Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „документ“

Измењене пропозиције такмичења из биологије

Добили смо мејл од председника СБД-а др Мирослава Живића са измењеним правилницима, а то је уједно и одговор СБД-а на писмо које су упутили наставници.

bio04 važne informacijeВажне информације

У складу са иницијативом наставника биологије Српско биолошко друштво је усвојило измењене правилнике за такмичење из биологије за средње и основне школе. Правилнике можете наћи на овде:

Средња школа

Основна школа

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Такмичење није једини догађај који нам предстоји. Један занимљив ће бити чак пре општинског такмичења, а то су Отворена врата едукације, можемо рећи сада већ редовна.

За детаље овог лепог стручног скупа распитајте се код Оливере Коларић, а ја вам за сада могу рећи да је бесплатан, онлајн и да се добијају бодови стручног усавршавања унутар установе.

bio04 iz štampeИз штампе

Унутар установе се дешава стручно усавршавање, а ван установе – хорор. У ствари, хорор се дешава на Антарктику, како драматично најављује „Курир“.

Курир: На Антарктику призор као из хорор филмова: Лед потпуно крвав, а то је знак једне опасне појаве (27.2.2022)

Са ледене површине идемо испод, под земљу.

б92: Научници под земљом открили „чудо еволуције“ – има 1.306 ногу (17.12.2021)

bio04 sa časovaСа часова

Еволуција има своја чуда, али право је чудо шта све изводе наставници биологије у учионицама.

Макета коју су направили ђаци Александре Пајић напросто оставља без даха. Сјајни су и креативни постери ученика Весне Милојковић, али и модели људских органа које су правили ђаци Наташе Ранђеловић.

Уживајте у овим дивним фотографијама, а ја се ускоро јављам са новим информацијама и занимљивостима.

Отворено писмо СБД-у

12065555_433903103468638_5650308504096679875_n

Данас смо послали писмо председнику СБД-а и Комитету за образовање. У изради писма учествовали су Оливера Коларић, председник Стручног актива наставника биологије Крушевца, Дејан Бошковић, председник Стручног актива наставника биологије Београда и Слађан Станковић, представник Стручног актива наставника биологије Ниша, уз помоћ дописа који су пристигли од стручних актива Лазаревца, Горњег Милановца и Ужица. Садржај писма следи.

Председнику Српског биолошког друштва

Комитету за образовање Српског биолошког друштва

Поштовани,

Након објављивања Правилника и пропозиција такмичења из биологије за школску 2021/22. годину, дана 31.01.2022. са почетком у 19 часова одржан је састанак Актива биолога Србије са председником Српског биолошког друштва проф. др Мирославом Живићем. 

Дневни ред састанка је обухватио тачку дневног реда такмичења из биологије за школску 2021/22. на којој је др Мирослав Живић образложио одлуку организатора такмичења и смернице за такмичење у епидемиолошким условима. На састанку су изнети ставови наставника и једногласно су се наставници учесници састанка сложили да су против начина бодовања, односно система награђивања који су дати у пропозицијама. На састанку је договорено да се писменим путем активи наставника биологије обрате Комитету за образовање СБД-а са молбом да се измени правилник. У даљем тексту дајемо аргументе за овакав став. 

Наставници биологије нису против такмичења из биологије већ је највећи проблем начин бодовања који одбија ученике и немају мотив за такмичење. Приметили смо да се број заинтересованих такмичара осипа јер друга стручна друштва нуде значајно повољније услове за стицање диплома. Морамо узети у обзир развојни узраст деце и да ће деца ићи на такмичења на којима ће бити успешнија. Треба радити на афирмацији и популаризацији биологије. 

Садашњим бодовањем се врши негативна селекција, не поступа се по педагошким принципма рада са талентованом децом и остављају лоше последице јер таква селекција одбија ђаке од такмичења из биологије. Како објаснити ученику и  родитељима да ђак који са 30 поена има награду 1, 2. или 3. место и пласман, а ђак са 85 поена нема награду и пласман на следећи ниво? У разним општинама ђаци са истим бројем бодова остваривали су различите пласмане или су чак остали без диплома. У обавези смо да сва деца имају подједнаке шансе. Иза успеха стоји њихов рад, рад и подршка наставника, а не средина/општина из које потичу.

