Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „галерија“

Нацртани с(ц)вет

Ни писма ни разгледнице, што би рекао онај бајати виц. Дакле, ни на сајту СБД-а, ни на сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду нема Правилника о надолазећем такмичењу.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Јасно је да наставници и ђаци не знају шта да очекују, али неки ставови већ постоје. Данас реч дајем Ужичанима.

Саопштење Удружења наставника „Опстанак“ из Ужица

bio04 sa časovaСа часова

Из Ужица селимо се у Оџаке. Тамо је Зока Станковић која са ђацима ради занимљиве радионице и обележава еколошки значајне датуме. Ево неких фотки са обележавања Европске зелене недеље.

Још један пример доброг рада је онај у учионици колегинице Јелке филиповић. Јелкини ђаци учествовали су на конкурсу Младих Горана и освојили неколико награда за више него сјајне цртеже.

bio04 konkursi i smotreКонкурси и смотре

И ваши ђаци такође могу бити успешни управо у овом споју биологије и ликовне културе, а како, видећете на следећем линку.

Еколошко друштво „Аркус“: Међународни ликовни конкурс (до 28.3.2020)

bio04 korelacijaКорелација

И када смо већ у ликовној уметности, хајде да са њом и завршимо. Један тата је у програму за цртање приказао на шта би нам свет личио када би изгледао као на дечјим сликама. tumblr_lzz1fwYOI51qa8ir9o8_r1_250Резултат који се добио је једнако и забаван и застрашујућ. Чланак је на енглеском, али вам не треба знање из језика. Довољно је да видите слике. Препуштам вас разгледању, а ми се видимо ускоро.

Bored panda: Dad Shows What Would Happen If Children’s Drawings Became Reality, And The Results Are Both Terrifying And Funny (пре годину дана)

Сви смо дело и део природе

Широм Србије, колеге раде заиста сјајне ствари у учионици биологије, али и ван ње. Ево како то изгледа у Крушевцу.

bio04 rad na časuСа часова

Еко камп 2018 „ Откријмо Јастребац“

У организацији ОШ „ Брана Павловић“ Коњух, а под покровитељством Канцеларије за заштиту животне средине Града Крушевца, организован је други по реду Еко камп 2018 „Откријмо Јастребац“ за ученике осамнаест основних школа са територије Града Крушевца у периоду 14.09.-27.10.2018. године на планини Јастребац.

thumb_COLOURBOX4164814Основна идеја пројекта Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је да нашим најмлађима представимо наше богатство, планину Јастребац. Овогодишњи домаћин и реализатор пројекта је ОШ „Брана Павловић“ Коњух на челу са аутором и координатором пројекта професором биологије Оливером Коларић. Циљ пројекта је мотивисање и активно укључивање ученика узраста од 11-15. године крушевачких основних школа у истраживање биодиверзитета Јастребца на терену, интерактивно – едукативне радионице и научно популарна предавања, а све у циљу подизања еколошке свести очувања унапређења животне средине и биодиверзитета Јастребца. Ученици су имали прилике да открију све тајне Јастребца: биљни и животињски свет, планинске слапове, врсте које живе у планинским потоцима, расадник Србија шуме, како се сакупљају плодови и семена за расадник, културни и историјски значај Јастребца, природно добро „Прокоп“, Ловиште, водећи се основним мотом:

…сви смо дело природе
сви смо и део природе…

Програм је обухватио преко 300 ученика и осамнаест наставника екокординатора из крушевачких школа. Ученици су били смештени на Јастребцу у вили Идили – Хотел Трајал и нису сносили никакве материјалне трошкове о којима се побринуо буџетски фонд Града Крушевца – Канцеларије за заштиту животне средине као и спонзори, пријатељи еко кампа. whats_biology_all_aboutЈедан од спонзора и пријатељ Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је издавачка кућа Бигз, која је својим издањима и едукативним паноима обрадовала основце и омогућила ученицима да наставе своја истраживања у својим школама уз поклон – практикум из природних наука.

