приказани на манифестацији Дан климатских промена 05.11.2018. године у Народном позоришту Крушевац и то пред бројном публиком.

Аутор текста: Оливера Коларић, професор биологије

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Дакле, у Крушевцу је била приређена дивна изложба, а ево мале изложбе и на Биолошком блогу која ће вам се, верујем, веома допасти.

Национална географија: Силуете сутона: Нестварне фотографије животиња које ће вас оставити без даха (приступљено 5.3.2019)

Још једна лепа галерија истог часописа:

Национална географија: Зимске радости: Снежна чаролија на животињски начин (приступљено 5.3.2019)

12540525_884142495034883_8752361550290389624_n

Зима је прошла (надам се), па тако и зимске радости. На улицама више нема снега, али има шта за очистити.

bio04 iz štampeИз штампе

Тако се показало у Новом Саду прошлог месеца.

Мондо: Оволико прљамо: За сат времена 100 џакова ђубрета! (10.2.2019)

Ето разлога више зашто морамо да радимо активности попут ових које су реализовале колеге из Крушевца. Свака част за колеге, а свима нама желим да нам предстојеће активности на такмичењу у суботу прођу што успешније. Срећно, колеге!

Advertisements

Конгрес биолога за наставнике

tumblr_mk0p6a4Mik1rkzxuzo1_500Поново је пристигао мејл др Мирослава Живића у вези са II конгресом биолога Србије. Послао нам је нову документацију, у ствари измењену стару, коју треба да користе они наставници који се одлуче да презентују свој рад. Тај рад може бити научни, односно стручни из области методике наставе биологије, али могу бити и примери добре наставничке праксе. Све је детаљно објашњено у писму наставницима које следи, а ту су и друга пратећа значајна документа.

У настави биологије и те како има примера који могу да се представе на овом скупу, а неки од њих објављени су и на Биолошком блогу. Данас вам представљам рад колегинице Катарине Радовић. how-to-create-fresh-blog-content-regularly-300x223У питању су биолошке домине, да их тако назовем, а на часу можете да их употребите како би испитивање било занимљивије.

Биолошке домине Катарине Радовић

Оно што следи тек овлаш има везе са нашом науком (у ствари, ако посматрамо као начин рециклаже) и те како има, а представља ако не пример доброг рада, онда пример врло спретног рада. Може бити идеја за секцију у петом и изборни у каснијим разредима – чуваре природе.

Када већ гледамо Јутјуб снимке, ево једног који говори о томе како треба посећивати неки час. Корисно је и за оне који обилазе, али и за оне који посету имају. Овај видео је приредио Образовно-креативни центар који и даље нуди сјајне семинаре.

И даље прегледавамо снимке са Јутјуба. Овај невероватни, а крајње једноставни видео приказује мраве у светлу у коме их нисмо познавали. 🙂

И једна песма са Јутјуба која јесте лепа, али је перформанс тај који је упечатљив. 🙂

Не могу да завршим распевано, пошто немам неки добар чланак који повезује музику и биологију, али једна друга (ликовна) уметност и те како „иде“ уз природу. Уметник Брус (Bruce Munro) употребио је око 50.000 необичних светиљки како би пределе близу Улуру учинио огромним уметничким платном. Погледајте галерију јер верујем да ће вас фасцинирати.

Bored Panda: Field Of Light: Artist Uses 50,000 Lights To Turn Desert Into Surreal Fairytale (пре годину дана)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. научили смо како да правимо цветне украсе у неколико потеза;
  4. гледали смо неке занимљиве Јутјуб прилоге;
  5. дивили смо се необичној уметности.

Царски ентузијазам

EgyptiansЈедан текст Бобе Недић привукао ми је пажњу:

Блог – Клотфркет: Ентузијаста у школи – цар или будала? (11.2.2018)

Не бих да се опредељујем ни за једну од ове две побројаних страна, али јасно вам је да је за рад на Биолошком блогу потребно много ентузијазма. Међутим, посла је све више, а времена све мање, па је писаније на овом блогу постало велики терет. Да не бих угасио блог, морао сам да пронађем компромис: од данас ће чланци да се објављују једном недељно. И сваки пут ћемо урадити по пет ствари – једну за сваки радни дан (у просеку). Боље ишта него ништа. 🙂 Понекад ћу успети и да напишем и ванредно издање, посебно када су такмичења у питању.

tree_color_rgb_cropped_2 (Small)Данас за такмичења немам никакве новости, али зато имам о једном лепом предавању. Знате да је сутра Дарвинов рођендан, па ће зато Српско Еволуционо друштво организовати предавање.

Предавање ће одржати др Ева Камерер, проф. Филозофског факултета и предавача на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Предавање носи назив: „Случај теорије еволуције: филозофско тумачење једног актуелног спора“. Биће одржано у среду 14. фебруара у 14 часова у Библиотеци Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. За оне који не знају где је то: Булевар Деспота Стефана 142, Београд.

Библиотека се налази на првом спрату, а улаз је слободан.

