Доба открића

У скорије време научници су открили много тога.

Наука

Ако сте љубитељ фантастике и гледали сте „Господаре прстенова“, биће вам занимљиво да су научници читаву новооткривену групу лептира назвали по главном зликовцу Саурону. Тим међународних истраживача открило је чак девет група лептира и једна од њих има крила на којима као да је насликан симбол овог чаробњака. Изразити спојени наранџасти прстенови окружују црно-беле пеге на задњим крилима овог рода – Saurona. Како ови лептири изгледају видећете на следећем линку:

CNN: A new group of butterflies has been named after the ‘Lord of the Rings’ villain (12.5.2023)

Научници су пронашли још неке животиње, али овог пута у питању је група која је вредно сведочанство историје живог света. Давно, давно у геолошком времену, пре неких 600 милиона или 700 милиона година, прве животиње су еволуирале на Земљи. Њихови најближи рођаци који и данас живе су сунђери, жарњаци и реброноше. Али тачно ко је од њих најближи сродник првих животиња, остало је једно од најспорнијих питања у еволуционој биологији. Са неколико фосила ових раних, меканих животиња, њихова историја је нужно била мутна и било је изазовно реконструисати оно што се догодило.

Научници су то урадили тако што су упоређивали хромозоме ових животиња, али и једноћелијских протиста. И победник је – реброноша!

У часопису „Природа“ пише да је тим је преузео нови, креативан приступ анализи генома ових раних животиња. Током стотина милиона година, секвенце гена су толико мутирале да је сваки сигнал о сродству различитих линија „испран“. „Дакле, потребно вам је нешто што еволуира веома споро што можете пратити“, закључио је Ден Роксар, еволуциони геномичар са Берклија, који је надгледао студију. Уместо да се посматрају промене у нуклеотидима (промене у ДНК од једног слова), метода — коју је развио Роксар, заједно са колегама са Универзитета у Бечу — фокусира се на карактеристике већег обима у геномима: групе гена на хромозомима.

Ова техника се заснива на једноставној идеји: током еволуционог времена, редослед гена на хромозому се мења преко мутација – на пример, преко инверзија које мењају редослед гена унутар хромозома. Иако се њихов редослед може променити, гени на хромозому формирају неку врсту повезане групе и обично се не мешају са генима на другим хромозомима. Али у ретким приликама, хромозоми се могу сломити и спојити, што доводи до мешања тих група веза. Ови догађаји су довољно ретки да их је могуће пратити све до порекла првих животиња.

Scientific American: The Closest Living Relative of the First Animal Has Finally Been Found (17.5.2023)

Све то теоретски делује лагано, али верујем да су се научници доста намучили посебно када раде са тим „микро-стварчицама“. И када смо у микро-свету још једно откриће.

Quantum of Science: Otkrivena nova organela. Provjerite za šta je važna (7.5.2023)

Са часова

Нису се органелама бавили само научници, већ и ђаци колегинице Оливере Коларић. Ученици Наташе Соскић су се бавили дезоксирибонуклеинском киселином, а ученици Бранке Кремић варијабилношћу на примеру лала.

Корисни материјали

Ученици Славољуба Тоскића бавили су се калоријама и имамо још један занимљив филмић за час са петацима.

Забава

И да јелом и пићем завршимо. Истраживачи су пронашли боцу пива која је чамила на дну океана у потопљеном броду целих 170 година. Знамо да је вино све боље што је старије, али да ли то исто важи и за пиво? Заправо, нашао се неко ко је и окусио и омирисао и закључак је да има укус на козу, а мирише на трули купус. 🙂

IFL Science: 170-Year-Old Shipwreck Beer Tastes Like Goat And Smells Of Rotting Cabbage (9.3.2015)

Ја вам желим пријатније освежење и леп викенд који ће ускоро.

 

Стручно мишљење Биолошког друштва

У вези са изменама у уџбеницима осмог разреда, имамо и саопштење Срског биолошког друштва.

Институције и организације

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе можете преузети овде. Такође, можете преузети и текст стручног стручног мишљења СБД о делу програма наставе и учења за осми разред.

