Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „генетика“

Зачин на лош начин

tumblr_inline_mlhm3taRx11qz4rgpДанас почињемо уметнички. Снимак на првом линку приказује за свега један минут три месеца рада. И то маестралног.

Facebook video – Joe Fenton: This is a short film that was created over a 3 month period documenting the creation process of – Pater (20.5.2015)

Но, оно што нас занима је веза са биологијом. Јапанска уметница прави фантастичне (да не кажем божанствене) љуштуре за ракове самце. Погледајте.

Што се ракова тиче, имам још занимљивих филмића. На следећем линку пронаћи ћете, у дну стране, убрзан снимак пресвлачења џиновског пауколиког морског рака.

IFL Science: Time lapse of molting giant spider crab (23.6.2010)

А следећи видео приказује баш рака самца у борби са џиновским морским пужем (што има љуштуру коју када прислонимо на уво чујемо звук мора 🙂 ).

Док смо у мору, ево једне занимљивости о хоботницама. И оне и сви главоношци могу да мењају своју РНК, показала су најновија истраживања и тако утичу и на адаптације у складу са променама у околини. Код нас је тако да нам се мутације дешавају на нивоу ДНК. Овај молекул производи РНК, а даље овај утиче на стварање протеина, који регулишу малте не све што се дешава у организму. 10922636_493315004142537_8334920248826128963_nГлавоношци су „одлучили“ да ништа не препуштају спорој еволуцији ДНК, већ им се дешавају брже промене у самој производњи протеина. Такође, то би значило да се њихов наследни материјал мало мењао током много година и то указује да су оне присутне на Земљи много дуже него што се мислило.

IFL Science: Octopuses Are Even More Amazing Than We Thought (7.4.2017)

Шта се још, можда, погрешно мислило о еволуцији, преносе дневне новине.

Блиц: Једна од најважнијих теорија о животу на Земљи је управо пала у воду (11.4.2017)

И кад већ листамо новинске чланке, ево још једног, занимљивог, али и забрињавајућег, за крај.

Блиц: Појавила се нова дрога, зове се ЗАЧИН, ево како да препознате корисника (14.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1394334_655602644555537_7791444785711007102_nУживали смо у ликовној уметности;
  2. одгледали филмиће у вези са раковима;
  3. научили смо нешто ново о главоношцима;
  4. унели мало сумње у теорије о постанку живота;
  5. сазнали о новој врсти дроге која прети посрнулој младости.

Пристојно решење

tumblr_nodnkdeobp1qblqseo1_500-smallАпропо првог наслова који сам одабрао за данас…

Вечерње новости: Бодови са такмичења поново се сабирају (17.1.2016)

подсећам вас на сутрашњи Стручни актив наставника биологије у ОШ „Дринка Павловић“ у 18 часова. Једна од најављених тема биће управо договор у вези са пропозицијама. Такмичења су резервисана за најбоље, али тај епитет морамо користити са резервом; у 21. веку појам најбољег може другачије да се посматра. Рецимо, у једној школи у Русији сви су најбољи, или боље рећи – ингениозни.

Оаза знања: Школа 21. стољећа: Свако дијете је гениј – „Ова школа је почетак будућности човјечанства!” (приступљено 18.1.2016)

Будућност човечанства ће се развијати у неколико праваца, а генетичари ће свакако одредити макар неколико њих. Тренутно, људи могу да контролишу вештачки сачињене удове, компјутерске програме, па чак и (на даљинско управљање) хеликоптере својим умом, коришћењем мозак-компјутерских интерфејса. tumblr_nhk12zntrm1swr8wlo1_1280-smallШта ако бисмо могли да искористимо ову технологију за контролу ствари које се дешавају у нашем телу? Тим биоинжењера у Швајцарској још шретпрошле године предузела је први корак ка том киборгу, комбиновањем мозак-рачунар интерфејс са синтетичким биолошким имплантантом, омогућавајући да генетичким прекидачем управља мождана активност. То је први на свету мозак-ген интерфејс.

