Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „документ“

Радите мање и чините више

Најпре да проследим један позив.

У четвртак, 22.11. 2018. у 14:оо у библиотеци Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ одржаће се састанак и разговор свих заинтересованих (наставници, професори, факултети…) чија ће тема бити планови и програми наставе биологије у школама. Састанак и закључци ће послужити као основа за даље деловање СБД. Позив је упутила професор др Јелена Кнежевић Вукчевић.

Текст који сам први одабрао за данас није у вези са програмима, али има везе са школском документацијом.

Ученици.ком: Што равнатељи желе од писане припреме за наставни сат? (19.10.2015)

1185409_1437883633095696_660943139_nЧитајући овај текст можемо закључити да наши суседи имају неке сличне проблеме као и ми овде. Увек је добро видети туђа искуства, можда и нека боља решења, а идеалан пројекат који нам то омогућава је eTwinning. Ако не знате шта је то, право је време да се упознате. То је пројекат који омогућава наставницима да путују и посећују иноземне школе.

Učenici.kom: Što je eTwinning? (13.11.2015)

Наравно, туђа искуства и лепе идеје других наставника можемо видети и на друштвеним мрежама. Ученици у ОШ „Светозар Милетић“ из Земуна правили су моделе ћелије и сунђера од глине. Ментор је наставница Александра Лукић.

 

 

Модели су наравно дивни, али и да нису, није толико важно. Битније је да су ђаци ангажовани и да моделе праве – сами. Тако нас учи текст који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Maње радите уместо детета и тиме ћете му чинити више (25.12.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо састанак СБД;
  2. видели смо туђа искуства у припремању часа;
  3. упознали смо се са пројектом ЕУ;
  4. дивили смо се моделима које су правили земунски ђаци;
  5. послушали смо савет за крај да мање радимо. 🙂
Advertisements

Е, е-сертификати

tumblr_oew925JATH1rl04amo1_1280На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

_10156223212390182_3541587945686253603_nЈа тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо сертификат за обуку;
  2. применили смо нека правописна правила;
  3. акцентовали смо реч „шишарка“;
  4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
  5. дивили смо се радовима ђака.

Незнање није исто што и оправдање

Колегиница Весна Бурсаћ је била баш племенита и поделила је план додатне наставе за 5. разред.

План додатне наставе за 5. разред

SpinosaurusInfobox (Small)У петом разреду, основношколски наставници се, по први пут, озбиљно сусрећу са еволуцијом. Семинара на ту тему нема, али неког решења има. То је курс који је бесплатан, онлајн и траје три недеље. Процена је да курс захтева три сата рада недељно, а сертификат се не добија. Још једна мана курса је што морате да знате енглески. Ипак, сигуран сам да може да помогне у предавањима.

Future learn: Understanding and Teaching Evolution (од 29.10.2018)

У предавањима помажемо и једни другима. Неке колеге су већ позната и омиљена имена међу наставницима биологије. Такав је случај са Николом Арсићем који је направио презентацију за све нас.

Технологија нам свакако помаже у подучавању. О томе један од многобројних текстова на ту тему, који ће вам представити и неке веб-алатке ако већ нисте чули за њих.

Edutopia: Enhancing Learning Through Differentiated Technology (30.3.2015)

Школе су добиле још један веб-алат: електронски дневник. Изгледа да је проблем настао због тога што уравниловка у Србији није могућа. Нису све школе биле технички довољно опремљене за ову новотарију, а навикнути да све радимо на „о-рук“ није било плана Бе за такве школе. _10156168754750284_3179236874249925549_nШколска година је увелико почела, а није било ни писма, ни разгледнице. Или, да будем прецизнији: ни папирног, ни електронског.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Школе без основног средства за рад: Нема дневника, оцене у свескама (23.9.2018)

Осим на недостатак основног средства за рад (био сам убеђен да ми основно средство за рад уопште није дневник, али човек се учи док је жив), синдикати нас упозоравају и на лоше срочене платне разреде.

Независни синдикат НСПРВ: Све о платним разредима! Прочитајте, незнање није оправдање! (18.9.2018)

tumblr_ojzaxsFXM51qb38ylo1_400Све ове новотарије имају и оштре критичаре. Један од њих свакако је Боба Недић.

Blog – Klotfrket: Ministarstvo prosvete – Ministry of Silly Walks (20.9.2018)

Кад смо већ код луцкастог хода (јер то енглески део у наслову и значи), ево једног чланка који кроз едукативни видео показује кретање и, наравно, мишиће.

Interactive biology: Video: Muscles for Locomotion (приступљено 27.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уписали смо се на курс како бисмо боље предавали еволуцију;
  2. добили смо материјале за наставу од дивних колега;
  3. поделили смо неке проблеме који су актуелни;
  4. нисмо се радовали што ће нам бити већа плата јер изгледа да и неће бити;
  5. одгледали смо лекцију о мишићима и кретању.

