Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „гастрономија“

А где је ту он?

10915221_10205858122119370_7671021346413826877_nЈуче сам вам приказао фасциклу инспирисану инсектима, а данас, за почетак, имам неколико занимљивости о овој најбројнијој групи животиња. На првом линку можете погледати филмић како бубице које се хране месом угинуле животиње оглођу лешину до костију. У природи су оне више него значајни чистачи, али их и научници користе да би добили лепу збирку костију.

IFL Science: Watch Flesh-Eating Beetles Strip A Body To The Bone (10.16.2015)

За свашта нешто користимо инсекте, па су се тако научници досетили да искористе воћне мушице (са којима иначе веома често раде) да детектују мирис дрога и бомби.

Phys.org: How the fruit fly could help us sniff out drugs and bombs (15.10.2014)

10561582_890512980977140_5600083887626833276_n (Small)Што се лептира тиче, мишљења су подељена. Одрасли лептир нам је, без сумње, користан јер је опрашивач, али његова ларва је већ друга прича. Свеједно су лепи и одрасли и гусенице. На следећем линку када кликнете на фотке гусеница видећете како изгледа њихов лептир.

Ba-bamail.com: 18 Amazing Caterpillar Transformations (приступљено 14.3.2017)

Ево још једне изложбе лептира.

Лептири.Београд.ком: Дневни лептири (приступљено 14.3.2017)

Ово је била мала изложба лептира, а у Природњачком музеју до краја маја можете да посетите изложбу кафе.

Природњачки музеј: Позив за школе

Враћамо се инсектима. Једна од необичнијих врста је буба трилобит. Добила је назив према трилобиту на кога личи, мада су оне, изгледа, настале пре 47 милиона година, што значи 200 милиона након што су трилобити изумрли. Ове бубе су заинтересовале шведског зоолога Ерика (Eric Mjoberg) који их је проучавао у шумама Борнеа. И бубице су се показале необичне не само по изгледу. Најпре, Ерик није могао да пронађе одраслу јединку. Изгледало је да су све ларве и то – женске. Онда је напокон пронашао одраслу женку и једина разлика између ње и ларвеног ступња је био уочљив полни отвор. Задржао је женку, али је она врло брзо угинула оставивши за собом неоплођена јаја из којих се ништа није излегло.

Онда је Ерик дошао на идеју. Сакупио је неколико ларви и сачекао да достигну полну зрелост. Све су, наравно, биле женке. Везао их је канапчетом тако да су му увек биле доступне, али их је пустио назад у прашуму. И чекао да се појави партнер и оплоди јаја. Оне су кружиле, колико им је канапче дозвољавало, али се мужјак није појавио. Следеће године дошао је на другу идеју. Понудио је мештанима локалног сеоцета награду од 10.000 долара да нађу мужјака. Ова мотивација показала се довољном да му је један од њих донео мужјака и то док је био у копулацији са женком. Показало се да према изгледу мужјак није ни издалека спектакуларан као она. То је био прилично обичан инсект са црним крилима и десет пута мање величине. Научници чак нису ни сигурни да има и исти ДНК као његове партнерке.

National geographic: Bizarre-Looking Beetle Has an Even Weirder Sex Life (27.10.2016)

Надам се да вам се прича допала, а верујем да ће вам се допасти и презентација колеге Владана Нешића, која није о инскетима, али зоолошка јесте.

А и Ена Хорват има шта да каже на ту тему. 🙂

Од смрти до живота

tiger_animatedДанас је Међународни дан деце, а сутра је Светски дан заштите животиња. Ми почињемо од сутра. 🙂 И то једним одличним тематским даном у млађим разредима, сачињеним из часова српског, математике, ЧОСа и еколошке секције. Дан нам је приредила учитељица Данијела Стефановић.

Данијелине паметнице: Тематски дан – Светски дан заштите угрожених животињских врста 4.10.2015.  или: Кад се ради са уживањем… (2.10.2015)

Ево и ми да приредимо један тематски чланак, те ако бисмо повезали поменута два значајна датума, добили бисмо следећи видео:

Пас, додуше, није угрожена врста, али то не значи да и понеком од њих није потребна заштита. Погледајте следећу причу:

Блиц: Чудо живота – Од јадничка на самрти, до белог лепотана (29.9.2015)

Наредни чланак се бави лепотицама и то не белим, већ успаваним. Наиме, постоје научни радови који деценијама чаме у неком компјутеру или у фасцикли у фиоци, да би онда били „пробуђени“, односно објављени. И то нису тек тамо неки чланци, већ заиста фини научни радови. _npdxjabrhM1rbllmfo1_500 (Small)Истраживачима са Универитета у Индијани привукли су пажњу баш такви радови, који некако не успевају да привуку пажњу ни сопствених аутора, чак и онда када се ради о научницима који су се остварили и доказали у научним круговима. Па, зашто ти радови који су тако добри чаме чекајући? Изгледа због тога што су у тренутку писања били много испред свог времена!

Phys.org: Like Sleeping Beauty, some research lies dormant for decades, study finds (25.5.2015)

Највише оваквих радова написано је из области физике и хемије, али мултидисциплинарно – уз друге области (око 7,5%), али таквих радова има и из биологије и екологије (по 2% од укупног броја радова). А свега 6% Американаца може да реши сва питања са теста о основној научној писмености, а који можете пронаћи и решавати на следећем линку:

IFL Science: Just 6% Of Americans Got All Of These Basic Science Questions Right. How Well Will You Do? (15.9.2015)

breast cancer treatment (Small)Када смо већ код статистике, сасвим добру такву показује новија вакцина која превентивно делује против рака црева. Макар тако тврде амерички истраживачи. Према једној студији из маја ове године, уколико се даје девојчицама од 11 и 12 година, ова вакцина спречава поменути канцер у 80% случајева. Вакцина делује против хуманог папилома вируса, који се преноси сексуалним контактом и сматра се да у неком тренутку живота чак три четвртине жена добије овај вирус. На срећу, није сваки сој опасан (а има их преко сто), али на жалост, има и смртоносних. Вирус утиче на кожу и слузокожу и изазива неколико типова канцера у региону црева, вагине, ануса и грла и у свету је забележено чак 600.000 случајева оболелих и 250.000 смртних случајева.