Scientific American: Thought-Controlled Genes Could Someday Help Us Heal (1.3.2015)

4

Када читамо овако нешто, често са неверицом одмахујемо главом. Каткада је то што смо истински запрепашћени развојем технологије, али каткада и зато што не одобравамо овако нешто. У науци, напросто, још увек постоје табу теме. О томе и следећи текст.

Елементаријум Центра за промоцију науке: Српски научник у истраживању које је потресло свет (приступљено 18.1.2016)

Једна од ствари која није протресла српску просвету, али јесте изазвала реакције су школске униформе. За крај, једна таква (реакција, не униформа). 🙂

Грађанин: Ђачке униформе су калуп за ученике – пристојно облачење је решење! (17.1.2017)

Стари за младе

Ена Хорват, наставница која нема сталан посао, али има изузетан таленат и ентузијазам, лепо је осмислила и назив радионица за децу, а о активностима да не говорим. Филмић говори више од речи:

То је био ДНК (Дечји научни клуб), а сада следи прича о ДНК (дезоксирибонуклеинској киселини). Следећи наслов каже да је могуће мењати ДНК путем контролисаних мисли. Да будем прецизнији – путем медитације. Океј, чак и када би тако нешто било могуће, зашто бисмо то радили? Па, како бисмо се изборили са канцером, који и настаје када ДНК „полуди“. Да ли је медитација спас у овој ситуацији, не знам, али јесам сигуран да психа може много да допринесе оздрављењу. У време када је писан овај чланак, већ су милиони Американаца практиковали медијацију радије него конвенционалну медицину. Углавном, чланак се бави научним приступом тој теми.

Scientific American: Changing Our DNA through Mind Control? (16.12.2014)

1660611_10152144710252979_8544241876573344630_nНаучници већ одавно манипулишу са ДНК и то у разноразне сврхе. Рецимо, праве металне наноструктуре жељених димензија, користећи ДНК као калупе.

Phys.org: DNA nano-foundries cast custom-shaped 3-D metal nanoparticles (9.10.2014)

Производња наноструктура у различите сврхе очигледно је наша будућност. Као и израда машина које неће загађивати ваздух. Једна од њих су и електрична кола. Међутим и не лези враже:

b92: Професор отвара очи – одакле струја за кола? (10.10.2016)

У Србији би, можда, актуелно питање могло да буде и – одакле пара за струју? 😀 Но, нећемо о парама, јер није све у парама. Има нешто и у здрављу. _nno7uikuec1qarjnpo7_500-smallА, богами, и у младости. 🙂

Н1: Проф. Раденовић: Младима не треба да предају бабе и деде (18.8.2016)

Нећемо ни о бабама и дедама (ионако не треба да предају, каже човек), већ ћемо о мамама и татама.

Ученици.ком: Што учитељи замјерају родитељима својих ученика!? (14.10.2015)

А ви мени не замерите што завршавам за ову недељу. 🙂

Са Био-блогом на ми

Да ли већа глава значи и већу памет? Па, први текст за данас носи наслов: „Веће је боље, ипак“. 🙂04f48c52a443d823fe6d331f027707dc675183ce

IFL Science: Bigger Is Better After All (25.6.2014)

Врло познате главе, ако не већ мудре, са Ускршњег острва, нису само главе. Има тога још. 🙂

Мушки магазин: Да ли сте знали?: Античке Моаи главе на Ускршњем острву имају тела!!! (11.6.2015)

Ми ове главе помињемо и у настави биологије када причамо о користи коју научници имају од лишајева. Шта још помињемо када причамо о лишајевима, видећете у презентацији Драгане Косовац:

Ми немамо неку занимљивост о лишајевима, али имамо о једном симбионту из њих – гљивама. Вест није тако нова, али је обећавајућа. Наиме, истраживачи из Орегона, који су се бавили врстом Fusarium graminearum, а која иначе напада житарице, открили су један ген који регулише друге гене. И то не мали број њих. Овај ген „искључује“ чак 2000 других! Научници су искључили њега, те добили једињења за која нису знали и која би могла да нађу примену у медицини (као антибиотици), агрономији, индустрији и производњи биогорива.

