Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „гастрономија“

Научна митологија

_arm_2front_edit (Small)И ове године су додељивали „Иг Нобелову награду“, која представља супротност оној правој. Рецимо, добитници су и научници из Мичигена, који су открили да штапићи свињетине када се ставе у нос детета које пати од честих и опасних крварења, могу то крварење да зауставе. Открића ових „Иг Нобеловаца“ потпуно су сулуда (и праћена повицима и папирним авиончићима које „лансира“ публика), али су и изненађујуће практична.

Phys.org: Ig Nobel winner: Using pork to stop nosebleeds (19.9.2014)

Ми ћемо свакако морати да научимо да будемо пркатични, заправо практичнији него до сада и да живимо са смањеним надницама. У очекивању смо и увођења платних разреда, па ево како изгледа предлог једног од синдиката:

Зелена учионица: Преглед радних места за разврставање по платним групама – oбразовање (19.9.2014)

_Balanced-Investment-Portfolio-240x300Дакле, почињемо да штедимо. Можда би требало да се угледамо на Швеђане. Они имају леп стандард, а штеде тако што рециклирају – чак 99% сопственог ђубрета.

Life free life natural: Sweden is Now Recycling 99 Percent of its Trash. Here’s how (3.9.2014)

Осим смисла за економију, ова држава показује и изузетну свест о заштити животне средине, за разлику од Јапана. Наиме, и поред противљења светских организација, Јапанци су одлучили да наставе са изловљавањем (иначе угрожених) китова зарад „научног истраживања“:

National geographic: Japan to Resume Whaling Next Year, Defying International Whaling Commission (18.9.2014)

ribatownЈош једна водена животиња придружује се групи угрожених врста. Овог пута у питању је џиновска риба из Амазона која је комерцијално важна (због риболова и нестаје), што и не чуди, с обзиром да један примерак може да нахрани много породица. Наиме, достиже масу и до 180 килограма:

Phys.org: Giant Amazon fish becoming extinct in many fishing communities, saved in others (13.8.2014)

Животиња много мања од ове, али и много отпорнија је водени медведић. Следи прича о њему:

Пикселизам: Водени медвједићи – Најиздржљивије животиње на планети (20.2.2013)

tumblr_inline_n12sp9JrDR1rxrh03Ми нит’ смо водени, нит’ смо медведићи, али ваља нам издржати радну годину која нам предстоји. Можда следећи текст буде од помоћи:

Доктор у кући – Болести Зглобова Блог Магазин: Како се борити против стреса? (5.3.2014)

Занимљиво је да научници кажу да људско тело може да се избори са канцером, али мора да има прецизнија упутства. Иако ова реченица „мирише“ на алтернативу, у питању је ипак озбиљно научно истраживање. Ради се о томе да је рак опака болест баш зато што оболелог нападају његове рођене ћелије, које тело, природно, не види као претњу. amoebadraw (Small)Зато се улажу напори (и то са некаквим резултатима) да се имуни систем човека програмира и за овај тип борбе против „домаћих издајника“:

Popular science: Your Body Can Kill Cancer. It Just Needs Better Instructions. (3.2.2014)

Познати мит је да марихуана лечи рак. Иако је неко мудро приметио да да је то истина, Боб Марли свакако не би умро од тумора на мозгу, ипак је тешко демантовати псеудонаучне новинске приче. Ево шта каже наука:

IFL: Cannabis, Cannabinoids and Cancer – The Evidence So Far (29.4.2014)

Још један мит прати омега 3 – масне киселине.

Чуда природе: Омега 3 – митови и истина

wacky_mushroomВи сад видите да ли ћете користити изворе ових киселина у својој исхрани, а за печурке тартуфе не морате ни да се размишљате, јер их највероватније не можемо ни приуштити. Кажу да су они постали најскупљи деликатес у Европи:

Science dump: Truffles – one of the most expensive delicacy in the world (14.7.2014)

Цена нас ипак не спречава да обновимо знања о печуркама и другим гљивама. Ево једног занимљиво писаног текста:

b92: О гљивама… (1.11.2011)

tumblr_md54sb5iVo1ql2e27o2_500А ко ће о гљивама боље знати од гљивара?

Фејсбук страна: Гљиварско друштво Ниш

И за крај презентација која је намењена средњошколцима, али није на одмет да је прегледамо и ми основци:

Блог – Волим биологију: Гљиве (1.11.2013)

Пише се срцем

hНајпре да вам нешто пожелимо:

Блог – Обичне приче: Срећан полазак у школу (30.8.2014)

И тек пре пар дана смо добили информацију који уџбеници су одобрени:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: Извод из регистра одобрених уџбеника – школска 2014/2015. година (26.8.2014)

Са друге стране, о питањима значајним за сам крај школске године размишља се већ сад на самом почетку.

