Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „еволуција“

Мртви или живи, али фосили

У ово неко време могуће је посетити пар занимљивих изложби Природњачког музеја.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Како бисте се информисали о првој изложби, погледајте кратки прилог на следећем линку.

Јутјуб: Изложба лобања птица и сисара у арборетуму (до 27.12.2019)

Што се тиче друге изложбе, ево и текста који ће вам све разјаснити:

У уторак 03. децембра 2019. године, у Народном музеју Топлице у Прокупљу отворена је изложба под називом „Фосили из Горње Пребрезе“ коју су у сарадњи са ЈКП „Хаммеум“ из Прокупља, припремили и поставили кустоси Природњачког музеја у Београду, др Зоран Марковић, Сања Алабурић и Милош Миливојевић.
tumblr_o1h2jzqtEF1ryagdxo1_500Изложено је око стотинак експоната из фундуса Природњачког музеја – Збирка терцијарних сисара (aнтилопе, жирафе, хијене, претече слона, и др.) као и двадесетак из Народног музеја Топлице.
Изложене експонате пропратили су оригинални постери са текстуалним и сликовитим приказима геологије, историјата ископавања, пронађеним примерцима, учесницима у активностима на локалитету, као и приказима реконструкције палеоеколошких прилика за време средњег миоцена овог дела Србије.
Изложбу су отворили др Зоран Марковић и Радмила Перић, директорка ЈКП „Хаммеум“ и биће доступна посетиоцима до 15.01.2020. године.

bio04 naukaНаука

То је била прича о фосилима из Горње Пребрезе, а ево нечега о тзв. „живом фосилу“.

Национална географија: „Живи фосил“ светске флоре: Да ли ће Панчићева оморика преживети климатске промене? (20.11.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Кад већ зборимо о живим фосилима… _nxqe4320UP1qa70eyo2_250Наравно, увек имам зазор када су наши таблоиди у питању, чак и када је (безопасна) наука у питању, али вест се појављује и у иностраним научно-популарним чланцима, па ми изгледа да је валидна. 🙂

Курир: На арктику оживели организми за које се веровало да су вековима мртви: Неки су стари и више од 40.000 година! Зомбији леденог доба преживели све до данас! (12.7.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Да ми не бисмо постали мртви фосили, морамо да водимо рачуна о нашој планети. Пре неког времена је у ОШ „Сава Керковић“ у Љигу обележен Дан здравља (7. април) и Дан планете Земље (22. април), под слоганом „Брига о планети је брига о здрављу“. Ученици седмог и осмог разреда наставнице Виолете Кешељ, помоћу видео презентација, паноа и модела, испричали су низ прича од момента настанка наше планете, о значају биодиверзитета, природним и културним лепотама Земље… Погледајте фотографије које све то приказују, а ми се видимо за недељу дана.

Октоподи преузимају кормило

Да имам редакцију (као што је немам) написао бих да ми је пристигло писмо у моју редакцију, али овако је довољно рећи да ми је пристигло писмо.

bio04 sa časovaСа часова

Већ дуже време (годину дана!) намеравам да пошаљем ову презентацију као једну од интересантнијих где је биологија била део пројектне наставе, па је ево сада дошла на ред. Надам се да ће многима бити занимљива, јер је „уплитање“ мојих малих биолога и моје маленкости у обележавање Вукових дана у школи. Могуће је да у неко догледно време проследим још нешто.
Теби хвала што омогућаваш да биолози широм Србије поделе своје идеје. Ако неку нисам искористила у изворном облику, бар ме је подстакла на размишљање и стварање нечег новог.
Пуно поздрава из Ниша,
Милена Цветковић

Ево је и презентација:

И што Милена рече, заиста на овом блогу могу да се нађу сјајне идеје и исти такви ђачки радови. Овог пута представљам радове ђака колегиница Сање Урошевић Парезановић (прве две слике горе) и Тамаре Микић (слика доле).

Ћелијама су се бавили и ђаци Биљане Ускоковић и Ане Вуловић. Све ћете пронаћи на сјајном Биљином блогу.