Свакодневна пракса показује да је заједнички боравак деце у природи важан у процесу социјализације и развоја личности детета јер деца својим чулима могу да осете природу, упознају флору и фауну, вежбају сналажење у природи, перманентно учећи, тако да овакав начин учења представља најбољу методу за рад. Оваквом пројектном активношћу код ученика се развија истраживачки и тимски дух, међупредметне компетенције, дигитална писменост, логичко и стваралачко мишљење као и мотивација да дају свој допринос заштити животне средине. Током Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ ученици су пратили појаве и процесе у планинском екосистему јер временски период еко кампа (септембар и октобар) обухвата смену вегетације и све промене у биодиверзитету које су ученици забележили и приказали кроз мултимедијалне садржаје, паное, литерарне радове, ликовне радове. Радови ученика су били изложени на изложби и приказани на манифестацији Дан климатских промена 05.11.2018. године у Народном позоришту Крушевац и то пред бројном публиком.

Аутор текста: Оливера Коларић, професор биологије

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Дакле, у Крушевцу је била приређена дивна изложба, а ево мале изложбе и на Биолошком блогу која ће вам се, верујем, веома допасти.

Национална географија: Силуете сутона: Нестварне фотографије животиња које ће вас оставити без даха (приступљено 5.3.2019)

Још једна лепа галерија истог часописа:

Национална географија: Зимске радости: Снежна чаролија на животињски начин (приступљено 5.3.2019)

12540525_884142495034883_8752361550290389624_n

Зима је прошла (надам се), па тако и зимске радости. На улицама више нема снега, али има шта за очистити.

bio04 iz štampeИз штампе

Тако се показало у Новом Саду прошлог месеца.

Мондо: Оволико прљамо: За сат времена 100 џакова ђубрета! (10.2.2019)

Ето разлога више зашто морамо да радимо активности попут ових које су реализовале колеге из Крушевца. Свака част за колеге, а свима нама желим да нам предстојеће активности на такмичењу у суботу прођу што успешније. Срећно, колеге!

Конгрес биолога за наставнике

tumblr_mk0p6a4Mik1rkzxuzo1_500Поново је пристигао мејл др Мирослава Живића у вези са II конгресом биолога Србије. Послао нам је нову документацију, у ствари измењену стару, коју треба да користе они наставници који се одлуче да презентују свој рад. Тај рад може бити научни, односно стручни из области методике наставе биологије, али могу бити и примери добре наставничке праксе. Све је детаљно објашњено у писму наставницима које следи, а ту су и друга пратећа значајна документа.

У настави биологије и те како има примера који могу да се представе на овом скупу, а неки од њих објављени су и на Биолошком блогу. Данас вам представљам рад колегинице Катарине Радовић. how-to-create-fresh-blog-content-regularly-300x223У питању су биолошке домине, да их тако назовем, а на часу можете да их употребите како би испитивање било занимљивије.

Биолошке домине Катарине Радовић

Оно што следи тек овлаш има везе са нашом науком (у ствари, ако посматрамо као начин рециклаже) и те како има, а представља ако не пример доброг рада, онда пример врло спретног рада. Може бити идеја за секцију у петом и изборни у каснијим разредима – чуваре природе.

Када већ гледамо Јутјуб снимке, ево једног који говори о томе како треба посећивати неки час. Корисно је и за оне који обилазе, али и за оне који посету имају. Овај видео је приредио Образовно-креативни центар који и даље нуди сјајне семинаре.

И даље прегледавамо снимке са Јутјуба. Овај невероватни, а крајње једноставни видео приказује мраве у светлу у коме их нисмо познавали. 🙂

И једна песма са Јутјуба која јесте лепа, али је перформанс тај који је упечатљив. 🙂

Не могу да завршим распевано, пошто немам неки добар чланак који повезује музику и биологију, али једна друга (ликовна) уметност и те како „иде“ уз природу. Уметник Брус (Bruce Munro) употребио је око 50.000 необичних светиљки како би пределе близу Улуру учинио огромним уметничким платном. Погледајте галерију јер верујем да ће вас фасцинирати.

Bored Panda: Field Of Light: Artist Uses 50,000 Lights To Turn Desert Into Surreal Fairytale (пре годину дана)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. научили смо како да правимо цветне украсе у неколико потеза;
  4. гледали смо неке занимљиве Јутјуб прилоге;
  5. дивили смо се необичној уметности.

