Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „генетика“

Више знања уз мање учења

О корона вирусу данас може да се нађе заиста много информација, али оно што је најважније свакако је да се одржавају дистанца и хигијена.

bio04 praktični savetiПрактични савети

Оно о чему заиста нисам размишљао је да хигијенске навике у доба пандемије подразумевају и фазонирање мушке браде. 11229829_380322822163136_3913705864546958135_nНаиме, није свака брада довољно безбедна.

Newseu.cgtn.com: Should you shave your beard because of coronavirus? (8.4.2020)

Ово је било за мушке колеге, а за све колеге, без обзира на пол, добро дођу следеће препоруке пристигле из Министарства.

Зелена учионица: Препоруке Министарства просвете: Наставници прво да деле петице (15.4.2020)

92946875_2109997389146717_4087514250979835904_oДобро, делићемо петице, а да видимо шта нам саветују психолози; како школски, тако и они са универзитета.

Зелена учионица: Препоруке за наставнике – како одржати оптималан темпо рада током наставе на даљину (7.4.2020) & Данас: Сваког дана 10 минута разговарај са собом (13.4.2020)

Што се мене лично тиче, ја разговарам сам са собом много више од десет минута дневно. 😀 Да, мислим на часове које снимам. Кад смо већ код тога, поставља се питање да ли школски програм удружен са наставом на даљину даје неке резултате.

bio04 iz štampeИз штампе

Н1: Шарчевић: Одржан континуитет наставе, неки кажу да ђаци мање уче, а више знају (15.4.2020)

Још увек не знамо засигурно када ће започети школа на близину. У медијима се могу наћи и различите процене стручњака, али и самог министра. Оно што свакако знамо је да ће пробе мале матуре бити, а како ће све то изгледати, погледајте.

Паланка данас: Онлајн проба мале матуре од 22. априла, ко нема рачунар добиће одштампано (14.4.2020) & Блиц: Онлајн проба мале матуре после васкрса Шарчевић: Није циљ да ђаци преписују, имаће 12 сати да реше задатке (8.4.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Пошто ће мале матуре изгледа бити, ево згодног сајта малим матурантима за вежбу.

Биологија.рс: Проверите своје знање (приступљено 15.4.2020)

Врло корисни су и филмићи које прави Снежана Јовановић. Ја вам представљам један о одрживом развоју, а на каналу Јутјуба пронаћи ћете још врло лепих и занимљивих.

Ту су и сјане презентације Николе Арсића. За данас сам одабрао једну о наслеђивању особина.

Дакле, материјала за учење заиста има, а неки су врло забавни. На Фејсбук страни посвећеној пауцима Србије, пронаћи ћете једну баш, баш занимљиву (и едукативну) друштвену игру.

Фејсбук група: Паукови Србије (11.4.2020)

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Са пауцима је увек забавно, али са неким другим врстама имамо проблеме. И потребно је помоћи да се ти проблеми реше.

И птицама је потребна помоћ, такође. Зашто им је потребна помоћ, сазнаћете када кликнете на слику која следи.

93212887_6192036117445_3237501375122243584_n

Кад смо већ код птица, погледајте (боље рећи послушајте) апликацију коју је пронашао Никола Денчић. Потребно је да кликнете на цртеж птице чији пој вас занима.

Ocells de riu (приступљено 15.4.2020)

bio04 sa časovaСа часова

И птицама и завршавамо, односно ђацима и њиховим креативним кућицама за птице. Најпре радови ђака Оливере Коларић.

Ево их и радови ђака Драгане Станишић.

Ту су и радови ученика Данијеле Савић, ништа мање сјајни.

И, напокон, кућице ђака Тамаре Микић, али намењени за инсекте.

Браво за сву децу и колеге! Видимо се ускоро.

И ја волим баг, али не у моме знању

За средње школе Драгана Петровић-Косановић нам је уступила план шта ће бити на РТС-у.

bio04 važne informacijeВажне информације

Дакле, треба да буду снимљене следеће наставне јединице:

  • Прокариоти и Еукариоти за први разред,
  • _mk5ao8qY3j1qa6nhao2_250Животиње – грађа и функција за други разред,
  • Промет енергије, терморегулација и осморегулација за трећи разред и
  • Еколошки фактори, популација и животна заједница за четврти разред.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У очекивању ових предавања, имамо још једно које свакако треба пропратити.