Phys.org: ‘Flipping the switch’ reveals new compounds with antibiotic potential (31.10.2013)

Од тада до сада надамо се да се бар нешто од овога остварило и имплементирало, што би рекли стручњаци из области образовања, а када причамо о новопронађеним генима, недавно су пронађени и такви значајни за ниво образовања. Ипак, немојмо од њих очекивати превише. 🙂 Међународна група од чак 253 научника спровела је једну од најобимнијих генетичких студија до сада и идентификовала је 74 генетичке варијанте повезане са годинама формалног образовања појединаца. Студија је објављена 11. маја у престижном часопису „Природа“.

12241647_10153257418847336_3915359740108314008_n
„Ова студија се надовезује на наш рани рад у којем је учествовало 100.000 испитаника и тада смо утврдили три генске варијанте повезане са образовањем“, рекао је Данијел Бенџамин, ванредни професор Центра за економска и друштвена истраживања при Универзитету у Лос Анђелесу. „Овог пута, због много већег узорка (скоро 300.000 људи и сви су европеидног типа) били смо у стању да идентификујемо више генских варијанти које су повезане са образовањем.“

tumblr_inline_nw3y0qDIq61qzxfm4_500Бенџамин је рекао да генетички фактори делују заједно са факторима средине. Гени само делимично утичу на когнитивне способности и особине личности, као што је упорност, што заузврат утиче на број година које појединац проводи у школи. Тако да генетичке разлике ту дају мали допринос. Рецимо, за генетичку варијанту са највећим ефектом, разлика између људи са нула копија и оних који имају две копије варијанти предвиђа, у просеку, око девет недеља више школовања. Другим речима, укупан утицај 74 идентификованих генетичких варијанти је тако малена да објашњава свега око 0.43 од 1 посто варијације у школској спреми појединаца.

Medicalxpress.com: Scientists find genes associated with educational attainment (11.5.2016)

10603499_10152951905524656_4802951960318278183_nНе вреде ни гени, некако увек дођемо до тога да све зависи од нас, наставника. Но, у нашем друштву уврежено је да нас вечито прозивају на одговорност, а готово никад нам не признају заслуге. Како је то у иноземству, Великој Британији, на пример? Веровали или не, ни тамо наставници нису задовољни својим статусом. Пре свега платама. Она за почетника износи 22.000 фунти, што би било око 28.940 евра годишње. Уколико се не прихвате никаквих додатних обавеза (ма какве год биле), плата ће се подићи на највише 48.672 евра у наредних 10 година. Ни тамо, као ни овде, наставници немају плаћено прековремено. Британски наставници се жале и на то што немају времена ни сендвич да поједу, јер већ морају да журе на неку нову дужност. Аутор следећег текста каже да ако радите као наставник термини „посао“ и „рад“ имају сасвим другачија значења. 🙂

tes: ‘The belittlement of teachers is a national scandal that undermines this country’s future’ (20.5.2016)

13221057_1071735546205890_5622355164087397398_nНаше плате су далеко од британских, а далеко и од сваког здравог разума. Синдикати се, рецимо, боре да ту ситуацију побољшају, али ефекте до сада нисмо видели. Зато можете да одгледате интервју са председницом једног од синдиката:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Са председницом на ти (25.6.2016)

За разлику од наших плата, тржиште уџбеника је прилично богато.

Данас: Уџбеници скупи и поред уштеда (27.5.2016)

Родитељи су заједнички уштедели 18 милиона евра. Међутим, ни то није довољно и питамо се шта је права мера?