Захвалнице за изузетно, одлично или врло добро учествовање немају вредности чак ни за стицање посебне дипломе из биологије, ни за Вукову диплому. Према Правилнику о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи („Службени гласник РС”, бр. 37 од 26. маја 1993, 42 од 10. јуна 1993.) посебна диплома додељује се ученику за наставни предмет који је изучаван најмање две школске године ако:

1) постигне најмање врло добар општи успех и примерно владање на крају сваке школске године;

2) постигне одличан успех их тог наставног предмета на крају сваке школске године;

3) добије једну од прве три награде на општинском или градском такмичењу.

Ако није организовано општинско или градско такмичење из одређеног наставног предмета, посебна диплома додељује се ученику који поред услова из тач. 1. и 2. овог члана испољи посебну способност и склоност за тај наставни предмет и постигне потпуније и шире познавање његовог садржаја него што је предвиђено наставним планом и програмом.

Школе морају да раде према правилницима које је донело Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС. Мало ће школа имати ђака генерације који има посебну диплому из биологије, а велика већина ће имати посебне дипломе из физике, хемије, географије и историје. Због увођења новог програма и пандемијске ситуације ова генерација осмака није се такмичила из биологије и ово је последња прилика да се то деси и да освоје неку од награда. 

Сматрамо и да ученици из руралних средина нису оштећени јер имамо децу која су освајала републичка места баш из малих руралних средина. 

Једногласно смо за враћање старог начина бодовања и промовисања биологије код деце. Јединствени смо у ставу да се вратимо на старе пропозиције за такмичења:

– треће место 71-80 бодова.

– друго место 81-90,

– прво место 91-100.

Пласман на општинско такмичење, у школама које имају више одељења са по 25 ђака у одељењу, мањи је од 4% од укупног броја ђака. Сложићете се да је то већ мали проценат у укупној популацији ђака, што значи да ће мали број њих бити награђен (под условом да сви освоје диплому што се никада не дешава). У новом правилнику тај проценат пада испод 0,5%. Да ли је то оптималан број деце који треба наградити? Напомињемо да дипломе које добијају, чак и Вукове, не доносе никакве бодове за упис у средњу школу, нити било какве материјалне награде, већ су само сатисфакција ђацима за врло напоран рад. 

Верујемо да наставници у пракси значајно доприносе развоју позитивног дечјег става према науци и биологији и њиховом усмерењу ка даљем изучавању биологије. Волели бисмо да СБД уважи наше мишљење као практичара који познају рад са децом, њихова интересовања и мотивацију. 

1.2.2021.

С поштовањем, 

председници и представници стручних актива 

наставника биологије Србије

Пропозиције за такмичење из биологије 2021/2022.

Проф. др Мирослав Живић, председник СБД-а, проследио је правилнике за такмичење из биологије за средње и основне школе. Српско биолошко друштво је усвојило те правилнике и можете их видети на следећим линковима:

ПРАВИЛНИК И ПРОПОЗИЦИЈЕ ТАКМИЧЕЊА ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА УЧЕНИКЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 2021-22

ПРАВИЛНИК И ПРОПОЗИЦИЈЕ ТАКМИЧЕЊА ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА УЧЕНИКЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 2021-22

Свачије ћелије

На почетку бих вас упутио на једну занимљиву радионицу која нуди знања из цитологије за сваког, али пре свих за наше ђаке.

Предстојећи догађаји

Наставници биологије из околине Београда треба да погледају следећи линк и ту ће наћи информације коме да се јаве за поменуту радионицу:

Фејсбук страна: Ћелија за сваког, сапуница против корона вируса (приступљено 11.5.2021)

И ту дешавањима није крај. У оквиру манифестације „Музеји за 10“ Природњачки музеј у Београду припрема заиста много тога.

Дакле, Београђани и сви они који се у главном граду буду задесили у датим терминима имаће прилике да виде лепе изложбе, а Београђани који су били вредни у претходном периоду су наставници биологије са Звездаре.

Реч наставника

Наставници са ове општине су направили састанак општинског Актива и следи записник.

Записник са састанка Актива на Звездари (9.4.2021)

Са часова

Да не испадне да су само Звездарци били вредни, ево неких лепих радова са часова наших колегиница. На часу Весне Миленовић ђаци су се бавили заштитом животне средине, а на часу Наташе Јановић правили су моделе ћелија. На часовима Оливере Коларић такође су правили су моделе, али срца и ДНК.

