Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „генетика“

План за средњошколце

Драгана Петровић Косановић ми је послала план за средњошколске колеге.

Важне информације

План је потпун за трећи разред, а за остале недостаје план снимања за април, мај и јун. Но, далеко је април, па смо за сада мирни. 🙂

Биологија за снимање од 1. до 4. године закључно са мартом

Корисни материјали

За сада смо средњошколце решили, али основци тренутно муку муче са генетиком. Због тога ће бити од помоћи материјал који је израдила Оливера Коларић.

wakelet: Pravila nasleđivanja (приступљено 29.9.2020)

Наука

Прича о хомологим хромозомима, генским локусима и алелима свакако није лака, а богами је тешко схватити и шта се са свим тим хромозомима дешавало током еволуције наше врсте. Ми знамо да су неандерталци трпели у компетицији са нашим прецима и на крају битку и изгубили и нестали, али нашим хомо сапијенсима није ни то било довољно већ су се парили са неандерталским женама пре око 100.000 година. Иако неандерталци јесу једни од наших директних предака, њихов Y хромозом научници не могу да пронађу међу модерним људима, али ни међу фосилним остацима неандерталаца. Чак су почели да се питају да ли су уопште прави неандерталци и постојали… Ради се о томе да је мушки хромозом хомо сапијенса природна селекција фаворизовала у односу на исти такав код неандерталаца јер је овај други имао много више алела који за последицу имају наследне болести. Када се тачно десио тај трансфер Y хромозома неандерталца са Y хромозомом нашег претка, још увек нису сигурни.

science: How Neanderthals lost their Y chromosome (24.9.2020)

Са часова

И док смо у генетици, ево и пригодних радова наших ђака. Моделе ДНК су радили ученици Љубице Савић, а деобу ћелије Лидије Лончар Павловић. Сјајни цртежи делова ћелија и скелета настали су на часу Марице Огњановић. Уживајте у разгледању.

Лазарева жаба и мистериозна Венера

Много тога нам још увек није јасно и што се ковида и школе тиче, те када нас притисну проблеми, добро је окренути на шалу. Зато за почетак једна шаљива слика.

Из штампе

Оно што се прошле недеље дешавало у Крњачи нимало није смешно, ипак.

Телеграф: Помор лабудова и рибе у Крњачи: Нико не зна зашто, али умиру и младунчад и одрасле јединке (16.9.2020)

Предстојећи догађаји

Ако се овако настави, тешко да ћемо имати шта да пребројавамо, али Друштво за заштиту и проучавање птица Србије свакако улаже велики напор да сазнамо какво је стање са бројношћу птица на нашим просторима.

Преносим њихово писмо свима нама:

🐦 Први викенд октобра резервишите за одлазак у природу и посматрање чудесне сеобе птица! 👀

👉🏻 Пратите друштвене мреже и веб страницу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и до краја седмице сазнајте којим излетима се можете прикључити или како сами организовати свој излет посматрања птица.

Овде можете попунити пријаву за излет организован овим поводом:

Линк за пријаву

Наука

И док нам лабудови и друге врсте нестају, научници покушавају да пронађу живот на другим планетама. И неки мисле да су га пронашли и то на најближој нам од свих – Венери. Наиме, пронашли су фосфине, једињења која имају општу формулу PR3 где се словом R обележава органски део молекула. Ми знамо да оваква једињења настају на Земљи активношћу анаеробних организама, а на Венери, где кисеоника нема, хипотетички би само такви организми могли да живе. Венера је врло изазовна средина за живот било које врсте због своје превисоке температуре и практично отровне атмосфере, али су научници лоцирали део планете, 48 до 60 километара изнад камените површине, где би живот могао да опстане. Температуре тамо се крећу од око нуле до 93 степени целзијуса и у тој зони су облаци. И баш тамо је пронађен фосфин.

Mit news: Astronomers may have found a signature of life on Venus (14.9.2020)

Фосфини могу настати и абиотички, али је нејасно како би то могло да се деси у условима које пружа Венера (на Јупитеру је могуће због невероватног притиска, на пример). Ово још увек не значи да је потврђен живот, али значи да наука још мора да ради како би се овај феномен објаснио.

