Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „еволуција“

Може, ако баш мора

Мала матура је прошла, а са њом и комбиновани тест. Утисци су разнолики, али колико сам успео да пропратим углавном ђаци кажу да задаци са овог теста (па тако и из биологије) нису били тешки.

bio04 iz štampeИз штампе

Вечерње новости: Завршено полагање мале матуре: Комбиновани тест био лак, тврде ђаци (19.6.2020)

Мала матура није баш прошла без проблема, иако је уложено много труда да се све то уради. Уосталом, сам политички врх био је укључен.

Политика: Премијерка се лично укључила у пројекат мале матуре (14.6.2020)

maxresdefaultУглавном, све је прошло и обично након оваквих ствари (пре свега пандемије) кажемо – било и не поновило се. Да ли?

Нова.рс: Родитељи о наставку онлајн наставе: Само ако баш мора (14.6.2020)

Ево још мало о родитељима.

Политика: Кад родитељи заводе ред у школи (15.6.2020)

bio04 metodikaМетодика

Да бисмо родитеље забавили неким другим стварима и одвукли им пажњу од завођења реда, ево пар текстова са корисним саветима стручњака.

Детињарије: Немојте живети за децу (12.5.2015) & Family.rs: Dr Kevin Leman – 5 konkretnih saveta roditeljima skolaraca (14.6.2020)

_lxvha9wREp1qj0lg5o1_400Из овог другог текста издвојио сам трећи савет:

Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут „Ооо, то је баш добро за тебе!“ Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.

bio04 sa časovaСа часова

Ја просто морам да хвалим своје колеге и њихове ђаке, без обзира на овај мудри савет, јер раде заиста сјајне ствари.

Ђак Маријане Пауновић направио је друштвену игру која промовише заштиту животне средине, а ђаци Андријане Марковић Јанковић правили су животиње од отпадних материјала како би обележили Међународни дан биодиверзитета. Ту је и живописан пано о рециклажи настао на часовима Барбаре Јовчић.

Следе изузетни цртежи ђака Анђеле Васојевић, песма настала на часу Ирене Николић и модели ДНК које су правили ученици Марте Мајорски.

И представљам вам фото-хербаријум ђака Славице Поповић Бубујук (прва ставка) и презентације које су урадили ученици Славице Гвоздић.

  1. Фото-хербаријум
  2. Житарице
  3. Глобалне последице загађивања животне средине
  4. Здрава исхрана
  5. Прва помоћ

Прегршт одличних радова ђака наћи ћете на следећем блогу који води колегиница Биљана Ускоковић Брковић.

Биолошке теме: Мапирање и још понешто (27.4.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Биљана је уз мапирање додала још понешто, па ћу уз данашње писаније додати и ја још понеке корисне материјале. Ево једне презентације колеге Николе Арсића.

Ево и интерактивне слике Маријане Трифуновић Димитријевић.

И за крај, сигурно корисно – календар рада за следећу годину. Додуше, ова још није прошла, али следећа се свакако ближи. Ипак, ближи је наш сусрет следеће недеље и до тада, па покушајте да се одморите.

104006484_1238684039796137_914399231060790875_o

Полудигитална младост

Да ли сте знали да смо много млађи него што у ствари мислимо?

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Према Светској здравственој организацији, односно њиховом истраживању просечног квалитета здравља и очекиваном трајању живота, у 21. веку имамо нови критеријум који дели људску старост на следећи начин:

541537_10153241124384494_8548230417951520697_n0-17 година: малолетни
• 18-65 година: млади
• 66-79 година: средњих година
• 80-99 година: старији
• 100+ година: дуговечни старији

Ако не верујете мени, ево је референца. 🙂

Еn.brilio.net: 65 Years old is still young! (20.11.2016)

bio04 sa časovaСа часова

Хајде да видимо шта су млади (наставници) радили са њиховим још млађим ђацима. 🙂

Кристина Јозић је направила читаву књигу од радова својих ђака.

Read.bookcreator.com: Dan planete Zemlje (приступљено 28.5.2020)

Сличан зборник радова видећете и на следећем линку.