Блогдан: Свет по мери тебе, а не ти по мери света (25.5.2016)

tumblr_nz2cnyI9DC1qz6f9yo3_500У суровом свету треба наћи своје место. А треба наћи и место у авиону. Које је најбезбедније? Ниједно од седишта намењених путницима. Па које је онда? Одговара следећи чланак:

Science dump: What is the safest spot on a plane? (11.6.2015)

То нас свакако неће спречити да отпутујемо негде ако за то будемо имали прилике. Но, годишњи одмори још су далеко и још увек имамо да радимо. Зато је последњи чланак који смо одабрали за данас управо у вези са радом, нашим, али и у привреди.

Блиц: Чадеж: Системски увести право дуално образовање (26.5.2016)

Глава у стомаку

_947887681989782_5481307108952298474_nНа почетку најава једног стручног скупа о одрживом развоју у школама. Скуп се одржава у САНУ и ево о чему ће се све причати:

Следећи видео приказује људе који су се окупили, али не на стручном скупу, већ да гледају филм. И пре филма одгледали су једну сјајну рекламну поруку. И животно важну.

Facebook video – Steve Longton: Everybody must watch this and pass it on (27.6.2014)

_mkdopi4lrb1ru055qo1_400Ако смо већ овисни о мобилним телефонима, можда је боље да се возимо метроом? Ми баш немамо метро, али смо свакако и видели како изгледа и провозали се њиме у неком иноземству. Тако да метро као метро и није неко чудо. Па, ипак, метро у Јапану дефинитивно јесте, али због самих људи тамо.

Facebook video – Descopera.ro: Cultura circulației la japonezi (28.1.2016)

Замислите да ми овако улазимо у аутобус? 🙂 Иако често негде журимо и много се живцирамо када дође до застоја у саобраћају, верујемо да би следећи призор разгалио чак и најнервозније возаче. Уосталом, на снимку се види да нико није трубио или протестовао, већ су сви застали да сниме симпатичне животиње:

Ово су били медведи тамног крзна, а ево филмића и о белим. Тема је – да ли су бели медведи у ствари Ирци? 🙂

Обично Ирце замишљамо као црвенокосе људе. Неки од њих свакако то и јесу, а следећи чланак бави се тиме зашто неки мушкарци имају црвене браде, али не и црвену косу.

Science dump: Why do so many men have red beards but not red hair? (Well it isn’t due to their soul) (11.9.2015)

tumblr_nysvaqih3x1qa1a2ko3_540 (Small)Наша ДНК не само да кодира какав пигмент ћемо имати, већ и колико ћемо га имати. За европеидне типове којима већина нас припада, важна су два пигмента: еумеланин (тамни) и феомеланин (црвени). Што се гена тиче, важно је много њих и они сви утичу једни на друге, тако да ту немамо јасну ситуацију доминантно – рецесивних наслеђивања. Пре више од деценије истраживачи су схватили да ген назван MC1R на 16. пару хромозома кодира протеин меланокортин 1. Овај протеин има улогу да конвертује (преображава) црвени пигмент у црни. Када неко наследи обе мутиране верзије MC1R гена (од сваког родитеља), мање црвеног пигмента се претвара у црни пигмент. Тада ће имати све црвене длаке по телу. Када се деси мутиција на само једном MC1R, црвена длака може да се појави на (нежељеним) местима, као што је брада. 🙂 Но, црвене или не, тек браде су секси. tumblr_nszr39pZtw1qbeyaso1_1280 (Small)Што се науке тиче, ова изјава је очигледна чињеница, а о томе говори следећи чланак. 🙂

IFL Science: Beards: Too Hip For Their Own Good (18.4.2014)

Браде, дакле, привлаче, а ево шта одбија:

Мушки магазин: 12 ствари које одбијају жене од мушкараца (10.6.2015)

Што се мушкараца тиче, следећи текст каже да је вршено истраживање где су испитаници решавали тест знања. И тест су значајно лошије радили ако су мислили да их посматра жена у односу на ситуацију када су веровали да их посматра други мушкарац.

Science dump: Here’s why people are so mesmerised by your good looks (28.12.2015)

_m6e8bxWO8W1qda9hso1_250Не знамо да ли вас неко посматра, али ако волите морбидне ствари, на следећем линку наћи ћете тест који може да предвиди да ли ћете умрети у току следећих пет година.