Током 250 година, колико биолози проучавају живи свет, откривено је и описано два милиона врста биљака и животиња. Ипак, научници процењују да је то само 20% броја који заиста постоји на Земљи. Колико је тешко открити нову врсту? Да ли је и ви можете пронаћи и зашто је то важно објасниће у свом предавању др Ива Нјуњић, директорка организације Taxon Expeditions.

Предавање очекујемо у четвртак, 9. априла у 17 часова на Јутјуб каналу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Детаљније о овоме можете се информисати на овом линку, а ту је и промотивни постер.

91868395_2766080570108283_3225887744899153920_o

bio04 naukaНаука

Врста Henneguya salminicola није нова науци, али оно што она ради или боље рећи не ради, сасвим је ново. Ова животиња, која припада жарњацима, па тако и дупљарима, живи паразитски у мишићима риба и црва. На енглеском говорном подручју зато је зову млечно месо. Наиме, то је једина позната врста животиња која – не дише.

Све остале вишећелијске животиње на Земљи, чији су ДНК научници имали прилику да секвенционирају, имају неке респираторне гене. Према новој студији, објављеној 24. фебруара у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, геном ове животиње их нема.

mitochondriaМикроскопска и геномска анализа врсте открила је да паразит нема митохондријални геном – мали, али кључни део ДНК смештен у митохондријима, који укључује гене одговорне за дисање. Иначе, геном H. salminicola је један од најмањих, како кажу научници, те је то разлог успеха овог паразита.

Па, како онда добија енергију ако не дише? Истраживачи нису сасвим сигурни. Други, слични паразити, имају протеине који могу да увозе АТП директно из својих заражених домаћина. H. salminicola би могла да ради нешто слично,али ће даља истраживања показати. Можда нас овај организам изненади неком јединственом адаптацијом.

Live science: Scientists discover first known animal that doesn’t breathe (24.2.2020)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Да се мало црнохуморно нашалим, дисање је луксуз и за људе ових дана. Ситуација јесте тешка, али од нас зависи колико ће тешка заиста бити. Ево неких размишљања на тему, а тичу се и нас, наставника.

Блог – Клотфркет: Клотфркет у доба короне – о људима и људима (5.4.2020)

&

Зелена учионица: Онлајн настава не може бити савршена, али и не мора (6.4.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Настава на даљину се одвијала и преко РТС-а, али онда се испоставило да су тројица припадника Министарства просвете заражени короном.

Данас: Три саветника министра просвете оболела од короне (5.4.2020)

Надам се да сада и они појединци са „Велике зборнице“ и других наставничких група, који су се очајнички борили за своје право да критикују предаваче са ТВ-а и били фрустрирани што смо „недодирљиви“, могу да виде да не само да смо врло додирљиви, него смо и врло изложени и то у овако озбиљној ситуацији. Ипак, министар просвете тврди да опасности за нас нема.

Нова.рс: Шарчевић: Снимање наставе на даљину привремено прекинуто (6.4.2020)

Још једна најава министра.

Зелена учионица: Проба мале матуре између 22. и 24. априла (2.4.2020)

bio04 vazni datumiВажни датуми

Дан пред предвиђен датум за пробу мале матуре је Светски дан шума. Ево како га је обележила учитељица Милијана.

View.genial.ly: U susret 21.martu (19.3.2020)

Данас је такође еколошки значајан датум и то – Дан здравља. Тешко да може пригодније од тога. Ученици Јасне Бранковић већ су били обележили овај дан.

Лепе радове су креирали и ђаци Татијане Трајковић.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

И док ђаци приказују добре примере, свуда око нас можемо се уверити у врло лоше примере. Чак и сада.

92445035_2654044094831896_6215704459209605120_n

Све изгледа као да не учимо из својих грешака. Па, ако не учимо из својих грешака, можда ћемо нешто научити на телевизији „Пинк“ или макар од њеног власника.

bio04 zabavaЗабава

92664706_3583873088353925_4411495561241296896_n

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Мислим да се на претходну рубрику природно намеће промоција вебинара под називом „Знање да не багује“ и њоме се и одјављујем за данас.