Оно на чему наука ради и тиче се теме коју сам започео, а то је нестанак врста, васкрсавање је оних врста које су нестале. Помаци постоје и један такав Лазаров пројекат (добио је назив по библијској личности Лазару кога је Христ васкрсао) је имао за циљ да наново оживи жабу врсте која је насељавала тропске шуме Квинсленда (макар негде до 1983). Занимљиво код ове врсте је што је младунце чувала у устима, тако да је њихово рођење и било такво да их мама жаба напросто испљуне. Научници су искористили ткиво те врсте и ћелије сродних врста како би је клонирали. И успех је потрајао неколико дана, те ембриони нису преживели, али и то је било довољно научницима да их увери да су на добром путу.

Earthly mission: Scientists Resurrecting Extinct Frog Could Be First Step to Jurassic Park Coming True (јул 2020)

Корисни материјали

Ми не можемо са ђацима баш да радимо клонирање, али можемо макар да изолујемо ДНК. У филмићу вежбу објашњава ученица нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један видео о ДНК ће помоћи можда мало више средњошколцима.

Са часова

Моделе ДНК су правили ђаци Виолете Јововић. Слике свески показују рад на часовима Марте Мајорски, а дрвеће живота је израсло на часовима Суки Станисављевић.

Надам се да сте уживали у данашњем издању, а ми се видимо убрзо. 🙂

Више знања уз мање учења

О корона вирусу данас може да се нађе заиста много информација, али оно што је најважније свакако је да се одржавају дистанца и хигијена.

bio04 praktični savetiПрактични савети

Оно о чему заиста нисам размишљао је да хигијенске навике у доба пандемије подразумевају и фазонирање мушке браде. 11229829_380322822163136_3913705864546958135_nНаиме, није свака брада довољно безбедна.

Newseu.cgtn.com: Should you shave your beard because of coronavirus? (8.4.2020)

Ово је било за мушке колеге, а за све колеге, без обзира на пол, добро дођу следеће препоруке пристигле из Министарства.

Зелена учионица: Препоруке Министарства просвете: Наставници прво да деле петице (15.4.2020)

92946875_2109997389146717_4087514250979835904_oДобро, делићемо петице, а да видимо шта нам саветују психолози; како школски, тако и они са универзитета.

Зелена учионица: Препоруке за наставнике – како одржати оптималан темпо рада током наставе на даљину (7.4.2020) & Данас: Сваког дана 10 минута разговарај са собом (13.4.2020)

Што се мене лично тиче, ја разговарам сам са собом много више од десет минута дневно. 😀 Да, мислим на часове које снимам. Кад смо већ код тога, поставља се питање да ли школски програм удружен са наставом на даљину даје неке резултате.

bio04 iz štampeИз штампе

Н1: Шарчевић: Одржан континуитет наставе, неки кажу да ђаци мање уче, а више знају (15.4.2020)

Још увек не знамо засигурно када ће започети школа на близину. У медијима се могу наћи и различите процене стручњака, али и самог министра. Оно што свакако знамо је да ће пробе мале матуре бити, а како ће све то изгледати, погледајте.

Паланка данас: Онлајн проба мале матуре од 22. априла, ко нема рачунар добиће одштампано (14.4.2020) & Блиц: Онлајн проба мале матуре после васкрса Шарчевић: Није циљ да ђаци преписују, имаће 12 сати да реше задатке (8.4.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Пошто ће мале матуре изгледа бити, ево згодног сајта малим матурантима за вежбу.

Биологија.рс: Проверите своје знање (приступљено 15.4.2020)

Врло корисни су и филмићи које прави Снежана Јовановић. Ја вам представљам један о одрживом развоју, а на каналу Јутјуба пронаћи ћете још врло лепих и занимљивих.

Ту су и сјане презентације Николе Арсића. За данас сам одабрао једну о наслеђивању особина.