Методика

Још неке теме које се раде (осим спорне, која није спорна) у осмом разреду је и нервни систем. Ту нам у помоћ прискаче наш незаменљиви колега Славољуб Тоскић.

Са часова

Ђаци Душице Александров су се бавили више здрављем нервног система јер су обрађивали болести зависности. Ученици Маријане Пауновић бавили су се анатомијом људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков су правили слатке хромозоме и већину свог рада су након фоткања – појели. 🙂

Наука

Кад већ зборимо о слатким хромозомима, основци уче само ДНК, не и РНК, али текст који сам одабрао за крај је више о овом другом молекулу. РНК се може спонтано формирати када се компонентни молекули филтрирају кроз базалтно стакло (вулканског порекла), а то би могло објаснити порекло живота на Земљи – и рећи нам где да је тражимо на другим световима, према новом истраживању. Истраживачи тврде да ово откриће (уз оно да је у метеорима такође нађен градивни материјал за РНК) пружа јасан и изненађујуће једноставан одговор на једно од највећих питања науке. Тај одговор, дакле, имате у следећем тексту:

IFL Science: Spontaneous Formation Of RNA On Volcanic Glass Could Explain Life’s Origins (6.6.2022)

Препуштам вас читању, а ми се видимо следеће недеље.

 

 

Гени за спавање

За основце пристигла је још једна информација од председника СБД-а др Мирослава Живића.

Важне информације

Контакт адреса за такмичење из биологије за 6. разред основне школе је: takmicenje.2022@pmf.kg.ac.rs

Дакле, сада знамо где треба да се обратимо ако будемо имали недоумицу у вези са тестовима за 6. разред.

Наука

Надам се да шестаци, баш као ни петаци, немају недоумицу у вези са тим које особине се наслеђују, а које се стичу. Ипак, у науци недоумице постоје и свакако актуелна тема имунитета је сагледана и очима генетичара. До недавно се веровало да је имуни систем нешто што наслеђујемо, али истраживање на близанцима тврди другачије.

Scientific American: Your Immune System Is Made, Not Born (29.1.2015)

Ако вас је ова вест изненадила, шта тек рећи за следећу: изгледа да разлози зашто су неки од нас каснолегаоци (сове), а неки раноустајачи (шеве) нису толико у вези са навикама које стичемо колико са нашим генима. Научници са Универзитета у Лестеру су проучавали овај феномен на модел организмима воћним мушицама (које су нам изгледа блискије но што бисмо на први поглед рекли).

Праћење експресије гена било је само део њиховог истраживања. Очигледно је питање шта узрокује различиту експресију код шева и сова. Ова разлика је у великој мери последица генских варијација у њиховим ДНК секвенцама – различитим верзијама гена које су присутне код шева и сова. То значи да молекуларни процеси који доприносе генском сату код оних који касно устају нису само одложени у поређењу са шевама, као што се раније претпостављало, већ су потпуно другачији.

IFL Science: Scientists Identify Genetic Difference Between Early Risers And Late Sleepers (17.5.2015)

Са часова

На часовима биологије спавања нема, без обзира шта гени кажу. Ученици Марије Шапоњић бавили су се митозом и мејозом, а ђаци Младена Савића правилном исхраном. Лепи цртежи, панои и пројекти дело су ученика Наташе Ранђеловић.

Методика

Многи лепи радови пристигли су из учионице Славољуба Тоскића, али овај пут гледамо његових руку дело, а то је интерактивна збирка за завршни тест. Свакако може бити од помоћи и такмичарима на предстојећем такмичењу. Хвала колеги, а вас препуштам разгледању његовог видеа.

Важно: Ново померање термина такмичења из биологије за основне школе

Пристигла је порука од председника СБД-а др Мирослава Живића.

Важне информације

Српско биолошко друштво као организатор такмичења из биологије за основне и средње школе обавештава јавност о новом померању термина општинског такмичења за основне школе. Нови термин такмичења за ученике V – VIII разреда је недеља, 10. април 2022. године, од 14 ч. Ово померање је настало због најновије корекције Школског календара, по којој је субота 09. април 2022. године проглашенa радном суботом на територији АП Војводине.