Царски ентузијазам

EgyptiansЈедан текст Бобе Недић привукао ми је пажњу:

Блог – Клотфркет: Ентузијаста у школи – цар или будала? (11.2.2018)

Не бих да се опредељујем ни за једну од ове две побројаних страна, али јасно вам је да је за рад на Биолошком блогу потребно много ентузијазма. Међутим, посла је све више, а времена све мање, па је писаније на овом блогу постало велики терет. Да не бих угасио блог, морао сам да пронађем компромис: од данас ће чланци да се објављују једном недељно. И сваки пут ћемо урадити по пет ствари – једну за сваки радни дан (у просеку). Боље ишта него ништа. 🙂 Понекад ћу успети и да напишем и ванредно издање, посебно када су такмичења у питању.

tree_color_rgb_cropped_2 (Small)Данас за такмичења немам никакве новости, али зато имам о једном лепом предавању. Знате да је сутра Дарвинов рођендан, па ће зато Српско Еволуционо друштво организовати предавање.

Предавање ће одржати др Ева Камерер, проф. Филозофског факултета и предавача на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Предавање носи назив: „Случај теорије еволуције: филозофско тумачење једног актуелног спора“. Биће одржано у среду 14. фебруара у 14 часова у Библиотеци Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. За оне који не знају где је то: Булевар Деспота Стефана 142, Београд.

Библиотека се налази на првом спрату, а улаз је слободан.

Иначе сам био на састанку овог релативно младог Друштва у нас. Они имају и свој сајт:

Српско еволуционо друштво: Разумимо еволуцију на прави начин (приступљено 12.2.2018)

Наше Еволуционо друштво има сарадњу са међународним, а производ те сарадње су разне занимљиве активности. Једну од њих сам најавио, а још једна која ће бити занимљива нама наставницима дешаваће се почетком јуна у Музеју науке и технике у Београду. Тамо ће бити постављена изложба под називом: „Еволуција живота на Земљи – од ћелије до домена“. Предвиђено је да изложбу могу да посете и наши ђаци, а да би све разумели шта се тамо дешава биће задужени водичи – студенти. Очекујемо и неке радионице за децу, а могуће је да ће бити и неки семинар за нас наставнике.

До те изложбе, имамо прилике да уживамо у једној дечјој изложби. Колегиница Мирјана Травица је написала:

Поздрав од петака наставнице биологије ОШ „Петар Кочић“ из Земуна. Били смо вредни и помало маштовити, па смо направили у оквиру лекције „цвет“, цветове од пластелина. Шаљемо неке фотке.

 

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобин текст, сјајан као и сваки други;
  2. договорили смо се како ћемо се надаље дружити на Биолошком блогу;
  3. најавили смо једно лепо предавање;
  4. известили смо са састанка Српског еволуционог друштва;
  5. промовисали смо пример добре праксе.

Балкан – и буре и колевка

tumblr_n6il5v0j3M1qiu1coo1_500 (Small)За почетак једна галерија и то фотографија које приказују део историје.

Viralnova: These 15 Rare Historical Photos Will Make You Yearn For The Days Of Yore (28.11.2014)

Простор за који се везује богата историја свакако је наш Балкан. Ко зна, можда је управо ово место са кога је све и почело. 🙂 Ако је судећи према научницима са Универзитета у Тибингену, у директној предачкој линији човека био је и Graecopithecus freybergi. Сматра се да је живео пре 7,2 милиона година и да представља последњег заједничког претка људи и шимпанзи. Невоља је што је, изгледа, живео у Европи. То би значило да су се наши преци одвојили од мајмуна на подручју Европе, а не Африке, како се до сада сматрало.

б92: Да ли је Балкан колевка човечанства? (23.5.2017)

10489731_10152270870692979_3821424933333855385_nЕто га још један атак на креационисте. 🙂 Кад смо већ код њих…

Блог – Од књиге до душе: Доба шарлатана: Како су сулуде идеје добиле простор у медијима? (21.5.2017)

А некакав простор на интернету добиће и збирка стара сто година. На тај начин постаће доступна широј публици. Збирка је значајна са становишта обе науке којима сам се бавио данас – и биологије и историје.