Блог – Професорка Марина: Знање да не багује – подршка свима нама (6.4.2020)

Задаци затрпавања

Колико сам успео, похватао сам како ће ићи снимање часова за средње школе на РТС-у.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Колегиница Драгана Петровић Косановић нам је на Фејсбук групи саопштила које ће наставне јединице бити снимљене ове недеље:

  • Филогенија и принципи класификације за први разред (конкретније, биће урађен увод, а преглед по групама ће се урадити касније);
  • butterfly-animation-slowerЗаједничке особине животиња и план грађе – осетљивост и покретљивост за други разред;
  • Еволуција и грађа система органа за варење за трећи разред;
  • Порекло човека и увод у екологију за четврти разред.

Ускоро ћу вам и ја пустити план за основце.

bio04 iz štampeИз штампе

Дакле, радимо емисије, а богами се ради и од куће. Како онлајн наставу виде све интересне групе, открива први текст који сам одабрао за данас.

Блиц – жена: Онлајн настава, 15 дана касније: Како је родитељима, а како наставницима и шта сви заједно можемо боље (31.3.2020)

_1651469744926982_6679040641487735641_nДа ли ће бити боље, видећемо, али за сада знамо да ће бити – дуже. Наиме, распуста нема, па је то још једна радна недеља плус.

Зелена учионица: Mинистарство просвете: Променом календара образовно-васпитног рада ученици не остају без распуста (28.3.2020) & Политика: Настави потребан континуитет, наставницима одмор (28.3.2020)

Ако вам је лакше, Министарство нам је послало писмо подршке.

Зелена учионица: Mинистарство просвете послало школама допис подршке (30.3.2020)

Лично, рекао бих да је следећи текст заправо много важнији. На неки начин министар је дао инструкције како ваља радити.

Политика: Ученици и наставници затрпани задацима (29.3.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Наставници биологије су направили сјајне ствари у виртуелном свету и то нам сада свима може бити од велике помоћи. Рецимо, ту је Јутјуб снимак Снежане Јовановић.

Овакве сличне и сјајне филмиће можете наћи на следећем линку:

Јутјуб канал: Биологија за заинтересоване

Адријана Вереш нам је открила сајт на коме могу да се и праве и играју едукативне игре. Обавезно пробајте!

Worldwall: Život u ekosistemu (приступљено 31.3.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Осим што наставници праве сјајне ствари онлајн, то раде и ђаци, али код куће. Ђаци Милице Фаркас Андрејић су осликавали – маске.

Нека порука са прве маске буде и порука за све нас, колико год је то могуће. Видимо се ускоро на блогу или ТВ-у.

Далека настава

Гледе такмичења из биологије појавила се недоумица код Београђана коме треба послати коначне ранг листе. Брже-боље сам контактирао председника СБД-а др Мирослава Живића.

bio04 važne informacijeВажне информације

Оно што сам сазнао је да Београђани нису једини у недоумици и добио сам молбу да апелујем на окружне Активе директора из свих тих градова да се договоре која школа ће преузети на себе прикупљање општинских листа и њихово обједињавање. Да бисте знали који су то све градови, односно окрузи, следи списак:

Списак школа које праве листе на нивоу округа

bio04 sa časovaСа часова

Док директори треба да направе листе, колегиница Ана Давидовић је направила презентацију која је безмало сјајна! Погледајте.

Још једну сјајну презентацију урадио је Игор, ђак колегинице Наташе Аћимовић. Он је то урадио заиста маестрално и очигледно је дечак који је одличан из макар два школска предмета: биологије и информатике.

Природна селекција

Ево како су урадили други Наташини ђаци, а тема је иста.

Сличне задатке радили су и ђаци Тијане Морић.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Врло успешно и сјајно и рекао бих да ова настава на даљину и даје неке ефекте. Надам се да дају и емисије на РТС-у, а оне ће се одвијати не према уџбеницима, већ према програму. Зато на линку имате извод оз програма који имам и ја и према коме радим.

Извод из програма од 5. до 8. разреда

Наравно да ме занима како емисије виде ђаци и родитељи, али не верујем да ћу то лако сазнати. Но, ипак, неке податке имамо о томе како целокупну наставу на даљину виде родитељи.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Хајде прво да видимо шта кажу наставници. Дајем реч Маји Радоман Цветићанин.viele bemalte bunte Kinderhände

Српски лако: Просвето, клањам се! (23.3.2020)

Како виде родитељи, видећете и ви у следећој, добро анализираној анкети.

Креативна чаролија: Шта мисле родитељи о настави на даљину? (24.3.2020)

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Да би се онлајн настава одвијала савета техничке природе никад доста. Многи наставници се позивају на следећи линк и хвале оно што се тамо може научити.

