Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „еволуција“

На коју страну иде глава

officeПочетак је школске године и сви смо у плановима: годишњим, оперативним, за допунску, припремну… Захваљујући сјајној колегиници Нади Јовановић из Новог Бечеја, наставницима који предају чуваре природе у шестом ће од вечерас живот бити лакши за план за тај предмет. 🙂

Чувари природе за 6. разред – глобални план

Још један љубазан колега је Никола Арсић. Он је поделио са нама презентацију коју је направио за петаке.

И још једна презентација истог аутора, али је овај пут разред седми.

Видео сам да је Никола у овој потоњој презентацији отпочео и причу о људским прецима, па и ја да допринесем једним податком. Испоставило се да су Европљани много старији него што се раније мислило. Наиме, пронађен је човек стар 36.000 година, у Костенки у Русији, близу границе са Украјином. Најинтересантније о овом човеку је да његов геном сугерише да је био мешовитог порекла, показујући трагове различитих група које су живеле у Европи, укључујући блискоисточну, Западну Азију и Неандертал. Заправо, његова ДНК у доброј мери изгледа као савремена европска. Овај детаљ је важан јер су друга истраживања предложила да европске групе нису имале такво мешовито генетско наслеђе до отприлике 5.000 година. Овај наш предак имао је тамну кожу и очи.

io9.gizmodo: 36,000-year-old Human DNA Reveals Europe’s Deep Past (11.7.2014)

6_668728276576307_2254532417400935593_nКорњаче су значајно старије од нас (нису ли сви, уосталом?). Један њихов предак (назван Pappochelys rosinae, што би значило „деда корњача“) живео је пре 240 милиона година и није имао оклоп.

IFL Science: 240-Million-Year-Old „Grandfather Turtle“ Was Just Starting to Have a Shell (26.6.2015)

Још даље у прошлости живела је халуциногенија. Ово биће је од почетка збуњивало научнике. Најпре су је поставили наопачке пошто има пипке на леђима, а и ножице личе на сличне пипке, а онда нису могли ни главу да јој нађу… Ипак, године 2015. преломили су и одлучили на којој страни тела је ипак била глава.

National geographic: Scientists Finally Decide Which Bit of This Weird Animal is the Head (24.6.2015)

worm.0

То нас некако враћа на почетак наше приче од данас. Од писања планова и којечега, можда смо и ми попут халуциногеније и, ако вам је као мени, верујем да ни ви не знате где вам је глава… Но, треба некако да нађемо време и за неке креативне и лепе ствари, а то је овог пута наградни конкурс за најлепши цртеж и фотографију.

Дани гљива: Наградни конкурс основним и средњим школама (до 25.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10577000_825078484239145_1950211568980512856_nДобили смо на готово план за изборни предмет захваљујући дивној колегиници;
  2. обогатили смо своју колекцију презентација са још две сјајне;
  3. схватили смо да смо старији него што смо мислили;
  4. сазнали смо да корњаче нису одувек имале оклоп;
  5. одлучили смо да учествујемо на наградном конкурсу, па таман и главу изгубили као халуциногенија.
Advertisements

Претрага која сади дрвеће

Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.

Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.

nk6aihmzep1rylzllo1_540И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.

IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)

Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. _nlq9f17L5P1sycx5ho1_500На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.

City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)

Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.

https://www.ecosia.org/

10350506_1004839849556596_8449387762054072306_nНије ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂

А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.

Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
  2. научили смо детаљније о оплођењу;
  3. сазнали смо које су особине генетички предодређене;
  4. претраживали смо интернет путем Екозије;
  5. одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.

Хербаризована изложба и домаћинске ласте

Нисам сигуран да је по новом плану и програму домаћинство предвиђено као изборни предмет, али ћемо се ми домаћинством свеједно бавити. У ствари, нећемо ми него Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале“ (до 17.6.2018)

Поменуто Друштво је израдило сјајан постер и то наново о ластама.

А лепе постере, односно паное, направили су ђаци колегинице Весне Миленовић, а у вези са националним парковима диљем света.

Весна има још лепих идеја, па је тако у својој школи организовала изложбу хербаризованог биља. Ова поставка радова као у каквом музеју показала је малим петацима да је њихов труд довољно вредан да се прикаже и да му се да на значају.