IFL Science: 80% Of Cervical Cancers Preventable With Latest HPV Vaccine (13.5.2015)

Сви већ знамо причу о томе како канцер заправо настаје. Милијарде ћелија у нашем телу свакодневно умире, а како би ослободиле места за нове, здравије које заузимају њихово место. Овај процес назива се програмирана ћелијска смрт. Међутим, неке од њих успевају да преваре смрт, да тако кажемо, те делећи се изнова и изнова, заиста постају бесмртне, али на рачун целог организма. _2279745008323685595_nЛекари знају већ деценијама да овакве, канцерозне ћелије, имају бржи метаболизам од нормалних. Да би то било могуће, њихове потребе за глукозом су веће. Доказано је да неваљале ћелије користе глукозу не само као градивне блокове за изградњу једињења неопходних за непрекидну деобу, већ и да би генерисале молекуле који их штите од високо реактивних штетних супстанци које разарају ћелију, а као део фактора програмиране ћелијске смрти. И научници сада виде нов начин борбе са њима – да их изгладњују. Међутим, то није тако једноставно. Ми можемо да смањимо унос шећера у тело, али ћелије, па и канцерозне, проналазе алтернативне начине да до глукозе дођу, а биохемија нас учи да је то и те како могуће. Но, изгледа да је могуће да им ипак ускратимо драгоцену глукозу, а како, пише у следећем чланку:

IFL Science: Starving Cancer Cells Of Sugar Could Be The Key To Future Treatment (25.9.2015)

_368937046598381_3200675352425903903_n (Small)Без обзира на претходну причу, Американци иначе обожавају да се хране здраво. А обожавају и познате личности, попут Пита Еванса, који је кувар и има праву нутриционистичку империју, а која пропагира тзв. палео-дијету. Дакле, две омиљене ствари на једном месту, шта би просечан Амер више могао пожелети? Па, рецимо, стручност. 🙂 Иако смо научили да се кувари у храну разумеју, ипак они нису нутриционисти. Питова палео-дијета наводно спаја најбоље од онога што су јели наши преци (отуда и овакав назив) и што нуди 21. век. Међутим, у следећем чланку се тврди да се применом овакве (ипак стриктне) дијете елиминишу многе врсте хране, посебно шећер (што, видели смо у претходном чланку и није тако лоше, али…) и указују на озбиљно непознавање биохемије и нутриционистичке науке.

IFL Science: Quit Sugar, Go Paleo, Embrace ‘Clean Food’: The Power Of Celebrity Nutrition (20.3.2015)

_ng243yn5Vx1sn5m44o2_250И следећи чланак се бави овом дијетом и упоређује је са ГМО. Ако је палео-дијета настала по угледу на оно што су јели наши преци у палеолиту (до пре 10.000 година п.н.е), а знамо да је човек генетички модификовао организме које ће јести кроз вештачко одабирање у последњих 10.000 година, намеће се логично питање – да ли је уопште могуће јести исто? И да ли су наши преци заиста уносили све саме здраве састојке у организам? И напокон, зашто се толико бојимо ГМО, кад је оно у пракси толике векове? На сва ова питања одговара следећи чланак:

Scientific American: Are Paleo Diets More Natural Than GMOs? (17.3.2015)

Када поменусмо ГМО, време је за цртани филм (и то титловани):

А ево још једног филма (додуше не цртаног) који приказује како су се активисти у Бразилу досетили да казне неваљалца који се паркирао на место намењено инвалидима:

Баш много стикера је утрошено, мора се признати. Оно што нас брине је утрошак пластичних кеса. Сада постоји Фејсбук страна која се бави тиме, али и другим еколошким проблемима:

Фејсбук заједница: Нећу кесу – чувам природу

И Фејсбуком и еколошким филмом да и завршимо:

Facebook Best Video You Will Ever See: Today in 25 Years… (19.11.2014)

tumblr_me70iuENZY1rjhhdto1_500

 

Ништа није случајно

У разговору са Тијаном Прибићевић са Департмана за биологију и екологију ПМФ-а Универзитета у Новом Саду добили смо одговоре на два питања која су изазивала недоумице.
_769285906428038_4357065428417188028_n (Small)1. Када ученици осмог разреда треба да одреде екосистем у коме врста живи, да ли је довољно да напишу (или кажу) да је становник шуме или лишћарске листопадне шуме или је потребно да буду прецизнији – крупнолисне или ситнолисне шуме, тог и тог краја, у том и том спрату?
Одговор је да треба да буду прецизнији.
2. Да ли ученици седмог разреда приликом цртања микроскопских препарата треба да цртају оно што виде или оно за шта знају да ту треба да се налази?
Одговор је да задатак неће да буде да цртају, па око тога не треба ни да брину. 🙂

Чим нема цртања, нема ни бојења. 🙂 BSIbAtEIcAA450tОно што сви знамо је да боје у дуги иду овим редом: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, (тегет), љубичаста (а може и обрнуто). Међутим, није баш тако једноставно. Неке боје заправо нису ту, а некада и јесу… Углавном, објасниће следећи чланак:

Science dump: This is not a Rainbow (11.11.2014)

Да би нека фотографија била лепа, боје су свакако важне, али не само оне. Следи галерија најбољих фотографија према избору „Националне географије“ за прошлу годину:

National Geographic: The 2014 National Geographic Photo Contest [10 photos] (29.9.2014)

Још једна галерија фотки које приказују невероватне случајности:

Diply.com: 15 Funny Coincidental Photos That Will Blow Your Mind

10701_1552379625041128_1247924709059828479_nНишта није случајно, рекли би неки који су уверени да се све дешава са разлогом. Посебно теорије завере. Има ли истине у таквим теоријама? Па, научници су напокон доказали једну од њих – нафта је најчешћи разлог да једна држава нападне другу, а и да се трећа (или треће) држава умеша. Ми бисмо на ово рекли: добро јутро. 🙂

Рhys.org: Crude conspiracy theories could be right, study shows (27.1.2015)

Ta нафта много лоших ствари доноси, што кроз поменуте ратове, што кроз загађивање ваздуха и глобално загревање. Због овог потоњег, плаве крабе беже ка северу.