Методика

На такмичење ћемо свакако повести најзаинтересованије ђаке, баш као и оне који су талентовани за природне науке, да не кажем даровити. И када говоримо о тој циљној групи, ево и савета стручњака.

Зелена учионица: Грешке учитеља у раду са даровитом децом (17.3.2015)

А ево и неких грешака које праве родитељи. Ако су велике грешке, велике су и последице.

Кутак.нет: Родитељи, ако радите неку од ових ствари, постоји могућност да вам дете буде преступник! (приступљено: 27.3.2022)

Ево једног „савета“ из текста: „Када псује, смеј се. То ће га подстакнути да ради још забавније ствари.“ Наравно, ово је иронија, али заозбиљно код наших колега на часовима ђаци раде забавне ствари, али на леп начин и при томе још и уче.

Са часова

Цртежи и панои настали су на часовима Силвије Јовичић. Модели деоба ћелија и еко-башта производи су рада на часу Оливере Коларић, а модел ДНК је рад ученика Драгане Лазић.

Наука

Драганини ђаци су користили доступне материјале да повежу делове ДНК, а како су они заиста повезани, говори научни чланак за крај.

phys.org: DNA nanoswitches reveal how life’s molecules connect (30.1.2015)

 

 

План за средњошколце

Драгана Петровић Косановић ми је послала план за средњошколске колеге.

Важне информације

План је потпун за трећи разред, а за остале недостаје план снимања за април, мај и јун. Но, далеко је април, па смо за сада мирни. 🙂

Биологија за снимање од 1. до 4. године закључно са мартом

Корисни материјали

За сада смо средњошколце решили, али основци тренутно муку муче са генетиком. Због тога ће бити од помоћи материјал који је израдила Оливера Коларић.

wakelet: Pravila nasleđivanja (приступљено 29.9.2020)

Наука

Прича о хомологим хромозомима, генским локусима и алелима свакако није лака, а богами је тешко схватити и шта се са свим тим хромозомима дешавало током еволуције наше врсте. Ми знамо да су неандерталци трпели у компетицији са нашим прецима и на крају битку и изгубили и нестали, али нашим хомо сапијенсима није ни то било довољно већ су се парили са неандерталским женама пре око 100.000 година. Иако неандерталци јесу једни од наших директних предака, њихов Y хромозом научници не могу да пронађу међу модерним људима, али ни међу фосилним остацима неандерталаца. Чак су почели да се питају да ли су уопште прави неандерталци и постојали… Ради се о томе да је мушки хромозом хомо сапијенса природна селекција фаворизовала у односу на исти такав код неандерталаца јер је овај други имао много више алела који за последицу имају наследне болести. Када се тачно десио тај трансфер Y хромозома неандерталца са Y хромозомом нашег претка, још увек нису сигурни.

science: How Neanderthals lost their Y chromosome (24.9.2020)

Са часова

И док смо у генетици, ево и пригодних радова наших ђака. Моделе ДНК су радили ученици Љубице Савић, а деобу ћелије Лидије Лончар Павловић. Сјајни цртежи делова ћелија и скелета настали су на часу Марице Огњановић. Уживајте у разгледању.

Лазарева жаба и мистериозна Венера

Много тога нам још увек није јасно и што се ковида и школе тиче, те када нас притисну проблеми, добро је окренути на шалу. Зато за почетак једна шаљива слика.

Из штампе

Оно што се прошле недеље дешавало у Крњачи нимало није смешно, ипак.

Телеграф: Помор лабудова и рибе у Крњачи: Нико не зна зашто, али умиру и младунчад и одрасле јединке (16.9.2020)

Предстојећи догађаји

Ако се овако настави, тешко да ћемо имати шта да пребројавамо, али Друштво за заштиту и проучавање птица Србије свакако улаже велики напор да сазнамо какво је стање са бројношћу птица на нашим просторима.