Padlet.com: Deca Župe zajedno za našu planetu (приступљено 28.5.2020)

Ученици Весне Милојковић такође су се бавили екологијом, али тако што су правили моделе који приказују загађивање, а Андријане Марковић Јанковић су правили здраве, витаминске коктеле. Толико лепо и освежавајуће изгледају да верујем да би свако од нас радо попио неки од њих.

Ученици Наташе Јановић правили су моделе ћелија и плућа, а ђаци Тијане Пејић Ивановић на свој, дечји и маштовит начин приказали су свет бактерија и вируса.

Ученица Данице Пушковић се бавила системом органа за циркулацију, а ђаци Мирјане Георгијев су правили стрипове на тему постанка и развоја живота на Земљи.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Кад већ поменух постанак и развој живота, Оливера Коларић је направила игрицу у којој ђаци могу да обнове основне појмове.

Wordwall.net: Postanak i razvoj života na planeti Zemlji – šesti razred (приступљено 28.5.2020)

bio04 institucije i organizacijeОрганизације и институције

То је да шестаци мало провежбају, а богами мораће да вежбају и осмаци. Њих чека завршни тест и ево шта институције имају да кажу на ту тему.

МПНТРРС: Завршни испит за школску 2019/2020. годину (приступљено 28.5.2020)

Ево нечега и за средњошколце, а у вези са њиховим испитима.

ЗУОВ: Средње стручно образовање: Организација и полагање матурских и завршних испита у јунском испитном року 2020. (26.5.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Ево шта на тему завршних тестова кажу медији, који су често и једини извор информација за нас.

РТС: Шарчевић каже да ће мала матура бити „полудигитална“, како ће то изгледати (26.5.2020)

_994151330693118_5238549810097589358_nПошто и нас биологе, као прегледаче, качи полудигитализација, ево још мало појашњења, овај пут од помоћника министра за основну школу.

Данас: Прегледање тестова на малој матури уз помоћ софтвера (27.5.2020)

Дакле, начин полагања завршног теста се ове године променио. Годинама уназад мења се и клима, па тако и дешавања у нашем природном окружењу. Можда је и следећи чланак опис једне такве промене.

Serbian Times: Klimatske promene? Jato retkih ptica doletelo iz Indije, ružičasti čvorak po prvi put u Šumadiji (27.5.2020)

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

О чворцима и другим птицама имамо и предавање које почиње за мање од сат времена. Кликом на слику добићете детаље.

101266372_2890297637686575_5606033529419857920_o

bio04 projektiПројекти

И док су обичне птице незаштићене, стручњаци чине све да заштите нека подручја од великог значаја за природу. За крај, преносим текст са ФБ странице Природњачког музеја.

Ђердап је прво подручје у Србији номиновано за приступањe UNESCO Глобалној мрежи геопаркова, а његово званично проглашење очекује се током септембра 2020. године.
Поводом обележавања Eвропског дана паркова данас вас водимо управо на ову дестинацију.
Геопарк Ђердап у оснивању налази се у североисточној Србији, а река Дунав природна је и административна граница између Србије и Румуније. Обухвата приобални појас Ђердапске клисуре у средњем току Дунава и његово залеђе – делове планинских масива Кучај и Мироч. Покрива територију од 1.330 км2, укључујући и подручје Националног парка Ђердап, који је основан 1974, просторно га превазилазећи за додатних 692 км2.
Најмаркантнији природни феномен на подручју будућег геопарка је Ђердапска клисура. На свом путу од Голупца до Кладова, Дунав се усеца у ободни део Јужних Карпата, спајајући Панонски басен на западу и Дакијски басен на истоку. Дуж клисуре могу се видети бројни репрезентативни објекти природне и културне баштине. Ђердап је уједно и једно од најбоље проучених подручја Балканског полуострва, које је пленило и дан данас плени пажњу реномираних домаћих и страних геолога, геоморфолога, ботаничара, зоолога, археолога и етнолога.

Природњачки музеј у Београду, заједно са другим институцијама, учествовао је у креирању апликационих докумената за номинацију геопарка Ђердап у УНЕСКО Глобалну мрежу геопаркова.