Изложба у (правом) Музеју науке и технике, под називом „Од ћелије до домена“ завршена је 3. јула. За оне који нису успели да је обиђу, фотографије аутора Милоша Јуришића дочараће како је све то изгледало. Фотографије припадају Документационом центру Музеја науке и технике у Београду.

То је био омаж старим врстама, а ево једне вести и о новим – макар на подручју Србије.

Национална географија: На обронцима Старе планине откривена нова врста биљке (4.6.2018)

У Јапану откривена је нова врста воденог медведа.

Једна од разлика између новопронађене врсте и других, до сада познатих, у томе је што су виђени представници оба пола. Код других врста налажене су углавном само женке. Друга разлика је што једу алге, док су друге врсте карниворе.

И кад поменух алге, ево једне која је необична по томе што иако нарасте до 5 цм, састоји се од једне једине ћелије. На латинском је зову Valonia ventricosa, а на енглеском говорном подручју и мехурић алга и морнарево око. Слика ће вам најбоље објаснити разлог за овакво име. 🙂

Ова алга није нова врста, али лепо илуструје да и о старим врстама можемо да научимо штошта новог. Оно што нас још новога очекује је нови закон.

Н1: Триван: Србија ће се мењати уз Закон о климатским променама (23.5.2018)

И доста са новинама данас, а читамо се следеће недеље где ћу опет представити неке нове и старе вести. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Вабили смо ласте да нам дођу у домаћинство;
  2. дивили смо се радовима ђака;
  3. разгледали смо дивне фотографије;
  4. открили смо нове врсте;
  5. поздравили смо усвајање новог закона.

Готово и републичко такмичење 2018.

tumblr_mti5glEzeO1sh9h80o5_250Као што већ знате, завршено је републичко такмичење из биологије. На друштвеним мрежама и уживо што сам чуо, колеге су похвалиле оба теста као врло лепа и што је битније, са логичким задацима где се инсистирало на разумевању и примени знања. У поређењу са градским такмичењем, сматрају колеге, ово је значајно квалитетније.

Ђаци су нам сви били препаметни и без обзира да ли су освојили награду или нису, сам долазак на републичко је већ огроман успех. tumblr_mm4oyceeJ21s2xab7o1_400Честитам свим ђацима и њиховим наставницима.

Ево их и тестови:

Тестови за седми и осми разред са кључевима

Тестови су преузети са сајта на коме ћете видети и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Републичко такмичење из биологије за основне школе, 2018. – Коначна ранг листа (27.05.2018)

Организатори су и овај пут припремили леп програм за ђаке који су дошли, па су, заједно са наставницима, могли да бирају између четири дестинације. Ја сам се одлучио за Музеј науке и технике где је била поставка „Од ћелије до домена“. Поставка је мала, али заиста импресивна. Модели који су тамо су фасцинантни, а информације које ћете тамо чути су скроз занимљиве. Разговарао сам са Наташом Ђорђевић, студенткињом са факултета која сјајно објашњава разлику између прокариотске и еукариотске ћелије. Давно нисам видео бољу илустрацију која прати ту причу, а ту су и сјајни џиновски модели ћелија. Мало сам и фоткао, али нисам све јер вам желим да одете са ђацима и уверите се и сами колико је добро.

Када поменух импресивне моделе и рад студената, имам још један сјајан, мимо изложбе, али пре тога док још нисмо изашли из еволуције, да завршимо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

И обећани модел за крај дело је Дијане Крстески.

Дијана Крстески

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

  1. Погледали смо (још једном) тестове са републичког такмичења;
  2. честитали смо свим учесницима;
  3. посетили смо изложбу „Од ћелије до домена“, а ако нисмо, морамо јер штета је пропустити;
  4. завршили смо са читањем књиге „Биологија и креационизам“;
  5. дивили смо се моделу анатомије морског јежа.

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 swirls_with_disco_lights_by_andrea1981g-d69p9zi (Small)Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.tumblr_mjv8cnmgQH1rs8w78o1_500 (Small)

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Играли смо едукативну игрицу;
  2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
  3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.

Превазиђено царство

tumblr_oguis4IegS1sutgy1o1_500 (Small)Данас ћу почети са два питања. Прво је:

Удружење пермакултура Србије: Ко треба да буде пример? (22.1.2016)

Пре него што поставим друго питање, ево једног могућег одговора на ово прво. Боље да вам не говорим о овом наставнику, погледајте сами.

