Припремна и друга настава

Проба завршног је за нама и многи наставници су у обавези да направе анализу.

Техничка подршка

Уколико желите да направите детаљну анализу по задацима, вероватно вас занимају и стандарди по којима су ти задаци рађени. Наћи ћете их на сајту ЗВКОВ-а, а на овом линку. Све што треба да урадите је да потражите спецификацију теста, а линк сам вам приказао на следећој слици (болдован):

Корисни материјали

Након анализе следи и припремна настава која треба да стави фокус на оно што је слаба страна наших ђака (иначе анализа нема смисла). Шта је то ђацима потребно видећете сами, а претпостављам да је неким наставницима потребан план за припремну, па га ја овде делим са вама.

План припремне наставе

Са часова

Не сумњам да ће часови припремне из биологије бити добри, јер наставници биологије све тако и раде. И овог пута мало доброг рада са часова наших колегиница: Душице Александров (живот под водом), Маријане Марковић (фосили) и Наташе Грујичић Исаков (циклуси развића).

Пројекти

И још један пример доброг рада стиже нам из школе колегинице Јелена Рокнић. Тамо су прославили Дан шума. Уживајте у сјајном филмићу снимљеном тим поводом.

Правилници за такмичење 2023.

Др Мирослав Живић, председник Српског биолошког друштва, послао нам је обавештење да су правилници за такмичења завршени, усвојени и објављени.

Важне информације

Правилних за такмичење из биологије за основне школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.
Правилних за такмичење из биологије за средње школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.

Институције и организације

Осим такмичења, основце очекују и лепе научне радионице. Радионице су бесплатне и осмишљене су да помогну слабије развијеним градовима и општинама, па предност имају школе ван територије Београда. Раде их доктори наука са ИБИСС-а у сарадњи са Центром за промоцију науке. Контакт имате на промотивном паноу, а овде је линк ка инстаграму где су фотографије са прошлих радионица да видите како све то изгледа.

Са часова

Радионице носе назив „Ћелија за сваког“, а ова рубрика се такође бави ћелијама јер су њихове моделе правили ученици колегинице Наташе Соскић. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе делова људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков имали су врло креативне идеје да прикажу циклусе развића појединих животиња. 

Корисни материјали

Наш Колега Славољуб Тоскић и његови ђаци баве се свиме: од ћелије до биосфере. Овај пут су са нама поделили презентацију о грађи ока. Уживајте у предавању (које нам за часове добро дође), па се видимо ускоро.

Измењене пропозиције такмичења из биологије

Добили смо мејл од председника СБД-а др Мирослава Живића са измењеним правилницима, а то је уједно и одговор СБД-а на писмо које су упутили наставници.

Важне информације

У складу са иницијативом наставника биологије Српско биолошко друштво је усвојило измењене правилнике за такмичење из биологије за средње и основне школе. Правилнике можете наћи на овде:

Средња школа

Основна школа

Предстојећи догађаји

Такмичење није једини догађај који нам предстоји. Један занимљив ће бити чак пре општинског такмичења, а то су Отворена врата едукације, можемо рећи сада већ редовна.

За детаље овог лепог стручног скупа распитајте се код Оливере Коларић, а ја вам за сада могу рећи да је бесплатан, онлајн и да се добијају бодови стручног усавршавања унутар установе.

Из штампе

Унутар установе се дешава стручно усавршавање, а ван установе – хорор. У ствари, хорор се дешава на Антарктику, како драматично најављује „Курир“.

Курир: На Антарктику призор као из хорор филмова: Лед потпуно крвав, а то је знак једне опасне појаве (27.2.2022)

Са ледене површине идемо испод, под земљу.

б92: Научници под земљом открили „чудо еволуције“ – има 1.306 ногу (17.12.2021)

Са часова

Еволуција има своја чуда, али право је чудо шта све изводе наставници биологије у учионицама.

Макета коју су направили ђаци Александре Пајић напросто оставља без даха. Сјајни су и креативни постери ученика Весне Милојковић, али и модели људских органа које су правили ђаци Наташе Ранђеловић.

Уживајте у овим дивним фотографијама, а ја се ускоро јављам са новим информацијама и занимљивостима.