Преносим њихово писмо свима нама:

🐦 Први викенд октобра резервишите за одлазак у природу и посматрање чудесне сеобе птица! 👀

👉🏻 Пратите друштвене мреже и веб страницу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и до краја седмице сазнајте којим излетима се можете прикључити или како сами организовати свој излет посматрања птица.

Овде можете попунити пријаву за излет организован овим поводом:

Линк за пријаву

Наука

И док нам лабудови и друге врсте нестају, научници покушавају да пронађу живот на другим планетама. И неки мисле да су га пронашли и то на најближој нам од свих – Венери. Наиме, пронашли су фосфине, једињења која имају општу формулу PR₃ где се словом R обележава органски део молекула. Ми знамо да оваква једињења настају на Земљи активношћу анаеробних организама, а на Венери, где кисеоника нема, хипотетички би само такви организми могли да живе. Венера је врло изазовна средина за живот било које врсте због своје превисоке температуре и практично отровне атмосфере, али су научници лоцирали део планете, 48 до 60 километара изнад камените површине, где би живот могао да опстане. Температуре тамо се крећу од око нуле до 93 степени целзијуса и у тој зони су облаци. И баш тамо је пронађен фосфин.

Mit news: Astronomers may have found a signature of life on Venus (14.9.2020)

Фосфини могу настати и абиотички, али је нејасно како би то могло да се деси у условима које пружа Венера (на Јупитеру је могуће због невероватног притиска, на пример). Ово још увек не значи да је потврђен живот, али значи да наука још мора да ради како би се овај феномен објаснио.

Оно на чему наука ради и тиче се теме коју сам започео, а то је нестанак врста, васкрсавање је оних врста које су нестале. Помаци постоје и један такав Лазаров пројекат (добио је назив по библијској личности Лазару кога је Христ васкрсао) је имао за циљ да наново оживи жабу врсте која је насељавала тропске шуме Квинсленда (макар негде до 1983). Занимљиво код ове врсте је што је младунце чувала у устима, тако да је њихово рођење и било такво да их мама жаба напросто испљуне. Научници су искористили ткиво те врсте и ћелије сродних врста како би је клонирали. И успех је потрајао неколико дана, те ембриони нису преживели, али и то је било довољно научницима да их увери да су на добром путу.

Earthly mission: Scientists Resurrecting Extinct Frog Could Be First Step to Jurassic Park Coming True (јул 2020)

Корисни материјали

Ми не можемо са ђацима баш да радимо клонирање, али можемо макар да изолујемо ДНК. У филмићу вежбу објашњава ученица нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један видео о ДНК ће помоћи можда мало више средњошколцима.

Са часова

Моделе ДНК су правили ђаци Виолете Јововић. Слике свески показују рад на часовима Марте Мајорски, а дрвеће живота је израсло на часовима Суки Станисављевић.

Надам се да сте уживали у данашњем издању, а ми се видимо убрзо. 🙂

Више знања уз мање учења

О корона вирусу данас може да се нађе заиста много информација, али оно што је најважније свакако је да се одржавају дистанца и хигијена.

Практични савети

Оно о чему заиста нисам размишљао је да хигијенске навике у доба пандемије подразумевају и фазонирање мушке браде. Наиме, није свака брада довољно безбедна.

Newseu.cgtn.com: Should you shave your beard because of coronavirus? (8.4.2020)

Ово је било за мушке колеге, а за све колеге, без обзира на пол, добро дођу следеће препоруке пристигле из Министарства.

Зелена учионица: Препоруке Министарства просвете: Наставници прво да деле петице (15.4.2020)

Добро, делићемо петице, а да видимо шта нам саветују психолози; како школски, тако и они са универзитета.

Зелена учионица: Препоруке за наставнике – како одржати оптималан темпо рада током наставе на даљину (7.4.2020) & Данас: Сваког дана 10 минута разговарај са собом (13.4.2020)

Што се мене лично тиче, ја разговарам сам са собом много више од десет минута дневно. 😀 Да, мислим на часове које снимам. Кад смо већ код тога, поставља се питање да ли школски програм удружен са наставом на даљину даје неке резултате.