Фејсбук видео – 360ТВ: Учитель танцует со своими учениками (фебруар 2018)

И ево га друго питање:

Школа без зидова: Колико вреди наше ауторско дело? (19.4.2018)

Следеће (ауторско) дело нам је већ познато из ранијих чланака. Настављамо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

Данас имам још једно „штиво“ за читање, а то је…

Подршка развоју људског капитала и истраживању – Опште образовање и развој људског капитала – Развионица: Оквир предметног курикулума – обавезни предмети у основном образовању (април 2015)

Нас занимају стране од 89. до 98. Тамо ћете пронаћи циљ наставе биологије, опште и специфичне предметне компетенције, исходе за сваки разред и, напокон, од 94. стране ревидиране стандарде. Немам информацију да су они званично усвојени, али они јесу направљени као побољшана (и скраћена) верзија претходних и вероватно ће се о њиховој „судбини“ одлучивати. Занимљиво је да се у овим стандардима не појављују царства, која су, очигледно, нешто што смо у биологији превазишли. Добро, макар Биолошки блог неће бити скоро превазиђен. 🙂

b30a64f443f14f85812f3632925223c2

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо ко треба да буде пример;
  2. такође смо сазнали колико вреди наше ауторско дело;
  3. наставили смо са читањем књиге о еволуцији и креационизму;
  4. погледали смо ревидиране стандарде из биологије;
  5. дискутовали смо о подели живог света.

 

Биљке: моћне и фасцинантне

IMG_20180428_154030 (Small)

Поставка изложбе заиста светски изгледа.

Настављамо са читањем књиге коју нам је великодушно уступио др Алексеј Тарасјев:

Изложба еволуциониста од „Ћелије до домена“ увелико траје и судећи по новинским чланцима, заиста је изузетна. Намеравам да је посетим и направим репортажу. До тада ево једног од поменутих новинских репортажа:

Бета: Изложба о еволуцији живота на Земљи отворена у Музеју науке и технике (3.5.2018)

Отворена је још једна изложба, овај пут у Галерији науке и технике САНУ. Изложба траје до 25. маја.

Фејсбук догађај – Галерија науке и технике САНУ: Отварање изложбе „Моћ биља“ (до 25.5.2018)

А за два дана такође ће бити актуелне биљке. Преносим писмо пристигло из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

24774713_1792543897423394_2629181891270099195_nУ име својих колега са Биолошког института „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду желела бих да вас позовем на прославу Међународног Дана фасцинације биљкама који ће се ове године одржати у суботу 12. маја у КЦ Граду од 11-20 часова. Овом приликом одржаће се интересантне креативне радионице за децу предшколског и школског узраста (од 1. до 6. разреда), како би се добро забавила и уједно увела у чудесни свет природе. Кроз интересантни квиз деца ће на сликовит начин научити и зашто је важно свакодневно јести воће и поврће. И за старије посетиоце организован је занимљив програм почев од мењаже пелцера, такмичења у прављењу вертикалне баште, изложбе биљака из лабораторије ин витро, интересантних предавања и концерта бенда Љубичице од 21 час. Све активности су бесплатне!
Учешће деце у креативним радионицама потребно је пријавити путем нета. Више информација на сајту:

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“: Дан фасцинације биљкама (за 12.5.2018)

До Културног центра Град стићи ћете пратећи мапу:

Колеге из Војводине имаће прилику да се на још неке начине практично баве биљкама.

Фондација „Јасен“: Конкурс за финансирање школске баште (до 31.5.2018)

_1605898823058055_7665942181654310739_n

Још један позив на конкурс стиже нам из Петнице.

Петница: Позив: Летња научна школа (до 25.5.2018)

_nnajgrTVcr1tqkr5mo1_500Но, да се вратимо на сређивање школске баште за крај. Један текст који ће, можда, помоћи колегама да победе на конкурсу, што им од срца желим. 🙂

Агро клуб: Корови су одлични индикатори земљишта (23.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наставили смо са читањем књиге о еволуцији;
  2. излистали смо које се значајне изложбе дешавају у Београду у мају;
  3. позвали смо на Дан фасцинације биљкама;
  4. размишљали смо да се окушамо у лепим конкурсима – и ми и ђаци;
  5. схватили смо да корови нису тако лоши.

 

Облак ознака