Отворено писмо СБД-у

Данас смо послали писмо председнику СБД-а и Комитету за образовање. У изради писма учествовали су Оливера Коларић, председник Стручног актива наставника биологије Крушевца, Дејан Бошковић, председник Стручног актива наставника биологије Београда и Слађан Станковић, представник Стручног актива наставника биологије Ниша, уз помоћ дописа који су пристигли од стручних актива Лазаревца, Горњег Милановца и Ужица. Садржај писма следи.

Председнику Српског биолошког друштва

Комитету за образовање Српског биолошког друштва

Поштовани,

Након објављивања Правилника и пропозиција такмичења из биологије за школску 2021/22. годину, дана 31.01.2022. са почетком у 19 часова одржан је састанак Актива биолога Србије са председником Српског биолошког друштва проф. др Мирославом Живићем. 

Дневни ред састанка је обухватио тачку дневног реда такмичења из биологије за школску 2021/22. на којој је др Мирослав Живић образложио одлуку организатора такмичења и смернице за такмичење у епидемиолошким условима. На састанку су изнети ставови наставника и једногласно су се наставници учесници састанка сложили да су против начина бодовања, односно система награђивања који су дати у пропозицијама. На састанку је договорено да се писменим путем активи наставника биологије обрате Комитету за образовање СБД-а са молбом да се измени правилник. У даљем тексту дајемо аргументе за овакав став. 

Наставници биологије нису против такмичења из биологије већ је највећи проблем начин бодовања који одбија ученике и немају мотив за такмичење. Приметили смо да се број заинтересованих такмичара осипа јер друга стручна друштва нуде значајно повољније услове за стицање диплома. Морамо узети у обзир развојни узраст деце и да ће деца ићи на такмичења на којима ће бити успешнија. Треба радити на афирмацији и популаризацији биологије. 

Садашњим бодовањем се врши негативна селекција, не поступа се по педагошким принципма рада са талентованом децом и остављају лоше последице јер таква селекција одбија ђаке од такмичења из биологије. Како објаснити ученику и  родитељима да ђак који са 30 поена има награду 1, 2. или 3. место и пласман, а ђак са 85 поена нема награду и пласман на следећи ниво? У разним општинама ђаци са истим бројем бодова остваривали су различите пласмане или су чак остали без диплома. У обавези смо да сва деца имају подједнаке шансе. Иза успеха стоји њихов рад, рад и подршка наставника, а не средина/општина из које потичу.

Захвалнице за изузетно, одлично или врло добро учествовање немају вредности чак ни за стицање посебне дипломе из биологије, ни за Вукову диплому. Према Правилнику о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи („Службени гласник РС”, бр. 37 од 26. маја 1993, 42 од 10. јуна 1993.) посебна диплома додељује се ученику за наставни предмет који је изучаван најмање две школске године ако:

1) постигне најмање врло добар општи успех и примерно владање на крају сваке школске године;

2) постигне одличан успех их тог наставног предмета на крају сваке школске године;

3) добије једну од прве три награде на општинском или градском такмичењу.

Ако није организовано општинско или градско такмичење из одређеног наставног предмета, посебна диплома додељује се ученику који поред услова из тач. 1. и 2. овог члана испољи посебну способност и склоност за тај наставни предмет и постигне потпуније и шире познавање његовог садржаја него што је предвиђено наставним планом и програмом.

Школе морају да раде према правилницима које је донело Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС. Мало ће школа имати ђака генерације који има посебну диплому из биологије, а велика већина ће имати посебне дипломе из физике, хемије, географије и историје. Због увођења новог програма и пандемијске ситуације ова генерација осмака није се такмичила из биологије и ово је последња прилика да се то деси и да освоје неку од награда. 

Сматрамо и да ученици из руралних средина нису оштећени јер имамо децу која су освајала републичка места баш из малих руралних средина. 

Једногласно смо за враћање старог начина бодовања и промовисања биологије код деце. Јединствени смо у ставу да се вратимо на старе пропозиције за такмичења:

– треће место 71-80 бодова.

– друго место 81-90,

– прво место 91-100.