Дакле, материјала за учење заиста има, а неки су врло забавни. На Фејсбук страни посвећеној пауцима Србије, пронаћи ћете једну баш, баш занимљиву (и едукативну) друштвену игру.

Фејсбук група: Паукови Србије (11.4.2020)

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Са пауцима је увек забавно, али са неким другим врстама имамо проблеме. И потребно је помоћи да се ти проблеми реше.

И птицама је потребна помоћ, такође. Зашто им је потребна помоћ, сазнаћете када кликнете на слику која следи.

93212887_6192036117445_3237501375122243584_n

Кад смо већ код птица, погледајте (боље рећи послушајте) апликацију коју је пронашао Никола Денчић. Потребно је да кликнете на цртеж птице чији пој вас занима.

Ocells de riu (приступљено 15.4.2020)

bio04 sa časovaСа часова

И птицама и завршавамо, односно ђацима и њиховим креативним кућицама за птице. Најпре радови ђака Оливере Коларић.

Ево их и радови ђака Драгане Станишић.

Ту су и радови ученика Данијеле Савић, ништа мање сјајни.

И, напокон, кућице ђака Тамаре Микић, али намењени за инсекте.

Браво за сву децу и колеге! Видимо се ускоро.

И ја волим баг, али не у моме знању

За средње школе Драгана Петровић-Косановић нам је уступила план шта ће бити на РТС-у.

bio04 važne informacijeВажне информације

Дакле, треба да буду снимљене следеће наставне јединице:

  • Прокариоти и Еукариоти за први разред,
  • _mk5ao8qY3j1qa6nhao2_250Животиње – грађа и функција за други разред,
  • Промет енергије, терморегулација и осморегулација за трећи разред и
  • Еколошки фактори, популација и животна заједница за четврти разред.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У очекивању ових предавања, имамо још једно које свакако треба пропратити.

Током 250 година, колико биолози проучавају живи свет, откривено је и описано два милиона врста биљака и животиња. Ипак, научници процењују да је то само 20% броја који заиста постоји на Земљи. Колико је тешко открити нову врсту? Да ли је и ви можете пронаћи и зашто је то важно објасниће у свом предавању др Ива Нјуњић, директорка организације Taxon Expeditions.

Предавање очекујемо у четвртак, 9. априла у 17 часова на Јутјуб каналу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Детаљније о овоме можете се информисати на овом линку, а ту је и промотивни постер.

91868395_2766080570108283_3225887744899153920_o

bio04 naukaНаука

Врста Henneguya salminicola није нова науци, али оно што она ради или боље рећи не ради, сасвим је ново. Ова животиња, која припада жарњацима, па тако и дупљарима, живи паразитски у мишићима риба и црва. На енглеском говорном подручју зато је зову млечно месо. Наиме, то је једина позната врста животиња која – не дише.

Све остале вишећелијске животиње на Земљи, чији су ДНК научници имали прилику да секвенционирају, имају неке респираторне гене. Према новој студији, објављеној 24. фебруара у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, геном ове животиње их нема.

mitochondriaМикроскопска и геномска анализа врсте открила је да паразит нема митохондријални геном – мали, али кључни део ДНК смештен у митохондријима, који укључује гене одговорне за дисање. Иначе, геном H. salminicola је један од најмањих, како кажу научници, те је то разлог успеха овог паразита.

Па, како онда добија енергију ако не дише? Истраживачи нису сасвим сигурни. Други, слични паразити, имају протеине који могу да увозе АТП директно из својих заражених домаћина. H. salminicola би могла да ради нешто слично,али ће даља истраживања показати. Можда нас овај организам изненади неком јединственом адаптацијом.

Live science: Scientists discover first known animal that doesn’t breathe (24.2.2020)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Да се мало црнохуморно нашалим, дисање је луксуз и за људе ових дана. Ситуација јесте тешка, али од нас зависи колико ће тешка заиста бити. Ево неких размишљања на тему, а тичу се и нас, наставника.

Блог – Клотфркет: Клотфркет у доба короне – о људима и људима (5.4.2020)

&

Зелена учионица: Онлајн настава не може бити савршена, али и не мора (6.4.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Настава на даљину се одвијала и преко РТС-а, али онда се испоставило да су тројица припадника Министарства просвете заражени короном.