Корисни материјали

Сада мало и радова наставника, тј. мене. Направио сам школски програм за 8. разред, па ће можда колегама бити од користи.

Ако ову обавезу нисте завршили, остављам вас у (срећном) раду.

Извештај са трећег састанка Стручног актива наставника биологије Србије

Дана 18.03.2021.године у 19 часова одржан је трећи онлајн састанак Стручног актива наставника биологије Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевац. Водитељи састанка били су UntitledОливера Коларић, председник Удружења и Стручног актива наставника биологије Крушевца и Дејан Бошковић, председник Стручног актива наставника биологије Београда. Техничка подршка је била Марина Лазаревић, а домаћин састанка Удружење биолога Крушевац. Гост састанка је била Светлана Алексић, дипломирани психолог и председница Друштва психолога и педагога Расинског округа. Састанку је присуствовало 74 наставника.

Дневни ред састанка:

  1. Наставни материјал и будућа такмичења из биологије
  2. Стручно предавање „ Хибридни модели наставе и учења – изазови и прилике“, Светлана Алексић
  3. Разно

162504991_262692912009604_7649336592658502839_n

Ток састанка:

1. Састанак је отворила Оливера Коларић, представила дневни ред и госта састанка. На првој тачки дневног реда Оливера Коларић се захвалила наставницима на предлоге будућих такмичења и представила предлоге колега уз укључивање колега у дискусију. Заједничко за све предлоге је:

  • да се врате старе пропозиције такмичења које су биле пре новог правилника
  • да се направи појмовник/скрипта за припрему такмичења ученика

Све приспеле предлоге можете да видите на овом линку. Такође, можете погледати и један осврт на такмичења у средњим школамa који је дошао из Ужица.

2. У другој тачки дневног реда Светлана Алексић је одржала предавање „Хибридни модели наставе и учења-изазови и прилике“ у коме је представила начин организовања онлине наставе према смерницама ЗВКОВ.

3. Под тачком разно договорен је следећи састанак крајем априла . У међувремену председници актива и стручних удружења наставника биолога послаће своје податке на мејл bioblog2021@gmail.com поводом организовања састанка са Комитетом за образовање и председником СБД, који ћемо иницирати. Идеја је да на састанку буду представљени предлози Стручног актива биолога Србије за будућа такмичења.

Александра Лукић, председница Стручног актива наставника биологије Земуна, предложила је конкретнију сарадњу са Биолошким факултетом у Београду. Наиме, чланови стручних актива могу постати и чланови актива Центра за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије, а тиме и Друштва предметних дидактичара Србије којим председава др Јелена Станисављевић, професорка методике наставе на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Први задатак овог Друштва је формирање актива наставника биологије, али су у плану и неки стручни скупови. Делатност овог Центра је примена иновативних дидактичких модела и технологија, полагање испита за лиценцу и стицање педагошких звања.

Записник саставили: Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Извештај са првог онлајн састанка Актива биолога Србије

Дана 22.01.2021. одржан је први онлајн састанак актива биолога Србије на платформи Гугл мит у организацији UntitledУдружења биолога Крушевца. Водитељ и модератор састанка била је Оливера Коларић, председник тог удружења, а техничка подршка Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало готово стотину наставника из целе Србије, тако да је ово био састанак Републичког Актива наставника биологије. Гост састанка је био председник Српског биолошког друштва др Мирослав Живић.

Састанак је започео у 19:00. Оливера Коларић је поздравила све присутне и изразила наду да ће овај вид окупљања постати чешћи. Предложила је следећи дневни ред, на који није било примедби:

  1. Такмичења из биологије;
  2. Онлајн настава;
  3. Разно.

