Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „генетика“

Такмичење за пети још увек неизвесно

Miscellaneous-Images-cute-art-funny-photoshop-strange-movies-people-weird-buildings-interesting6eroes-Misc-gems-agate_largeКао што знате, у прошли четвртак је било окупљање чланова СБД-а на коме су могли да присуствују и заинтересовани наставници. Пошто, сада већ традиционално, наставници из основних школа нису били заинтересовани, састанку смо присуствовали председница Стручног актива наставника биологије Београда Албина Холод и ја. Зато је било представника наставника из средњих школа, који имају проблеме. Ти проблеми су углавном рад на новом програму без уџбеника, изборни предмети који нису довољно изазовни нашим средњошколским колегама (репродуктивно здравље и еколошке теме нису једнаке генетици и развићу, тврдила је једна колегиница) и, највише од свега, предложени фондови часова где се јасно види да стратегија гимназијског образовања не подразумева озбиљније изучавање природних наука. Краће речено, планира се њихово смањивање. Колико сам схватио, намера челника Министарства је да се колеге које тамо предају биологију баве и изборним предметима и тако допуњују свој фонд.

Наставници из гимназија су наишли на разумевање чланова СБД-а, али и Биолошког факултета Универзитета у Београду (и декан је био присутан), а своје представнике послали су сви департмани биологије из Србије. Били су присутни и неки шефови тих департмана, рекао бих. Након дискусије, уследили су закључци и ево их, преузети са сајта СБД-а.

Закључци са састанка 27.11.2018

Ово је уједно и писмо министру које потписује руководство СБД.

Што се тиче нас основаца, знате већ да смо на последњем састанку имали неке предлоге и њих је Албина проследила. То писмо је кратко, али ефектно.

Допис Стручног актива наставника биологије Београда

На састанку се разговарало само о предлогу број један, а то је да ученици петог разреда не учествују на такмичењу. Мишљења о овоме су била подељена. Представници новосадског департмана (и то одсека за методику наставе) су били заговорници да се такмичења одрже, али смо нас двоје из основне школе и уз подршку појединих средњошколских колега морали да инсистирамо да се, ипак, ове године направи пауза. Мотив за наш предлог је био да се ове године тек навикавамо на (и испрабавамо) нове начине рада, као и садржаје. Такође смо били мишљења да су такмичења оваква каква су – одавно превазиђена, а тек сада нису у складу са новим, реформисаним методама рада.

Ништа није одлучено, али ћу вам свакако информације проследити чим их сазнам.

Оно што је цео свет сазнао, али иде на образ Кинезима, најновије је истраживање које је спроведено у Јужном институту науке и технологије (Southern University of Science and Technology) у Шенџену. Тамошњи научник (He Jiankui) на научној конференцији је објавио како је мењао гене близнакињама потеклим од ХИВ негативне мајке и позитивног оца, а како би их учинио резистентним на овај вирус. За овај подухват користио је CRISPER технику, која је хит међу генетичарима.

Резултати овог његовог рада нису потврђени, али се међународна научна заједница већ шокирала овим ГМО примењеним на људе, а кинеска влада и институције су одмах негирале своју умешаност.

Science: CRISPR bombshell: Chinese researcher claims to have created gene-edited twins (26.11.2018)

Но, ми свакако можемо да будемо умешани у предавање које ће се дешавати средином децембра и које је бесплатно за све заинтересоване.

Ако сте заинтересовани да видите да ли су нам сви врапци на броју, пријавите се на следећи линк.

Пријава за врабац мој први комшија

Таман се на ову причу надовезује рад наше колегинице Виолете Апостоловски Дупор. Најбоље је да пренесем оно што је она написала, а ја вас поздрављам до следећег чланка.

виолета апостоловски дупор1Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕСА“ је да се ученици укључе у препознавање добрих и лоших примера заштите животне средине у школи, око школе, у свом месту становања, у околини места становања и њихова презентација путем чланака (текста) и фотографије.
Рад Чувара природе ОШ „Ђура Даничић“! 👩‍🎓

Наше мало њима значи много – пожелимо им добродошлицу. Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле.
Чувари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту.
Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Известили смо са састанка СБД-а;
  2. проследили смо прве информације о такмичењу ове године;
  3. шокирали смо се због најновијих научних генетичких истраживања;
  4. пријавили смо се за предавање и панел дискусију;
  5. дивили смо се сјајном раду.

Успаване лепотице

_917038388405125_7827229328455516622_nНа почетку један чланак који ће врло заинтересовати и обрадовати колегинице, што не могу исто да тврдим и за колеге. 🙂 Наиме, истраживачи са Института за истраживање сна у Лафбору тврде да жене морају да спавају дуже него мушкарци јер је њихов мозак – комплекснији. 🙂 У току дана ми користимо више или мање нашег мозга и правило је да што га више користимо, више мора да се опоравља, односно да спава. Жене имају „мултитаскинг“ мозак, односно раде више ствари одједном, па им је потребно да дуже спавају. Мушкарци који раде захтевне послове, при којима доносе много одлука и латерално размишљају (ма шта год то било), спаваће дуже од просека, али опет не колико и жене.