Scientific American: Blue Crabs Migrate North as Ocean Warms  (31.3.2015)

481928_10150932595666028_920496309_nИ ми ћемо побећи из мора, а у слатке воде, јер средњошколци за републичко такмичење треба да детерминишу неке слатководне рибе. На срећу, ту је помоћ колеге Горана Мишића:

  1. слатководне рибе
  2. слатководне рибе

Ипак се враћамо у море да видите рибу која у једном залогају може да поједе ајкулу од једног и по метра (што снимак у чланку и приказује):

IFL Science: Goliath Grouper Fish Swallows 5 Foot Shark In A Single Bite  (21.8.2014)

Морате да видите (у гифу и снимку) још једног прождрљивца, али овог пута са копна. У питању је гусеница која не једе биљке, као што смо научили. 🙂

IFL Science: The Very Hungry (Carnivorous) Caterpillars (25.10.2014)

PrintНаучили смо и да пси једу кости, па нас је пракса научила да је њихов јеловник много богатији. Воле и чоколаду, мада не би требало да им је дајемо.

Животиње.рс: Колико је заправо чоколада отровна за псе? (13.10.2014)

Ниједна храна за нас није отровна (иначе не би била храна), осим ако се уквари, али може да буде одвратна. И то много зависи од културе у којој обитавамо. Следећи текст бави се тиме:

Science dump: Yes, you eat spoiled food! But why? (8.1.2015)

Са друге стране, нека храна изгледа задивљујуће и под микроскопом. Једна таква галерија:

Science dump: Stunning microscopic food photographs (8.11.2012)

И док смо у микросвету и у храни, да вам представимо молекуларну гастрономију. То вам је грана гастрономије која проучава хемијске промене супстанци у храни током термичке обраде.

Science dump: Molecular gastronomy is the science of cooking (26.1.2014)

Нисмо молекуларни гастрономи, али имамо један савет за вас што се исхране тиче: здрав живот није загарантован ако пазите шта једете. Важније је да пазите шта једе вас.

tumblr_inline_n4wgqcZE7f1qc47wu

Биологија на вероучитељев начин

7139562Методије: Данашњи гост је Никола Бакић, наставник у ОШ „Вук Караџић“ у Житковцу и „Вожд Карађорђе“ у Алексинцу. Никола предаје верску наставу и показао је да и изборни предмет може да буде не само омиљен међу ђацима, већ и пример квалитетног рада и за оне који предају обавезне предмете, јер је један је од награђених на конкурсу „Дигиталне школе“. Здраво Никола.

Никола: Поздрав и Теби, Дејане! Хвала на лепој најави.

Методије: Верујем да ће некима изгледати чудно што разговарају један биолог и вероучитељ, тим пре што је један од главних циљева овог разговора и корелација између наших предмета. Да ли си имао искуства тог типа да радиш час са наставником биологије?

Никола: Нажалост, не. Било је разговора на ту тему са колегеницом Весном Миленовић, која је претходне године учествовала са мном на споменутом конкурсу, али нисмо успели да нађемо одговарајући термин.

Методије: Да ли сте успели да нађете одговарајућу тему?

Никола: Наравно. Мислим да је корелација између верске наставе и биологије могућа, баш као и корелација између било која друга два предмета. _10153689973900089_230765349_n

Методије: Мени, рецимо, пада на памет – пост. Обично људи повезују пост са начином исхране, али, исправи ме ако грешим, он би требало да прикаже једну умереност. Но, ако бисмо се и држали само хране, могли бисмо да покажемо да је умереност у јелу једна пожељна особина (верска настава), али и врло згодна здравствена навика (биологија). Шта ти мислиш о томе?

Никола: Лепо си то приметио. Циљ поста није само телесно уздржавање, већ и духовно (овај аспект је чак много значајнији). Један он најистакнутијих св. отаца Цркве, св. Јован Златоусти, као да нас опомиње у једној од својих беседа: „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим…“ О томе колико је уздржање од масне хране здраво – ти си свакако компетентнији да говориш.

Методије: Следећи филмић се бави управо тиме када нам је мука од хране:

Science dump: How food can make us sick (31.8.2014)

Очигледно морамо да пазимо шта једемо. Да ли то на духовном плану подразумева и учење о скромности? То те питам, јер са једне стране имамо људе којима не мањка ништа, а са друге стране глад која је у свету све присутнија._728227533883182_2205606357946682821_n

National geographic: Opinion: Yes, We Can Solve the Problem of Hunger (16.10.2014)

Никола: Тачно тако. Пост подразумева умереност и, уопште, један врлински начин живота, као, наравно, и само причешће – које представља његов циљ. Неко је једном приликом рекао да је човек оно што једе; у том смислу, рекао бих да је наш однос према храни можда и најбољи показатељ нашег понашања и односа према животу.

Методије: Да ли то значи да онај ко воли да једе много, много и тражи од живота? 🙂

Никола: Ако ти тако кажеш. 🙂

Методије: А да ли мислиш да наставници много траже у својим захтевима министарству? Знао си да ћу те то питати. 🙂

Никола: Да будем искрен – нисам. 🙂 Једном приликом рекао сам да посао учитеља/наставника/професора није ништа мање одговоран од посла пилота, хирурга или свештеника. Нажалост, није ни приближно плаћен, али, свакако, да није ништа мање одговоран од споменутих занимања. Из тог разлога, мислим да су захтеви просветара итекако оправдани.