Зелена учионица: Нова матура – већи притисак на наставнике (30.8.2014)

Па ипак каснимо за Финском, јер су тамо ђаци већ увелико почели са школом:

Блог – Моја Финска: Први школски дан у Финској (31.8.2014)

Како стоје ствари у Турској? Не знамо, али смо сазнали да су на југоистоку Турске пронађени, па да кажемо жетони, од глине извајани у једноставне геометријске облике. Занимљиво је да су се они правили пре настанка (клинастог писма) и да су имали улогу данашњих писаних докумената, попут уговора. 425018_391927137588376_623957172_nОви жетони нису нестали са појавом поменутог писма. Равноправно су се користили, баш као што се данас користе једнако и оловка и тастатура:

Phys.org: Prehistoric ‘bookkeeping’ continued long after invention of writing (14.7.2014)

Без обзира да ли пишемо или куцамо, морамо да водимо рачуна о правопису. Ево једног теста на ту тему:

Зелена учионица: Како се пише – квиз (13.7.2014)

267Комплименте је увек исправно писати, мада пазите – ако некоме кажете да је као шећер, то може и погрешно да се протумачи. 🙂

Исток Павловић.ком: Истина о шећеру (јул 2014)

Сатирични часопис „Њуз“ пропратио је и ову вест:

Њуз.нет: Сензационално: Колико шећера има у паковању шећера (14.7.2014)

Слатка је и жвака, али као што Њузовци упозоравају да је шећер роба рђава, тако и често чујемо упозорења да је рђаво жваку прогутати. Кажу, залепиће се за црева. Колико има истине у томе?

Science dump: What happens when you swallow chewing gum? (14.7.2014)

ne-sudi (Small)И док неки воле да праве балоне од жвака, физичари праве балоне који то заправо нису. 🙂

Phys.org: SensaBubble: It’s a bubble, but not as we know it (23.4.2014)

Ђаци наше колегинице Гоце Поповић направили су нешто сасвим друго, али исто тако атрактивно; глогстер који приказује „два лица Србије“:

Glogster.edu: Two Faces of Serbia (мај 2014)

Што се људских лица тиче, аутори следећег текста се питају да ли је током еволуције тај део наше физиономије обликовало – насиље?

Phys.org: Did violence shape our faces? (9.6.2014)

1795646_10203286352544658_1541072527_n

Још једно научно откриће из наше срамне прошлости је да су људи изгледа имали секс са мистериозном сродном врстом:

Discovery: Ancient Humans Had Sex with Mystery Relatives (3.12.2013)

И када смо код праисторијске љубави, да поменемо за крај да фосили подразумевају окамењене остатке тела, па ма који год у питању био. 🙂

Phys.org: Ancient giant sperm discovered at Riversleigh World Heritage Fossil Site (13.5.2014) & The Rakyat post: World’s oldest sperm found in Australia (15.6.2014)

oospremtumblr_lr7qvwWPai1qjzy01o1_500

Папир трпи све

_tumblr_n7lgplbKmO1s2j9azo1_500Како би се уредила папирологија у Министарству просвете, дошло се на занимљиву идеју:

b92: Докторанти волонтери за хрпе папира (29.8.2014)

Нашу папирологију, коју ми наставници водимо, регулише сада Стручно упутство.

Форум београдских гимназија: Смањење пискарологије (30.8.2014)

Ово упутство су различити наставници различито и дочекали и протумачили. Ево једног негативног мишљења:

Учитељица: Није шија него врат или смањење административних обавеза (28.8.2014)

Ми верујемо да колегиница сигурно није писала стандарде у припремама и плановима до сада, али да ли бисмо смели да тврдимо да то ниједан директор нити стручна служба нису захтевали? Или инспекција? Сличну опаску бисмо имали и за глобални план. Још један текст на дату тему који за разлику од претходног, не полази искључиво од сопственог искуства:

Блог – Клотфркет: Министарство каже да се папирологија смањи. А наставници? (30.8.2014)

984144_707762959320657_903658020009261662_nЈесте да папир трпи све, али не морамо и ми наставници. Научници су доказали да папир заиста трпи све и да може да се пресавије више од седам пута:

Блог – Тиометар: Мит о пресавијању папира (24.7.2014)

Дакле, то је један „мит“ који је демистификован, а следећи сајт даје још шест урбаних легенди које су такође проверене:

MSN: 6 urban legends that actually check out

Ми смо за вас ове легенде превели, а уз превод иду и пригодни линкови.

0naspava (Small)1. Зевање је заразно. Ово је, осим код људи, установљено и код паса и мајмуна. Цела ова појава је мистериозна, баш као и само зевање. Неки аутори тумаче да се на тај начин повећава будност групе, а како би она била на опрезу. Дакле, ова појава још увек није растумачена, али је зато протумачено зашто нам се прсти у води смежурају. Изгледа да је то еволуција удесила како бисмо могли да хватамо објекте који у води постају клизави.