IFL Science: This Test Could Predict If You’ll Die Within Five Years (4.6.2015)

Нећемо још мрети, без обзира на резултате теста, али то исто не важи и за комарце. Црни дани су им дошли. Или боље речено, а ако погледамо слике – ипак су бели. 🙂

Блиц: Запрашују комарце на Ади Циганлији, Ади Хуји, Савском кеју… (26.5.2016)

И док комарце убијају гасовима, мужјаци богомољке страдају на много занимљивији начин. Као што знамо, женке им поједу главу још у току парења. Ово је за женке добро решење пошто добијају неопходне хранљиве супстанце, те тако обезбеде сигурнију трудноћу. Са друге стране, мужјаци такође имају корист (еволутивно гледано, јер не можемо да знамо како они то емотивно прихватају), јер док је женка забављена храњењем, они добијају на времену и могу да испоруче више сперме. Но, ипак, истраживачи са Буенос Ајреса запазили су да мужјаци ових инсеката чак и зарад еволуције нису ради да дају главу. Веома пажљиво посматрају женке (и то траје и по сат времена) како би одабрали оне које су мање агресивне. Наиме, не једу све женке своје мужјаке и заправо се то дешава у 30% случајева.

Scientific American: Male Praying Mantids Have a Strategy For Not Being Eaten by Their Mates (18.12.2014)

coffee13

Још једна опасна женка зглавкара је црна удовица (мужјаци су безопасни по људе). Женка се пресвлачи седам пута у току живота. На линку који смо одабрали за крај можете на убрзаном снимку да видите како то заиста изгледа:

IFL Science: Creepy And Fascinating Video Of A Black Widow Spider Molting (22.10.2015)

Крв на висини

Ово писмо је пристигло школама домаћинима на окружним такмичењима на мејл:

Поштовани,

                Након обраде података и формирања коначне ранг – листе (можете је видети на сајту овде) са окружног такмичења из биологије за основне школе, које је одржано 9.4.2016. године, користимо прилику да честитамо свим ученицима окружног/градског такмичења на оствареним резултатима и пламану. _mhdrmthm0a1r3t8ico1_400Захваљујемо се на сарадњи свим школским управама и школама које су биле организатори овог такмичења. Захвалност дугујемо директорима, наставницима, ученицима, родитељима и свима који су допринели да се промовише знање међу генерацијама које долазе.

                Републичко такмичење ће се одржати 15.5.2016. на Биолошком факултету у Београду.

                На републичком такмичењу ове године планирамо само тест из градива предвиђеног правилником о такмичењу. Дакле, нисмо планирали практичне вежбе али теоријско градиво из које следи практична вежба може бити део теста.

                 Молимо Вас да нам, што пре, доставите информације о томе да ли имате ученике, који су се пласирали на републичко такмичење, а који желе да раде тест на неком од језика националних мањина (наведите разред и језик).

                077723-black-paint-splatter-icon-business-clock7-sc43 (Small)Детаљна сатница такмичења биће Вам достављена благовремено, на адресу школе. Није потребно да школе пријављују ученике, ми по ранг листи евидентирамо ученике VII и VIII разреда, који су освојили прво место и припремамо тестове у том броју и рачунамо на њихово учешће. Молимо да школе домаћини обавесте све пласиране ђаке, њихове наставнике и школе одакле су пласирани о даљим активностима. Ове информације ће бити доступне и на сајтовима Српског Биолошког Друштва и Биолошког Факултета.  

                Коначна одлука о дипломама и захвалницама за учешће и пласмане на општинском и окружном нивоу такмичења, биће Вам ускоро прослеђена.

                Са искреном жељом да следеће године будемо још бољи и да, као и сада, добром сарадњом омогућимо најбољим ђацима да покажу своје знање и оправдају наш и Ваш труд и очекивања,

Срдачан поздрав свима.