Higher perspectives: New Research Says Women Need More Sleep Than Men Because Their Brains Are More Complex (11.12.2015)

Ако вас занима колико је то више времена за сан, открићу вам и то – 20 минута. Дакле, драге колегинице, ништа шминкање ујутру пред посао, него спавањац. Мора мозак да се одмори. 🙂

tumblr_nm6wgtTZXR1u0n985o1_r1_500Но, без обзира на пол, научници кажу да наш мозак ради тако да лева хемисфера мисли о малим бројевима, а десна о великим. Или ипак обрнуто, због укрштања нервних путева? Како год, научници не могу да се договоре да ли је то због утицаја гена или средине. Ова подела посла међу хемисферама постоји и код неких мајмуна и птица, али ни то није дало разрешење дилеме. Све до једног истраживања које је показало да постоји и код пилића који су сувише мало поживели да би могли да науче од некога. Биће да су гени одговорни, ипак.

У чланку је и видео са преслатким експериментом где ћете видети како пиленце реагује на мале и велике бројеве.

Phys.org: Study shows even newly hatched chicks have a left to right number space map (w/ Video) (30.1.2015)

Тако реагује пиленце на бројеве, а о томе како птице реагују на људску глупост, говори следећи чланак.

Блиц: У овај део Србије птице селице се следеће године неће вратити, а разлог је опасан и за људе (8.11.2018)

_ndhktkgpoR1snlnsio1_500

Заиста је невероватно колико је еколошка свест наших суграђана на ниском нивоу. Треба ли да кривимо нас наставнике јер их, кад је требало, ничему нисмо научили? Не бих рекао, тим пре што се ми заиста трудимо да нам настава буде одлична. Доказ за то су креативни радови које објављујем сваке недеље. Данас су на реду радови шестака из ОШ „Рифат Бурџовић Трсо“ и ОШ „Вук Караџић“ из Тутина. Ментор је наставник Семир Тутић.

И још мало радова ђака, а пошто сам некако данас највише писао о птицама, ево цртежа једног ђака из ОШ „Радоје Домановић“ из Београда. Тако то испадне када се споји таленат ђака и његова приврженост према биологији. Наравно, улога наставника је ту веома значајна и колегиница Тијана Морић само може да буде поносна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наспавали смо се за све паре, а због комплексности нам мозга (више-мање, зависи од пола, у ствари);
  2. нашли смо заједничку карактеристику са пилићима;
  3. упозорили смо на еколошку катастрофу која нам се дешава;
  4. дивили смо се моделима протиста;
  5. одушевили смо се цртежима птица.

Величине у микро-свету

scoop-of-water-magnified-990x500За почетак сам одабрао два видео снимка са Фејсбука. Један приказује креативно решење за рупе у асфалту, а други разне величине у микросвету.

Facebook video – Chikitolindo Rodriguez: Come on Erie! I’ll be the first to start!! Let’s adopt a pothole challenge & George I Gisca: Sizes of Microorganisms (приступљено 1.8.2018)

Гљиве могу бити разних величина и то од микроскопских до веома макроскопских. О томе и свему другом што о гљивама основци треба да знају, у презентацији ауторке Марије Ступар.

Гљивица која изазива проблеме људима је Candida albicans. То је коменсални организам који нормално живи безопасно на кожи или у цревима. Међутим, овај квасац може расти на неконтролисан начин – посебно код имунокомпромитованих појединаца – изазивајући гљивичне инфекције у распону од благе до смртоносне. Ова гљивица је снажан непријатељ јер су многи сојеви отпорни на антимикотичне лекове. Да би развили нове антифунгалне агенсе, истраживачи треба више да сазнају о њеној основној биологији. Једна тактика за идентификацију нових лекова за сузбијање код таквих патогена је метода елиминације гена организма како би се дошло до оних који су од суштинског значаја и стога одговарајући да на њих делују лекови. Геном C. albicans-а је посебно тешко разбити јер има две копије сваког гена, а постојеће методе за утврђивање генома нису биле ефикасне у истовременом избијању обе копије.

b676505b33fede48f0c9d58076434493Зато су научници са Вајтхед института (у склопу Кембриџа) у једном експерименту ефикасно мутирали обе копије неколико различитих гена, укључујући и чланове фамилије гена значајних за отпорност на антибиотике, као и есенцијални ген. Све ово уз помоћ модификоване CRISPR технике (о којој сам већ писао) и она би даље требало да омогући да се нациља (да тако кажем) више од 98% генома Ц. албицанс. То значи да би требао бити у стању да одреди који од гена C. albicans (има их око 6000) су битни да на њих лекови могу ефикасно да утичу.