Science dump: Why do we get wrinkled fingers during a bath? (23.7.2014) & Национална географија: Зашто нам се прсти у води смежурају (11.6.2014)

2. Штуцање може да се заустави када нас неко уплаши. страшнимравШтуцање се иначе дешава када су дијафрагма и нерв који је контролише „заглављени“ у рефлексном луку и мишић све време добија исти сигнал да се грчи у правилним временским размацима. Она углавном престаје сама од себе, али и када нам нека драж, попут изненадног плашења, одвуче пажњу. Ево нечега за плашење, па таман и немали штуцавицу – најстрашнији инсекти на свету:

Viralnova: These Hideous Bugs Will Ensure You Won’t Feel Safe In Your Own Home. They’re Horrifying. (17.7.2014)

И још један сличан текст:

Science dump: Bedbugs – greatest among pests invaders (16.7.2014)

00tumblr_n0gm3bU7ZG1sxfr0no1_500 (Small) (Small)3. Хладан туш ће смирити страсти код мушкараца. И хоће; не само зато што ће хладна вода дефинитивно одвући пажњу, већ и зато што ће довести до вазоконстрикције, сужавања крвних судова, чиме ће се смањити доток крви у све удове, укључујући и пенис. Некако се на ову урбану легенду надовезује још једна: да ли је величина важна? Одговара следећи (научни) видео:

Discovery: Size Really Does Matter (8.4.2013)

4. Када једемо стојећи брже сагоревамо калорије које уносимо. Истраживања су показала не само да је ово тачно, него је сагоревање калорија чак 40% ефикасније. Међутим, стручњаци упозоравају да се овде јавља проблем друге врсте; не само да тако једемо више, него су и наши избори хране тада мање здрави. Према писању часописа „Блиц“, Кинези су по питању нездраве хране непревазиђени:

Блиц: Нешто овако одвратно нећете скоро видети: кинески улични ресторани продају храну припремљену са уљем из канализације (2.11.2013)

0tumblr_n4n7lxZ4fw1rcbgtwo1_5005. Читање у мраку може да штети нашим очима. Истина, иако се зеница прошири да би што више светлости ушло у око. Очима је тада напросто напорно да се усредсреде на фине радње попут читања. Следи тест којим можете утврдити да ли добро разликујете боје:

Play buzz: Can You Pass A Color Blind Test? (12.7.2014)

10449169_318655041626484_5973364337044760765_n6. Када једемо лошу храну пред спавање, имаћемо ноћне море. Малобројна истраживања су показала да су се испитаници који су јели зачињену или слатку храну имали ноћне море, али то би могло да буде и зато што ноћне море остављају јак утисак на нас, па се боље и памте. С друге стране, висок ниво шећера пред спавање би могло да допринесе промени функције нашег мозга током спавања. Још увек је функционисање нашег мозга мистериозно, а о мозгу животиња да и не говоримо. Па, ипак, наука развија модерну технологију како би неке тајне открила:

Medical express: Illuminating neuron activity in 3-D (18.5.2014)

Дакле, то је било шест урбаних легенди које су заправо тачне, а за крај следи 25 раширених веровања која нису.

Science dump: 25 Things you thought were true, but aren’t (18.7.2014)

Мистерије биологије

9_73201451652am156Да ли знате колико је „стара“ музика?

Science dump: How old is music? (29.6.2014)

Толико о културној еволуцији човека, а ево нешто и о оној нашој, биолошкој:

Phys.org: Did Neanderthals eat their vegetables? Study provides first direct evidence of plants in Neanderthal diet (25.6.2014)

Према писању следећег сајта, еволуција човека је наука где су се издвојиле три мистерије. 17540 (Small)Које су то, видећете у кратком документарцу:

Science dump: Top three mysteries of human evolution (28.8.2012)

Према писању истог сајта, у (целокупној) биологији издвојило се девет најпознатијих мистерија.

Science dump: Most famous biology mysteries (29.6.2014)

Овај чланак нас је инспирисао да за вас преведемо које су те мистерије, али их нећемо и решити (толико паметни баш нисмо), већ ћемо по старом добром обичају да вас упутимо на линкове који су у вези са сваком од њих. Па да почнемо.