Иначе сам био на састанку овог релативно младог Друштва у нас. Они имају и свој сајт:

Српско еволуционо друштво: Разумимо еволуцију на прави начин (приступљено 12.2.2018)

Наше Еволуционо друштво има сарадњу са међународним, а производ те сарадње су разне занимљиве активности. Једну од њих сам најавио, а још једна која ће бити занимљива нама наставницима дешаваће се почетком јуна у Музеју науке и технике у Београду. Тамо ће бити постављена изложба под називом: „Еволуција живота на Земљи – од ћелије до домена“. Предвиђено је да изложбу могу да посете и наши ђаци, а да би све разумели шта се тамо дешава биће задужени водичи – студенти. Очекујемо и неке радионице за децу, а могуће је да ће бити и неки семинар за нас наставнике.

До те изложбе, имамо прилике да уживамо у једној дечјој изложби. Колегиница Мирјана Травица је написала:

Поздрав од петака наставнице биологије ОШ „Петар Кочић“ из Земуна. Били смо вредни и помало маштовити, па смо направили у оквиру лекције „цвет“, цветове од пластелина. Шаљемо неке фотке.

 

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобин текст, сјајан као и сваки други;
  2. договорили смо се како ћемо се надаље дружити на Биолошком блогу;
  3. најавили смо једно лепо предавање;
  4. известили смо са састанка Српског еволуционог друштва;
  5. промовисали смо пример добре праксе.

Балкан – и буре и колевка

tumblr_n6il5v0j3M1qiu1coo1_500 (Small)За почетак једна галерија и то фотографија које приказују део историје.

Viralnova: These 15 Rare Historical Photos Will Make You Yearn For The Days Of Yore (28.11.2014)

Простор за који се везује богата историја свакако је наш Балкан. Ко зна, можда је управо ово место са кога је све и почело. 🙂 Ако је судећи према научницима са Универзитета у Тибингену, у директној предачкој линији човека био је и Graecopithecus freybergi. Сматра се да је живео пре 7,2 милиона година и да представља последњег заједничког претка људи и шимпанзи. Невоља је што је, изгледа, живео у Европи. То би значило да су се наши преци одвојили од мајмуна на подручју Европе, а не Африке, како се до сада сматрало.

б92: Да ли је Балкан колевка човечанства? (23.5.2017)

10489731_10152270870692979_3821424933333855385_nЕто га још један атак на креационисте. 🙂 Кад смо већ код њих…

Блог – Од књиге до душе: Доба шарлатана: Како су сулуде идеје добиле простор у медијима? (21.5.2017)

А некакав простор на интернету добиће и збирка стара сто година. На тај начин постаће доступна широј публици. Збирка је значајна са становишта обе науке којима сам се бавио данас – и биологије и историје.

021.рс: Новосађанима после 100 година доступан најстарији хербаријум у региону (24.5.2017)

_n3dq8r8OZO1ronehbo1_500 (Small)Збирка у Новом Саду, а такмичење из биологије у Београду. Свим учесницима желим много среће и успеха, те се свакако видимо на београдском факултету.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Погледали смо галерију ретких историјских фотографија;
  2. размотрили смо још једну теорију о могућој еволуцији човека;
  3. прочитали смо квалитетан текст који се бави научном неписменошћу;
  4. сазнали смо да ће се лепе ствари десити у Новом Саду;
  5. пожелели смо срећу свима на предстојећем републичком такмичењу.

Биологија изборна за велике матуранте

112268-Back-To-School-GifПред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Moving-ilustrated-picture-heart-beating-gif-animationПотребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. HeartИнформисали се о будућности завршног теста;
  2. решавали смо тест знања;
  3. преузели смо софтвер о срцу;
  4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
  5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Генијалци и како бити један од њих

tenorНа почетку објављујем листе пласираних средњошколаца за републички ниво такмичења, а које су пристигле са Департмана за биологију ПМФ Универзитета у Новом Саду.

Свим ђацима и њиховим менторима честитам на не малом успеху. Сваки успех је тешко достићи, па га зато и треба више ценити. Следећи текст тврди да ни генијалним људима није ништа лакше, напротив.

Политика: Генијалци тешко проналазе пут до успеха (11.3.2013)

2ab877eb96fafcd38f1a3ee1e5cd874f (Small)А како да дете буде генијалац, одговара следећи текст.

Зелена учионица: Како утицати на развој дечје интелигенције – нови метод признат широм света (4.12.2015)

И наставници могу бити генијални. Погледајте следећу галерију.

Family.rs: Slike genijalnih nastavnika na njihovom radnom mestu koje će vam ulepšati dan (приступљено 3.4.2017)

А некада је довољно бити (само) добар наставник. За крај Ена Хорват.

Портофлио Ене Хорват: Како бити добар наставник? (2.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. student-school-happy-animated-gif-clrЧеститали смо средњошколцима који су се пласирали за даљи ниво такмичења из биологије;
  2. открили смо зашто генијалци теже долазе до успеха;
  3. сазнали како утицати на развој дечје интелигенције;
  4. погледали галерију генијалних колега широм света;
  5. прочитали смо леп текст Ене Хорват.

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Облак ознака