Александра Маран Стевановић, кустос-саветник Природњачког музеја у Београду

Далека настава

Гледе такмичења из биологије појавила се недоумица код Београђана коме треба послати коначне ранг листе. Брже-боље сам контактирао председника СБД-а др Мирослава Живића.

bio04 važne informacijeВажне информације

Оно што сам сазнао је да Београђани нису једини у недоумици и добио сам молбу да апелујем на окружне Активе директора из свих тих градова да се договоре која школа ће преузети на себе прикупљање општинских листа и њихово обједињавање. Да бисте знали који су то све градови, односно окрузи, следи списак:

Списак школа које праве листе на нивоу округа

bio04 sa časovaСа часова

Док директори треба да направе листе, колегиница Ана Давидовић је направила презентацију која је безмало сјајна! Погледајте.

Још једну сјајну презентацију урадио је Игор, ђак колегинице Наташе Аћимовић. Он је то урадио заиста маестрално и очигледно је дечак који је одличан из макар два школска предмета: биологије и информатике.

Природна селекција

Ево како су урадили други Наташини ђаци, а тема је иста.

Сличне задатке радили су и ђаци Тијане Морић.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Врло успешно и сјајно и рекао бих да ова настава на даљину и даје неке ефекте. Надам се да дају и емисије на РТС-у, а оне ће се одвијати не према уџбеницима, већ према програму. Зато на линку имате извод оз програма који имам и ја и према коме радим.

Извод из програма од 5. до 8. разреда

Наравно да ме занима како емисије виде ђаци и родитељи, али не верујем да ћу то лако сазнати. Но, ипак, неке податке имамо о томе како целокупну наставу на даљину виде родитељи.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Хајде прво да видимо шта кажу наставници. Дајем реч Маји Радоман Цветићанин.viele bemalte bunte Kinderhände

Српски лако: Просвето, клањам се! (23.3.2020)

Како виде родитељи, видећете и ви у следећој, добро анализираној анкети.

Креативна чаролија: Шта мисле родитељи о настави на даљину? (24.3.2020)

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Да би се онлајн настава одвијала савета техничке природе никад доста. Многи наставници се позивају на следећи линк и хвале оно што се тамо може научити.

Отворена школа: Како урадити, предати, али и прегледати задатак у Гугл учионици (23.3.2020)

bio04 naukaНаука

Мало и о ономе што нас је и увело у онлајн учионицу: корона вирусу. Како заиста функционишу тестови који одређују да ли смо позитивни на вирус сазнаћете у следећем инфографику који су приредиле Александра Равас и Снежана Томановић. Кликом на слику постаће већа.

90527805_10222137586286125_3923830393039486976_o

Још један интересантан текст о овом вирусу је уједно и текст који сам приредио за крај.

Политика: Слепи мишеви оптужени без доказане кривице (21.3.2020)

Записници са састанака Актива и још понешто

Данас имам неколико врло значајних ствари да вам пренесем. Најпре вести из Ниша.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У моју редакцију пристигло је писмо др Јелене Црнобрње-Исаиловић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за републику Србију, Универзитета у Београду._lzeww7a8LL1qmxpu4o1_500

Комитет за Науку Српског биолошког друштва планирао је серију предавања у 2020. која ће бити организована на различитим универзитетима у Србији. Прво предавање посвећено је малим хидроелектранама и организује се уз подршку Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу и Института за биолошка истраживања.

У следећем документу имате све појединости о овом догађају.

МХЕ – предавање у Нишу (за 25.2.2019)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Из Ниша селимо се у Нови Сад. Јуче, 13. фебруара, одржан је састанак Стручног актива наставника Новог Сада. Преносим вам записник који ми је послала колегиница Слађана Совиљ.

На састанку 13.02.2020, у просторијама ОШ „Доситеј Обрадовић“, Нови Сад, било је присутно 11 чланова. Закључци са састанка су прослеђени осталим члановима електронским путем.

На састанку су донешени следећи закључци:

  1. Наставници сами одлучују да ли приступају такмичењу са овако формулисаним правилником.
  1. Услед великог интересовања ученика и родитеља за бодовање признања са такмичења за специјалне, Вукову диплому и Ђака генерације, сматрамо да иста треба редефинисати, јер постоји недоумица како ће се тренутно формулисана признања бодовати.