Методије: Некако са тим захтевима, ми тражимо и да нам се врати углед који нам је последњих деценија одузет. Да ли мислиш да постоји начин да тај углед повратимо сами и без обзира на (не)прилике? Ceara state, Brazil (Small)

Никола: Целокупно данашње стање у просвети ми наликује на ону чувену Платонову алегорију о пећини: оно је само бледа сенка оног што просвета стварно јесте (или шта би, бар, требало да буде). Ми смо као они заточеници у пећини (како једном рече један наш колега: нама су и руке и ноге везане); да ли ћемо икад изаћи из пећине – то је већ друго питање. Занимљиво је да је нешто слично једном приликом рекао и један православни теолог (др. Јустин Поповић, иначе један од оснивача философије као науке код нас) да је просвета само »пројекција светости«. На то нас, на крају крајева, упућује и сама етимологија речи просвета (старослов. просвјешченије). Но, то је сад друга тема.

Да ли су захтеви просветара уствари потреба да повратимо углед? Рекао бих да је одговор на то питање потврдан. Да ли постоји начин да тај углед повратимо сами и без обзира на (не)прилике? Апсолутно. Мада, свакако, морамо бити свесни чињенице да се идеја о образовању пуно изменила у протеклих пар деценија.

Методије: Како се то изменила?

Никола: Мислим да су се, у првом реду, променила сама деца. Данашња деца више личе на своје време него на своје родитеље. Стара школа (какву сви ми познајемо) била је заснована на ауторитарности наставника, али она се полако урушава. Њени темељи нису више довољно снажни да издрже терет времена, њени зидови полако попуштају, њена врата су одавно обијена. _10154796588875284_8941318348035328149_nНова школа, која се гради у истом дворишту, је заснована на ауторитативности предавача и на једном слободнијем приступу.

Методије: Заправо, неки (нови) наставници класично образовање које је још увек присутно у нашим школама називају фарсом:

Блог – Неки нови наставници: „Фарса класичног образовања“ (28.1.2015)

И овај аутор сматра да се, као што си и ти поменуо, променио однос ђака према школи и учењу. Све више се у последње време поставља и питање сврсисходности онога што се учи. Акценат је на практичној примени. У твом предмету се можда тај практичан део не види толико очигледно (као у неким другим предметима) у свакодневном животу. Како ти видиш практичан значај у ономе чему подучаваш ђаке и таман да искористим прилику да те питам, како видиш значај и статус свог предмета у основној школи?

Никола: Слажем се са овим што си рекао. Деца више нису пасивни слушаоци, већ наши активни сарадници. Сећам се једног предавања Кена Робинсона у којем он каже да традиционалне школе воде децу кроз процес образовања тако што их анестезирају (надам се да сам рекао исправно 😀 ), а требале би да имају баш супротан циљ – да их пробуде! Мислим да веронаука, у том смислу, може представљати неку врсту авангарде у нашем образовном систему, јер није ограничена оценама као други предмети, (што мислим да представља предност, а не ману). _686491601471757_5407734723979438695_n (Small)Тешко је рећи који су плодови веронауке, јер они споро сазревају (као грожђе). Вероватно ћемо плодове свог рада имати прилике да уберемо тек за коју годину.

Што се другог дела твог питања тиче, рекао бих да је статус веронауке јако комплексан. И после 14 година од увођења предмета, ми и даље бијемо битку са истим оним проблемима које смо имали на почетку. Ту у првом реду, мислим на сам статус предмета, статус вероучитеља/ица, план и програм који је неприлагођен узрасту ученика…Велику смо неозбиљност показали и ми из Цркве и људи из министарства. Ако мене питаш, веронаука тек треба да прележи неке дечје болести и једну озбиљну кризу идентитета, али то је само моје лично мишљење… можда грешим…

Методије: Многе од тих проблема имају и наставници биологије. Заинтересовао си ме овим речима да је предност, а не мана то што нема оцена. У прилог томе говори и следећа прича о мотивацији:

Блог – Облак знања за учитеље: Интринзична и екстринзична мотивација (13.9.2014)

Међутим, сазнао сам да ти са мотивацијом немаш проблем, јер практикујеш занимљиву методу рада са децом. Можеш ли открити нашим читаоцима о чему се ради?

Никола: Претпостављам да овде мислиш на учење кроз игру, односно, на употребу дидактичких игара у настави. MAD-Tango_Spinning_Top (Small)Према једној антрополошкој дефиницији, човек је homo ludens, тј. биће које воли да се игра, биће које своју енергију, креативност и машту најбоље изражава кроз игру. Ту чињеницу имао сам у виду када сам почео са коришћењем овог метода и, на моје задовољство, ученици су све то јако лепо прихватили. Данас ми је готово незамисливо да одржим час, а да бар један његов део не посветимо дидактичким играма.

Методије: Можеш ли да нам опишеш неку игру кроз коју ђаци уче на веронауци?

Никола: Пуно је различитих игара које користимо и требало би ми, заиста,  доста времена само да их све набројим. У употреби су различите осмосмерке, укрштенице, асоцијације, игре погађања, слагалице, ребуси, танграм… преко педесетак различитих типова игара. Добра ствар је што овде може пуно да се комбинује са методама и облицима рада, јер се неке од игара раде усмено, неке писмено, неке индивидуално, неке у пару, неке, опет, групно (тимски)…те у том смислу, сваки ученик може да се пронађе у некој од њих. Неке од тих игара могу се погледати на следећем линку:

Дигитална школа: Зборник радова конкурса „Дигитални час 2012/2013“ – Црква у хришћанској архитектури

Методије: Можда су управо те игре начин да се направи и корелација између наша два предмета. Уосталом, поменуо си ми да си размишљао да на часовима направиш везу између верске наставе и заштите животне средине? _800584383288110_2853872012919271913_n

Никола: Зашто да не. Тема заштите животне средине и, уопште, бриге за творевину (како се каже у наслову једне методске јединице у плану и програму за 4. разред) је данас актуелнија више него икад. Просто, мислим да треба рећи нешто о томе и са православног гледишта.