Данас: Три саветника министра просвете оболела од короне (5.4.2020)

Надам се да сада и они појединци са „Велике зборнице“ и других наставничких група, који су се очајнички борили за своје право да критикују предаваче са ТВ-а и били фрустрирани што смо „недодирљиви“, могу да виде да не само да смо врло додирљиви, него смо и врло изложени и то у овако озбиљној ситуацији. Ипак, министар просвете тврди да опасности за нас нема.

Нова.рс: Шарчевић: Снимање наставе на даљину привремено прекинуто (6.4.2020)

Још једна најава министра.

Зелена учионица: Проба мале матуре између 22. и 24. априла (2.4.2020)

bio04 vazni datumiВажни датуми

Дан пред предвиђен датум за пробу мале матуре је Светски дан шума. Ево како га је обележила учитељица Милијана.

View.genial.ly: U susret 21.martu (19.3.2020)

Данас је такође еколошки значајан датум и то – Дан здравља. Тешко да може пригодније од тога. Ученици Јасне Бранковић већ су били обележили овај дан.

Лепе радове су креирали и ђаци Татијане Трајковић.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

И док ђаци приказују добре примере, свуда око нас можемо се уверити у врло лоше примере. Чак и сада.

92445035_2654044094831896_6215704459209605120_n

Све изгледа као да не учимо из својих грешака. Па, ако не учимо из својих грешака, можда ћемо нешто научити на телевизији „Пинк“ или макар од њеног власника.

bio04 zabavaЗабава

92664706_3583873088353925_4411495561241296896_n

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Мислим да се на претходну рубрику природно намеће промоција вебинара под називом „Знање да не багује“ и њоме се и одјављујем за данас.

Блог – Професорка Марина: Знање да не багује – подршка свима нама (6.4.2020)

Задаци затрпавања

Колико сам успео, похватао сам како ће ићи снимање часова за средње школе на РТС-у.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Колегиница Драгана Петровић Косановић нам је на Фејсбук групи саопштила које ће наставне јединице бити снимљене ове недеље:

  • Филогенија и принципи класификације за први разред (конкретније, биће урађен увод, а преглед по групама ће се урадити касније);
  • butterfly-animation-slowerЗаједничке особине животиња и план грађе – осетљивост и покретљивост за други разред;
  • Еволуција и грађа система органа за варење за трећи разред;
  • Порекло човека и увод у екологију за четврти разред.

Ускоро ћу вам и ја пустити план за основце.

bio04 iz štampeИз штампе

Дакле, радимо емисије, а богами се ради и од куће. Како онлајн наставу виде све интересне групе, открива први текст који сам одабрао за данас.

Блиц – жена: Онлајн настава, 15 дана касније: Како је родитељима, а како наставницима и шта сви заједно можемо боље (31.3.2020)

_1651469744926982_6679040641487735641_nДа ли ће бити боље, видећемо, али за сада знамо да ће бити – дуже. Наиме, распуста нема, па је то још једна радна недеља плус.

Зелена учионица: Mинистарство просвете: Променом календара образовно-васпитног рада ученици не остају без распуста (28.3.2020) & Политика: Настави потребан континуитет, наставницима одмор (28.3.2020)

Ако вам је лакше, Министарство нам је послало писмо подршке.

Зелена учионица: Mинистарство просвете послало школама допис подршке (30.3.2020)

Лично, рекао бих да је следећи текст заправо много важнији. На неки начин министар је дао инструкције како ваља радити.

Политика: Ученици и наставници затрпани задацима (29.3.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Наставници биологије су направили сјајне ствари у виртуелном свету и то нам сада свима може бити од велике помоћи. Рецимо, ту је Јутјуб снимак Снежане Јовановић.

Овакве сличне и сјајне филмиће можете наћи на следећем линку:

Јутјуб канал: Биологија за заинтересоване

Адријана Вереш нам је открила сајт на коме могу да се и праве и играју едукативне игре. Обавезно пробајте!