Предлог:

  • „Диплома за изузетно постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „I награда на такмичењу из биологије“
  • „Диплома за одлично постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „II награда на такмичењу из биологије“
  • „Диплома за врло добро постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „III награда на такмичењу из биологије“
  • Дипломе за I, II и III МЕСТО остају и нису предмет овог предлога.

Сматрамо да ће се на овај начин Правилник и пропозиције ускладити са Правилником о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи.

  1. Овај закључак, после електронске дискусије на вибер-групи Актива, ће бити прослеђен Српском биолошком друштву, Биолошком факултету у Београду и релевантном ресору у министарству просвете.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Данас смо састанак Актива имали и ми Београђани. састанак је водила Марина Дрндарски, а одржан је у њеној школи „Дринка Павловић“. Тачка дневног реда је била свега једна, мада смо ћаскали и о другим интересантним темама.

На самом почетку су се искристалисале две недоумице у вези са Правилником за такмичење. Једна је који је реалан (на крају крајева и законски рок) да се донесе Правилник (с обзиром на то када је донесен ове године) и да ли су дипломе које предлаже Правилник уопште валидне и да ли их школе и закон препознају?

Марина је дуго причала о проблемима организације самог такмичења, а онда су се појавили и неки предлози. Разлика између ранијих састанака и овог сада је што су се појавили и конкретни предлози за будућа такмичења, како не бисмо наново били у ситуацији да разговарамо о нечему што је већ решено.

Предлози за ово такмичење:

1) Да се преименују дипломе као у предлогу колега из Новог Сада.

Предлози за будућа такмичења:

1) Да свака општина делегира чланове (председнике општинских актива који би преузели обавезу да се активније укључе у рад градског актива). Рок је 1. април. Имена представника шаљете Марини Дрндарски.

2) Да се омасови учлањење у СБД. На тај начин стекли бисмо статус равноправних преговарача. Ово је потребно и зато што је такмичење активност у коју смо иначе укључени, али не и око организационих питања. Општински активи ће одлучити да ли ће учлањење (ако то прихвате) бити појединачно или у оквиру подружнице. Рок је 1. април за изјашњавање о томе.

3) Да се сачини делегација наставника из Актива која би преговарала са Управним одбором СБД, као и са председником СБД-а. Изнели би своје предлоге, које би формулисали на састанку Актива који би се претходно сазвао. Рок је април. Контактираћемо поменуте инстанце ради договора о дијалогу.

Закључак је да смо се сложили да морамо да преузмемо и одговорност и иницијативу, ако мислимо да направимо нешто добро за наше ђаке, тим пре што следеће године такмичење мора да се измени и квалитативно. Надамо се да ће управа СБД имати слуха за нас.

Марина је још дала и идеју да сви наставници праве задатке, те од њих да направимо базу за вежбање за такмичење.

Ја ћу и ове године направити тестове за школско такмичење, те их закачити на Биолошки блог. Шифру ћете сазнати на ФБ-у када време дође, а то ће бити 22. или 23. фебруар, кад стигнем. Нисам машина. 😀

Треба да напоменем да се бојкот помињао, али ништа званично немам јер се представници појединих општина нису изјашњавали. У дискусији је поменуто и то да бојкот нема смисла ако се у њега укључе тек поједине општине.

Марина је још поменула да СБД планира предавања која би била корисна наставницима, можда чак и на Биолошком факултету. Неке од тема које су излистане на састанку су: класификација живог света, миксотрофна исхрана, да ли је кожа систем органа или орган, као и нова достигнућа из генетике и еволуције. Поставило се и питање што се не направи неки стручан семинар тим пре што их у понуди (у каталогу) баш и нема. И о томе може наша делегација да разговара.

bio04 naukaНаука

Једна од предложених тема су била и нова сазнања из еволуције. Ја не могу да вам одржим предавање на тему, али могу да пронађем занимљиве чланке. Пошто је усвојено да су Неандерталци ипак били наши преци, научници озбиљно сумњају да су њихови гени ти који су одговорни за облик наше главе. Но, то није све. Од 40% гена које смо од њих наследили, неки изгледа су у вези са болестима (депресијом, на пример) и зависности од цигарета?!? Углавном, све детаљно имате у следећем тексту.