Најава састанка београдског актива у септембру

Одмах на почетку једна најава за наставнике биологије из Београда:

Састанак градског актика наставника биологије одржаће се у четвртак 20.9.2018. у ОШ „Дринка Павловић“ са почетком у 19:00.

_10154526672940284_1321679420294442871_nТеме ће бити врло актуелне: нови програм за 5. разред (укључујући и идеје за такмичење) и понуде стручних семинара за наредни трогодишњи период. Специјални гост ће бити др Марија Смедеревац-Лалић, Научни сарадник са одсека за биологију и заштиту копнених вода Института за Мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, која ће говорити о пројекту о водама. То се лепо уклапа у пројектну наставу која нам је сада један од главних задатака у новим методама рада.

И за крај, сви присутни добиће потврде са два сата стручног усавршавања унутар установе.

На активу ћемо, дакле, разговарати о семинарима који су у понуди, а ево једног кога су поједине колеге издвојиле.

Елементаријум: ЦПН акредитовао семинар за усавршавање наставника (приступљено 17.9.2018)

24174279_1209584359186307_3720310377014860916_nСеминари су нам важни, а изгледа и Министарству просвете јер су се у овом периоду позабавили њима.

Данас: Измењен Правилник о стручном усавршавању наставника (3.9.2018)

Између осталог, семинаре ће сада моћи да држе и они који су запослени у Министарству. Биљана Лајовић је то објаснила речима: „Идеја је била да омогућимо онима који су, по правилу, најстручнији, највише знају о образовању и учествују у доношењу стратегија, закона, програма и других прописа и докумената, да та своја знања преносе колегама.“

Ми наставници, дакле, по правилу мање знамо о образовању и мање смо стручни, али нисмо мање вични. Рецимо, не правимо стратегије и законе (макар не сви), али правимо лепе презентације. Једну такву направио је Никола Арсић о истраживању природе.

Што се Жељка Станимировића тиче, врло је јасно шта треба истраживати у природи. 🙂 tumblr_inline_nz9kj0Rzur1qk45js_500Октобар је месец резервисан за птице.

Facebook event – eBird: October Big Day—6 Oct 2018

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо београдски актив;
  2. пронашли смо један занимљив семинар;
  3. информисали смо се о новинама у Правилнику;
  4. обогатили смо своју библиотеку презентација још једном;
  5. одлучили смо да ћемо у октобру посматрати птице.

На коју страну иде глава

officeПочетак је школске године и сви смо у плановима: годишњим, оперативним, за допунску, припремну… Захваљујући сјајној колегиници Нади Јовановић из Новог Бечеја, наставницима који предају чуваре природе у шестом ће од вечерас живот бити лакши за план за тај предмет. 🙂

Чувари природе за 6. разред – глобални план

Још један љубазан колега је Никола Арсић. Он је поделио са нама презентацију коју је направио за петаке.

И још једна презентација истог аутора, али је овај пут разред седми.

Видео сам да је Никола у овој потоњој презентацији отпочео и причу о људским прецима, па и ја да допринесем једним податком. Испоставило се да су Европљани много старији него што се раније мислило. Наиме, пронађен је човек стар 36.000 година, у Костенки у Русији, близу границе са Украјином. Најинтересантније о овом човеку је да његов геном сугерише да је био мешовитог порекла, показујући трагове различитих група које су живеле у Европи, укључујући блискоисточну, Западну Азију и Неандертал. Заправо, његова ДНК у доброј мери изгледа као савремена европска. Овај детаљ је важан јер су друга истраживања предложила да европске групе нису имале такво мешовито генетско наслеђе до отприлике 5.000 година. Овај наш предак имао је тамну кожу и очи.

io9.gizmodo: 36,000-year-old Human DNA Reveals Europe’s Deep Past (11.7.2014)

6_668728276576307_2254532417400935593_nКорњаче су значајно старије од нас (нису ли сви, уосталом?). Један њихов предак (назван Pappochelys rosinae, што би значило „деда корњача“) живео је пре 240 милиона година и није имао оклоп.

IFL Science: 240-Million-Year-Old „Grandfather Turtle“ Was Just Starting to Have a Shell (26.6.2015)

Још даље у прошлости живела је халуциногенија. Ово биће је од почетка збуњивало научнике. Најпре су је поставили наопачке пошто има пипке на леђима, а и ножице личе на сличне пипке, а онда нису могли ни главу да јој нађу… Ипак, године 2015. преломили су и одлучили на којој страни тела је ипак била глава.