Ток састанка:

Прва тачка дневног реда је обухватила проблем такмичења из биологије за школску 2020/21. годину. Др Мирослав Живић, председник СБД-а, детаљно је изнео став СБД, образложио разлоге неодржавања такмичења и упознао присутне са дешавањима у Друштву у вези са овим проблемом. Комитет за образовање се састао на иницијативу Министарства просвете и донео одлуку да такмичења ове године неће бити, а пре свега због безбедности ученика. О томе је обавештено Министарство, али су помоћници министра за основношколско и средњошколско образовање организовали састанак са председником СБД-а са циљем да Друштво још једном размотри своју одлуку. Том приликом представници министарства су изнели своју аргументацију и понудили логистичку помоћ и помоћ у обезбеђивању простора за републичко такмичење (Тршић и Виминацијум).

dante1 (Small)

Због свега наведеног, у понедељак 25.01.2021. ће се одржати састанак Комитета за образовање где ће коначна одлука бити донета. Председник СБД је закључио да се републички Актив десио у право време како би се чула и реч наставника (који врло активно учествују у такмичењу), а узорак је меродаван јер је довољан број наставника у питању и били су присутни представници свих округа у Србији.

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове (или су се укључивали или су слали поруке) и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа и средњих школа.

Наставници су за овакву одлуку изнели и аргументацију.

Тренутни начин рада школа, који је у складу са свим мерама превенције, био би у супротности са захтевима за такмичење због окупљања великог броја ученика приликом општинског такмичења и градског такмичења у једној школи (и то представља епидемиолошки безбедносни проблем).

Услед епидемиолошких прилика, сам наставни процес је прилагођен и другачији, па ученици немају исти квалитет знања који би се остварио у непосредном раду што би умањило и квалитет такмичења.

Такође, још увек се тек уводе нови програми наставе биологије и то отежава рад наставника, посебно средњошколских који раде без уџбеника.

Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и утисак је да за то неће бити довољно времена. Иначе су наставници исказали незадовољство прошлогодишњим пропозицијама и дали предлог да се направи састанак са председником, Комитетом и представницима наставника како би се пропозиције промениле.

Председник СБД др Мирослав Живић се поново укључио и закључио да је уверен да ће мишљење које је данас чуо од наставника значајно олакшати одлуку Комитета. Закључио је да је ово година када је приоритет да ђаци квалитетно заврше учење, а не да се такмиче. Што се тиче пропозиција за такмичење, исказао је став да је за договор, али да је потребно да наставници артикулишу и аргументују своје предлоге, како би се пронашао задовољавајући компромис, при чему би већина била задовољна решењем.

Мишљење појединих средњошколских колега је да је такмичење потребно за четврту годину јер се они свеједно спремају за упис на факултете. Пошто је било присутно свега двоје средњошколских наставника, договорено је да се професори који предају четвртој години средњих школа и гиманзије изјасне да ли су за одржавање такмичења због вредновања постигнућа ученика за упис на факултете. Мишљења професора средњих школа Оливера Коларић испитаће анкетом на ФБ групи, те пренети др Мирославу Живићу, па ће он изнети све ставове у понедељак на састанаку са представницима Комитета за образовање. Ово је била прилика и да нас др Мирослав Живић упозна са механизмом уписа на Биолошки факултет. Пријемни испит сигурно неће бити онлајн, али је могуће да ће, због еписемиолошких мера, будући студенти полагати у одвојеним просторијама и/или групама.

_468947569933626_3413103208264006008_nУ другој тачки дневног реда наставници су говорили o онлајн настави и проблемима који такву наставу прате. Закључено је да су недостаци онлајн наставе у биологији: техничка подршка ученика и наставника, а и комбиновани начин реализације наставе није се у пракси показао као добар пример што све утиче на квалитет наставе и оствареност планираних исхода. Ученици онлајн наставу не схватају довољно озбиљно, а и већа је могућност манипулације. Наставници су износили своје искуство са новим НПП за основне школе и закључено је да сви наставници основних школа раде према Плану и програму које је доставио ЗУОВ, при чему велики број наставних јединица не постоји у уџбеницима појединих издавача што ученицима отежава рад. О самом програму мишљења су била подељена.

Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Оливера Коларић је позвала активе да се пријаве да буду организатори и домаћини наредних онлајн састанака, али ће следећи опет водити Оливера јер су сви били задовољни организацијом.

_bilje1_AutoCollage_12_Images (Small)

Састанак је завршен нешто мало после 20:00. Сви наставници добили су сертификат о сату стручног усавршавања унутар установе.

Записник саставили:

Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Такмичења из биологије неће бити

Распуст полагано пролази и време је да се интензивније размишља о школи. Једно од питања о којем нећемо размишљати је такмичење јер се Биолошки блог потрудио да вам пронађе одговор на то питање.

bio04 važne informacijeВажне информације

Колеге је затекла вест коју је објавило Министарство да ће такмичења бити.