Пласман на општинско такмичење, у школама које имају више одељења са по 25 ђака у одељењу, мањи је од 4% од укупног броја ђака. Сложићете се да је то већ мали проценат у укупној популацији ђака, што значи да ће мали број њих бити награђен (под условом да сви освоје диплому што се никада не дешава). У новом правилнику тај проценат пада испод 0,5%. Да ли је то оптималан број деце који треба наградити? Напомињемо да дипломе које добијају, чак и Вукове, не доносе никакве бодове за упис у средњу школу, нити било какве материјалне награде, већ су само сатисфакција ђацима за врло напоран рад. 

Верујемо да наставници у пракси значајно доприносе развоју позитивног дечјег става према науци и биологији и њиховом усмерењу ка даљем изучавању биологије. Волели бисмо да СБД уважи наше мишљење као практичара који познају рад са децом, њихова интересовања и мотивацију. 

1.2.2021.

С поштовањем,  председници и представници стручних актива  наставника биологије Србије

Пропозиције за такмичење из биологије 2021/2022.

Проф. др Мирослав Живић, председник СБД-а, проследио је правилнике за такмичење из биологије за средње и основне школе. Српско биолошко друштво је усвојило те правилнике и можете их видети на следећим линковима:

ПРАВИЛНИК И ПРОПОЗИЦИЈЕ ТАКМИЧЕЊА ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА УЧЕНИКЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 2021-22

ПРАВИЛНИК И ПРОПОЗИЦИЈЕ ТАКМИЧЕЊА ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА УЧЕНИКЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 2021-22

Свачије ћелије

На почетку бих вас упутио на једну занимљиву радионицу која нуди знања из цитологије за сваког, али пре свих за наше ђаке.

Предстојећи догађаји

Наставници биологије из околине Београда треба да погледају следећи линк и ту ће наћи информације коме да се јаве за поменуту радионицу:

Фејсбук страна: Ћелија за сваког, сапуница против корона вируса (приступљено 11.5.2021)

И ту дешавањима није крај. У оквиру манифестације „Музеји за 10“ Природњачки музеј у Београду припрема заиста много тога.

Дакле, Београђани и сви они који се у главном граду буду задесили у датим терминима имаће прилике да виде лепе изложбе, а Београђани који су били вредни у претходном периоду су наставници биологије са Звездаре.

Реч наставника

Наставници са ове општине су направили састанак општинског Актива и следи записник.

Записник са састанка Актива на Звездари (9.4.2021)

Са часова

Да не испадне да су само Звездарци били вредни, ево неких лепих радова са часова наших колегиница. На часу Весне Миленовић ђаци су се бавили заштитом животне средине, а на часу Наташе Јановић правили су моделе ћелија. На часовима Оливере Коларић такође су правили су моделе, али срца и ДНК.

Корисни материјали

Сада мало и радова наставника, тј. мене. Направио сам школски програм за 8. разред, па ће можда колегама бити од користи.

• Школски програм – додатна настава
• Школски програм – допунска настава
• Школски програм – редовна настава

Ако ову обавезу нисте завршили, остављам вас у (срећном) раду.

Извештај са трећег састанка Стручног актива наставника биологије Србије

Дана 18.03.2021.године у 19 часова одржан је трећи онлајн састанак Стручног актива наставника биологије Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевац. Водитељи састанка били су Оливера Коларић, председник Удружења и Стручног актива наставника биологије Крушевца и Дејан Бошковић, председник Стручног актива наставника биологије Београда. Техничка подршка је била Марина Лазаревић, а домаћин састанка Удружење биолога Крушевац. Гост састанка је била Светлана Алексић, дипломирани психолог и председница Друштва психолога и педагога Расинског округа. Састанку је присуствовало 74 наставника.

Дневни ред састанка:

1. Наставни материјал и будућа такмичења из биологије
2. Стручно предавање „ Хибридни модели наставе и учења – изазови и прилике“, Светлана Алексић
3. Разно

Ток састанка:

1. Састанак је отворила Оливера Коларић, представила дневни ред и госта састанка. На првој тачки дневног реда Оливера Коларић се захвалила наставницима на предлоге будућих такмичења и представила предлоге колега уз укључивање колега у дискусију. Заједничко за све предлоге је:

• да се врате старе пропозиције такмичења које су биле пре новог правилника
• да се направи појмовник/скрипта за припрему такмичења ученика

Све приспеле предлоге можете да видите на овом линку. Такође, можете погледати и један осврт на такмичења у средњим школамa који је дошао из Ужица.