021.рс: Новосађанима после 100 година доступан најстарији хербаријум у региону (24.5.2017)

_n3dq8r8OZO1ronehbo1_500 (Small)Збирка у Новом Саду, а такмичење из биологије у Београду. Свим учесницима желим много среће и успеха, те се свакако видимо на београдском факултету.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Погледали смо галерију ретких историјских фотографија;
  2. размотрили смо још једну теорију о могућој еволуцији човека;
  3. прочитали смо квалитетан текст који се бави научном неписменошћу;
  4. сазнали смо да ће се лепе ствари десити у Новом Саду;
  5. пожелели смо срећу свима на предстојећем републичком такмичењу.

Биологија изборна за велике матуранте

112268-Back-To-School-GifПред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Moving-ilustrated-picture-heart-beating-gif-animationПотребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. HeartИнформисали се о будућности завршног теста;
  2. решавали смо тест знања;
  3. преузели смо софтвер о срцу;
  4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
  5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Генијалци и како бити један од њих

tenorНа почетку објављујем листе пласираних средњошколаца за републички ниво такмичења, а које су пристигле са Департмана за биологију ПМФ Универзитета у Новом Саду.

Свим ђацима и њиховим менторима честитам на не малом успеху. Сваки успех је тешко достићи, па га зато и треба више ценити. Следећи текст тврди да ни генијалним људима није ништа лакше, напротив.

Политика: Генијалци тешко проналазе пут до успеха (11.3.2013)

2ab877eb96fafcd38f1a3ee1e5cd874f (Small)А како да дете буде генијалац, одговара следећи текст.

Зелена учионица: Како утицати на развој дечје интелигенције – нови метод признат широм света (4.12.2015)

И наставници могу бити генијални. Погледајте следећу галерију.

Family.rs: Slike genijalnih nastavnika na njihovom radnom mestu koje će vam ulepšati dan (приступљено 3.4.2017)

А некада је довољно бити (само) добар наставник. За крај Ена Хорват.

Портофлио Ене Хорват: Како бити добар наставник? (2.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. student-school-happy-animated-gif-clrЧеститали смо средњошколцима који су се пласирали за даљи ниво такмичења из биологије;
  2. открили смо зашто генијалци теже долазе до успеха;
  3. сазнали како утицати на развој дечје интелигенције;
  4. погледали галерију генијалних колега широм света;
  5. прочитали смо леп текст Ене Хорват.

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Нико раван, али нико ни крив

29181b0c9d1f938354710d386d991afeКада год говоримо о иноземном добром школском систему, некако нам је увек Финска на памети. Али немојмо увек о њима. Има и других узора, попут, рецимо, Јапанаца.

Бука магазин: 10 правила у јапанском образовању због којих им нико није раван (17.8.2016)

Италијани можда немају 10 правила, али им маште не недостаје. Погледајте чему су прибегли како би мотивисали родитеље да васпитају своју децу.

Детињарије: Италија: Попуст за лепо понашање деце у ресторану (15.2.2017)

Што се наших ресторана тиче, нисам упућен да овакве попусте дају, али храна уме и те како да буде изврсна. Верујем да ће вам бити занимљиво да видите како Амери виде нашу храну. Следећи сајт је својеврстан туристички водич који препоручује неке наше специјалитете који се „обавезно морају пробати“.

Blue sky traveler: Top 10 Food & Drinks to try in Serbia (приступљено 19.3.2017)

3552_713201425431am200Такође би ђацима било занимљиво да воћке које користе у свакодневној исхрани виде како расту у природи. Рецимо, ванила је веома лепа врста орхидеје.

Bright side: This Is How Our Favorite Foods Look in Their Natural Habitats (приступљено 19.3.2017)

Биљке не морају да се посматрају само као храна, већ и на нежан, поетичан начин. 🙂

Кад смо код презентација, ред је да представим још једну коју је направио колега Владан Нешић.