Phys.org: CRISPR-Cas editing of C. albicans holds promise for overcoming deadly fungal infections (3.4.2015)

Тако раде научници, а ево тек делића атмосфере како раде ђаци за Дан науке у ОШ и СШ „Петро Кузмјак“. Некада и пар слика говори више од речи, а слике је поделила наставница Тереза Катона.

тереѕа катона петро куѕмјак

Овакви дани у школи су ретки, али су нешто што ће ђаци сигурно памтити. А какве ће наставнике памтити? Оне који су добри, ваљда. А какви су наставници добри? Према тексту који сам изабрао за крај, то су они који имају пет квалитета. Прва два су флексибилност и креативност, а остале пронађите сами. 🙂

Busyteacher.org: Top Teacher Types – 5 Qualities Every Great ESL Teacher Should Have (приступљено 1.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо занимљиве видео-снимке на Фејсбуку;
  2. обогатили смо своју колекцију ПП презентација још једном сјајном;
  3. сазнали смо како научници траже лекове за гљивичне болести;
  4. промовисали смо примере доброг рада;
  5. схватили смо које квалитете поседујемо. 🙂

Претрага која сади дрвеће

Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.

Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.

nk6aihmzep1rylzllo1_540И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.

IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)

Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. _nlq9f17L5P1sycx5ho1_500На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.

City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)

Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.

https://www.ecosia.org/

10350506_1004839849556596_8449387762054072306_nНије ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂

А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.

Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
  2. научили смо детаљније о оплођењу;
  3. сазнали смо које су особине генетички предодређене;
  4. претраживали смо интернет путем Екозије;
  5. одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.

Дан за приповедање и ноћ за биологију

_nmkrqngTgz1u7zsbho1_540Још почетком прошле године научници су успели да добију сасвим ново живо биће. У ствари, у питању је „старо“ и врло познато живо биће – бактерија E. coli, али са потпуно новим генетичким кодом. Да се подсетимо: наша ДНК „ради“ тако што даје упутства за стварање амино-киселина, а које су градивни елементи протеина. Свака амино-киселина има своју шифру у коду ДНК, а ова се добија триплетом база које често зовемо скраћеницама А, Т, Ц и Г. Некада ће редослед бити ГГА па ће се добити глицин, на пример, а некад ААГ те ће се добити аланин. Постоји по више комбинација за сваку од двадесет амино-киселина, а оне ће се ређати различитим редоследом и давати небројене протеине који нас изграђују и обављају шта се мора по организму.

Научницима ово није било довољно, па су у бактерију убацили још две, природи сасвим непознате базе и назвали их једноставно X и Y. И тако је настао први полусинтетички организам који има сасвим другачију ДНК од наше. Овог „ванземаљца“ направили су научници из Калифорније и уверавају нас да немамо разлога да се бринемо да ће се то чудо ослободити из њихове лабораторије у наше окружење и побити нас све (на пример), а макар из два разлога. Један је што је тај нови пар база бактерије бескористан (за сада, мада већ је прошла цела година и више од тада), а други што у природи тог X и Y материјала нема, па када се бактерије деле, немају одакле да га узму и уграђују у свој ДНК.

Science Alert: New Organisms Have Been Formed Using The First Ever 6-Letter Genetic Code (24.1.2017)

Не знам колико вам се ова кратка прича допала, али заиста верујем да се ђацима ОШ „Милица Павловић” у Чачку веома допадају приче које им приповедају њихови наставници. У тој школи имају дан посвећен томе и учествује и наша колегиница биолог Биљана Ускоковић Брковић. Њена прича тог дана је била о екстремофилним бактеријама.

Блог – Биолошке теме: Дани приповедања (1.4.2018)

То је био дан посвећен приповедању, а следи ноћ посвећена биологији.

29792284_1667666309981254_8917911476272667661_n

Када смо већ код најава, имам још једну.

29594593_1557383251051884_2340057219035580646_n

То је било поводом Дана ДНК, а у истом граду обележиће се још један значајан датум. Наиме…

Поводом обележавања Дана заштите природе 11. априла. 2018. Ботаничка башта „Јевремовац“ ће организовати бесплатне обиласке заштићеног подручја у пратњи стручних водича баште у 11 часова и у 13 часова.

Позивамо заинтересоване љубитеље природе да нам се у среду 11. априла, у назначеним терминима придруже на главној капији баште, Таковска 43.

Фејсбук догађај – Ботаничка башта „Јевремовац“: Дан заштите природе (11.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо да су научници створили по једну вештачку пуринску и пиримидинску базу;
  2. добили инспирацију за неко наше приповедање;
  3. најавили лепу манифестацију у Новом Саду;
  4. и још смо најавили нека предавања у Београду;
  5. и на крају и обилазак Ботаничке баште.

