Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „генетика“

Треће око и кравата од паучине

У ОШ „II шумадијски одред“ у Марковцу био је дан посвећен науци у школи. На сликама, које је приредила Маријана Пауновић, види се да је била права фестивалска атмосфера.

Када се овако представи, наука уме баш да буде лепа. Но, несумњиво је и потребна. А када видите изуме на следећем линку, биће вам јасно да вам је баш сваки од њих потребан. Не морате знати језик да би вам било јасно чему који служи.

Дете.бг: 20 невероятно умни изобретения (18.7.2014)

herrenblatt_head_accessoires_sommerschalКравате су можда потребне, а можда и не, али се, свеједно, носе. Мушки биолози би требало да носе оне у складу са занимањем. 🙂

Мушки магазин: Кравате направљене од паукове мреже (21.3.2017)

И кад смо код мушке моде…

City magazine: Pet stilova muškog oblačenja koji su uvek u modi (31.5.2016)

Но, да се вратимо на пауке. Неки граде веома занимљиве мреже (додуше, не баш са идејом да једног дана постану кравате), док су други занимљиви по неким другим карактеристикама. Овај филм говори о десет најзанимљивијих паука на свету.

И даље смо у свету зглавкара. Научници са Универзитета у Индијани су случајно успели да оспособе бубу из рода Onthophagus да добије још једно, треће око. Тим је нагласио да нема јединственог гена који утиче на развој очију. Пуно тога мора да ради уједначено да би произвело сложене ефекте, а понекад мењање може имати нежељене последице на другим местима. Но, они су све ово извели случајно и без последица по бубу. 🙂

IFL Science: Researchers Create Beetle With A Fully Functioning Third Eye (15.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како је протекао Дан науке у школи у Марковцу;
  2. такође смо видели и веома мудро осмишљене патенте;
  3. постали смо модно свеснији;
  4. одгледали смо сјајан видео о сјајним пауцима;
  5. отворили смо очи (односно око) бубама.

Дан паука

_1198240280186472_214639534946412490_nКрај је недеље, али тема о насиљу не јењава – и даље је акуелна. У вези са тим почињем са два занимљива текста са „Зелене учионице“.

Зелена учионица: Модел из куће као узрок насиља (16.11.2017) & И ми смо се свађали и тукли, али никада није било овако (16.11.2017)

Повод су догађања у Аранђеловцу. Председник државе је управо у том граду и тој учионици и тој деци одржао час.

Н1: Вучић у Аранђеловцу разговарао с ђацима о вршњачком насиљу (16.11.2017)

Што се часова биологије тиче, није потребно да их одржи неко са државног врха да би били занимљиви. На пример, можете да их одржите у корелацији са музичком културом и да од песме која је хит међу младима, направите врло едукативно (и певљиво) штиво. Послушајте.

Пошто смо данас у уметничком расположењу, ево мало и корелације са ликовном културом.

Facebook video – New York Magazine: These artistic renderings of animals are secretly humans in incredible body paint (10.6.2016)

d54b1b566281f443d244c32754482445У природи, прави уметници су пауци са оним њиховим мрежама. Више о овим занимљивим животињама можете сазнати колико већ сутра.

Фејсбоок догађај – Покрајински завод за заштиту природе: Дан паукова (за 18.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наново смо говорили о насиљу;
  2. и председник је говорио о насиљу;
  3. одслушали смо биолошки хит;
  4. дивили смо се креативном сликарству;
  5. најавили смо један леп догађај.

 

Излаз за необразоване

tumblr_nysvaqih3x1qa1a2ko1_540Један занимљив рад објављен је у престижном научном часопису „Наука“ (Science). Научници кажу да су становници Папуе Нове Гвинеје народ са највећом генетичком варијабилношћу на свету и то упркос томе што простор који заузимају није већи од Калифорније (што би значило да има и већих држава). Разлике у генетичком материјалу између популација је значајно већа него између народа на подручју Европе или источне Азије. Овај народ развио је чак 850 локалних језика, што чини 10% од броја свих језика на свету.

IFL Science: New Study Reveals Some Of The Most Genetically Diverse People On Earth (18.9.2017)

_1765657493676731_584735080450762629_nУпознали смо се са диверзитетом једног народа, а сада да погледамо учионице много различитих народа.

9gag.com: 33 Overwhelming Photos Of Classrooms Around The World (приступљено 16.10.2017) & The Washington post.com: How classrooms look around the world — in 15 amazing photographs (13.11.2015)

Но, какве год да су, нису свуда ефикасне.