С поштовањем

др Срђан Стаменковић, координатор такмичења

Јасна Ковачевић, секретар такмичења

То је био део који се односи на такмичење за ђаке, а ево једног и за нас, наставнике. Уколико имате рад пажње вредан, желите да га представите стручној јавности и успут освојите и неку награду, ово је прави конкурс за вас:

Зелена учионица: Јавни позив за представљање примера добре праксе засноване на постизању стандарда постигнућа (20.4.2016)

50e2499c-4f03-43e4-b80d-9cc1a40bd8c8-2060x1187 (Small)

Добар пример добре праксе научних часописа за децу свакако пружа „Science in school“. На следећем линку имате издања у последњих десет година:

Science in school: Archive (од 2006. до 2016)

2353_animadoДакле, вратили смо се чак деценију уназад, а сада да се вратимо још којих 66 и кусур милиона година:

Вечерње новости: Диносауруси пропадали много пре пада астероида (18.4.2016)

Можда заиста и јесу, а оно што је извесно је да наставници у Србији пропадају данас. Разлози су, између осталих, и финансијске природе. Актуелни премијер у предизборној кампањи тврди да ће се та ситуација можда променити „ако Србија прође четврту и пету ревизију аранжмана са ММФ, онда у другој половини године може да се говори о повећању од 10 одсто за просветаре, а да се другима врати оно што је им је одузето“.

РТС: Премијер: Не правим компромисе на рачун будућности Србије (18.4.2016)

_nlp59iQ7HS1qzt7d8o1_500Нисмо само ми у финансијским проблемима. Најаве су да ће неки научници, посебно они са института, можда остати не без 10%, већ читаве плате.

Политика: Да ли ће истраживачи у институтима остати без плата (19.4.2016)

Ми нећемо да парирамо истраживачима, али се ипак бацамо на науку. И то генетику. Ген који контролише производњу ћелија црвених крвних зрнаца изгледа да је брзо еволуирао, а како би омогућио Тибетанцима да толеришу велике висине, показало је најновије истраживање. Налаз може да води истраживаче ка неоткривеним генима који контролишу метаболизам кисеоника у организму.

Међународни тим истраживача упоредио је ДНК 50 Тибетанаца са  40 Хан Кинеза и пронашао 34 мутације које су постале чешће код Тибетанаца у 2.750 година од како је популација подељена. Више од половине ових промена се односе на метаболизам кисеоника.

_1010623932281381_7024378590660794528_n

По идентификацији гена са мутацијама које су веома честе у Тибетанаца, али врло ретко се срећу код равничарске популације, можемо идентификовати гене који су били плод природне селекције тибетанског становништва“, рекао је професор Расмус (Rasmus Nielsen) са Универзитета у Калифорнији, који је учествовао у студији. „Пронашли смо списак од 20 гена који приказују доказе за селекцију на Тибету – али један се издвајао: ЕПАС1.“

Ген, који кодира протеин укључен у одговору на пад нивоа кисеоника и повезан је са побољшаним атлетским перформансама у издржљивости спортиста, изгледа да је кључ за тибетанске адаптације на живот на великим висинама. Мутација у гену који се сматра да утиче на производњу црвених крвних зрнаца био је присутан само 9% код Хан популације, али је пронађен у 87% тибетанског становништва.

„То је најбржа промена у учесталости мутација описана у случају људи“, рекао је професор Нилсен.

_mq1p0pAbZ61qe31lco1_1280 (Small)Постоји 40% мање кисеоника у ваздуху на 4,000 м високом тибетанском платоу, него на нивоу мора. Под овим условима, људи навикли да живе испод 2,000 м – укључујући и већину Хан Кинеза – не могу добити довољно кисеоника у ткивима и због тога ће оболети. Добијају главобоље, лако се умарају и имају ниже стопе наталитета и већу смртност деце у односу на популацију са већих висина.

Тибетанци немају ниједан од ових проблема, упркос томе што имају мање кисеоника у крви у ткивима и мањи број црвених крвних ћелија него Хан Кинези.