IFL Science: Your Neanderthal Ancestors May Be Responsible For The Shape Of Your Head (14.12.2018)

1185409_evolucija_ff

bio04 iz štampeИз штампе

Толико о нашој прошлости, а завршавам са (блиском) будућности. Још једну недељу је ђачки зимски распуст, а након тога следе надокнаде пропуштених часова.

Зелена учионица: Министар Шарчевић предложио како надокнадити пропуштене часове због продуженог распуста (13.2.2020)

Верујем да ће се решење наћи, а ми се налазимо овде следеће недеље.

Мртви или живи, али фосили

У ово неко време могуће је посетити пар занимљивих изложби Природњачког музеја.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Како бисте се информисали о првој изложби, погледајте кратки прилог на следећем линку.

Јутјуб: Изложба лобања птица и сисара у арборетуму (до 27.12.2019)

Што се тиче друге изложбе, ево и текста који ће вам све разјаснити:

У уторак 03. децембра 2019. године, у Народном музеју Топлице у Прокупљу отворена је изложба под називом „Фосили из Горње Пребрезе“ коју су у сарадњи са ЈКП „Хаммеум“ из Прокупља, припремили и поставили кустоси Природњачког музеја у Београду, др Зоран Марковић, Сања Алабурић и Милош Миливојевић.
tumblr_o1h2jzqtEF1ryagdxo1_500Изложено је око стотинак експоната из фундуса Природњачког музеја – Збирка терцијарних сисара (aнтилопе, жирафе, хијене, претече слона, и др.) као и двадесетак из Народног музеја Топлице.
Изложене експонате пропратили су оригинални постери са текстуалним и сликовитим приказима геологије, историјата ископавања, пронађеним примерцима, учесницима у активностима на локалитету, као и приказима реконструкције палеоеколошких прилика за време средњег миоцена овог дела Србије.
Изложбу су отворили др Зоран Марковић и Радмила Перић, директорка ЈКП „Хаммеум“ и биће доступна посетиоцима до 15.01.2020. године.

bio04 naukaНаука

То је била прича о фосилима из Горње Пребрезе, а ево нечега о тзв. „живом фосилу“.

Национална географија: „Живи фосил“ светске флоре: Да ли ће Панчићева оморика преживети климатске промене? (20.11.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Кад већ зборимо о живим фосилима… _nxqe4320UP1qa70eyo2_250Наравно, увек имам зазор када су наши таблоиди у питању, чак и када је (безопасна) наука у питању, али вест се појављује и у иностраним научно-популарним чланцима, па ми изгледа да је валидна. 🙂

Курир: На арктику оживели организми за које се веровало да су вековима мртви: Неки су стари и више од 40.000 година! Зомбији леденог доба преживели све до данас! (12.7.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Да ми не бисмо постали мртви фосили, морамо да водимо рачуна о нашој планети. Пре неког времена је у ОШ „Сава Керковић“ у Љигу обележен Дан здравља (7. април) и Дан планете Земље (22. април), под слоганом „Брига о планети је брига о здрављу“. Ученици седмог и осмог разреда наставнице Виолете Кешељ, помоћу видео презентација, паноа и модела, испричали су низ прича од момента настанка наше планете, о значају биодиверзитета, природним и културним лепотама Земље… Погледајте фотографије које све то приказују, а ми се видимо за недељу дана.

Октоподи преузимају кормило

Да имам редакцију (као што је немам) написао бих да ми је пристигло писмо у моју редакцију, али овако је довољно рећи да ми је пристигло писмо.

bio04 sa časovaСа часова

Већ дуже време (годину дана!) намеравам да пошаљем ову презентацију као једну од интересантнијих где је биологија била део пројектне наставе, па је ево сада дошла на ред. Надам се да ће многима бити занимљива, јер је „уплитање“ мојих малих биолога и моје маленкости у обележавање Вукових дана у школи. Могуће је да у неко догледно време проследим још нешто.
Теби хвала што омогућаваш да биолози широм Србије поделе своје идеје. Ако неку нисам искористила у изворном облику, бар ме је подстакла на размишљање и стварање нечег новог.
Пуно поздрава из Ниша,
Милена Цветковић

Ево је и презентација:

И што Милена рече, заиста на овом блогу могу да се нађу сјајне идеје и исти такви ђачки радови. Овог пута представљам радове ђака колегиница Сање Урошевић Парезановић (прве две слике горе) и Тамаре Микић (слика доле).