021.рс: Из школе излазе необразовани (30.9.2017)

10606490_847302295310420_3610254970734516193_nНеобразовани излазе, а закони улазе.

Зелена учионица: Шарчевић: У процедуру улазе још четири закона (1.10.2017)

И за крај да дамо још простора министру.

Кутак.нет: Да се ослободи место за млађе – Министар Шарчевић наредио да у школама престане радни однос свима који имају 65 година! (11.10.2017)

Надам се да ће се појавити неко млађи да преузме и Биолошки блог, а до тада… Па, читамо се сутра. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо који је народ генетички најразноврснији;
  2. видели смо како изгледају учионице диљем Земљиног шара;
  3. увидели смо како ђаци излазе из школе;
  4. избројали смо колико закона треба још да се донесе;
  5. ослободили смо места млађима.

Зачин на лош начин

tumblr_inline_mlhm3taRx11qz4rgpДанас почињемо уметнички. Снимак на првом линку приказује за свега један минут три месеца рада. И то маестралног.

Facebook video – Joe Fenton: This is a short film that was created over a 3 month period documenting the creation process of – Pater (20.5.2015)

Но, оно што нас занима је веза са биологијом. Јапанска уметница прави фантастичне (да не кажем божанствене) љуштуре за ракове самце. Погледајте.

Што се ракова тиче, имам још занимљивих филмића. На следећем линку пронаћи ћете, у дну стране, убрзан снимак пресвлачења џиновског пауколиког морског рака.

IFL Science: Time lapse of molting giant spider crab (23.6.2010)

А следећи видео приказује баш рака самца у борби са џиновским морским пужем (што има љуштуру коју када прислонимо на уво чујемо звук мора 🙂 ).

Док смо у мору, ево једне занимљивости о хоботницама. И оне и сви главоношци могу да мењају своју РНК, показала су најновија истраживања и тако утичу и на адаптације у складу са променама у околини. Код нас је тако да нам се мутације дешавају на нивоу ДНК. Овај молекул производи РНК, а даље овај утиче на стварање протеина, који регулишу малте не све што се дешава у организму. 10922636_493315004142537_8334920248826128963_nГлавоношци су „одлучили“ да ништа не препуштају спорој еволуцији ДНК, већ им се дешавају брже промене у самој производњи протеина. Такође, то би значило да се њихов наследни материјал мало мењао током много година и то указује да су оне присутне на Земљи много дуже него што се мислило.

IFL Science: Octopuses Are Even More Amazing Than We Thought (7.4.2017)

Шта се још, можда, погрешно мислило о еволуцији, преносе дневне новине.

Блиц: Једна од најважнијих теорија о животу на Земљи је управо пала у воду (11.4.2017)

И кад већ листамо новинске чланке, ево још једног, занимљивог, али и забрињавајућег, за крај.

Блиц: Појавила се нова дрога, зове се ЗАЧИН, ево како да препознате корисника (14.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1394334_655602644555537_7791444785711007102_nУживали смо у ликовној уметности;
  2. одгледали филмиће у вези са раковима;
  3. научили смо нешто ново о главоношцима;
  4. унели мало сумње у теорије о постанку живота;
  5. сазнали о новој врсти дроге која прети посрнулој младости.

Пристојно решење

tumblr_nodnkdeobp1qblqseo1_500-smallАпропо првог наслова који сам одабрао за данас…

Вечерње новости: Бодови са такмичења поново се сабирају (17.1.2016)

подсећам вас на сутрашњи Стручни актив наставника биологије у ОШ „Дринка Павловић“ у 18 часова. Једна од најављених тема биће управо договор у вези са пропозицијама. Такмичења су резервисана за најбоље, али тај епитет морамо користити са резервом; у 21. веку појам најбољег може другачије да се посматра. Рецимо, у једној школи у Русији сви су најбољи, или боље рећи – ингениозни.

Оаза знања: Школа 21. стољећа: Свако дијете је гениј – „Ова школа је почетак будућности човјечанства!” (приступљено 18.1.2016)

Будућност човечанства ће се развијати у неколико праваца, а генетичари ће свакако одредити макар неколико њих. Тренутно, људи могу да контролишу вештачки сачињене удове, компјутерске програме, па чак и (на даљинско управљање) хеликоптере својим умом, коришћењем мозак-компјутерских интерфејса. tumblr_nhk12zntrm1swr8wlo1_1280-smallШта ако бисмо могли да искористимо ову технологију за контролу ствари које се дешавају у нашем телу? Тим биоинжењера у Швајцарској још шретпрошле године предузела је први корак ка том киборгу, комбиновањем мозак-рачунар интерфејс са синтетичким биолошким имплантантом, омогућавајући да генетичким прекидачем управља мождана активност. То је први на свету мозак-ген интерфејс.