„Тибетанци имају највише нивое експресије за ЕПАС1 у свету“, рекао је коаутор др Јиан Ванг из Пекиншког института за геномику у Шенџену, истраживачког центра који је прикупио податке. „Код људи са запада, након две до три недеље на висини, број црвених крвних зрнаца почиње да се повећа (зато се и шаљу у планине да би побољшали крвну слику, прим.Метод). Али Тибетанци и Шерпе (тако се стварно зову, а представљају Тибетанце са југа, прим.Метод) увек имају исти ниво“, рекао је он.

„Изузетна ствар у вези са Тибетанцима је да они могу добро функционисати на великим висинама, а да им тело не производи толико хемоглобина“, рекао је проф Нилсен. „Читав механизам није довољно јасан, али је изгледа је ген ЕПАС1 одговоран за то.“ Нилсен је изјавио да је тај ген укључен у регулацију аеробног и анаеробног метаболизма у телу (ћелијско дисање са кисеоником и без њега). 68950_10203738580439066_6608431164520849291_n (Small)„Може бити да мутирани ген помаже балансу анаеробног у односу на аеробни метаболизам на начин који је више оптималан за животну средину на тибетанском платоу са мало кисеоника“, рекао је он.

Научни рад је објављен у престижном часопису „Science“ (Наука) и у том раду аутори кажу: „ЕПАС1 можда, дакле, представља најјачу инстанцу природне селекције документовану у људској популацији, и варијације овог гена имале су значајне последице за људски опстанак, односно репродукцију у тибетанском региону.“

Science dump: Mutation in key gene allows Tibetans to thrive at high altitude (25.9.2014)

То је било у вези са црвеним крвним зрнцима, а имамо тога још. Аутор следеће презентације је Ена Хорват:

Уз ову лекцију помињемо и вакцинацију. Па, да је поменемо још једном.

Вечерње новости: И вакцинација преко учитеља (20.4.2016)

Очигледно све иде преко учитеља. 🙂 И као да нам је сва ова мука мало. А имамо доста проблема, није да немамо. Следећи чланак наводи их чак 21. flapperРецимо, број пет је да не можемо да се опустимо на неком изласку петком увече, јер нас у суботу чека прегледање тестова. Додуше, број осам каже да када сте целе недеље окружени децом и људима, последња ствар коју желите је да се социјализујете током викенда. А број девет каже да се ђаци жале што морају да стоје пет минута док одговарају, а ви морате да стојите шест часова. 🙂 Уосталом, погледајте:

Buzzfeed: 21 Teacher Problems Every Educator Faces (As Told In Tina Fey Gifs) (11.5.2015)

Но, и од овог нашег лошег, може горе. То су недавно искусили Американци.

Блиц: Спржена Калифорнија – Оваква пошаст Америку није погодила 1.200 година (16.4.2016)

anigif_enhanced-8000-1451395289-2

У истом смо говорном подручју, али другој држави.

Детињарије: Невероватни директор из Британије учи ђаке да кољу прасиће и пуцају из пушке (приступљено 21.4.2016)

Па, можда он човек и добро ради, а ми сви остали грешимо. 🙂 Но, жив човек греши, али грешке нема да ћемо и сутра бити са вама опет на истом месту.

Најинвентивније школе и летећа ајкула

17mt5id08ewanjpg (Small)На сајту факултета можете наћи прелиминарне резултате окружног такмичења:

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Прелиминарна збирна ранг листа резултата са окружног-градског такмичења из Биологије за основне школе, одржаног 09. априла 2016. (14.4.2016)

Колико смо дознали, било је потребно време док су све школе послале своје резултате (пар њих то није учинио још увек). Дакле, школе нам нису баш најефикасније могуће, али су макар иновативне. Шта кажете, нису ни иновативне? Па, ево неких које јесу:

Професионални блог Валентина Кулета: 13 најиновативнијих школа на свету (17.12.2015)

И док смо у категорији нај:

Фондација Новака Ђоковића: 20 најлепших и најмаштовитијих вртића и школа на свету (10.1.2016)