Методије: Ово је скроз занимљиво нама биолозима. Какво је гледиште православља на заштиту животне средине? Претпостављам да се ту ради о етици?

Никола: Тако је. Природа се ту посматра као део Божје творевине (а и човек је, опет, део ње, то не треба заборавити) и, у том смислу, брига о природи је резервисана искључиво за човека који је једино разумно живо биће (homo sapiens) и слика Божија. То, опет, подразумева и велику одговорност. Хришћанска етика се ипак мало разликује од етике какву већина људи познаје и она говори како о спасењу човека, тако и о спасењу природе (од пропадљивости). Ево једног интересантног трејлера за документарац који се, између осталог, бави и овим темама:

Методије: Заиста је добар филмић. Да ли користиш филмове као наставна средства и уопште информационе технологије у настави?

Никола: Наравно. Користим и документарне и анимиране филмове (пошто предајем и млађим разредима), баш као и информационе технологије уопште. Баш сам данас користио један леп анимирани руски филм о Св. Георгију (Ђорђу) и један мој ауторски (у форми стрипа) који сам правио са ђацима на секцији.

Методије: Да ли можемо да видимо тај филм?

Никола: Наравно!

Методије: Никола, филм је, најблаже речено, сјајан! Можеш ли ми открити које си веб-алате користио?

Никола: Хвала на лепим речима, мада мислим да смо могли доста боље да одрадимо и технички део, а и саму причу. Некако смо приликом прављења овог стрипа журили да га што пре завршимо како би могли да га искористимо за час. Користили смо Adobe Photoshop и Sony Vegas 10. Фотографије смо најпре обрађивали у техници comic book effect у Photoshop-у, а онда смо од тих фотографија направили кратки филм.

Методије: Видим да сте користили и туторијал, што је још једна потврда да на нету може свашта да се научи. Уосталом, када год са својим ауторским тимом пишем на Биолошком блогу, увек користим обиље које интернет пружа. Информације пристижу свакодневно и тешко их је све пропратити. Сличан проблем имам и када пишем чланке овог типа са својим саговорницима; толико је школских тема, да је немогуће све их поменути у једном разговору, а овај наш се приводи крају. А за крај, желео сам да начнемо једну тему која је осетљива, али која се логично намеће када се помињу заједно наша два предмета. Погађаш, то је питање еволуције. Дешава ми се да када предајем ту тему, поједини ђаци ме питају за Адама и Еву. Ја их тада упутим на вероучитеља и напросто кажем да то није област којом се биологија бави. Како ти решаваш проблем (да га тако назовем) ако те неко дете пита за еволуцију, или ако ти се то није дешавало, како би тај проблем решио?

Никола: Једна од ствари коју увек напомињем приликом држања презентација на почетку године, јесте део у којем напомињем шта веронаука НИЈЕ. А, она, између осталог, није (или бар не би требало да буде) предмет где ће се ученицима било шта наметати, а ту, у првом реду, мислим и на дословно тумачење оног дела из прве главе књиге Постања (стварање света и човека). Лично немам проблем са ТЕ. Мислим да је она, итекако, прихватљива с православног гледишта. livelongandpТо, просто, није догмат или неко питање о којем ми у Цркви имамо консензус, те, у том смислу допушта слободан приступ. Сећам се да сам негде видео један феноменалан графит (мислим да је у питању аутор Бенкси) на којем је била илустрација „успона човека“ (знаш сигурно на шта мислим), а испод ње је великим словима писало: THANK GOD FOR EVOLUTION. 🙂

Методије: Ја бих захвалио теби што си прихватио да направимо овај разговор и покажемо да наставник верске наставе и наставник биологије имају заједничких тема и да могу да направе интердисциплинарне часове, од којих би и ђаци и цело друштво и те како имали користи, због развоја духовности, морала, лепих особина и бриге о здрављу и животној средини. Хвала још једном.

Никола: Хвала Теби на позиву. Било ми је задовољство! Не могу да пропустим прилику а да те на крају не питам једно питање о бубамарама (које знам да пуно волиш 🙂 ). _846818958693355_7926665801772251581_nДа ли си знао по чему, односно, коме су бубамаре добиле име? Ето, вероватно, још једне заједничке теме коју бисмо могли да додамо на предугу листу тема за корелацију.

About education: 10 Fascinating Facts About Ladybugs

Надам се да ћемо тај разговор моћи да наставимо када будеш био наш гост у интервјуу за електронски часопис „Увери се“. Свако добро!

Методије: Да откријемо и читаоцима да су бубамаре добиле назив по девици Марији. Хвала на позиву и прихватам, мада морам да кажем да ће то за мене бити сасвим ново искуство. Увек сам ја био тај који је водио интервјуе. 😀 Дакле, драги читаоци, очекујте разна изненађења. До следећег читања. 🙂

Биологија на спортски начин

desktop-1410466864 (Small) (Small)Методије: Данашња гошћа нам је Мирјана Спасић, професор физичког васпитања у ОШ „3. октобар“ у Бору. Мира је активан члан ИКТ заједнице наставника и показала је и доказала да и један тако практичан предмет као што је физичко васпитање и те како може да се унапреди коришћењем информационих технологија. Здраво, Миро.

Мира: Задовољство ми је, Дејане, да са тобом мало разменим идеје у вези са спортом, а из угла „биологичара“.

Методије: Једна од тема је и да покажемо да настава биологије и физичког васпитања могу да се раде у корелацији. Заправо, морам да ти се похвалим да сам, заједно са твојим фах колегом, направио интердисциплинарни час, који је чак био и награђен на конкурсу Дигиталне школе. Тема су нам били „мишићи“. Имаш ли ти слична искуства?