Scientific American: Thought-Controlled Genes Could Someday Help Us Heal (1.3.2015)

4

Када читамо овако нешто, често са неверицом одмахујемо главом. Каткада је то што смо истински запрепашћени развојем технологије, али каткада и зато што не одобравамо овако нешто. У науци, напросто, још увек постоје табу теме. О томе и следећи текст.

Елементаријум Центра за промоцију науке: Српски научник у истраживању које је потресло свет (приступљено 18.1.2016)

Једна од ствари која није протресла српску просвету, али јесте изазвала реакције су школске униформе. За крај, једна таква (реакција, не униформа). 🙂

Грађанин: Ђачке униформе су калуп за ученике – пристојно облачење је решење! (17.1.2017)

Стари за младе

Ена Хорват, наставница која нема сталан посао, али има изузетан таленат и ентузијазам, лепо је осмислила и назив радионица за децу, а о активностима да не говорим. Филмић говори више од речи:

То је био ДНК (Дечји научни клуб), а сада следи прича о ДНК (дезоксирибонуклеинској киселини). Следећи наслов каже да је могуће мењати ДНК путем контролисаних мисли. Да будем прецизнији – путем медитације. Океј, чак и када би тако нешто било могуће, зашто бисмо то радили? Па, како бисмо се изборили са канцером, који и настаје када ДНК „полуди“. Да ли је медитација спас у овој ситуацији, не знам, али јесам сигуран да психа може много да допринесе оздрављењу. У време када је писан овај чланак, већ су милиони Американаца практиковали медијацију радије него конвенционалну медицину. Углавном, чланак се бави научним приступом тој теми.

Scientific American: Changing Our DNA through Mind Control? (16.12.2014)

1660611_10152144710252979_8544241876573344630_nНаучници већ одавно манипулишу са ДНК и то у разноразне сврхе. Рецимо, праве металне наноструктуре жељених димензија, користећи ДНК као калупе.

Phys.org: DNA nano-foundries cast custom-shaped 3-D metal nanoparticles (9.10.2014)

Производња наноструктура у различите сврхе очигледно је наша будућност. Као и израда машина које неће загађивати ваздух. Једна од њих су и електрична кола. Међутим и не лези враже:

b92: Професор отвара очи – одакле струја за кола? (10.10.2016)

У Србији би, можда, актуелно питање могло да буде и – одакле пара за струју? 😀 Но, нећемо о парама, јер није све у парама. Има нешто и у здрављу. _nno7uikuec1qarjnpo7_500-smallА, богами, и у младости. 🙂

Н1: Проф. Раденовић: Младима не треба да предају бабе и деде (18.8.2016)

Нећемо ни о бабама и дедама (ионако не треба да предају, каже човек), већ ћемо о мамама и татама.

Ученици.ком: Што учитељи замјерају родитељима својих ученика!? (14.10.2015)

А ви мени не замерите што завршавам за ову недељу. 🙂

Са Био-блогом на ми

Да ли већа глава значи и већу памет? Па, први текст за данас носи наслов: „Веће је боље, ипак“. 🙂04f48c52a443d823fe6d331f027707dc675183ce

IFL Science: Bigger Is Better After All (25.6.2014)

Врло познате главе, ако не већ мудре, са Ускршњег острва, нису само главе. Има тога још. 🙂

Мушки магазин: Да ли сте знали?: Античке Моаи главе на Ускршњем острву имају тела!!! (11.6.2015)

Ми ове главе помињемо и у настави биологије када причамо о користи коју научници имају од лишајева. Шта још помињемо када причамо о лишајевима, видећете у презентацији Драгане Косовац:

Ми немамо неку занимљивост о лишајевима, али имамо о једном симбионту из њих – гљивама. Вест није тако нова, али је обећавајућа. Наиме, истраживачи из Орегона, који су се бавили врстом Fusarium graminearum, а која иначе напада житарице, открили су један ген који регулише друге гене. И то не мали број њих. Овај ген „искључује“ чак 2000 других! Научници су искључили њега, те добили једињења за која нису знали и која би могла да нађу примену у медицини (као антибиотици), агрономији, индустрији и производњи биогорива.