Отворена школа: Како урадити, предати, али и прегледати задатак у Гугл учионици (23.3.2020)

bio04 naukaНаука

Мало и о ономе што нас је и увело у онлајн учионицу: корона вирусу. Како заиста функционишу тестови који одређују да ли смо позитивни на вирус сазнаћете у следећем инфографику који су приредиле Александра Равас и Снежана Томановић. Кликом на слику постаће већа.

90527805_10222137586286125_3923830393039486976_o

Још један интересантан текст о овом вирусу је уједно и текст који сам приредио за крај.

Политика: Слепи мишеви оптужени без доказане кривице (21.3.2020)

Померена сатница за општинско такмичење

Нова вест пристигла је од др Мирослава Живића, председника СБД-а.

bio04 važne informacijeВажне информације

Oбaвeштeњe Српскoг биoлoшкoг друштвa o пoмeрaњу сaтницe Општинског тaкмичeњa зa oснoвнe шкoлe

С oбзирoм на захтеве пристигле из вишe oпштинa у Србиjи у вeзи пoклaпaњa сaтницa тaкмичeњa из биoлoгиje и историје, Српскo биoлoшкo друштвo сe, кao oргaнизaтoр тaкмичeњa из биoлoгиje, oбрaтилo Mинистaрству прoсвeтe сa мoлбoм зa измeну сaтницe зa општинско тaкмичeњe 15. марта 2020. гoдинe. _lu67y7jh8Z1qzbra9o1_500Oд Mинистaрствa смo дoбили oдгoвoр дa oдoбрaвajу пoмeрaњe пoчeткa тaкмичeњa сa 13 нa 14 часова, како би дaли учeницимa мoгућнoст дa изађу на оба тaкмичeњa.

Измeњeну сaтницу тaкмичeњa, зajeднo сa свим нeoпхoдним инфoрмaциjaмa зa општинске кoмисиje, прoслeдићeмo свим пријављеним шкoлaмa дoмaћинимa Општинског тaкмичeњa зa oснoвнe шкoлe.

Српскo биoлoшкo друштвo смaтрa дa треба изаћи у сусрет учeницима кojи пoкaзују изузeтнo интересовање за биoлoгиjу и да они не смеју ни на који начин бити ускраћени.

ДРAГИ УЧЕНИЦИ,
ЖЕЛИМО ВАМ ПУНО УСПЕХА НА ТАКМИЧЕЊУ!

bio04 naukaНаука

Ових сат времена верујем да ће ђаци искористити на различите начине. Они који иду на историју, биће комотнији, а они који не иду могу да то време искористе да још мало обнове или да одспавају сат времена дуже. Спавање је веома важно и нама и свим животињама које имају нервни систем. Судећи према следећем тексту…

Medicalxpress.com: Sleep increases chromosome dynamics that clear out DNA damage accumulated during waking hours (5.3.2019)

…спавају чак и медузе! _nbqd308rFr1rc7zl1o3_400Немам благу представу како су то открили, али тврде да се спавање јавља код свих животиња са нервним системом. Научницима је спавање у животињском царству непознаница, односно нејасно је зашто то животиње раде, тим пре што када су успаване онда су и лака мета предатора. Истраживачи са Универзитета Бар-Илан у Израелу тврде да се оштећења на ДНК стварају услед разних утицаја, било да је у питању радијација, оксидативни стрес или активност неурона. И ово последње је изненађење за мене, али и објашњење зашто је животињама са нервним системом потребно да спавају. Наиме, спавање повећава хромозомску динамику која смањује та оштећења на ДНК.

bio04 sa časovaСа часова

Наставници биологије никако не спавају. Напротив, неуморно раде и озбиљно сам забринут за поправку њихове ДНК, али не и за развој креативности и мотивисаности за науку код ђака. 🙂 На часу Милене Антонић Тојагић настале су бројне ћелије.

04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Овако се праве ћелије, а ако сте заинтересовани за то да направите сјајан образовни видео, имам праву ствар за вас.

е-писмен: Позив наставницима да похађају курс „Видео у образовању“ (од 16.3.2020)

APS_cameraВерујте ми да нећете погрешити ако се будете пријавили на курс. Не само да је конкретан и добар, већ је и бесплатан и добија се сертификат. Видимо се на курсу.