Што се тиче гмизаваца, имам да вам прикажем и један занимљив научно-популарни текст, који ће се посебно допасти онима који пате од офидиофобије. 🙂

Блиц: У једној држави на свету змије не постоје (9.6.2016)

А да би шуме и даље постојале, морамо стално да подсећамо на њихову важност и утичемо на млађе нараштаје да их чувају. Данас је Светски дан шума и тим поводом је у ОШ „Вук Караџић“ у Житковцу обележен овај еколошки значајан датум. То ће вам дочарати следећа галерија фотографија.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели примере доброг рада у иностранству;
  2. сазнали неке занимљивости о храни;
  3. обогатили збирку презентација за макар још једну нову;
  4. прочитали занимљив текст о змијама;
  5. обележили Светски дан шума и уједно видели пример доброг рада колегинице.

А где је ту он?

10915221_10205858122119370_7671021346413826877_nЈуче сам вам приказао фасциклу инспирисану инсектима, а данас, за почетак, имам неколико занимљивости о овој најбројнијој групи животиња. На првом линку можете погледати филмић како бубице које се хране месом угинуле животиње оглођу лешину до костију. У природи су оне више него значајни чистачи, али их и научници користе да би добили лепу збирку костију.

IFL Science: Watch Flesh-Eating Beetles Strip A Body To The Bone (10.16.2015)

За свашта нешто користимо инсекте, па су се тако научници досетили да искористе воћне мушице (са којима иначе веома често раде) да детектују мирис дрога и бомби.

Phys.org: How the fruit fly could help us sniff out drugs and bombs (15.10.2014)

10561582_890512980977140_5600083887626833276_n (Small)Што се лептира тиче, мишљења су подељена. Одрасли лептир нам је, без сумње, користан јер је опрашивач, али његова ларва је већ друга прича. Свеједно су лепи и одрасли и гусенице. На следећем линку када кликнете на фотке гусеница видећете како изгледа њихов лептир.

Ba-bamail.com: 18 Amazing Caterpillar Transformations (приступљено 14.3.2017)

Ево још једне изложбе лептира.

Лептири.Београд.ком: Дневни лептири (приступљено 14.3.2017)

Ово је била мала изложба лептира, а у Природњачком музеју до краја маја можете да посетите изложбу кафе.

Природњачки музеј: Позив за школе

Враћамо се инсектима. Једна од необичнијих врста је буба трилобит. Добила је назив према трилобиту на кога личи, мада су оне, изгледа, настале пре 47 милиона година, што значи 200 милиона након што су трилобити изумрли. Ове бубе су заинтересовале шведског зоолога Ерика (Eric Mjoberg) који их је проучавао у шумама Борнеа. И бубице су се показале необичне не само по изгледу. Најпре, Ерик није могао да пронађе одраслу јединку. Изгледало је да су све ларве и то – женске. Онда је напокон пронашао одраслу женку и једина разлика између ње и ларвеног ступња је био уочљив полни отвор. Задржао је женку, али је она врло брзо угинула оставивши за собом неоплођена јаја из којих се ништа није излегло.

Онда је Ерик дошао на идеју. Сакупио је неколико ларви и сачекао да достигну полну зрелост. Све су, наравно, биле женке. Везао их је канапчетом тако да су му увек биле доступне, али их је пустио назад у прашуму. И чекао да се појави партнер и оплоди јаја. Оне су кружиле, колико им је канапче дозвољавало, али се мужјак није појавио. Следеће године дошао је на другу идеју. Понудио је мештанима локалног сеоцета награду од 10.000 долара да нађу мужјака. Ова мотивација показала се довољном да му је један од њих донео мужјака и то док је био у копулацији са женком. Показало се да према изгледу мужјак није ни издалека спектакуларан као она. То је био прилично обичан инсект са црним крилима и десет пута мање величине. Научници чак нису ни сигурни да има и исти ДНК као његове партнерке.

National geographic: Bizarre-Looking Beetle Has an Even Weirder Sex Life (27.10.2016)

Надам се да вам се прича допала, а верујем да ће вам се допасти и презентација колеге Владана Нешића, која није о инскетима, али зоолошка јесте.

А и Ена Хорват има шта да каже на ту тему. 🙂

Облак ознака