Мира: Ја сам углавном своје часове организовала најчешће у корелацији са физиком (биомеханика, поготово када је гимнастика у питању), као и са математиком. Биологија је саставни део нас, нашег организма, па нисам до сада акцентовала баш „твој“ предмет превише, али ево начина да започнемо сарадњу.

desktop-1409066842 (Small)Методије: Могли бисмо да направимо корелацију баш са гимнастиком коју си поменула, пошто је она изванредна да се прикаже механизам рада чула за равнотежу. Рецимо, да се направи постер који ће приказати како кристали падају на различите делове полукружних каналића у унутрашњем уху током рада гимнастичара.

Мира: У унутрашњем уху и малом мозгу су ти осетљиви центри, како за равнотежу, тако и за оријентацију у простору, који су јако важни приликом вежбања на суженим површинама, као и на висинама попут вежбања на греди, карикама, двовисинском или паралелном разбоју, вратилу или прескока преко справа.

Методије: Верујем да би то био занимљив начин да се ђацима приближи ова тешка тема из биологије.

Мира: Све што је очигледно и на најједноставнији начин ученицима најпре визуелно, па онда и вербално представљено, њима олакшава пут ка овладавању различитих вештина.

Методије: Да те питам, како ђаци који су плашљивији, превазилазе страх од карика и других реквизита где треба да стекну и прикажу своје вештине, где се, као што кажеш, пењу на различите висине и изводе вратоломије?

_mlc3767jic1qe0pwjo1_500

Мира: Свако од нас поседује у себи страх од непознатог, па тако и ученици. Да би ученици превладали страх, најпре демонстрирам одређену активност, поједностављујем како би и онај мало мање спретан ученик могао да савлада, а касније усложњавам све док се у целости вежба не савлада. При свему томе свако изграђује свој стил и начин вежбања.
Искуство ми казује да ученика најпре научим како вербално сам да опише вежбу, па онда да то и моторички овлада. То има везе и са биологијом. Дејане?

Методије: Па, има, зато што се онда мозак упознаје (фамилијаризује) са том вежбом, те она престаје да му буде нешто непознато и самим тим страшно. Верујем да твоји ђаци лако изгубе тај страх. Него, кад сам код страхова, пронашао сам попис од 25 чудних фобија. Рецимо, барофобија је страх од гравитације, номофобија да се не изгуби телефонска веза, а фобофобија је страх од фобија!

Science dump: 25 most bizarre phobias (14.1.2015)

_inline_nf625jeoZa1r18hkn

Мира: Највећи страх је страх од смрти, сви остали су изведени из тог, да кажем, „основног“ страха. Страхујемо да нешто изгубимо, да ли је то материјалне природе или је повреда, тј. здравље у питању.

Методије: Кад већ помену ту мрачну тему, таман да најавим и један мрачан чланак – шта се дешава са нашим телом када умремо.

IFL Science: What Happens To Our Bodies After We Die? (3.1.2015)

Међутим, боље да пређемо на ведре теме, а једна је заједничка за оба наша предмета – здравље.

Мира: Вежбамо ради здравља – то је најчешћа покретачка мотивација за све људе. У здравом телу, здрав је и дух. Како би ти са твоје тачке гледишта то објаснио?

h353_w628_m6_ofalse_lfalseMетодије: Е, видиш, то је проблем у настави биологије. Према постојећем програму, физичка активност се само помиње, али се детаљно не објашњава ђацима, иако њих занимају разне теме; зашто се умарамо, зашто нас заболи са леве или десне стране стомака када се заморимо током трчања (обично мисле да је у питању бол у слезини, иако нас заправо боли дијафрагма), зашто добијамо грчеве и зашто имамо упале мишића.

Мира: То су честа питања мојих ученика на часу и ван њега. У случају када их нешто заболи, управо их упућујем на биологију коју слушају на часовима у школи, подсећам шта су на том предмету учили и изводимо заједнички закључак зашто им се то у телу догађа, било да је у питању повреда или бол или било каква промена у телу. И сам знаш како организам буја у (пред)пубертету. 🙂

unnamed34
Кликом на слику постаће интерактивна.

Методије: То су све заиста занимљиве теме и ето идеје да се оне обраде на неком заједничком часу. Желео сам да те питам, у ово време када трендови намећу велике мишиће, па су, верујем, пубертетлијама и те како привлачни, да ли ти ђаци траже савете како да стекну већу мишићну масу?

Мира: Да и о томе причамо. Заговорник сам вежбања и бављења спортом, а све у циљу здравља, али без претеривања ма у ком сегменту бављења спортом. За децу до 16 година није препоручљиво да своје тело оптерећују превеликим интензитетом, дизањем терета, с обзиром да је сада неки „тренд“ одлазак у теретане. То ти као биолог најбоље знаш зашто.

Методије: Знамо обоје. 🙂 Пре неки дан научници су обелоданили да су успешно одгајили мишиће у лабораторији, који се без проблема контрахују.

Рhys.org: First contracting human muscle grown in laboratory (13.1.2015)

_mn7gjo13AE1rlxtnvo1_500 (Small)Можда је то наша будућност, да без вежбања и муке, напросто купимо мишиће. 🙂 Међутим, и данас нас бомбардују рекламама за препарате и разноразна помагала која омогућавају да мршавимо „у фотељи“, па чак и имамо лепу дефиницију мускулатуре. Које је твоје мишљење о томе?

Мира: Што се килаже тиче, основно је правилна исхрана, превасходно редовна у тачно одређено време због регулације метаболизма у организму, сразмеран унос енергије путем хране и њено трошење путем вежбања тј. бављења спортом. То је једини и прави пут ка здравом начину живота, квалитетном и дуговечном.
У оквиру своје редовне наставе посебан значај придајем гојазној деци тако што за време часа они додатно вежбају одређене вежбе по програму који сам сама осмислила, како би своје тело довели у равнотежу. То је одлична мотивација за све гојазне ученике и подстицај да се у оквиру својих слободних активности, када су ван школе, преусмере на активно бављењме различитим сложеним активностима. Самим тим мењају своју животну филозофију уз промену режима исхране, не користећи штетне анаболике или ти прехрамбене производе са штетним садржајима.