Термити су бубашвабе

cryptocercus-wood-roachТермити су изгубили свој сопствени ред. Научници су их приклонили реду бубашваба и то није изненађујућа вест. Још 1934. неки научници су пријавили да исти они микроорганизми који живе у цревима термита и помажу им да варе дрво, налазе се и у цревима неких бубашваба. Зна се да неке бубашвабе живе животом налик на онај који воде термити. Такав је случај са родом Cryptocercus (слика десно) које настањују Апалачке планине. Ове бубице су моногамне и хране се дрветом. У том дрвету подижу младе који се хране аналним излучевинама својих родитеља, а које им обезбеђују и хранљиве супстанце и почетну дозу микроба – симбионте како би и сами једног дана могли да једући копају свој пут кроз дрво.

Macrotermes_bellicosus_minor_soldierНеке бубашвабе имају неку форму групног живота, али код термита то је доведено до екстрема. Они су суперорганизам сачињен из заиста великог броја јединки. Посебно се издвајају Macrotermes из Аустралије (слика лево) чија гнезда броје и по три милиона чланова са свега једним паром (краљицом и краљем) репродуктивно способних јединки.

Углавном, термити су сада ништа више (или мање) до социјалних бубашваба. Докази, посебно генетички, изгледа да су необориви и сада се само чека да обједињени ред добије назив.

Science News: It’s official: Termites are just cockroaches with a fancy social life (1.3.2018)

10579974_10153796808962692_3505109455651615877_nИ вукови су прилично социјални, а према једној причи у чопору се крећу тако да то звучи заиста фасцинантно. По друштвеним мрежама је често кружила фотографија (слика десно) која је приказивала како су вукови племенити и дивни. Но, следећи сајт спушта лопту и приказује вукове онаквима какви заиста јесу.

Еспресо: Не, она фотографија с чопором вукова коју сви шерују не показује како се понаша прави вођа! (26.8.2017)

Наш вођа, односно министар, најавио је нека повећања плате до краја године.

Зелена учионица: Шарчевић: Најављује се ново повећање плата до краја године (26.2.2018)

И без великих плата наше колеге чуда стварају. Примера добре праксе има свуда, а ево како изгледа када се повежу наука и уметност у учионици. Ментор креативних ђака је колегиница Сања Урошевић Парезановић.

И још једна збирка семена за крај, а коју су правили ђаци Емине Милетић.

Emina Miletić

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сврстали смо термите у бубашвабе;
  2. сазнали смо понешто о обе ове групе (у ствари, сад су једна) инсеката;
  3. почели смо да прихватамо вукове мање романтично;
  4. радовали смо се што ће нам бити већа плата;
  5. видели смо примере добре праксе.

Дуже у школи зарад заштите

1b34022602dad28a970f1153b213da44Колегиница Данијела Ђорђевић похвалила нам се огледним часом који је био заиста занимљив. На Фејсбук групи поделила је укратко са нама оно што су радили.

Данас смо се играли детектива на огледном часу биологије у 1. разреду Техничке школе „Биосинтеза протеина“ – утврђивање.
Свака група је добила картице са комбинацијама кодона на основу којих су од понуђених нуклеотида формирали антикодоне, а онда тразили одговарајуце аминокиселине и правили полипептидни ланац.
Тако је дешифрована порука – низ нуклеотида успешно је преведен у низ аминокиселина! Деца одушевљена!

А ту су и слике:

Тако се добро ради у средњој школи, а ево примера добре праксе и за основце. Колегиница Весна Миленовић припремила је очигледна наставна средства, а ђаци су учили једни од других. Слике које следе могу да се искористе и за наше часове.

Нема шта, биолози сјајно раде и ђаци на нашим часовима проводе квалитетно време. Изгледа да ће тек проводити време, ако је судећи према ономе што министар каже.

Зелена учионица: Шарчевић: Деца да проводе више времена у школи, да би била безбеднија (24.11.2017)

23172449_841582772676456_5406006750658176030_n

Овај дечак је рекао оцу како је пробушио уво да би изгледао старије. И погледајте шта је отац следеће урадио.

Логично питање које се намеће је: зар нису безбедни када време проводе код куће у својој породици? Стручњаци кажу да те породице кризирају.

Нови магазин: Модерно родитељство је у кризи (11.7.2014)

И за крај још један сличан текст.

Др Саша Милићевић: Шта се дешава када родитељи презаштите своју децу? (7.10.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Читали смо резиме једног огледног часа;
  2. видели смо начин како може да се предаје корен у петом разреду;
  3. сазнали смо шта су следећи планови министарства;
  4. кризирали смо, али модерно;
  5. схватили смо шта бива када се деца презаштите.

Облак ознака