МПНТР РС: Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2020/2021. годину (14.1.2021)

Контактирао сам проф. др Мирослава Живића са Биолошког факултета који је председник СБД-а и он је одмах одговорио да такмичења ипак неће бити. Он ће се обратити Министарству како би се ова информација у Календару променила, а послао је и одлуку СБД-а.

Одлука Српског биолошког друштва (5.1.2021)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

_1690169604527956_5629283854599845261_oДакле, Календар такмичења нама биолозима неће значити, али један други календар који је израдио Центар за промоцију науке и те како хоће. Можете га преузети и штампати јер је заиста лепо урађен.

ЦПН: Календар за 2021. годину (приступљено 17.1.2021)

bio04 iz štampeИз штампе

Календар није све што ћемо добити. Наиме, како пишу медији, прилично ћемо се опарити.

Данас: Просветарима дебљи новчаници за 2.000 динара (4.1.2021)

Уколико имате идеју како да потрошимо оволике новце, свакако се јавите у коментару овог чланка. А ако нисте инспирисани за идеје, природа је вечита инспирација, па није лоше да вас мало инспиришем.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Заправо, инспирисаће вас текст који је објавио Природњачки музеј, а поводом јубилеја који прославља (125 година постојања).

bio04 hronikaЦрна хроника

Нажалост, колико год да је природа дивна и да очарава и инспирише, људи се ревносно труде да је уништавају. Следећа вест заиста звучи шокантно.

Курир: Снимили заштићену морску краву и шокирали се: На леђима јој био урезан натпис ТРАМП, а за тај потез следи озбиљна казна (12.1.2021)

Вести из света су шокантне, али вести код нас су врло забрињавајуће. Како преноси „Еуроњуз“, власт у Србији се труди да прикрије податке о загађењу које је тешко прикрити; загађени ваздух већ може да се види, намирише, па чак и окуси. Овај инострани медиј пише како је у децембру 2019. imagesСрбија достигла рекордан број мртвих у свету због последица загађивања (175 на 100.000 људи). Загађење код нас упоређују са оним у Енглеској током Индустријске револуције, са том разликом што код нас индустрије има веома мало, те су главни извор загађења топлане и кућна ложишта, те саобраћај. Према њиховој процени, у питању је лош угаљ који се користи и пуни ваздух честицама које превазилазе стандарде. Наиме, према Светској здравственој организацији, ситне честице у ваздуху (промера један до два микрона) не би требало да прелазе 10 микрограма на кубном метру. У Београду та вредност је 29. Стручњаци кажу да би смањење од само 5 микрограма на ту вредност спасила стотине живота.

Euronews.com: Is Serbia manipulating data to cover up its air pollution problem (7.1.2021)

Ево како су Тајланђани решили проблем загађења.

Курир: Овај национални парк се досетио како да врати бахатим туристима: Поштом им послали ђубре које су оставили за собом! (18.9.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Што се тиче нас наставника биологије, ми увек имамо креативне идеје како да инспиришемо ђаке да не бацају ђубре. Рецимо, како би се смањила потрошња пластичних кеса, ученици Марте Мајорски су правили платнене торбице и украшавали их. Наставница Јована Думић је организовала интересантна дешавања за Дан заштите животиња, а кроз креативну рециклажу ђаци Марије Буздумовић направили су сјајна наставна средства – систем органа за излучивање.

Предивне моделе ћелија су правили ђаци ђаци Тамаре Микић, а збирку гранчица ученици Зоке Станковић. Ђаци Марине Нешић су направили скулптуру од здраве хране, те повезали уметност и здравље.

Осим природе, надам се да су вас инспирисали и радови ђака сјајних колегиница, а Биолошки блог ће се трудити да, ако вас већ не инспирише, а онда макар правовремено извести.

План за средњошколце

Драгана Петровић Косановић ми је послала план за средњошколске колеге.