Worldwall: Život u ekosistemu (приступљено 31.3.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Осим што наставници праве сјајне ствари онлајн, то раде и ђаци, али код куће. Ђаци Милице Фаркас Андрејић су осликавали – маске.

Нека порука са прве маске буде и порука за све нас, колико год је то могуће. Видимо се ускоро на блогу или ТВ-у.

Далека настава

Гледе такмичења из биологије појавила се недоумица код Београђана коме треба послати коначне ранг листе. Брже-боље сам контактирао председника СБД-а др Мирослава Живића.

bio04 važne informacijeВажне информације

Оно што сам сазнао је да Београђани нису једини у недоумици и добио сам молбу да апелујем на окружне Активе директора из свих тих градова да се договоре која школа ће преузети на себе прикупљање општинских листа и њихово обједињавање. Да бисте знали који су то све градови, односно окрузи, следи списак:

Списак школа које праве листе на нивоу округа

bio04 sa časovaСа часова

Док директори треба да направе листе, колегиница Ана Давидовић је направила презентацију која је безмало сјајна! Погледајте.

Још једну сјајну презентацију урадио је Игор, ђак колегинице Наташе Аћимовић. Он је то урадио заиста маестрално и очигледно је дечак који је одличан из макар два школска предмета: биологије и информатике.

Природна селекција

Ево како су урадили други Наташини ђаци, а тема је иста.

Сличне задатке радили су и ђаци Тијане Морић.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Врло успешно и сјајно и рекао бих да ова настава на даљину и даје неке ефекте. Надам се да дају и емисије на РТС-у, а оне ће се одвијати не према уџбеницима, већ према програму. Зато на линку имате извод оз програма који имам и ја и према коме радим.

Извод из програма од 5. до 8. разреда

Наравно да ме занима како емисије виде ђаци и родитељи, али не верујем да ћу то лако сазнати. Но, ипак, неке податке имамо о томе како целокупну наставу на даљину виде родитељи.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Хајде прво да видимо шта кажу наставници. Дајем реч Маји Радоман Цветићанин.viele bemalte bunte Kinderhände

Српски лако: Просвето, клањам се! (23.3.2020)

Како виде родитељи, видећете и ви у следећој, добро анализираној анкети.

Креативна чаролија: Шта мисле родитељи о настави на даљину? (24.3.2020)

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Да би се онлајн настава одвијала савета техничке природе никад доста. Многи наставници се позивају на следећи линк и хвале оно што се тамо може научити.

Отворена школа: Како урадити, предати, али и прегледати задатак у Гугл учионици (23.3.2020)

bio04 naukaНаука

Мало и о ономе што нас је и увело у онлајн учионицу: корона вирусу. Како заиста функционишу тестови који одређују да ли смо позитивни на вирус сазнаћете у следећем инфографику који су приредиле Александра Равас и Снежана Томановић. Кликом на слику постаће већа.

90527805_10222137586286125_3923830393039486976_o

Још један интересантан текст о овом вирусу је уједно и текст који сам приредио за крај.

Политика: Слепи мишеви оптужени без доказане кривице (21.3.2020)

Померена сатница за општинско такмичење

Нова вест пристигла је од др Мирослава Живића, председника СБД-а.

bio04 važne informacijeВажне информације

Oбaвeштeњe Српскoг биoлoшкoг друштвa o пoмeрaњу сaтницe Општинског тaкмичeњa зa oснoвнe шкoлe

С oбзирoм на захтеве пристигле из вишe oпштинa у Србиjи у вeзи пoклaпaњa сaтницa тaкмичeњa из биoлoгиje и историје, Српскo биoлoшкo друштвo сe, кao oргaнизaтoр тaкмичeњa из биoлoгиje, oбрaтилo Mинистaрству прoсвeтe сa мoлбoм зa измeну сaтницe зa општинско тaкмичeњe 15. марта 2020. гoдинe. _lu67y7jh8Z1qzbra9o1_500Oд Mинистaрствa смo дoбили oдгoвoр дa oдoбрaвajу пoмeрaњe пoчeткa тaкмичeњa сa 13 нa 14 часова, како би дaли учeницимa мoгућнoст дa изађу на оба тaкмичeњa.