National geographic: Scientists Finally Decide Which Bit of This Weird Animal is the Head (24.6.2015)

worm.0

То нас некако враћа на почетак наше приче од данас. Од писања планова и којечега, можда смо и ми попут халуциногеније и, ако вам је као мени, верујем да ни ви не знате где вам је глава… Но, треба некако да нађемо време и за неке креативне и лепе ствари, а то је овог пута наградни конкурс за најлепши цртеж и фотографију.

Дани гљива: Наградни конкурс основним и средњим школама (до 25.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10577000_825078484239145_1950211568980512856_nДобили смо на готово план за изборни предмет захваљујући дивној колегиници;
  2. обогатили смо своју колекцију презентација са још две сјајне;
  3. схватили смо да смо старији него што смо мислили;
  4. сазнали смо да корњаче нису одувек имале оклоп;
  5. одлучили смо да учествујемо на наградном конкурсу, па таман и главу изгубили као халуциногенија.

Еколошке заповести

_ns3yfycMgn1u9j5mto1_1280Још ове недеље се припремамо и од следеће крећемо у нову школску годину. Од ове школске године почињу и нови семинари, а које можете да пронађете у каталогу.

ЗУОВ: Каталог програма стручног усавршавања за школску 2018/2019, 2019/2020. и 2020/2021. годину (приступљено 29.8.2018)

То је новина, а оно што сад већ није новина је да „Чувари природе“ више нису изборни предмет у старијем разреду (макар не у петом и шестом), већ обавезна активност. Но, и ту активност треба припремити, да не кажем планирати. Како би нам то планирање олакшала колегиница Нада Јовановић из Новог Бечеја је поделила са нама своје планове за пети разред.

Једна од идеја за овај предмет би био и направити пано са еколошким заповестима. Њих ћете наћи на следећем линку:

Облак знања за учитеље: 12 еколошких заповести и дечје еколошке заповести (12.3.2016)

То је било дванаест заповести, а када смо већ код бројки, следи пет начина како хемикалије могу спасити свет од климатских промена.

IFL Science: Five Ways Chemicals Can Save The World From Climate Change (приступљено 29.8.2018)

_2030858127185373_4779525610580216512_nМи баш не можемо спасити свет, али можемо да будемо предавачи на једном дивном фестивалу.

Центар Планета: Отворен позив за предаваче Физи Бизи Фест 8 (рок 23.10.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прелистали смо нови каталог семинара;
  2. добили смо на готово планове за чуваре природе захваљујући сјајној колегиници;
  3. сазнали смо којих су то 12 еколошких заповести;
  4. упутили смо се у то како хемикалије спасавају свет;
  5. позвани смо да будемо предавачи.

Књига за сваког човека на свету

_931314860357103_8080139105168265913_nЗа данас имам неколико лепих најава, неких скоријих, других нешто даљих, али једнако згодних да се унесу у Годишњи план рада школе. Да почнемо од најблискијег.

ТВ Нови Бечеј: Учествујте у екобиолошком кампу на Сланом копову (рок за пријаву 25.8.2018)

Следећа два догађаја су у новембру.

Green fest: Školske posete (од 13. до 16. новембра 2018)

_1530309133917962_5946607839803990197_nУ питању је фестивал који има и филмиће и радионице и изложбу. Још један фестивал, верујем већини познат:

Фејсбук догађај: ФИЗИ БИЗИ ФЕСТ 8 – до ∞ и иза тога! (17.11.2018)

На неки начин фестивал науке ћемо имати и на часовима јер по новој методологији рада, која креће од петог разреда, биће неопходно да се рад учини практичнијим, проблемским и пројектним. Постоји сајт који нам све то може олакшати (чак има и припреме часова) и једини је проблем што је на енглеском.

Stem.org.uk: Primary science resource packages (приступљено 23.8.2018)

Са петог прелазимо на шести разред. Када су музичара Антонија Пушића (познатијег под псеудонимом Рамбо Амадеус) питали коју књигу би препоручио, ево шта је одговорио…

38276296_1791159760969051_4550686985924116480_n

Кад смо веч кренули из разреда у разред, ево нешто и за седмаке. Следећи чланак одговара на питање зашто већина људи удише ваздух кроз само једну ноздрву.

Curiosity.com: Why Most People Only Breathe Out of One Nostril at a Time (приступљено 23.8.2018)

tumblr_mpuspivRgN1qdfwiso1_500И, напокон, нешто за осмаке. У питању је интерактивни сајт који приказује речни екосистем без хидроелектране и са лоше и добро постављеном. Погледајте.

Dam effects.org: Hydropower reform coalition (приступљено 23.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо лепа догађања;
  2. нашли смо извор за планирање часова у петом разреду;
  3. добили смо препоруку за читање;
  4. сазнали смо зашто удишемо ваздух на само једну ноздрву;
  5. видели смо како хидроелектране утичу на речни екосистем.

Облак ознака