Из штампе

Н1: Шарчевић: Одржан континуитет наставе, неки кажу да ђаци мање уче, а више знају (15.4.2020)

Још увек не знамо засигурно када ће започети школа на близину. У медијима се могу наћи и различите процене стручњака, али и самог министра. Оно што свакако знамо је да ће пробе мале матуре бити, а како ће све то изгледати, погледајте.

Паланка данас: Онлајн проба мале матуре од 22. априла, ко нема рачунар добиће одштампано (14.4.2020) & Блиц: Онлајн проба мале матуре после васкрса Шарчевић: Није циљ да ђаци преписују, имаће 12 сати да реше задатке (8.4.2020)

Корисни материјали

Пошто ће мале матуре изгледа бити, ево згодног сајта малим матурантима за вежбу.

Биологија.рс: Проверите своје знање (приступљено 15.4.2020)

Врло корисни су и филмићи које прави Снежана Јовановић. Ја вам представљам један о одрживом развоју, а на каналу Јутјуба пронаћи ћете још врло лепих и занимљивих.

Ту су и сјане презентације Николе Арсића. За данас сам одабрао једну о наслеђивању особина.

Дакле, материјала за учење заиста има, а неки су врло забавни. На Фејсбук страни посвећеној пауцима Србије, пронаћи ћете једну баш, баш занимљиву (и едукативну) друштвену игру.

Фејсбук група: Паукови Србије (11.4.2020)

Институције и организације

Са пауцима је увек забавно, али са неким другим врстама имамо проблеме. И потребно је помоћи да се ти проблеми реше.

И птицама је потребна помоћ, такође. Зашто им је потребна помоћ, сазнаћете када кликнете на слику која следи.

Кад смо већ код птица, погледајте (боље рећи послушајте) апликацију коју је пронашао Никола Денчић. Потребно је да кликнете на цртеж птице чији пој вас занима.

Ocells de riu (приступљено 15.4.2020)

Са часова

И птицама и завршавамо, односно ђацима и њиховим креативним кућицама за птице. Најпре радови ђака Оливере Коларић.

Ево их и радови ђака Драгане Станишић.

Ту су и радови ученика Данијеле Савић, ништа мање сјајни.

И, напокон, кућице ђака Тамаре Микић, али намењени за инсекте.

Браво за сву децу и колеге! Видимо се ускоро.

И ја волим баг, али не у моме знању

За средње школе Драгана Петровић-Косановић нам је уступила план шта ће бити на РТС-у.

Важне информације

Дакле, треба да буду снимљене следеће наставне јединице:

• Прокариоти и Еукариоти за први разред,
• Животиње – грађа и функција за други разред,
• Промет енергије, терморегулација и осморегулација за трећи разред и
• Еколошки фактори, популација и животна заједница за четврти разред.

Предстојећи догађаји

У очекивању ових предавања, имамо још једно које свакако треба пропратити.

Током 250 година, колико биолози проучавају живи свет, откривено је и описано два милиона врста биљака и животиња. Ипак, научници процењују да је то само 20% броја који заиста постоји на Земљи. Колико је тешко открити нову врсту? Да ли је и ви можете пронаћи и зашто је то важно објасниће у свом предавању др Ива Нјуњић, директорка организације Taxon Expeditions.

Предавање очекујемо у четвртак, 9. априла у 17 часова на Јутјуб каналу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Детаљније о овоме можете се информисати на овом линку, а ту је и промотивни постер.

Наука

Врста Henneguya salminicola није нова науци, али оно што она ради или боље рећи не ради, сасвим је ново. Ова животиња, која припада жарњацима, па тако и дупљарима, живи паразитски у мишићима риба и црва. На енглеском говорном подручју зато је зову млечно месо. Наиме, то је једина позната врста животиња која – не дише.

Све остале вишећелијске животиње на Земљи, чији су ДНК научници имали прилику да секвенционирају, имају неке респираторне гене. Према новој студији, објављеној 24. фебруара у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, геном ове животиње их нема.