Измeњeну сaтницу тaкмичeњa, зajeднo сa свим нeoпхoдним инфoрмaциjaмa зa општинске кoмисиje, прoслeдићeмo свим пријављеним шкoлaмa дoмaћинимa Општинског тaкмичeњa зa oснoвнe шкoлe.

Српскo биoлoшкo друштвo смaтрa дa треба изаћи у сусрет учeницима кojи пoкaзују изузeтнo интересовање за биoлoгиjу и да они не смеју ни на који начин бити ускраћени.

ДРAГИ УЧЕНИЦИ,
ЖЕЛИМО ВАМ ПУНО УСПЕХА НА ТАКМИЧЕЊУ!

bio04 naukaНаука

Ових сат времена верујем да ће ђаци искористити на различите начине. Они који иду на историју, биће комотнији, а они који не иду могу да то време искористе да још мало обнове или да одспавају сат времена дуже. Спавање је веома важно и нама и свим животињама које имају нервни систем. Судећи према следећем тексту…

Medicalxpress.com: Sleep increases chromosome dynamics that clear out DNA damage accumulated during waking hours (5.3.2019)

…спавају чак и медузе! _nbqd308rFr1rc7zl1o3_400Немам благу представу како су то открили, али тврде да се спавање јавља код свих животиња са нервним системом. Научницима је спавање у животињском царству непознаница, односно нејасно је зашто то животиње раде, тим пре што када су успаване онда су и лака мета предатора. Истраживачи са Универзитета Бар-Илан у Израелу тврде да се оштећења на ДНК стварају услед разних утицаја, било да је у питању радијација, оксидативни стрес или активност неурона. И ово последње је изненађење за мене, али и објашњење зашто је животињама са нервним системом потребно да спавају. Наиме, спавање повећава хромозомску динамику која смањује та оштећења на ДНК.

bio04 sa časovaСа часова

Наставници биологије никако не спавају. Напротив, неуморно раде и озбиљно сам забринут за поправку њихове ДНК, али не и за развој креативности и мотивисаности за науку код ђака. 🙂 На часу Милене Антонић Тојагић настале су бројне ћелије.

04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Овако се праве ћелије, а ако сте заинтересовани за то да направите сјајан образовни видео, имам праву ствар за вас.

е-писмен: Позив наставницима да похађају курс „Видео у образовању“ (од 16.3.2020)

APS_cameraВерујте ми да нећете погрешити ако се будете пријавили на курс. Не само да је конкретан и добар, већ је и бесплатан и добија се сертификат. Видимо се на курсу.

Суперхероји биологије

tumblr_static_4121f5i85fi84o40go8cg8skoНекада чланак морам да почнем и тужном вешћу.

bio04 vazni datumiВажни датуми

Пре неки дан преминуо је Дејвид Белами, природњак познатији старијој генерацији.

Би-Би-Си: Преминуо Дејвид Белами – природњак, ТВ лице, деда и суперхерој деце у Југославији (12.12.2019)

Верујем да је за многе од нас он стварно био суперхерој и да је допринео да данас будемо оно што јесмо. 🙂

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Суперхероји постоје и међу животињама. У следећем тексту аксолотл је виђен као такав, због тога што може да регенерише већину делова свог тела. Зато су научници јако заинтересовани за његов ДНК, како би видели који му гени то омогућавају.

The New York Times: Seeking Superpowers in the Axolotl Genome (29.1.2019)

Но, не претерујем ако кажем да суперхероји постоје и међу наставницима биологије.

04 korisni materijaliКорисни материјали

_f74873fd1ddbc80dfbe4ba5eeb746697Неки наставници су суперхероји јер своје материјале несебично деле са другима. Такав је случај са Јеленом Џогаз и она је поделила са нама планове за предмет Чувари природе за седми разред.

bio04 sa časovaСа часова

Други наставници деле са нама примере добре праксе, а колегиница Маја Бајагић Барањ је посебан тип суперхероја јер је радила са децом која болују од церебралне парализе и заједно су направили божанствене екосистеме.