1. Порекло живота: нема финалних нити неспорних хипотеза о томе како се и кад живот на Земљи појавио. quantum-content-marketing (Small)Следећи текст се бави мало каснијом историјом живог света и покушава да да одговор на питање како су једноћелијски организми „решили“ да буду вишећелијски:

Phys.org: From one cell to many: How did multicellularity evolve? (24.1.2014)

2. Глава зглавкара: еволутивно порекло структуре главе ове групе бескичмењака тешко је објашњиво и иако фосилни налази донекле расветљавају ову мистерију, нема правог консензуса у вези са њиховом систематиком. okato (Small)Иначе, релативно скоро пронађен је фосил комарца са траговима крви коју је попио (заправо молекула који су их чинили) старим 46 милиона година. Парк из доба јуре на помолу? 🙂

Nature: Blood-filled mosquito is a fossil first (14.10.2013)

3. Биолошко старење: постоји неколико хипотеза у вези са тим зашто старимо, укључујући ону да је то програмирана промена у експресији гена, али и ону да се дешава због акумулације грешака у биолошким процесима. Педесет година живота није нека старост, али ваља је доживети с радошћу (ако већ јесте, опет није згорег видети туђа искуства):

Биз лајф: Пре него што напуните 50, послушајте шта ће вам рећи срећни педесетогодишњаци (14.5.2014)

calamity-1 (Small)4. Ванземаљски живот: да ли смо сами у овом универзуму без краја? У великој жељи да се открије живот на планети поред наше, људи су „препознавали“ што жива бића, што фосиле на вечито црвеном Марсу. Зато је следећи часопис направио интервју са Џимом Белом (Jim Bell), професором на Универзитету у Итаки, али у још неким високим школама, а који је стручан баш за нашег планетарног суседа:

Discover: Dinosaur Bones and Jelly Donuts on Mars (29.1.2014)

Allophylaria (Small)5. Диверзитет планктона: велика разноврсност фитопланктона је потпуно супротна тзв. Гаусовом принципу. Према овом принципу, две различите врсте не могу коегзистирати уколико су у компетицији за ресурсе, а да су други еколошки фактори константни. Једна од врста која има некакву предност преовладаће након дужег временског периода. Ми не морамо да се боримо за ресурсе, а уз помоћ колегинице Сузане Миљковић, не морамо ни да трагамо на интернету када треба да предајемо о њима, пошто је направила сјајан сиже:

Блог – Облак знања за учитеље: Природни ресурси (2.11.2013)

dino56. Камбријумска експлозија: шта је узрок наглој појави готово свих филума животиња (који постоје и данас) пре 542 милиона година? Чланак који смо пронашли говори о створу много милиона година млађем:

Блиц: Откривен летећи лептир стар 163 милиона година (27.4.2014) & Kryptodrakon progenitor: Earliest Pterodactyloid Pterosaur Discovered in China (24.4.2014)

10245531_807851949235818_7668957278524999759_n7. Голџијев апарат: иако свима нам добро познат, још увек је нејасан механизам како протеини пролазе кроз ову ћелијску органелу. За једну другу органелу, митохондрију, неке тајне су расветљене:

Medical express: Fast contractions and depolarizations in mitochondria revealed with multiparametric imaging (1.5.2014)

8. Еволуција секса: које предности у природној селекцији су довеле до настанка сексуалне репродукције и како се она уопште развила? Ово баш и није толика мистерија; биће да је овде било кључно комбиновање гена, па тако и нове могућности за потомство. Било како било, научници су пронашли дуго времена тражени протеин који омогућава сперматозоиду да „пристане“ уз мембрану јајне ћелије. Ово откриће је важно како за неку будућу контролу рађања, тако и за лечење неплодности:

Scientific American: Uniter of Sperm and Egg Is Found (18.4.2014)

hajho (Small)9. Миграције лептира монарха: како нова генерација лептира монарха широм САД и Канаде успева да се врати на иста зимовалишта која заузимају релативно малу територију? Уколико сте редован читалац нашег блога, онда знате да ова мистерија од пре неки дан више то и није, а ми смо се одлучили за чланак о инсектима који нису лептири, али јесу веома значајни у овом, летњем периоду.

Атма: Када вас убоде оса, пчела или стршљен – ово ће вас спасити боли и отеклине (2.7.2014)

poklon79Занимљив савет за који се надамо да вам неће бити потребан. Радије вам желимо неко освежење, попут хладног неса, а уколико сте присталица праве, турске кафе, занимаће вас следећи чланак. Аутори су желели да виде да ли додавањем млекца за кафу она дуже време остаје топлија:

Science dump: Coffee creamer poured into a coffee cup at 2000 FPS (12.12.2013)

За шта год се одлучили, уживајте, заслужили сте. 🙂 А и ми један одмор. Видимо се негде тамо 20. августа. До тада, велики поздрав од уредништва Биолошког блога!

Јаја уместо бенседина, а протеини уместо јаја

brownbloodМедицина ће у будућности много више бити сличнија технологији него биологији. Томе у прилог говори и уређај који су удруженим снагама изумели научници из САД и Јапана. Овај уређај када се унесе у тело постаје мекан и захвата велика ткива, крвне судове и нерве. Очекује се да ће помоћи лекарима да виде какав процес се у телу дешава.

Phys.org: Transistors that wrap around tissues: New implanted devices may reshape medicine (13.5.2014)

ladybirdУређај који је привукао пажњу макар једног уредника овог блога јесте робот намењен за узгајање биља, а назван је „робот бубамара“.