Ћелијама су се бавили и ђаци Биљане Ускоковић и Ане Вуловић. Све ћете пронаћи на сјајном Биљином блогу.

Блог – Биолошке теме: Креативна настава (11.10.2019)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Биљану морам још једном да поменем. Наиме, послала је критеријуме за оцењивање који су фантастично направљени у форми паноа. И те како верујем да је ово искористљиво за наше учионице и за наш рад.

Ако вам је једноставније, све ово можете преузети са овог линка.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

О оцењивању, али и другим актуелним темама имаћу предавање у среду. Уколико сте заинтересовани, можете се пријавити овде:

Институт за модерно образовање: Бесплатно предавање „Како се посветити сваком ученику у одељењу кад их има 25?” (за 30.10.2019)

Дешавања ће иначе бити већ од сутра.

72750528_2476757609111096_3712712186137673728_n

Једна изложба је већ отворена, али је можете посетити до краја новембра.

Завичајни музеј Хомоља: Суживот са великим зверима (отворено 24.10.2019)

bio04 naukaНаука

Великих звери у Србији има, али мајмуна свакако нема. Ипак, изгледа да их је некада овде било.

Круг портал: Краљевчанин у тиму иза ког је велико откриће (за 22.10.2019)

598624_221674244631555_871276690_nДакле, некада је било мајмуна, данас их нема, а у будућности можда не буде ни великих звери, а ни људи, већ – октопода.

Национална географија: Збогом еволуцијо, октоподи преузимају кормило (2.7.2019)

Биолошки блог још увек не преузима нико, тако да ћу вас наново ја сачекати и идуће недеље на овом месту. Видимо се.

Човек – рођен да буде дивљи и увежбан

Данас ће нам главна тема бити спорт и физичко васпитање у школи. Није баш да нам није битно јер сетите се да здравствени аспект повезује наша два предмета. Но, почињемо најпре еколошким темама.

bio04 iz štampeИз штампе

Навикли смо већ да нас таблоиди засипају апокалиптичним вестима и, према њиховом писанију судећи, увек смо негде на ивици истребљења и као људи и као нација. Ипак, неке од тих вести могу се узети за озбиљно, посебно ако се ради о угрожавању животне средине.

Курир: Сви објављују фотографије од пре 10 година, али ове ће вас шокирати: Језиви призори над којима сви морамо да се замислимо (20.1.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Заиста, за само десет година направили смо огромну разлику због свог немара и егоцентризма. Некада животиње имају више осећаја од нас, а то показује и следећи снимак.

NS TV – Facebook video: O vídeo que fez o mundo chorar! (пре око годину дана)

imagessoccer-football-ball-in-goal-net-oИпак, наде има да и људи могу да имају обзира. Добрим примером су се истакли спортисти, тачније фудбалери.

Видеотека – Фејсбук видео: Видео који ће вам променити живот: Није тешко бити човек! (пре око три године)

bio04 korelacijaКорелација

Верујем да вам се овај спортски снимак допао, а ако вам се спорт не допада, треба да кривите своје наставнике физичког (што је и разумљиво јер ваљда смо сви сада ваљда апсолвирали да су наставници искључиво криви за све лоше у друштву).

Знанствени нет: „Трауме од тјелесног криве су што људи не вјежбају“ (5.9.2018)

1И штета је да не вежбемо јер наука каже да за разлику од нама сродних мајмуна, људи су заиста еволуирали тако да су нам телесне вежбе неопходне.

Scientific American: Humans Evolved to Exercise (јануар 2019)

Ако вас је овај текст убедио, знате шта вам је чинити, а ми се видимо за који дан са, надам се, значајним информацијама.