Важне информације

План је потпун за трећи разред, а за остале недостаје план снимања за април, мај и јун. Но, далеко је април, па смо за сада мирни. 🙂

Биологија за снимање од 1. до 4. године закључно са мартом

Корисни материјали

За сада смо средњошколце решили, али основци тренутно муку муче са генетиком. Због тога ће бити од помоћи материјал који је израдила Оливера Коларић.

wakelet: Pravila nasleđivanja (приступљено 29.9.2020)

Наука

Прича о хомологим хромозомима, генским локусима и алелима свакако није лака, а богами је тешко схватити и шта се са свим тим хромозомима дешавало током еволуције наше врсте. Ми знамо да су неандерталци трпели у компетицији са нашим прецима и на крају битку и изгубили и нестали, али нашим хомо сапијенсима није ни то било довољно већ су се парили са неандерталским женама пре око 100.000 година. Иако неандерталци јесу једни од наших директних предака, њихов Y хромозом научници не могу да пронађу међу модерним људима, али ни међу фосилним остацима неандерталаца. Чак су почели да се питају да ли су уопште прави неандерталци и постојали… Ради се о томе да је мушки хромозом хомо сапијенса природна селекција фаворизовала у односу на исти такав код неандерталаца јер је овај други имао много више алела који за последицу имају наследне болести. Када се тачно десио тај трансфер Y хромозома неандерталца са Y хромозомом нашег претка, још увек нису сигурни.

science: How Neanderthals lost their Y chromosome (24.9.2020)

Са часова

И док смо у генетици, ево и пригодних радова наших ђака. Моделе ДНК су радили ученици Љубице Савић, а деобу ћелије Лидије Лончар Павловић. Сјајни цртежи делова ћелија и скелета настали су на часу Марице Огњановић. Уживајте у разгледању.

Планови за ОШ и СШ

Оно што нас све веома занима је како ће изгледати програм за наредну 2020/2021. школску годину. За основну школу, ЗУОВ је дао детаљну разраду по часовима.

Корисни материјали

ЗУОВ: План реализације наставе у случају непосредне ратне опасности, ратног стања, ванредног стања или других ванредних ситуација и околности за основну школу (24.8.2020)

На овом линку пронаћи ћете за сваки разред и за сваки предмет оно што вам је потребно. Захваљујући љубазности Драгане Петровић Косановић, прослеђујем вам план и за средње школе.

Биологија ОШ за онлајн наставу 2020-2021

Биологија за гимназију 2020-2021. за септембар

Из штампе

Ово је нека помоћ Биолошког блога за предстојећу годину, која, према мишљењу синдиката, баш и није спремна.

Н1: Унија синдиката тражи одлагање почетка школске године за најмање две недеље (24.8.2020) & Недељник: Просветари: „Улази се у хаос ако се почетак школске године не помери…“ (25.8.2020)

Међутим, министар не мисли тако.

Курир: Шарчевић у усијању признао: Поднећу оставку 1. септембра ако се ОВО деси (22.8.2020)

Министар нам се усијао, али ни у свету ситуација није много боља.

Демостат: Свет без јединственог модела за повратак ђака у школске клупе (21.8.2020)

Оно што за сада знамо је да Немачка, која је прва закорачила у школску авантуру, баш и није прошла славно.

021: Корона у школама у Берлину, у карантину стотине ученика и наставника (21.8.2020)

Дакле, свет је остао без идеја, али српски просветари их ипак имају.

Нова: Просветари у 10 тачака: Како бисмо ми решили хаос у настави (15.8.2020)

Нисам сигуран да ће било која од ових тачака бити усвојена, али ево десет ствари које треба да знамо.

Блиц: Недељу дана је преостало до почетка школске године, ђаци и родитељи морају да знају ових 10 СТВАРИ о томе шта их све чека (24.8.2020)

Дакле, просветари десет, Министарство десет – изгледа да је нерешено за сада.

Методика

Ко ће победити у једној другој утакмици – корона или школство? Одговара следећи текст.

Школа без зидова: Да ли је могуће да образовни систем преживи Корону? (9.8.2020)

И оно што никада не бисмо, пре само годину дана, уопште помислили да ће нам бити потребно.

Школски портал: Може ли се квалитетно поучавати с маском на лицу? (17.8.2020)

Црна хроника

Маске ће нам, упркос противљењу многих, изгледа бити неопходне.

Нова.рс: Пулмолог упозорава: Корона опасна и за децу, улази у срце (23.8.2020)

Такође, оно што ће нам бити неопходно је и локална и глобална свест о очувању животне средине.