Phys.org: Ladybird puts field robotics on award-winning level (2.7.2014)

Ипак, праве бубамаре су напросто ненаправљиве. 🙂

Летње доба је време најезде разноразних инсеката, те инспирисана њима ауторка следећег текста направила је читав драмски комад:

Бест: Дајте ми два бенсендина, а ви попијте шта хоћете (4.7.2014)

Можда нема потребе за бенсединима ако при руци имате љуске од јаја:

Здрава Србија: Љускама од јаја против штеточина у вашој башти (23.4.2014)

easterowls (Small)Наравно, ово под условом да се јаја не замене биљним протеинима. Наиме, Џош (Josh Klein) из Сан Франциска, научник одлучан да нађе лек против ХИВ-а, у децембру прошле године усредсредио се на сасвим другу област биохемије. Одлучио је да сваки кулинарски рецепт који укључује и јаја измени тако да их искључује и наместо њих протеине добијене из поврћа. Да ли је имао успеха, прочитајте:

Scientific American: Start-Up Aims to Replace Eggs with More Sustainable Vegetable Proteins (17.12.2013)

OLYMPUS DIGITAL CAMERAСигурно сте чули за Фабержеова јаја, која тешко шта може да замени и чију славу ништа не може да засени. Да ли сте чули за Фабержеове фрактале?

Science dump: Spectacular Fabergé fractals by Tom Beddard (29.6.2014)

Прелепи су фрактали, али такве су и биљке, чак и када их гледамо помоћу магнетне резонанце:

Colossal: Amazing Animations of Fruit and Vegetable MRIs (4.10.2012)

960091_564581666918857_926268398_nМагнетна резонанца нам није потребна да бисмо видели да ли је неко дете размажено.

Политика: Размажено или презаштићено (14.6.2014)

Органске врсте свакако морамо (пре)заштитити, па и по цену тога да их размазимо. Следећа Фејсбук страна бави се заштитом кишних тропских шума:

Facebook page: The Rainforest Site

Шума коју су осмислили физичари заправо је скуп угљеничних наноцеви које су способне да вежу воду из атмосфере. labudjeТа вода се може даље ослободити на два начина; или стискањем (као сунђер) или лаганим испаравањем (како дошло, тако и отишло).

Phys.org: Nanotube forests drink water from arid air (11.6.2014)

Ето материјала згодног да се понесе ако икада буде одлучили да се прошетате пустињом. Ми вас за крај водимо баш у овај екосистем и то без икакве опреме. 🙂

Национална географија: Прстенови у пустињи (14.10.2013)

Свемирска музика

1457590_705597786124675_851726644_nКада кликом на следећи линк отворите галерију, помислићите да вам дајемо идеју где да одете на летовање. Дивне слике пејзажа и људи који уживају у благодетима одмора недвосмислено указују на то. Међутим, ради се заправо о затвору у Норвешкој, величине целог једног острва, а где обитава 115 убица, силоватеља и других криминалаца. Они имају обавезу да раде од пола девет до пола четири (што је мање него по нашем закону за слободне људе, само да приметимо 🙂 ), а након тога могу да уживају у благодетима свог острва и да троше новац који су зарадили у локалном супермаркету.

Million pictures: Bastoy Prison – Norway

22653194-1jgz1g2То је била прича о срећним затвореницима, а следи и она о срећним наставницима. Не, није научна-фантастика, али није ни у Србији. 🙂

Education week teacher: Happy Teaching, Happy Learning: 13 Secrets to Finland’s Success (24.6.2014)

Наведени чланак даје 13 савета како да будете срећни, а ми додајемо још један: немојте бити несрећни. 🙂 Додуше, немамо савет како да послушате овај наш савет, али „Блиц“ тврди да можете да проверите колико сте заиста не баш несрећни, али под стресом (а једно другом води):

Блиц: Поглед на ову слику реци ће вам колико сте под стресом (7.5.2014)

polom (Small)Сви знамо да је стрес опак по здравље, али бисмо морали да размислимо на који начин заиста он то здравље крши. Тек у скорије време научници су успели да повежу стресно стање са озбиљним органским проблемом, као што је срчани удар:

Medical express: Scientists explain stress-heart attack link (22.6.2014)

Против стреса добро је борити се музиком. Следећа „нумера“ је настала потпуно природним путем. То су звуци који су нам пристигли са планета, сателита и других небеских тела. Иако сви знамо да је у свемиру потпуно тихо пошто је свуда вакуум, то не значи да у њему нема музике; само су звуци „претворени“ у електромагнетне таласе. И неко је дошао на идеју да их чује. Послушајте.