Блог – Физичко васпитање – спорт: Психомоторичке активности – гојазност – час физичког васпитања (26.4.2012)

Samo-u-Brazilu4 (Small)Методије: Миро, радионица је прелепа! Ето још једне заједничке теме за нас наставнике физичког васпитања и биологије, пошто се у настави биологије помињу стандарди у вези са поремећајима исхране. Научници као прва три разлога за гојазност наводе уношење масти, недостатак физичке активности и генетичке предиспозиције.

Science dump: What is the cause and what contributes to obesity? (23.11.2014)

Такође, пронашао сам текст у вези са (здравом) исхраном.

Балкан комуна: Масти – шта је истина? (20.12.2014)

И то сам хтео да те питам – шта је истинито у забавним чланцима у разним часописима који прописују најмаштовитије дијете?

Мира: Као и за све у животу, према мом мишљењу, једини и прави пут је здрав начин живота у сваком смислу; физичком, психичком, емоционалном. У случају да изађемо из те неке равнотеже и сам знаш да се иде у другу крајност, а то је болест. Тако је и гојазност нека врста болести. Да би се организам вратио у равнотежу, потребно је радити на себи на више фронтова, јер су мисли хемија, а самим тим та хемија регулише метаболизам који се одражава на стање целог тела. Сваки организам је посебан, тако да и начин тј. пут којим ћемо своје стање тела уравнотежити различит је за сваког од нас, а циљ је исти. 🙂

Блог – Спорт – здравље: Спорт као основа здравог живота (19.6.2013)

72991_10150675406188951_393962178_n (Small)Методије: Шта мислиш, да ли смо ти и ја остварили наш данашњи циљ? 🙂

Мира: Свакако смо били у прилици да покренемо многе теме које ћемо у будуће реализовати кроз разне видове; да ли то биле радионице или часови физичког васпитања у корелацији са биологијим или обратно. 🙂

Методије: Радујем се некој будућој сарадњи наставника биологије и физичког васпитања коју смо можда подстакли, а што се данашњег разговора тиче, морам признати да ми је заиста било задовољство да пишем овај чланак заједно са тобом. Хвала што си била гошћа Биолошког блога.

Мира: Хвала и теби и да завршимо једном поруком за родитеље наших ученика:

РОДИТЕЉИ,  будите добар узор! Важно је знати, НЕ можете очекивати да ваше дете буде активно током слободних активности  ако ви нисте.  Зато им ви будите узор и живите активнији живот.

ДЕЦИ је потребна  активност,  чак и кад су сасвим мала,  кретања  (пењања,  пузања, провлачења, скакања)  како би развила вијуге и мишиће својим вежбама.

Изградите ваш и дечји стил живота, бавећи се спортом, ради здравља у слободним активностима рекреативно.

Блог – Спорт – здравље: Одабир спорта за дете (22.6.2013)

Методије: Миро, хвала још једном, а поруку за родитеље имају и аутори следећих текстова, али и позив на семинар:

Дивна мама: Како да васпитавамо без батина, награда и казни? (24.1.2015) & Зелена учионица: Како да васпитавамо без батина, награда и казни? – бесплатан семинар (24.1.2015)

А позив прослеђујемо и наставницима заинтересованим да науче јапански језик.

Зелена учионица: Стипендије Јапанске амбасаде за наставнике и студенте (22.1.2015)

_388811421286068_1290764078516412144_n

Срећна нова 2015.

_329632377201200_3367193668926483015_n (Small)За почетак, реч дајемо нашем министарству:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Разговори са наставницима (29.12.2014) & Извештај о раду Министарства просвете, науке и технолошког развоја (29.12.2014)

А сад мало ми. 🙂 Данас нам је последњи дан у школи у овој години и последњи чланак на нашем блогу (без бриге, за пар дана опет смо ту са вама). Дакле, 2014. је иза нас и ред је да се сумирају резултати и прогласе најбољи. Почињемо од овог потоњег.

Живојин Мишић.рс: Најбољи едукатори Србије су изабрани! (28.12.2014)

10888874_10203182633555669_5789889229453102604_n (Small)Едукатори су свакако најбољи, али година иза нас то сигурно није била. Остаће запамћена по томе што су нам смањене плате, односно по политици „стезања каиша“. Зато би идеалан поклон за ову Нову годину свакако био каиш. Или можда не?

Блиц: Добили сте каиш или торбицу за Нову годину? Ево како је настао ваш поклон (25.12.2014)

Ми мислимо да су животиње ипак најлепше када су – живе.

Блиц: Шапице и репићи – Ово су најслађе животињице из 2014. (20.12.2014)

А да би такве и остале (живе) ево како да им помогнете у овим хладним и празничним данима.

Animals Australia: 5 ways to help animals at Christmas (13.12.2014)

10868150_4717494270779_6546336337223716328_n (Small)Дивљим животињама помоћи ћемо и на тај начин што их нећемо присиљавати да нам буду љубимци. Следећи текст носи назив „Драги Деда Мразе, молим те не доноси егзотичне животиње за Божић“.

IFL Science: Dear Santa, Please Don’t Deliver Exotic Pets For Christmas! (19.12.2014)

Уколико у Деда Мраза не верујете, то није разлог да га не направите. И успут мало рециклирате. 🙂

Показивач: Како направити Деда Мраза? (18.12.2014)

Да ли наша колегиница, Боба Недић, верује у Деда Мраза, не знамо, али му је свакако упутила писмо, а нама свима честитку или нешто наместо ње. 🙂

Блог – Клотфркет: Деда Мразе, ни за твој посао није потребна школа (30.11.2014) & Уместо честитке (28.12.2014)

1472829_10153112677635934_5048152299152562746_n (Small)Некоме честитке, а некоме поклони. Следи листа десет поклона који ће обрадовати сваког занесењака науком.