2. У другој тачки дневног реда Светлана Алексић је одржала предавање „Хибридни модели наставе и учења-изазови и прилике“ у коме је представила начин организовања онлине наставе према смерницама ЗВКОВ.

3. Под тачком разно договорен је следећи састанак крајем априла . У међувремену председници актива и стручних удружења наставника биолога послаће своје податке на мејл bioblog2021@gmail.com поводом организовања састанка са Комитетом за образовање и председником СБД, који ћемо иницирати. Идеја је да на састанку буду представљени предлози Стручног актива биолога Србије за будућа такмичења.

Александра Лукић, председница Стручног актива наставника биологије Земуна, предложила је конкретнију сарадњу са Биолошким факултетом у Београду. Наиме, чланови стручних актива могу постати и чланови актива Центра за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије, а тиме и Друштва предметних дидактичара Србије којим председава др Јелена Станисављевић, професорка методике наставе на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Први задатак овог Друштва је формирање актива наставника биологије, али су у плану и неки стручни скупови. Делатност овог Центра је примена иновативних дидактичких модела и технологија, полагање испита за лиценцу и стицање педагошких звања.

Записник саставили: Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Извештај са првог онлајн састанка Актива биолога Србије

Дана 22.01.2021. одржан је први онлајн састанак актива биолога Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевца. Водитељ и модератор састанка била је Оливера Коларић, председник тог удружења, а техничка подршка Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало готово стотину наставника из целе Србије, тако да је ово био састанак Републичког Актива наставника биологије. Гост састанка је био председник Српског биолошког друштва др Мирослав Живић.

Састанак је започео у 19:00. Оливера Коларић је поздравила све присутне и изразила наду да ће овај вид окупљања постати чешћи. Предложила је следећи дневни ред, на који није било примедби:

1. Такмичења из биологије;
2. Онлајн настава;
3. Разно.

Ток састанка:

Прва тачка дневног реда је обухватила проблем такмичења из биологије за школску 2020/21. годину. Др Мирослав Живић, председник СБД-а, детаљно је изнео став СБД, образложио разлоге неодржавања такмичења и упознао присутне са дешавањима у Друштву у вези са овим проблемом. Комитет за образовање се састао на иницијативу Министарства просвете и донео одлуку да такмичења ове године неће бити, а пре свега због безбедности ученика. О томе је обавештено Министарство, али су помоћници министра за основношколско и средњошколско образовање организовали састанак са председником СБД-а са циљем да Друштво још једном размотри своју одлуку. Том приликом представници министарства су изнели своју аргументацију и понудили логистичку помоћ и помоћ у обезбеђивању простора за републичко такмичење (Тршић и Виминацијум).

Због свега наведеног, у понедељак 25.01.2021. ће се одржати састанак Комитета за образовање где ће коначна одлука бити донета. Председник СБД је закључио да се републички Актив десио у право време како би се чула и реч наставника (који врло активно учествују у такмичењу), а узорак је меродаван јер је довољан број наставника у питању и били су присутни представници свих округа у Србији.

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове (или су се укључивали или су слали поруке) и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа и средњих школа.

Наставници су за овакву одлуку изнели и аргументацију.

Тренутни начин рада школа, који је у складу са свим мерама превенције, био би у супротности са захтевима за такмичење због окупљања великог броја ученика приликом општинског такмичења и градског такмичења у једној школи (и то представља епидемиолошки безбедносни проблем).

Услед епидемиолошких прилика, сам наставни процес је прилагођен и другачији, па ученици немају исти квалитет знања који би се остварио у непосредном раду што би умањило и квалитет такмичења.

Такође, још увек се тек уводе нови програми наставе биологије и то отежава рад наставника, посебно средњошколских који раде без уџбеника.

Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и утисак је да за то неће бити довољно времена. Иначе су наставници исказали незадовољство прошлогодишњим пропозицијама и дали предлог да се направи састанак са председником, Комитетом и представницима наставника како би се пропозиције промениле.