Why don’t you try this: Video: Sounds Of The Cosmos – The Music Of Planets And Stars (17.3.2014)

bajkovito (Small)Звуци који су нам пристигли неких 240 милиона светлосних година од нас, прилично су мистериозни, кажу научници, али могу да дају одговоре на нека стара питања:

IFL Science: Astronomers Detect Mysterious Signal 240 Million Light-Years From Earth (25.6.2014)

Наравно, више од неке тамо тамне материје, биологе занима има ли живота тамо негде и хоће ли нам пристићи. За сада сумње постоје да је на Земљу, а преко метеора, доспео витамин B3. Боље ишта него ништа. 🙂

Phys.org: Vitamin B3 might have been made in space, delivered to Earth by meteorites (17.4.2014)

10325670_684196481664620_43308825793365662_aКако год нам пристигао, ваља га сачувати, као и осталу нутритивну вредност храни. Некада, људи да би одржали млеко свежим, користили су – жабе. 🙂

Discover: Keeping Milk Fresh — With Frogs (9.4.2014)

Ми ипак мислимо да је боље жабе само гледати. И то у божанственој емисији о њима, која се баш тако и зове.

Nature: Fabulous Frogs – Full Episode

Дакле, све жабе су, документарац каже, феноменалне. The Costa Rican Variable Harlequin ToadТаква су и сва деца, мада се међу њима налазе они који су феноменалнији од других. И то нам је показао завршни тест.

Зелена учионица: Мала матура: Сто бодова права реткост (28.6.2014)

Наставници узрок овом раритету траже у комбинованом тесту, каже текст. У времену када имамо хиперпродукцију вуковаца, тешко се миримо са оваквим резултатима који су заправо, реални. Колико је заиста деце перфектно из седам области у школи и шта бисмо видели да се сваки од петнаестак предмета које иначе уче, испитује тестом? Ето питања за ћаскање са нама. 🙂

Цена жеље

enhanced-buzz-26191-1368823279-10Оно што је очигледно највећи баласт нашег посла свакако је администрација која је ових дана дошла до свог пуног изражаја:

Зелена учионица: Када ће се учитељи бавити наставом? (18.11.2013)

Ипак, агонији је дошао крај. Јуче је званично већина просветара завршило своје активности у школи и могу да оду на залужени одмор. Но, уколико се током лета нешто не промени, наредна школска година можда и неће започети према најављеном календару:

Политика: Просветари протестују 1. септембра (26.6.2014)

Јасно је да је први разлог „припремама“ великог протеста лош материјални положај, који би, према најавама, требало да буде још лошији. moreАко вам разлог није довољно добар, морамо да кажемо да водећи психотерапеут у нас, Зоран Миливојевић, потврђује да је новац веома значајан:

Политика: Новац и управљање жељама (28.6.2014)

Ипак, кажу да није све у парама. Има нешто и у храни. 🙂 Наишли смо на приличан број трикова који вам могу помоћи да спремање хране буде ефикасно.

Buzz feed community: 40 Creative Food Hacks That Will Change The Way You Cook (10.10.2013)

1186220_10151899456662082_1641809275_nГлавни јунак у следећем чланку воли ментол бомбоне. Али не да их једе у часовима доколице, већ је од њих направио – одело. И онда је заронио у базен напуњен кока-колом како би видео шта ће се десити. 🙂

IFL Science: What Happens When A Man In A Mentos Suit Jumps Into A Tank Of Diet Coke? (20.6.2014)

Још једна луда вест стиже из Немачке. Од малена лепо васпитавани, али у срцу несмањено дивљи житељи ове државе, у једном југозападном универзитетском граду, направили су камени споменик вагини који кошта безмало 120 хиљада евра. Но, то је тек почетак приче. Студент из САД, који је тамо боравио зарад размене, одлучио је да прихвати чикање вршњака и да уђе у тај монумент. И заглавио се. 🙂 На место несреће дошло је чак 22 полицајца (или беше полицајаца, више човек не може бити сигуран 🙂 ), geeekали су успели да извуку врцавог младића и без опреме.

RT.com: It’s a boy! US exchange student rescued from giant stone vagina in Germany (22.6.2014)

Верујемо да ова прича поуку има, али наместо наравоученија, један други пример из поменуте Немачке која има и своју другу, еколошку страну:

Национална географија: Немачка успела да произведе пола своје електричне енергије помоћу Сунца (25.6.2014)

И док Немци производе, ми штедимо.

Машина: Мере штедње, реформе и рационализација у образовању (27.6.2014)

boleoci (Small)Мере штедње би могле да буду да сами украшавамо дипломе. Наравно, подразумева се, оне одистинске. 🙂

Блог – Облак знања за учитеље: Декоративи – за украшавање диплома, похвала, захвалница… (25.6.2014)

Уколико желите да добијете и ви једну диплому, или више њих, а спремни сте да учите преко лета, решење је позната Курсера. Препоручујемо вам курсеве:

Coursera: Applying Principles of Behavior in the K-12 Classroom (не пише датум) & The Addicted Brain (23.6.2014. – 18.8.2014) & Genes and the Human Condition (From Behavior to Biotechnology) (23.6.2014. – 8.8.2014)

_largeОвај портал за високошколско онлајн учење направио је и својеврсно такмичење, инспирисано овогодишњим Светским првенством у фудбалу. О чему се ради, видећете на следећој страни:

Coursera: Do It For Your Country: Win the Coursera Cup!