Напорно, али када вреди

_ncbdmrwssb1s05o54o1_1280Носорози су врло угрожене врсте и то је одавно познато сазнање. Научници покушавају да на све начине заштите и оно мало што их је преостало, а ту могу помоћи и сазнања о њиховим прецима и изумрлим рођацима. Новооткривени фосил указује да је древни и џиновски рођак носорога (сибирски једнорог) живео на травнатим равницама Евроазије пре најмање 39.000 година и да је и на његов нестанак утицао наш предак јер га је ловио. Ипак, није само он крив. Ови дивови су изгледа били пробирљиви што се исхране тиче, па када је, након леденог доба, њихове хране почело да понестаје, нестали су и они. И то се десило пре 20.000 до 10.000 година.

BBC News: ‘Siberian unicorn’ walked Earth with humans (27.11.2018)

Осим за носороге, Европа је забринута и за природу Србије. Један од савета ЕУ нашој Влади је и да се окане мини-хидроелектрана.

Мондо: Европски парламент: Не градите мини-хидроелектране! (7.12.2018)

На часовима биологије се у многим школама и те како граде разна наставна средства. Тако су настали импресивни модели на часовима колегинице Виолете Јововић.

Осим моделима, ђаци имају и друге креативне активности за време часова биологије. То можете видети на следећем сајту, односно блогу.

Разредни пројекат ученика 8. разреда ОШ „Милован Глишић“ Ваљевска Каменица: Мапа биома (приступљено: 9.12.2018)

И за крај да представим још један пројекат, овог пута о здравој храни. Аутор је Никола Арсић и ја преносим оно што је он написао о томе. Након текста можете преузети и акциони план.

10250314_919003898124797_3741586258394771622_nДраге колеге, ево појекта који смо реализовали на нивоу школе.
Ово смо радили у оквиру програма „Школе за 21. век“.
Идеја ми је била да код ученика, њихових родитеља и колега развијемо свест о утицају нездраве исхране и како она утиче на стил живота.
Дошли смо до запањујућих резултатра.
Резултате смо презентовали на Наставничком већу, Савету родитеља, родитељским састанцима од 1. до 8. разреда и могу вам рећи да смо и те како утицали на родитеље. Пошто наша школска кухиња има 90-95% здраве обороке следећег месеца је број ученика који се ту храни порастао за +10 по одељењу!
П.С. Било је напорно, али је вредело!

Пројекат – Акциони план

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Забринули смо се за судбину носорога;
  2. саслушали смо савет Европске уније;
  3. дивили смо се моделима биолошких објеката;
  4. претраживали смо мапу биома;
  5. одушевили смо се пројектом о здравој храни.

Незнање није исто што и оправдање

Колегиница Весна Бурсаћ је била баш племенита и поделила је план додатне наставе за 5. разред.

План додатне наставе за 5. разред

SpinosaurusInfobox (Small)У петом разреду, основношколски наставници се, по први пут, озбиљно сусрећу са еволуцијом. Семинара на ту тему нема, али неког решења има. То је курс који је бесплатан, онлајн и траје три недеље. Процена је да курс захтева три сата рада недељно, а сертификат се не добија. Још једна мана курса је што морате да знате енглески. Ипак, сигуран сам да може да помогне у предавањима.

Future learn: Understanding and Teaching Evolution (од 29.10.2018)

У предавањима помажемо и једни другима. Неке колеге су већ позната и омиљена имена међу наставницима биологије. Такав је случај са Николом Арсићем који је направио презентацију за све нас.

Технологија нам свакако помаже у подучавању. О томе један од многобројних текстова на ту тему, који ће вам представити и неке веб-алатке ако већ нисте чули за њих.

Edutopia: Enhancing Learning Through Differentiated Technology (30.3.2015)

Школе су добиле још један веб-алат: електронски дневник. Изгледа да је проблем настао због тога што уравниловка у Србији није могућа. Нису све школе биле технички довољно опремљене за ову новотарију, а навикнути да све радимо на „о-рук“ није било плана Бе за такве школе. _10156168754750284_3179236874249925549_nШколска година је увелико почела, а није било ни писма, ни разгледнице. Или, да будем прецизнији: ни папирног, ни електронског.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Школе без основног средства за рад: Нема дневника, оцене у свескама (23.9.2018)

Осим на недостатак основног средства за рад (био сам убеђен да ми основно средство за рад уопште није дневник, али човек се учи док је жив), синдикати нас упозоравају и на лоше срочене платне разреде.