Верујем да и вас, као и мене, овакви суперхероји инспиришу да будемо што бољи у овом послу који је хуман и, без двоумљења, најважнији и најлепши на свету. 🙂

Такмичење за пети још увек неизвесно

Miscellaneous-Images-cute-art-funny-photoshop-strange-movies-people-weird-buildings-interesting6eroes-Misc-gems-agate_largeКао што знате, у прошли четвртак је било окупљање чланова СБД-а на коме су могли да присуствују и заинтересовани наставници. Пошто, сада већ традиционално, наставници из основних школа нису били заинтересовани, састанку смо присуствовали председница Стручног актива наставника биологије Београда Албина Холод и ја. Зато је било представника наставника из средњих школа, који имају проблеме. Ти проблеми су углавном рад на новом програму без уџбеника, изборни предмети који нису довољно изазовни нашим средњошколским колегама (репродуктивно здравље и еколошке теме нису једнаке генетици и развићу, тврдила је једна колегиница) и, највише од свега, предложени фондови часова где се јасно види да стратегија гимназијског образовања не подразумева озбиљније изучавање природних наука. Краће речено, планира се њихово смањивање. Колико сам схватио, намера челника Министарства је да се колеге које тамо предају биологију баве и изборним предметима и тако допуњују свој фонд.

Наставници из гимназија су наишли на разумевање чланова СБД-а, али и Биолошког факултета Универзитета у Београду (и декан је био присутан), а своје представнике послали су сви департмани биологије из Србије. Били су присутни и неки шефови тих департмана, рекао бих. Након дискусије, уследили су закључци и ево их, преузети са сајта СБД-а.

Закључци са састанка 27.11.2018

Ово је уједно и писмо министру које потписује руководство СБД.

Што се тиче нас основаца, знате већ да смо на последњем састанку имали неке предлоге и њих је Албина проследила. То писмо је кратко, али ефектно.

Допис Стручног актива наставника биологије Београда

На састанку се разговарало само о предлогу број један, а то је да ученици петог разреда не учествују на такмичењу. Мишљења о овоме су била подељена. Представници новосадског департмана (и то одсека за методику наставе) су били заговорници да се такмичења одрже, али смо нас двоје из основне школе и уз подршку појединих средњошколских колега морали да инсистирамо да се, ипак, ове године направи пауза. Мотив за наш предлог је био да се ове године тек навикавамо на (и испрабавамо) нове начине рада, као и садржаје. Такође смо били мишљења да су такмичења оваква каква су – одавно превазиђена, а тек сада нису у складу са новим, реформисаним методама рада.

Ништа није одлучено, али ћу вам свакако информације проследити чим их сазнам.

Оно што је цео свет сазнао, али иде на образ Кинезима, најновије је истраживање које је спроведено у Јужном институту науке и технологије (Southern University of Science and Technology) у Шенџену. Тамошњи научник (He Jiankui) на научној конференцији је објавио како је мењао гене близнакињама потеклим од ХИВ негативне мајке и позитивног оца, а како би их учинио резистентним на овај вирус. За овај подухват користио је CRISPER технику, која је хит међу генетичарима.

Резултати овог његовог рада нису потврђени, али се међународна научна заједница већ шокирала овим ГМО примењеним на људе, а кинеска влада и институције су одмах негирале своју умешаност.

Science: CRISPR bombshell: Chinese researcher claims to have created gene-edited twins (26.11.2018)

Но, ми свакако можемо да будемо умешани у предавање које ће се дешавати средином децембра и које је бесплатно за све заинтересоване.

Ако сте заинтересовани да видите да ли су нам сви врапци на броју, пријавите се на следећи линк.

Пријава за врабац мој први комшија

Таман се на ову причу надовезује рад наше колегинице Виолете Апостоловски Дупор. Најбоље је да пренесем оно што је она написала, а ја вас поздрављам до следећег чланка.