Суперхероји биологије

tumblr_static_4121f5i85fi84o40go8cg8skoНекада чланак морам да почнем и тужном вешћу.

bio04 vazni datumiВажни датуми

Пре неки дан преминуо је Дејвид Белами, природњак познатији старијој генерацији.

Би-Би-Си: Преминуо Дејвид Белами – природњак, ТВ лице, деда и суперхерој деце у Југославији (12.12.2019)

Верујем да је за многе од нас он стварно био суперхерој и да је допринео да данас будемо оно што јесмо. 🙂

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Суперхероји постоје и међу животињама. У следећем тексту аксолотл је виђен као такав, због тога што може да регенерише већину делова свог тела. Зато су научници јако заинтересовани за његов ДНК, како би видели који му гени то омогућавају.

The New York Times: Seeking Superpowers in the Axolotl Genome (29.1.2019)

Но, не претерујем ако кажем да суперхероји постоје и међу наставницима биологије.

04 korisni materijaliКорисни материјали

_f74873fd1ddbc80dfbe4ba5eeb746697Неки наставници су суперхероји јер своје материјале несебично деле са другима. Такав је случај са Јеленом Џогаз и она је поделила са нама планове за предмет Чувари природе за седми разред.

bio04 sa časovaСа часова

Други наставници деле са нама примере добре праксе, а колегиница Маја Бајагић Барањ је посебан тип суперхероја јер је радила са децом која болују од церебралне парализе и заједно су направили божанствене екосистеме.

Верујем да и вас, као и мене, овакви суперхероји инспиришу да будемо што бољи у овом послу који је хуман и, без двоумљења, најважнији и најлепши на свету. 🙂

Такмичење за пети још увек неизвесно

Miscellaneous-Images-cute-art-funny-photoshop-strange-movies-people-weird-buildings-interesting6eroes-Misc-gems-agate_largeКао што знате, у прошли четвртак је било окупљање чланова СБД-а на коме су могли да присуствују и заинтересовани наставници. Пошто, сада већ традиционално, наставници из основних школа нису били заинтересовани, састанку смо присуствовали председница Стручног актива наставника биологије Београда Албина Холод и ја. Зато је било представника наставника из средњих школа, који имају проблеме. Ти проблеми су углавном рад на новом програму без уџбеника, изборни предмети који нису довољно изазовни нашим средњошколским колегама (репродуктивно здравље и еколошке теме нису једнаке генетици и развићу, тврдила је једна колегиница) и, највише од свега, предложени фондови часова где се јасно види да стратегија гимназијског образовања не подразумева озбиљније изучавање природних наука. Краће речено, планира се њихово смањивање. Колико сам схватио, намера челника Министарства је да се колеге које тамо предају биологију баве и изборним предметима и тако допуњују свој фонд.

Наставници из гимназија су наишли на разумевање чланова СБД-а, али и Биолошког факултета Универзитета у Београду (и декан је био присутан), а своје представнике послали су сви департмани биологије из Србије. Били су присутни и неки шефови тих департмана, рекао бих. Након дискусије, уследили су закључци и ево их, преузети са сајта СБД-а.

Закључци са састанка 27.11.2018

Ово је уједно и писмо министру које потписује руководство СБД.

Што се тиче нас основаца, знате већ да смо на последњем састанку имали неке предлоге и њих је Албина проследила. То писмо је кратко, али ефектно.

Допис Стручног актива наставника биологије Београда

На састанку се разговарало само о предлогу број један, а то је да ученици петог разреда не учествују на такмичењу. Мишљења о овоме су била подељена. Представници новосадског департмана (и то одсека за методику наставе) су били заговорници да се такмичења одрже, али смо нас двоје из основне школе и уз подршку појединих средњошколских колега морали да инсистирамо да се, ипак, ове године направи пауза. Мотив за наш предлог је био да се ове године тек навикавамо на (и испрабавамо) нове начине рада, као и садржаје. Такође смо били мишљења да су такмичења оваква каква су – одавно превазиђена, а тек сада нису у складу са новим, реформисаним методама рада.

Ништа није одлучено, али ћу вам свакако информације проследити чим их сазнам.