Микроскопска и геномска анализа врсте открила је да паразит нема митохондријални геном – мали, али кључни део ДНК смештен у митохондријима, који укључује гене одговорне за дисање. Иначе, геном H. salminicola је један од најмањих, како кажу научници, те је то разлог успеха овог паразита.

Па, како онда добија енергију ако не дише? Истраживачи нису сасвим сигурни. Други, слични паразити, имају протеине који могу да увозе АТП директно из својих заражених домаћина. H. salminicola би могла да ради нешто слично,али ће даља истраживања показати. Можда нас овај организам изненади неком јединственом адаптацијом.

Live science: Scientists discover first known animal that doesn’t breathe (24.2.2020)

Реч наставника

Да се мало црнохуморно нашалим, дисање је луксуз и за људе ових дана. Ситуација јесте тешка, али од нас зависи колико ће тешка заиста бити. Ево неких размишљања на тему, а тичу се и нас, наставника.

Блог – Клотфркет: Клотфркет у доба короне – о људима и људима (5.4.2020)

&

Зелена учионица: Онлајн настава не може бити савршена, али и не мора (6.4.2020)

Из штампе

Настава на даљину се одвијала и преко РТС-а, али онда се испоставило да су тројица припадника Министарства просвете заражени короном.

Данас: Три саветника министра просвете оболела од короне (5.4.2020)

Надам се да сада и они појединци са „Велике зборнице“ и других наставничких група, који су се очајнички борили за своје право да критикују предаваче са ТВ-а и били фрустрирани што смо „недодирљиви“, могу да виде да не само да смо врло додирљиви, него смо и врло изложени и то у овако озбиљној ситуацији. Ипак, министар просвете тврди да опасности за нас нема.

Нова.рс: Шарчевић: Снимање наставе на даљину привремено прекинуто (6.4.2020)

Још једна најава министра.

Зелена учионица: Проба мале матуре између 22. и 24. априла (2.4.2020)

Важни датуми

Дан пред предвиђен датум за пробу мале матуре је Светски дан шума. Ево како га је обележила учитељица Милијана.

View.genial.ly: U susret 21.martu (19.3.2020)

Данас је такође еколошки значајан датум и то – Дан здравља. Тешко да може пригодније од тога. Ученици Јасне Бранковић већ су били обележили овај дан.

Лепе радове су креирали и ђаци Татијане Трајковић.

Занимљивости

И док ђаци приказују добре примере, свуда око нас можемо се уверити у врло лоше примере. Чак и сада.

Све изгледа као да не учимо из својих грешака. Па, ако не учимо из својих грешака, можда ћемо нешто научити на телевизији „Пинк“ или макар од њеног власника.

Забава

Техничка подршка

Мислим да се на претходну рубрику природно намеће промоција вебинара под називом „Знање да не багује“ и њоме се и одјављујем за данас.

Блог – Професорка Марина: Знање да не багује – подршка свима нама (6.4.2020)

Задаци затрпавања

Колико сам успео, похватао сам како ће ићи снимање часова за средње школе на РТС-у.

Предстојећи догађаји

Колегиница Драгана Петровић Косановић нам је на Фејсбук групи саопштила које ће наставне јединице бити снимљене ове недеље:

• Филогенија и принципи класификације за први разред (конкретније, биће урађен увод, а преглед по групама ће се урадити касније);
• Заједничке особине животиња и план грађе – осетљивост и покретљивост за други разред;
• Еволуција и грађа система органа за варење за трећи разред;
• Порекло човека и увод у екологију за четврти разред.

Ускоро ћу вам и ја пустити план за основце.

Из штампе

Дакле, радимо емисије, а богами се ради и од куће. Како онлајн наставу виде све интересне групе, открива први текст који сам одабрао за данас.

Блиц – жена: Онлајн настава, 15 дана касније: Како је родитељима, а како наставницима и шта сви заједно можемо боље (31.3.2020)

Да ли ће бити боље, видећемо, али за сада знамо да ће бити – дуже. Наиме, распуста нема, па је то још једна радна недеља плус.