 

Солидарност као најважнија лекција

Ситуација у Србији је још увек драматична, али је сада јако важно и исправно информисање како се не би ширила паника услед најразличитијих и неистинитих прича које круже по друштвеним мрежама, па чак и путем појединих медија. stock-footage-green-orbs-and-streaks-abstract-motion-backgroundПосебну пажњу привлачи прокажени HAARP, за који поједини извори тврде да постоји у Србији и изазива све ово што нам се дешава. Истина је да светски познати научници сумњају да ова антена у спрези са осталим факторима који угрожавају животну средину (попут глобалног загревања) изазива неке климатске промене, али нити један од њих то експлицитно не тврди. Дакле, нити један не ставља свој потпис да је то заиста тако. Озбиљнији извори који се могу наћи на интернету тврде да ових антена по свету има већи број, али нити један није навео да се било која од њих налази и у Србији. Нашу пажњу привукао је текст аутора који је био довољно предузимљив да затражи информацију од америчког научника који о овој скаламерији зна прилично:

Исток Павловић: Писмо од Американца научника који је послао HAARP антену у Србију

Не само у вези са овом темом, него било којом другом у вези са поплавама, треба се односити одговорно, тим пре уколико неки блог или Фејсбук групу води неки наставник. 000tumblr_mqdlxyth5I1r5x35go8_500Иако делује бенигно и ни близу утицају који имају медији, с обзиром да друштвене мреже по правилу прати много мањи број људи, немојте заборавити да ти људи причају и деле информације са другим људима, ови са трећим и тако се редом формира ланац. Дакле, треба бити одговоран, али и солидаран, што се вишеструко показује да је заиста тако, а школе су организовале и уточишта и центре за прикупљање помоћи настрадалима. Лепе иницијативе потекле су и од саме деце која су широм Србије одлучила да се одрекну прославе матуре како би се тај новац преусмерио на унесрећене. Некада је матура била испит зрелости и заиста, многи су је овим чином показали. Јер, одрећи се нечега што нам је важно, а сви знамо да од почетка школске године осмаци и четвртаци само о томе причају и том догађају се радују, а како би се некоме помогло, заиста је гест достојан поштовања нас старијих. Наравно, деца као деца, сву ову трагедију схватају и прихватају различито. Стручњаци дају савете како са децом разговарати (а што може да буде од користи и нама наставницима):

Најбоља мама на свету: Како разговарати са децом о ружним вестима (мај 2014)

tumblr_maiefy2rl21rgmlf9o1_r1_500Следи још практичних савета, овај пут у вези са другом темом:

Шта једемо: Шта са воћем и поврћем из башти захваћених поплавом? 

У овом последњем тексту већ говоримо не само о санирању штете, већ и о спречавању (превенције) нове. Увек у оваквим ситуацијама постављамо питање да ли се све ово могло и спречити. На то одговарају следећа два текста:

Бест: Мобилни систем за одбрану од поплава: Да ли је ово решење за убудуће? (18.5.2014) & е капија: И мобилни зидови против Дунава у Новом Саду по први пут у Србији употребљен нов начин одбране од поплава (18.5.2014)

Надамо се да ћемо будућност дочекати спремнији, а за сада од користи може да буде:

Блиц: Упутство – шта након поплаве (18.5.2014)

Као и:

Блог – Сузана Миљковић: Породични приручник за понашање у ванредним ситуацијама (16.5.2014)

Идеја коју је дао колега Дејан Крецуљ је да се овај материјал искористи како би се направила ПП презентација за ђаке. Наша колегиница Ирина Дамњановић послала нам је материјал који може да се примени на часовима. 1656296_269312669894055_892789410_nОна је, заједно са колегама из школе „Креативно перо“ осмислила (а према упутству пристиглом из Министарства просвете) да се направи тематска настава у вези са актуелном темом:

Тематска настава: Поплаве

Најважнија лекција данас за наше ђаке и за све нас је она која нас учи хуманости и солидарности. Сви ми можемо да помогнемо веома конкретно:

10390302_289759524532897_179513141834169744_n

Дивље улице

Некада уметници воле да своја дела изложе веома јавно, толико да она постану део јавног живота. Тако је било и у овом случају:

На длану: Ако прођете поред оваквих места сигурно ћете се осврнути два пута

couplewolfsДа ли су се Зрењанинци освртали два или више пута, не знамо, тек, њиховим улицама прошетала је веома опасна дивља животиња:

Радио телевизија Сантос: Дивља звер у центру Зрењанина: Вучица сатима шетала слободно по граду (22.3.2014)

Следи прича о питомијем вучјем рођаку:

На длану: Мађионичар је учинио да нестане гранула: реакција кучића ће вас одушевити

Кучићи су остали без своје посластице, али не и лисица. Стратегијом како лови под снегом још једном је оправдала особину која јој се приписује у баснама:

Science dump: Fox hunting under snow in an incredible way (6.12.2013)

Ракун, звезда следећег филма, није морао да примењује стратегије да би добио грожђе. Сасвим му је било довољно то што је заиста неодољив:

Блиц: Види се да ужива: погледајте како ракун једе грожђе (2.11.2013)

krwawoСазнали смо да ракуни воле грожђе. Следећи сајт се специјализовао да даје информације шта поједине животиње воле да једу:

What do animals eat?

Од оволике приче о храни, не би нас чудило да сте огладнели. Међутим, у јеку припрема за Олимпијске игре, те зарад здравља и витке фигуре, верујемо да ће вас посебно занимати следећи чланак:

b92: Како да се храните као Олимпијац? (15.2.2014)

А за оне који су мање забринути због сопственог изгледа, а више због глади у свету, следећи блог нуди решење како да се она умањи.

Екологизација: Руски модел малих башта – решење за исхрану света (3.2.2013)

1471280_10152050938637082_1455170496_nЧланак почиње тврдњом да су овим баштама били одушевљени Американци. То је било прошле године, а ове одушевљење је очигледно спласло, али због неких других ствари, о којима нећемо. Само ћемо приметити да се трендови у модерно време веома брзо смењују, а ми у школама то свакако можемо да потврдимо. 🙂 То могу да потврде и професори из америчког високог школства који су пред новим изазовом:

Edutopia: High School Teachers Meet the Challenges of PBL Implementation (4.3.2014)

А ево како се једна врана суочила са изазовом пред њу постављеним:

Popular science: Watch A Crow Solve A Complex Puzzle (10.2.2014)

Природа не престаје да зачуђује.

Хуманост изнад религије

Најпре да вам се у уводном делу обрати наша прва уредница, Марина Дрндарски:

skogafoss-iceland-2У току је интернационална дечја акција „H20 пасош“, односно 100 начина да се сачува вода.
Као што имате могућност да видите, у Србији има све мање и мање дана без падавина, а УН упозоравају на прогнозу да ће средином овога века свих седам милијарди људи бити суочени са недостатком воде (број становника планете расте, а водених ресурса је све мање).
Позивам вас да учествујете у „плавој револуцији“ и да деци којој предајете кажете неколико речи о води (као ресурсу и о одрживој потрошњи) и замолите их да на блогу напишу у коментарима којим активностима учествују у штедњи и очувању воде.

Блог: http://ecomusketeers.wordpress.com/

И нешто о блогу: настао је у оквиру пројекта Еко-Мускетара, „My way, the green way“, (као подршка WWF-a и ERSTE фондације). На блогу сарађују четири школе, две из Србије и две из Словеније, али са тенденцијом да се што више деце укључи у заједничке активности. Сада је то вода, а сутра ко зна…

Wraysbury, EnglandБританија се ових дана суочава са сасвим супротним проблемом; поплавама. И зато су оштроумни Британци одлучили да унајме најефтиније раднике које је могуће наћи – даброве. 🙂

The telegraph: The answer to Britain’s flooding crisis? Beavers (10.2.2014)

Даброви ће бити реинтродуковани, а да ми не бисмо долазили у ситуацију да реинтродукујемо поједине птице на наше просторе, мора да се (с времена на време) деси и ово:

Завод за заштиту природе Србије: Откривен крадљивац строго заштићених врста птица (22.2.2014)

tumblr_mcdefrocCK1r41iaco1_500У Данској је такође морала да се огласи сила закона:

Животиње.рс: Данска забранила верско клање: Права животиња важнија од религије? (23.2.2014)

Дакле, фармери ће, макар у тој земљи, морати да убијају животиње мање сурово, а уколико им то буде превише компликовано и уопште, неприхватљиво, увек могу да гаје поврће. Ево како то раде Кинези:

Блог – Тамо и овде: Долина Црвене земље (10.2.2014)

Уосталом, месо није баш најздравија опција, посебно у ресторанима брзе хране:

Восток: Хамбургер McDonald’s: остаци меса у амонијум хидроксиду (1.12.2013)

Visceral-Music0Међутим, не лези враже:

Женски кутак: Зашто је свињска маст здравија него што мислите? (1.12.2013)

Здравија или не, тек калорије су оно што се броји. 🙂 За крај галерија која приказује колико износи 200 калорија у различитим намирницама. Уживајте (у погледу, не у јелу :)).

Wise geek: What Does 200 Calories Look Like?

дијета1

Облак ознака