Председник СБД др Мирослав Живић се поново укључио и закључио да је уверен да ће мишљење које је данас чуо од наставника значајно олакшати одлуку Комитета. Закључио је да је ово година када је приоритет да ђаци квалитетно заврше учење, а не да се такмиче. Што се тиче пропозиција за такмичење, исказао је став да је за договор, али да је потребно да наставници артикулишу и аргументују своје предлоге, како би се пронашао задовољавајући компромис, при чему би већина била задовољна решењем.

Мишљење појединих средњошколских колега је да је такмичење потребно за четврту годину јер се они свеједно спремају за упис на факултете. Пошто је било присутно свега двоје средњошколских наставника, договорено је да се професори који предају четвртој години средњих школа и гиманзије изјасне да ли су за одржавање такмичења због вредновања постигнућа ученика за упис на факултете. Мишљења професора средњих школа Оливера Коларић испитаће анкетом на ФБ групи, те пренети др Мирославу Живићу, па ће он изнети све ставове у понедељак на састанаку са представницима Комитета за образовање. Ово је била прилика и да нас др Мирослав Живић упозна са механизмом уписа на Биолошки факултет. Пријемни испит сигурно неће бити онлајн, али је могуће да ће, због еписемиолошких мера, будући студенти полагати у одвојеним просторијама и/или групама.

У другој тачки дневног реда наставници су говорили o онлајн настави и проблемима који такву наставу прате. Закључено је да су недостаци онлајн наставе у биологији: техничка подршка ученика и наставника, а и комбиновани начин реализације наставе није се у пракси показао као добар пример што све утиче на квалитет наставе и оствареност планираних исхода. Ученици онлајн наставу не схватају довољно озбиљно, а и већа је могућност манипулације. Наставници су износили своје искуство са новим НПП за основне школе и закључено је да сви наставници основних школа раде према Плану и програму које је доставио ЗУОВ, при чему велики број наставних јединица не постоји у уџбеницима појединих издавача што ученицима отежава рад. О самом програму мишљења су била подељена.

Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Оливера Коларић је позвала активе да се пријаве да буду организатори и домаћини наредних онлајн састанака, али ће следећи опет водити Оливера јер су сви били задовољни организацијом.

Састанак је завршен нешто мало после 20:00. Сви наставници добили су сертификат о сату стручног усавршавања унутар установе.

Записник саставили:

Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Такмичења из биологије неће бити

Распуст полагано пролази и време је да се интензивније размишља о школи. Једно од питања о којем нећемо размишљати је такмичење јер се Биолошки блог потрудио да вам пронађе одговор на то питање.

Важне информације

Колеге је затекла вест коју је објавило Министарство да ће такмичења бити.

МПНТР РС: Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2020/2021. годину (14.1.2021)

Контактирао сам проф. др Мирослава Живића са Биолошког факултета који је председник СБД-а и он је одмах одговорио да такмичења ипак неће бити. Он ће се обратити Министарству како би се ова информација у Календару променила, а послао је и одлуку СБД-а.

Одлука Српског биолошког друштва (5.1.2021)

Корисни материјали

Дакле, Календар такмичења нама биолозима неће значити, али један други календар који је израдио Центар за промоцију науке и те како хоће. Можете га преузети и штампати јер је заиста лепо урађен.

ЦПН: Календар за 2021. годину (приступљено 17.1.2021)

Из штампе

Календар није све што ћемо добити. Наиме, како пишу медији, прилично ћемо се опарити.

Данас: Просветарима дебљи новчаници за 2.000 динара (4.1.2021)

Уколико имате идеју како да потрошимо оволике новце, свакако се јавите у коментару овог чланка. А ако нисте инспирисани за идеје, природа је вечита инспирација, па није лоше да вас мало инспиришем.

Институције и организације

Заправо, инспирисаће вас текст који је објавио Природњачки музеј, а поводом јубилеја који прославља (125 година постојања).

Црна хроника

Нажалост, колико год да је природа дивна и да очарава и инспирише, људи се ревносно труде да је уништавају. Следећа вест заиста звучи шокантно.