Зелена учионица: Mинистарство просвете: Променом календара образовно-васпитног рада ученици не остају без распуста (28.3.2020) & Политика: Настави потребан континуитет, наставницима одмор (28.3.2020)

Ако вам је лакше, Министарство нам је послало писмо подршке.

Зелена учионица: Mинистарство просвете послало школама допис подршке (30.3.2020)

Лично, рекао бих да је следећи текст заправо много важнији. На неки начин министар је дао инструкције како ваља радити.

Политика: Ученици и наставници затрпани задацима (29.3.2020)

Корисни материјали

Наставници биологије су направили сјајне ствари у виртуелном свету и то нам сада свима може бити од велике помоћи. Рецимо, ту је Јутјуб снимак Снежане Јовановић.

Овакве сличне и сјајне филмиће можете наћи на следећем линку:

Јутјуб канал: Биологија за заинтересоване

Адријана Вереш нам је открила сајт на коме могу да се и праве и играју едукативне игре. Обавезно пробајте!

Worldwall: Život u ekosistemu (приступљено 31.3.2020)

Са часова

Осим што наставници праве сјајне ствари онлајн, то раде и ђаци, али код куће. Ђаци Милице Фаркас Андрејић су осликавали – маске.

Нека порука са прве маске буде и порука за све нас, колико год је то могуће. Видимо се ускоро на блогу или ТВ-у.

Далека настава

Гледе такмичења из биологије појавила се недоумица код Београђана коме треба послати коначне ранг листе. Брже-боље сам контактирао председника СБД-а др Мирослава Живића.

Важне информације

Оно што сам сазнао је да Београђани нису једини у недоумици и добио сам молбу да апелујем на окружне Активе директора из свих тих градова да се договоре која школа ће преузети на себе прикупљање општинских листа и њихово обједињавање. Да бисте знали који су то све градови, односно окрузи, следи списак:

Списак школа које праве листе на нивоу округа

Са часова

Док директори треба да направе листе, колегиница Ана Давидовић је направила презентацију која је безмало сјајна! Погледајте.

Још једну сјајну презентацију урадио је Игор, ђак колегинице Наташе Аћимовић. Он је то урадио заиста маестрално и очигледно је дечак који је одличан из макар два школска предмета: биологије и информатике.

Природна селекција

Ево како су урадили други Наташини ђаци, а тема је иста.

Сличне задатке радили су и ђаци Тијане Морић.

Корисни материјали

Врло успешно и сјајно и рекао бих да ова настава на даљину и даје неке ефекте. Надам се да дају и емисије на РТС-у, а оне ће се одвијати не према уџбеницима, већ према програму. Зато на линку имате извод оз програма који имам и ја и према коме радим.

Извод из програма од 5. до 8. разреда

Наравно да ме занима како емисије виде ђаци и родитељи, али не верујем да ћу то лако сазнати. Но, ипак, неке податке имамо о томе како целокупну наставу на даљину виде родитељи.

Реч наставника

Хајде прво да видимо шта кажу наставници. Дајем реч Маји Радоман Цветићанин.

Српски лако: Просвето, клањам се! (23.3.2020)

Како виде родитељи, видећете и ви у следећој, добро анализираној анкети.

Креативна чаролија: Шта мисле родитељи о настави на даљину? (24.3.2020)

Техничка подршка

Да би се онлајн настава одвијала савета техничке природе никад доста. Многи наставници се позивају на следећи линк и хвале оно што се тамо може научити.

Отворена школа: Како урадити, предати, али и прегледати задатак у Гугл учионици (23.3.2020)

Наука

Мало и о ономе што нас је и увело у онлајн учионицу: корона вирусу. Како заиста функционишу тестови који одређују да ли смо позитивни на вирус сазнаћете у следећем инфографику који су приредиле Александра Равас и Снежана Томановић. Кликом на слику постаће већа.

Још један интересантан текст о овом вирусу је уједно и текст који сам приредио за крај.

Политика: Слепи мишеви оптужени без доказане кривице (21.3.2020)