Оно што је цео свет сазнао, али иде на образ Кинезима, најновије је истраживање које је спроведено у Јужном институту науке и технологије (Southern University of Science and Technology) у Шенџену. Тамошњи научник (He Jiankui) на научној конференцији је објавио како је мењао гене близнакињама потеклим од ХИВ негативне мајке и позитивног оца, а како би их учинио резистентним на овај вирус. За овај подухват користио је CRISPER технику, која је хит међу генетичарима.

Резултати овог његовог рада нису потврђени, али се међународна научна заједница већ шокирала овим ГМО примењеним на људе, а кинеска влада и институције су одмах негирале своју умешаност.

Science: CRISPR bombshell: Chinese researcher claims to have created gene-edited twins (26.11.2018)

Но, ми свакако можемо да будемо умешани у предавање које ће се дешавати средином децембра и које је бесплатно за све заинтересоване.

Ако сте заинтересовани да видите да ли су нам сви врапци на броју, пријавите се на следећи линк.

Пријава за врабац мој први комшија

Таман се на ову причу надовезује рад наше колегинице Виолете Апостоловски Дупор. Најбоље је да пренесем оно што је она написала, а ја вас поздрављам до следећег чланка.

виолета апостоловски дупор1Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕСА“ је да се ученици укључе у препознавање добрих и лоших примера заштите животне средине у школи, око школе, у свом месту становања, у околини места становања и њихова презентација путем чланака (текста) и фотографије.
Рад Чувара природе ОШ „Ђура Даничић“! 👩‍🎓

Наше мало њима значи много – пожелимо им добродошлицу. Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле.
Чувари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту.
Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Известили смо са састанка СБД-а;
  2. проследили смо прве информације о такмичењу ове године;
  3. шокирали смо се због најновијих научних генетичких истраживања;
  4. пријавили смо се за предавање и панел дискусију;
  5. дивили смо се сјајном раду.

Успаване лепотице

_917038388405125_7827229328455516622_nНа почетку један чланак који ће врло заинтересовати и обрадовати колегинице, што не могу исто да тврдим и за колеге. 🙂 Наиме, истраживачи са Института за истраживање сна у Лафбору тврде да жене морају да спавају дуже него мушкарци јер је њихов мозак – комплекснији. 🙂 У току дана ми користимо више или мање нашег мозга и правило је да што га више користимо, више мора да се опоравља, односно да спава. Жене имају „мултитаскинг“ мозак, односно раде више ствари одједном, па им је потребно да дуже спавају. Мушкарци који раде захтевне послове, при којима доносе много одлука и латерално размишљају (ма шта год то било), спаваће дуже од просека, али опет не колико и жене.

Higher perspectives: New Research Says Women Need More Sleep Than Men Because Their Brains Are More Complex (11.12.2015)

Ако вас занима колико је то више времена за сан, открићу вам и то – 20 минута. Дакле, драге колегинице, ништа шминкање ујутру пред посао, него спавањац. Мора мозак да се одмори. 🙂

tumblr_nm6wgtTZXR1u0n985o1_r1_500Но, без обзира на пол, научници кажу да наш мозак ради тако да лева хемисфера мисли о малим бројевима, а десна о великим. Или ипак обрнуто, због укрштања нервних путева? Како год, научници не могу да се договоре да ли је то због утицаја гена или средине. Ова подела посла међу хемисферама постоји и код неких мајмуна и птица, али ни то није дало разрешење дилеме. Све до једног истраживања које је показало да постоји и код пилића који су сувише мало поживели да би могли да науче од некога. Биће да су гени одговорни, ипак.

У чланку је и видео са преслатким експериментом где ћете видети како пиленце реагује на мале и велике бројеве.

Phys.org: Study shows even newly hatched chicks have a left to right number space map (w/ Video) (30.1.2015)

Тако реагује пиленце на бројеве, а о томе како птице реагују на људску глупост, говори следећи чланак.

Блиц: У овај део Србије птице селице се следеће године неће вратити, а разлог је опасан и за људе (8.11.2018)

_ndhktkgpoR1snlnsio1_500

Заиста је невероватно колико је еколошка свест наших суграђана на ниском нивоу. Треба ли да кривимо нас наставнике јер их, кад је требало, ничему нисмо научили? Не бих рекао, тим пре што се ми заиста трудимо да нам настава буде одлична. Доказ за то су креативни радови које објављујем сваке недеље. Данас су на реду радови шестака из ОШ „Рифат Бурџовић Трсо“ и ОШ „Вук Караџић“ из Тутина. Ментор је наставник Семир Тутић.