Курир: Снимили заштићену морску краву и шокирали се: На леђима јој био урезан натпис ТРАМП, а за тај потез следи озбиљна казна (12.1.2021)

Вести из света су шокантне, али вести код нас су врло забрињавајуће. Како преноси „Еуроњуз“, власт у Србији се труди да прикрије податке о загађењу које је тешко прикрити; загађени ваздух већ може да се види, намирише, па чак и окуси. Овај инострани медиј пише како је у децембру 2019. Србија достигла рекордан број мртвих у свету због последица загађивања (175 на 100.000 људи). Загађење код нас упоређују са оним у Енглеској током Индустријске револуције, са том разликом што код нас индустрије има веома мало, те су главни извор загађења топлане и кућна ложишта, те саобраћај. Према њиховој процени, у питању је лош угаљ који се користи и пуни ваздух честицама које превазилазе стандарде. Наиме, према Светској здравственој организацији, ситне честице у ваздуху (промера један до два микрона) не би требало да прелазе 10 микрограма на кубном метру. У Београду та вредност је 29. Стручњаци кажу да би смањење од само 5 микрограма на ту вредност спасила стотине живота.

Euronews.com: Is Serbia manipulating data to cover up its air pollution problem (7.1.2021)

Ево како су Тајланђани решили проблем загађења.

Курир: Овај национални парк се досетио како да врати бахатим туристима: Поштом им послали ђубре које су оставили за собом! (18.9.2020)

Са часова

Што се тиче нас наставника биологије, ми увек имамо креативне идеје како да инспиришемо ђаке да не бацају ђубре. Рецимо, како би се смањила потрошња пластичних кеса, ученици Марте Мајорски су правили платнене торбице и украшавали их. Наставница Јована Думић је организовала интересантна дешавања за Дан заштите животиња, а кроз креативну рециклажу ђаци Марије Буздумовић направили су сјајна наставна средства – систем органа за излучивање.

Предивне моделе ћелија су правили ђаци ђаци Тамаре Микић, а збирку гранчица ученици Зоке Станковић. Ђаци Марине Нешић су направили скулптуру од здраве хране, те повезали уметност и здравље.

Осим природе, надам се да су вас инспирисали и радови ђака сјајних колегиница, а Биолошки блог ће се трудити да, ако вас већ не инспирише, а онда макар правовремено извести.

План за средњошколце

Драгана Петровић Косановић ми је послала план за средњошколске колеге.

Важне информације

План је потпун за трећи разред, а за остале недостаје план снимања за април, мај и јун. Но, далеко је април, па смо за сада мирни. 🙂

Биологија за снимање од 1. до 4. године закључно са мартом

Корисни материјали

За сада смо средњошколце решили, али основци тренутно муку муче са генетиком. Због тога ће бити од помоћи материјал који је израдила Оливера Коларић.

wakelet: Pravila nasleđivanja (приступљено 29.9.2020)

Наука

Прича о хомологим хромозомима, генским локусима и алелима свакако није лака, а богами је тешко схватити и шта се са свим тим хромозомима дешавало током еволуције наше врсте. Ми знамо да су неандерталци трпели у компетицији са нашим прецима и на крају битку и изгубили и нестали, али нашим хомо сапијенсима није ни то било довољно већ су се парили са неандерталским женама пре око 100.000 година. Иако неандерталци јесу једни од наших директних предака, њихов Y хромозом научници не могу да пронађу међу модерним људима, али ни међу фосилним остацима неандерталаца. Чак су почели да се питају да ли су уопште прави неандерталци и постојали… Ради се о томе да је мушки хромозом хомо сапијенса природна селекција фаворизовала у односу на исти такав код неандерталаца јер је овај други имао много више алела који за последицу имају наследне болести. Када се тачно десио тај трансфер Y хромозома неандерталца са Y хромозомом нашег претка, још увек нису сигурни.

science: How Neanderthals lost their Y chromosome (24.9.2020)

Са часова

И док смо у генетици, ево и пригодних радова наших ђака. Моделе ДНК су радили ученици Љубице Савић, а деобу ћелије Лидије Лончар Павловић. Сјајни цртежи делова ћелија и скелета настали су на часу Марице Огњановић. Уживајте у разгледању.