Scientific American: 10 Original Gifts for Science (and SciArt) Geeks (10.12.2014)

Још мало изума који су сврстани у омиљене предмете часописа „Популарна наука“:

Popular science: Mega-Obsessed: Our Favorite Things From 2014 (16.12.2014)

А оно што је за дечака у следећем филму било омиљено и што је добио као поклон, претворило се у невероватно лепу причу. Погледајте:

Наравно, оваквих филмића на Јутјубу има безброј. На следећем линку можете да погледате чак 233 филма, али монтираних у свега неколико минута.

Прва српска телевизија: Покушајте да одгледате овај видео само једном! (17.12.2014)

И финска еколошка организација ENO направила је филм о својим активностима у 2014:

1476031_841148009274580_3999826371539930065_n (Small)

Замало да буде овако. 🙂

Ова организација бави се садњом дрвећа по целом свету и пружа подршку школама да свака посади по дрво. Неке наше школе су у тој акцији већ учествовале, а надамо се да ће се у наредној години још неке прикључити. У учионици не можемо да садимо дрвеће, али можемо да правимо креативне, али и математичке јелке:

Зелена учионица: Необично! (24.12.2014) & Блог – Свет бројева: Математичке јелке (29.12.2014)

А кад смо већ код јелки:

Животиње.рс: Ова куца је оборила јелку и горко се каје због тога (26.12.2014)

Кајаћемо се и ми после славља када се будемо богато најели на богатој нам трпези. 🙂верујусебе (Small)

Vice: Свињска даћа: Крвави пир гастрономије у Србији (19.12.2014)

А следећи чланак нам открива на шта би нам личила празнична вечера без пчела.

IFL Science: What Would Your Christmas Dinner Look Like Without Bees? (10.12.2014)

11379_1524337581161140_9162589232334337420_n (Small)

Не верујемо да су на овакву „хемију“ мислили.

Неки аутори сматрају да Божић, а верујемо и Нова година, не би били магични без хемије.

IFL Science: Seven Ways That Chemistry Puts The Magic Into Christmas (19.12.2014)

Ипак, научни подвиг године није из области хемије. Као достигнућа године вреднује се девет достигнућа из области биологије (и то највише баш из наше области), роботике, био-информатике и астрономије. Из ове потоње је  побројано свега два, али једно од њих је проглашено као „пробој“ (breakthrough) – слетање летелице на комету.

Science dump: Science’s breakthrough of the year 2014! (21.12.2014)

1601544_375661842610924_3183297208947158490_n (Small)Ђорђе Балашевић би рекао „путуј комето“ (заправо – плането, али прилагођавамо се), а ево шта би рекао Рамбо Амадеус:

24 сата: Прочитајте упутства Рамба Амадеуса за срећнију 2015. годину: Како да избегнете ментално тровање

То су савети како да избегнете ментално загађење, а чине се и напори да се избегну мале богиње.

Блиц: Појачане мере надзора над малим богињама (28.12.2014)

Ви немојте избегавати правопис, чак и када пишете новогодишње честитке.

Блог – Учионица српског језика и књижевности: Срећни (правописни) новогодишњи и божићни празници! (2.1.2013)

Наместо честитке, баш као и Боба малопре, за крај смо вам приредили новогодишњу изјаву. Па, нек је са срећом. 🙂

Биз лајф: Ово је изјава године! (29.12.2014)

_lsrmyk3GL21qi23vmo1_500

Поједени у прошлости

_10154561452950284_3575440608235319192_nКо о чему – ми, наставници, о штрајку.

Вечерње новости: Штрајкачи се вратили у учионице, часови и даље скраћени (23.12.2014) & Зелена учионица: Преглед броја школа у штрајку – 23.12.2014.

Рат живаца се наставља и као и у правом рату, сва средства су дозвољена. Чак и непристојне понуде. Прошли пут је једну такву упутило Министарство просвете, а овај пут су синдикати узвратили.

Прес онлајн: Предлог синдиката: 4.500 динара месечно за окончање штрајка (24.12.2014)

tumblr_n36jqj1g3b1toamj8o1_250„Друга страна“ повлачи сада другачије потезе. Овај пут су репресивни.

Телепромтер: Хајде покушај: Вербић прети да ће отпустити десетине хиљада наставника због штрајка! (22.12.2014) & Ало: Вербићев списак за „одстрел“ (24.12.2014)

Дакле, директори су добили допис да направе спискове штрајкача, те их пошаљу министарству, али су допис послали и синдикати.

Зелена учионица: Допис директорима и председницима синдикалних организација (23.12.2014)

_10205140760216239_453339173430365616_nЧија ли је „јача“? Родитељи, који су у овом случају мање-више посматрачи, читају вести попут ове:

b92: Могуће одлагање полугођа? (24.12.2014)

…и брину се.

Блиц: Родитељи очајни – Воде рат преко наше деце (24.12.2014)

Ипак, има ко да их смири. 🙂

Блог – Клотфркет: Поштовани родитељи (24.12.2014)

Не знамо колико смо ми, наставници, поштовани (можда је и боље да не знамо), али знамо да смо очајни. Најмање што заслужујемо је да знамо зашто су нам плате умањене.

Дакле, плате су нам поједене у прошлости. Па, за крај приче о јелу и о прошлости и обе – биолошке. 🙂 Најпре о јелу једна вредна онлајн публикација:_10203719108194663_9204992245918518355_n

Енциклопедија: Технологија хране

А што се прошлости тиче, ево 20 сазнања о неандерталцима која ће, можда, за вас бити нова:

Discover: 20 Things You Didn’t Know About… Neanderthals (децембар 2013)

Очигледно су неандерталци толико научницима интригантни, да постоје идеје да се они оживе. Уместо коментара, боље је да вас упутимо на чланак који говори о томе. 🙂

еГеографија: Жена авантуриста, мајка бебе Неандерталца, хорор, фантастика или скора будућност? (22.1.2013)

Облак ознака