И још мало радова ђака, а пошто сам некако данас највише писао о птицама, ево цртежа једног ђака из ОШ „Радоје Домановић“ из Београда. Тако то испадне када се споји таленат ђака и његова приврженост према биологији. Наравно, улога наставника је ту веома значајна и колегиница Тијана Морић само може да буде поносна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наспавали смо се за све паре, а због комплексности нам мозга (више-мање, зависи од пола, у ствари);
  2. нашли смо заједничку карактеристику са пилићима;
  3. упозорили смо на еколошку катастрофу која нам се дешава;
  4. дивили смо се моделима протиста;
  5. одушевили смо се цртежима птица.

Величине у микро-свету

scoop-of-water-magnified-990x500За почетак сам одабрао два видео снимка са Фејсбука. Један приказује креативно решење за рупе у асфалту, а други разне величине у микросвету.

Facebook video – Chikitolindo Rodriguez: Come on Erie! I’ll be the first to start!! Let’s adopt a pothole challenge & George I Gisca: Sizes of Microorganisms (приступљено 1.8.2018)

Гљиве могу бити разних величина и то од микроскопских до веома макроскопских. О томе и свему другом што о гљивама основци треба да знају, у презентацији ауторке Марије Ступар.

Гљивица која изазива проблеме људима је Candida albicans. То је коменсални организам који нормално живи безопасно на кожи или у цревима. Међутим, овај квасац може расти на неконтролисан начин – посебно код имунокомпромитованих појединаца – изазивајући гљивичне инфекције у распону од благе до смртоносне. Ова гљивица је снажан непријатељ јер су многи сојеви отпорни на антимикотичне лекове. Да би развили нове антифунгалне агенсе, истраживачи треба више да сазнају о њеној основној биологији. Једна тактика за идентификацију нових лекова за сузбијање код таквих патогена је метода елиминације гена организма како би се дошло до оних који су од суштинског значаја и стога одговарајући да на њих делују лекови. Геном C. albicans-а је посебно тешко разбити јер има две копије сваког гена, а постојеће методе за утврђивање генома нису биле ефикасне у истовременом избијању обе копије.

b676505b33fede48f0c9d58076434493Зато су научници са Вајтхед института (у склопу Кембриџа) у једном експерименту ефикасно мутирали обе копије неколико различитих гена, укључујући и чланове фамилије гена значајних за отпорност на антибиотике, као и есенцијални ген. Све ово уз помоћ модификоване CRISPR технике (о којој сам већ писао) и она би даље требало да омогући да се нациља (да тако кажем) више од 98% генома Ц. албицанс. То значи да би требао бити у стању да одреди који од гена C. albicans (има их око 6000) су битни да на њих лекови могу ефикасно да утичу.

Phys.org: CRISPR-Cas editing of C. albicans holds promise for overcoming deadly fungal infections (3.4.2015)

Тако раде научници, а ево тек делића атмосфере како раде ђаци за Дан науке у ОШ и СШ „Петро Кузмјак“. Некада и пар слика говори више од речи, а слике је поделила наставница Тереза Катона.

тереѕа катона петро куѕмјак

Овакви дани у школи су ретки, али су нешто што ће ђаци сигурно памтити. А какве ће наставнике памтити? Оне који су добри, ваљда. А какви су наставници добри? Према тексту који сам изабрао за крај, то су они који имају пет квалитета. Прва два су флексибилност и креативност, а остале пронађите сами. 🙂

Busyteacher.org: Top Teacher Types – 5 Qualities Every Great ESL Teacher Should Have (приступљено 1.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо занимљиве видео-снимке на Фејсбуку;
  2. обогатили смо своју колекцију ПП презентација још једном сјајном;
  3. сазнали смо како научници траже лекове за гљивичне болести;
  4. промовисали смо примере доброг рада;
  5. схватили смо које квалитете поседујемо. 🙂

Претрага која сади дрвеће

Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.

Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.

nk6aihmzep1rylzllo1_540И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.

IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)

Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. _nlq9f17L5P1sycx5ho1_500На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.

City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)

Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.

https://www.ecosia.org/

10350506_1004839849556596_8449387762054072306_nНије ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂

А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.

Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
  2. научили смо детаљније о оплођењу;
  3. сазнали смо које су особине генетички предодређене;
  4. претраживали смо интернет путем Екозије;
  5. одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.

Облак ознака