_863765556981965_3115161107287049170_n

У животињском свету ми не знамо да ли су корали најлепши, али свакако јесу предивни. Погледајте и сами се уверите:

Science dump: Watch: this video shows you coral isn’t frozen in time (9.11.2015)

Донели смо мало мора на блог, а ево како изгледа када се мало мора донесе у собу или тржни центар:

Деци је играчка ајкула била страшна, а тек прави примерак је заиста хорор:

Блиц: Да се смрзнеш – Ево зашто велика бела ајкула има репутацију бруталног предатора (11.12.2015)

Не, нећемо се смрзнути чак ни на помен беле ајкуле. Сва је прилика да ћемо имати управо супротну судбину, а због глобалног загревања. Ипак, неке државе, посебно оне развијене, траже начина да томе стану на пут. Пре свега одрживим развојем. -2013-10-12_netherlands_windmills_and_dikes_670_868858197 (Small)Шкотска, рецимо, више од половине своје електричне енергије добија из обновљивих извора.

IFL Science: Scotland Now Generates More Than Half Of Its Electricity From Renewable Sources (6.4.2016)

Можда ће та енергија да се користи у будућности за напајање ДНК-компјутера? ДНК, молекул у срцу живота, најмоћнији је и најсофистициранији „уређај“ за складиштење информација. Није чудно што научници покушавају да искористе својства ДНК у рачунарству и електроници. Не само да ДНК има капацитет за складиштење огромне количине података, већ такође пружа могућност да се превазиђу тренутна ограничења за смањење величине електронике.

Иако смо драстично смањила компјутере од њиховог доласка, научници могу само ићи оволико далеко, јер је потребан неки минимум простора између транзистора (главни блокови за израду електронских уређаја) како би се спречило мешање. То значи да процесори не могу бити дизајнирни много мањи него што их имамо данас.

_1178760615482546_2443915457820882374_nДНК може нам бити решење за ово, али нажалост, научници су пред великим изазовом да га користе у области „молекуларне електронике“ (коришћење молекула у производњи електронских компоненти). Довољно је лако пројектовати и измишљати погодне молекуле базиране на ДНК, али пренос значајне електричне струје кроз њих показало се напорним. Осим тога, мерење протока струје кроз синтетичке ДНК ланце је раније увек давало контрадикторне, а самим тим и непоуздане, резултате. Али сада, међународни тим истраживача, на челу са научницима на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, направио је значајан напредак који представља огромну корак у развоју електричних кола на бази ДНК.

Као што је описано у часопису „Натура нанотехнологија“ (Nature Nanotechnology), научници су своје ДНК жице правили тако што су апсорбовали четири ДНК ланца на један силикатни супстрат. Онда су могли да прецизно и више пута мере струју која протиче кроз ове молекуле, а која се кретала од неколико десетина пикоампера на преко 100 рА. Поред тога, струја је превалила раздаљине веће од 100 nm.

IFL Science: Scientists Make DNA Wires That Carry Electric Current (29.10.2014)

22323_880378922034425_9127527407291931216_nТо је било пре више од годину дана. Нисмо чули да су за сада ови ДНК компјутери заживели, али и са овима свакако муку мучимо. И кажу – због њих смо се отуђили.

Рикавела: Овај цртани је освојио планету, а кад га погледате, одушевићете се (21.4.2015)

Обично то замерамо младима – да много више пажње посвећују електроници него једни другима, па и изласцима и природи. Са друге стране, када неки од њих поклоне пажњу природи, помислимо да је боље да су остали уз компјутере.

I ❤ Zrenjanin: Mladi gađali labudove i patke na jezeru (13.4.2016)

_mr8b5jJ4841r3k73wo1_250Уместо да гађају пловке, боље би им било да науче нешто од њих:

Блог – Сунце знања: Поуке дивљих гусака (22.10.2015)

А надамо се да сте и ви нешто ново научили, односно сазнали. Видимо се у понедељак.

Облак ознака