Директно: Нечувено – Уништено гнездо рода старо 20 година (20.8.2020) & Курир: Планета Земља изгубила 28 трилиона тона леда од 1994. године: Научници запањени, а ево шта нас чека ако се ово настави (23.8.2020)

Са часова

Наш посао наставника биологије је да ђаке освестимо чак и тамо где одрасли нису свесни, и са здравственог и са еколошког аспекта. Многе колеге чуда праве у учионици и постижу и ове циљеве и зато је ова рубрика једна од најредовнијих на овом блогу.

Ђаци Гордане Живковић бавили су се здравом храном, те су направили врло маштовите сластице. Ђаци Драгане Јовановић бавили су се штетним утицајем дуванског дима, а Иване Глувић – киселих киша.

Ђаци Јелене Бабић правили су моделе различитих органа људског тела. Ученици Зоре Миличевић имају врло уредне свеске са лепим порукама, а ученици Милице Марковић израдили су Венове дијаграме са различитим екосистемима.

Заиста импресивно и свака част!

Додатна појашњења јасног упутства

Ја завршио снимање часова за ТВ и још следеће недеље ће таква настава бити емитована. Но, у школама, онлајн настава још увек није готова.

bio04 iz štampeИз штампе

Новости: Онлајн настава завршава се следећег петка, али то није крај другог полугодишта: У јуну у школу по боље оцене (23.5.2020)

Како ће нам изгледати настава, можемо наслутити из правилника који се бави изменама правилника.

ЗУОВ: Измене календара образовно-васпитног рада основне и средње школе (23.5.2020)

_849011495214650_3735762366278373316_nПошто се враћамо у школе, важна је и ова вест:

Спутњик сазнаје: Када ће запослени у школама морати да се тестирају на корону (21.5.2020)

Остало нам је још да разјаснимо како ћемо оцењивати, пошто нам то није било јасно (и поред упутства које смо добили), па смо добили додатне инструкције.

Зелена учионица: Допис школама: Додатно тумачење о оцењивању ученика (20.5.2020)

А онда је стигао додатак додатку. У ствари није, пошто Министарство сматра да је упутство било довољно јасно, али под условом да га читамо са разумевањем. Дакле, драге колеге, све сте ви то погрешно – не треба да га тумачимо како га читамо, већ како га они пишу. Шта ту није јасно? 🙂

Данас: Непотребна додатна усмена испитивања ђака (21.5.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Дакле, усмена оцењивања ђака су свакако непотребна, а нама су увек потребни неки иновативни и интересантни материјали како бисмо обогатили онлајн и сваку другу наставу. Ево га најпре један стрип, сликовница можда пре, која објашњава малишанима све битно у вези са короном.

Корона – стрип за децу и младе (приступљено 24.5.2020)

На ову тему се таман наставља прича о имунитету кроз одличан цртани филм и уједно ауторско дело колеге Мирослава Вулића.

Још један његов одличан филм:

bio04 sa časovaСа часова

Заиста импресивно, а импресивни су и радови ђака наших колега биолога. Ученица Ане Аксентијевић направила је презентацију о дивљим животињама (прва ставка), а ученик Радета Перуничића о пореклу и развоју живота (друга ставка). Ученица Јоване Милишић написала је песму о штетности дувана (трећа ставка), а ученици Бранка Анића (четврта ставка) и Александре Стајић Радомировић (пета ставка) правили су фото-хербаријуме.

  1. Дивље животиње као кућни љубимци
  2. Порекло и развој живота на Земљи
  3. Песма
  4. Самоникле биљке Србије
  5. Фото-хербаријум

Ученици Оливере Коларић правили су поређење колико шећера има у појединим намирницама.

Исту активност имали су и ђаци Жаклине Ђурић. И они су се сјајно снашли са овим задатком.

Ђаци Милене Антонић Тојагић бавили су се темом воде, а ту је и рад ђака Ирене Николић који је заправо духовити задатак о животињама где треба пронаћи погрешно слово.

bio04 konkursi i smotreКонкурси и смотре

Након оволико сјајног рада (приказиваних из чланка у чланак), мислим да неко од наших колега биолога дефинитивно заслужује награду на конкурсу за најбоље, који је покренут и ове године.

Удружење „Живојин Мишић“: Отворен је конкурс за Најбоље едукаторе Србије за 2020. годину (до 1.7.2020)

Облак ознака