Phys.org: ‘Flipping the switch’ reveals new compounds with antibiotic potential (31.10.2013)

Од тада до сада надамо се да се бар нешто од овога остварило и имплементирало, што би рекли стручњаци из области образовања, а када причамо о новопронађеним генима, недавно су пронађени и такви значајни за ниво образовања. Ипак, немојмо од њих очекивати превише. 🙂 Међународна група од чак 253 научника спровела је једну од најобимнијих генетичких студија до сада и идентификовала је 74 генетичке варијанте повезане са годинама формалног образовања појединаца. Студија је објављена 11. маја у престижном часопису „Природа“.

12241647_10153257418847336_3915359740108314008_n
„Ова студија се надовезује на наш рани рад у којем је учествовало 100.000 испитаника и тада смо утврдили три генске варијанте повезане са образовањем“, рекао је Данијел Бенџамин, ванредни професор Центра за економска и друштвена истраживања при Универзитету у Лос Анђелесу. „Овог пута, због много већег узорка (скоро 300.000 људи и сви су европеидног типа) били смо у стању да идентификујемо више генских варијанти које су повезане са образовањем.“

tumblr_inline_nw3y0qDIq61qzxfm4_500Бенџамин је рекао да генетички фактори делују заједно са факторима средине. Гени само делимично утичу на когнитивне способности и особине личности, као што је упорност, што заузврат утиче на број година које појединац проводи у школи. Тако да генетичке разлике ту дају мали допринос. Рецимо, за генетичку варијанту са највећим ефектом, разлика између људи са нула копија и оних који имају две копије варијанти предвиђа, у просеку, око девет недеља више школовања. Другим речима, укупан утицај 74 идентификованих генетичких варијанти је тако малена да објашњава свега око 0.43 од 1 посто варијације у школској спреми појединаца.

Medicalxpress.com: Scientists find genes associated with educational attainment (11.5.2016)

10603499_10152951905524656_4802951960318278183_nНе вреде ни гени, некако увек дођемо до тога да све зависи од нас, наставника. Но, у нашем друштву уврежено је да нас вечито прозивају на одговорност, а готово никад нам не признају заслуге. Како је то у иноземству, Великој Британији, на пример? Веровали или не, ни тамо наставници нису задовољни својим статусом. Пре свега платама. Она за почетника износи 22.000 фунти, што би било око 28.940 евра годишње. Уколико се не прихвате никаквих додатних обавеза (ма какве год биле), плата ће се подићи на највише 48.672 евра у наредних 10 година. Ни тамо, као ни овде, наставници немају плаћено прековремено. Британски наставници се жале и на то што немају времена ни сендвич да поједу, јер већ морају да журе на неку нову дужност. Аутор следећег текста каже да ако радите као наставник термини „посао“ и „рад“ имају сасвим другачија значења. 🙂

tes: ‘The belittlement of teachers is a national scandal that undermines this country’s future’ (20.5.2016)

13221057_1071735546205890_5622355164087397398_nНаше плате су далеко од британских, а далеко и од сваког здравог разума. Синдикати се, рецимо, боре да ту ситуацију побољшају, али ефекте до сада нисмо видели. Зато можете да одгледате интервју са председницом једног од синдиката:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Са председницом на ти (25.6.2016)

За разлику од наших плата, тржиште уџбеника је прилично богато.

Данас: Уџбеници скупи и поред уштеда (27.5.2016)

Родитељи су заједнички уштедели 18 милиона евра. Међутим, ни то није довољно и питамо се шта је права мера?

Блогдан: Свет по мери тебе, а не ти по мери света (25.5.2016)

tumblr_nz2cnyI9DC1qz6f9yo3_500У суровом свету треба наћи своје место. А треба наћи и место у авиону. Које је најбезбедније? Ниједно од седишта намењених путницима. Па које је онда? Одговара следећи чланак:

Science dump: What is the safest spot on a plane? (11.6.2015)

То нас свакако неће спречити да отпутујемо негде ако за то будемо имали прилике. Но, годишњи одмори још су далеко и још увек имамо да радимо. Зато је последњи чланак који смо одабрали за данас управо у вези са радом, нашим, али и у привреди.

Блиц: Чадеж: Системски увести право дуално образовање (26.5.2016)

Облак ознака