виолета апостоловски дупор1Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕСА“ је да се ученици укључе у препознавање добрих и лоших примера заштите животне средине у школи, око школе, у свом месту становања, у околини места становања и њихова презентација путем чланака (текста) и фотографије.
Рад Чувара природе ОШ „Ђура Даничић“! 👩‍🎓

Наше мало њима значи много – пожелимо им добродошлицу. Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле.
Чувари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту.
Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Известили смо са састанка СБД-а;
  2. проследили смо прве информације о такмичењу ове године;
  3. шокирали смо се због најновијих научних генетичких истраживања;
  4. пријавили смо се за предавање и панел дискусију;
  5. дивили смо се сјајном раду.

Успаване лепотице

_917038388405125_7827229328455516622_nНа почетку један чланак који ће врло заинтересовати и обрадовати колегинице, што не могу исто да тврдим и за колеге. 🙂 Наиме, истраживачи са Института за истраживање сна у Лафбору тврде да жене морају да спавају дуже него мушкарци јер је њихов мозак – комплекснији. 🙂 У току дана ми користимо више или мање нашег мозга и правило је да што га више користимо, више мора да се опоравља, односно да спава. Жене имају „мултитаскинг“ мозак, односно раде више ствари одједном, па им је потребно да дуже спавају. Мушкарци који раде захтевне послове, при којима доносе много одлука и латерално размишљају (ма шта год то било), спаваће дуже од просека, али опет не колико и жене.

Higher perspectives: New Research Says Women Need More Sleep Than Men Because Their Brains Are More Complex (11.12.2015)

Ако вас занима колико је то више времена за сан, открићу вам и то – 20 минута. Дакле, драге колегинице, ништа шминкање ујутру пред посао, него спавањац. Мора мозак да се одмори. 🙂

tumblr_nm6wgtTZXR1u0n985o1_r1_500Но, без обзира на пол, научници кажу да наш мозак ради тако да лева хемисфера мисли о малим бројевима, а десна о великим. Или ипак обрнуто, због укрштања нервних путева? Како год, научници не могу да се договоре да ли је то због утицаја гена или средине. Ова подела посла међу хемисферама постоји и код неких мајмуна и птица, али ни то није дало разрешење дилеме. Све до једног истраживања које је показало да постоји и код пилића који су сувише мало поживели да би могли да науче од некога. Биће да су гени одговорни, ипак.

У чланку је и видео са преслатким експериментом где ћете видети како пиленце реагује на мале и велике бројеве.

Phys.org: Study shows even newly hatched chicks have a left to right number space map (w/ Video) (30.1.2015)

Тако реагује пиленце на бројеве, а о томе како птице реагују на људску глупост, говори следећи чланак.

Блиц: У овај део Србије птице селице се следеће године неће вратити, а разлог је опасан и за људе (8.11.2018)

_ndhktkgpoR1snlnsio1_500

Заиста је невероватно колико је еколошка свест наших суграђана на ниском нивоу. Треба ли да кривимо нас наставнике јер их, кад је требало, ничему нисмо научили? Не бих рекао, тим пре што се ми заиста трудимо да нам настава буде одлична. Доказ за то су креативни радови које објављујем сваке недеље. Данас су на реду радови шестака из ОШ „Рифат Бурџовић Трсо“ и ОШ „Вук Караџић“ из Тутина. Ментор је наставник Семир Тутић.

И још мало радова ђака, а пошто сам некако данас највише писао о птицама, ево цртежа једног ђака из ОШ „Радоје Домановић“ из Београда. Тако то испадне када се споји таленат ђака и његова приврженост према биологији. Наравно, улога наставника је ту веома значајна и колегиница Тијана Морић само може да буде поносна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наспавали смо се за све паре, а због комплексности нам мозга (више-мање, зависи од пола, у ствари);
  2. нашли смо заједничку карактеристику са пилићима;
  3. упозорили смо на еколошку катастрофу која нам се дешава;
  4. дивили смо се моделима протиста;
  5. одушевили смо се цртежима птица.

Облак ознака