Независни синдикат НСПРВ: Све о платним разредима! Прочитајте, незнање није оправдање! (18.9.2018)

tumblr_ojzaxsFXM51qb38ylo1_400Све ове новотарије имају и оштре критичаре. Један од њих свакако је Боба Недић.

Blog – Klotfrket: Ministarstvo prosvete – Ministry of Silly Walks (20.9.2018)

Кад смо већ код луцкастог хода (јер то енглески део у наслову и значи), ево једног чланка који кроз едукативни видео показује кретање и, наравно, мишиће.

Interactive biology: Video: Muscles for Locomotion (приступљено 27.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уписали смо се на курс како бисмо боље предавали еволуцију;
  2. добили смо материјале за наставу од дивних колега;
  3. поделили смо неке проблеме који су актуелни;
  4. нисмо се радовали што ће нам бити већа плата јер изгледа да и неће бити;
  5. одгледали смо лекцију о мишићима и кретању.

На коју страну иде глава

officeПочетак је школске године и сви смо у плановима: годишњим, оперативним, за допунску, припремну… Захваљујући сјајној колегиници Нади Јовановић из Новог Бечеја, наставницима који предају чуваре природе у шестом ће од вечерас живот бити лакши за план за тај предмет. 🙂

Чувари природе за 6. разред – глобални план

Још један љубазан колега је Никола Арсић. Он је поделио са нама презентацију коју је направио за петаке.

И још једна презентација истог аутора, али је овај пут разред седми.

Видео сам да је Никола у овој потоњој презентацији отпочео и причу о људским прецима, па и ја да допринесем једним податком. Испоставило се да су Европљани много старији него што се раније мислило. Наиме, пронађен је човек стар 36.000 година, у Костенки у Русији, близу границе са Украјином. Најинтересантније о овом човеку је да његов геном сугерише да је био мешовитог порекла, показујући трагове различитих група које су живеле у Европи, укључујући блискоисточну, Западну Азију и Неандертал. Заправо, његова ДНК у доброј мери изгледа као савремена европска. Овај детаљ је важан јер су друга истраживања предложила да европске групе нису имале такво мешовито генетско наслеђе до отприлике 5.000 година. Овај наш предак имао је тамну кожу и очи.

io9.gizmodo: 36,000-year-old Human DNA Reveals Europe’s Deep Past (11.7.2014)

6_668728276576307_2254532417400935593_nКорњаче су значајно старије од нас (нису ли сви, уосталом?). Један њихов предак (назван Pappochelys rosinae, што би значило „деда корњача“) живео је пре 240 милиона година и није имао оклоп.

IFL Science: 240-Million-Year-Old „Grandfather Turtle“ Was Just Starting to Have a Shell (26.6.2015)

Још даље у прошлости живела је халуциногенија. Ово биће је од почетка збуњивало научнике. Најпре су је поставили наопачке пошто има пипке на леђима, а и ножице личе на сличне пипке, а онда нису могли ни главу да јој нађу… Ипак, године 2015. преломили су и одлучили на којој страни тела је ипак била глава.

National geographic: Scientists Finally Decide Which Bit of This Weird Animal is the Head (24.6.2015)

worm.0

То нас некако враћа на почетак наше приче од данас. Од писања планова и којечега, можда смо и ми попут халуциногеније и, ако вам је као мени, верујем да ни ви не знате где вам је глава… Но, треба некако да нађемо време и за неке креативне и лепе ствари, а то је овог пута наградни конкурс за најлепши цртеж и фотографију.

Дани гљива: Наградни конкурс основним и средњим школама (до 25.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10577000_825078484239145_1950211568980512856_nДобили смо на готово план за изборни предмет захваљујући дивној колегиници;
  2. обогатили смо своју колекцију презентација са још две сјајне;
  3. схватили смо да смо старији него што смо мислили;
  4. сазнали смо да корњаче нису одувек имале оклоп;
  5. одлучили смо да учествујемо на наградном конкурсу, па таман и главу изгубили као халуциногенија.

Облак ознака