Блог – Биолошке теме: Креативна настава (11.10.2019)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Биљану морам још једном да поменем. Наиме, послала је критеријуме за оцењивање који су фантастично направљени у форми паноа. И те како верујем да је ово искористљиво за наше учионице и за наш рад.

Ако вам је једноставније, све ово можете преузети са овог линка.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

О оцењивању, али и другим актуелним темама имаћу предавање у среду. Уколико сте заинтересовани, можете се пријавити овде:

Институт за модерно образовање: Бесплатно предавање „Како се посветити сваком ученику у одељењу кад их има 25?” (за 30.10.2019)

Дешавања ће иначе бити већ од сутра.

72750528_2476757609111096_3712712186137673728_n

Једна изложба је већ отворена, али је можете посетити до краја новембра.

Завичајни музеј Хомоља: Суживот са великим зверима (отворено 24.10.2019)

bio04 naukaНаука

Великих звери у Србији има, али мајмуна свакако нема. Ипак, изгледа да их је некада овде било.

Круг портал: Краљевчанин у тиму иза ког је велико откриће (за 22.10.2019)

598624_221674244631555_871276690_nДакле, некада је било мајмуна, данас их нема, а у будућности можда не буде ни великих звери, а ни људи, већ – октопода.

Национална географија: Збогом еволуцијо, октоподи преузимају кормило (2.7.2019)

Биолошки блог још увек не преузима нико, тако да ћу вас наново ја сачекати и идуће недеље на овом месту. Видимо се.

Човек – рођен да буде дивљи и увежбан

Данас ће нам главна тема бити спорт и физичко васпитање у школи. Није баш да нам није битно јер сетите се да здравствени аспект повезује наша два предмета. Но, почињемо најпре еколошким темама.

bio04 iz štampeИз штампе

Навикли смо већ да нас таблоиди засипају апокалиптичним вестима и, према њиховом писанију судећи, увек смо негде на ивици истребљења и као људи и као нација. Ипак, неке од тих вести могу се узети за озбиљно, посебно ако се ради о угрожавању животне средине.

Курир: Сви објављују фотографије од пре 10 година, али ове ће вас шокирати: Језиви призори над којима сви морамо да се замислимо (20.1.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Заиста, за само десет година направили смо огромну разлику због свог немара и егоцентризма. Некада животиње имају више осећаја од нас, а то показује и следећи снимак.

NS TV – Facebook video: O vídeo que fez o mundo chorar! (пре око годину дана)

imagessoccer-football-ball-in-goal-net-oИпак, наде има да и људи могу да имају обзира. Добрим примером су се истакли спортисти, тачније фудбалери.

Видеотека – Фејсбук видео: Видео који ће вам променити живот: Није тешко бити човек! (пре око три године)

bio04 korelacijaКорелација

Верујем да вам се овај спортски снимак допао, а ако вам се спорт не допада, треба да кривите своје наставнике физичког (што је и разумљиво јер ваљда смо сви сада ваљда апсолвирали да су наставници искључиво криви за све лоше у друштву).

Знанствени нет: „Трауме од тјелесног криве су што људи не вјежбају“ (5.9.2018)

1И штета је да не вежбемо јер наука каже да за разлику од нама сродних мајмуна, људи су заиста еволуирали тако да су нам телесне вежбе неопходне.

Scientific American: Humans Evolved to Exercise (јануар 2019)

Ако вас је овај текст убедио, знате шта вам је чинити, а ми се видимо за који дан са, надам се, значајним информацијама.

Напорно, али када вреди

_ncbdmrwssb1s05o54o1_1280Носорози су врло угрожене врсте и то је одавно познато сазнање. Научници покушавају да на све начине заштите и оно мало што их је преостало, а ту могу помоћи и сазнања о њиховим прецима и изумрлим рођацима. Новооткривени фосил указује да је древни и џиновски рођак носорога (сибирски једнорог) живео на травнатим равницама Евроазије пре најмање 39.000 година и да је и на његов нестанак утицао наш предак јер га је ловио. Ипак, није само он крив. Ови дивови су изгледа били пробирљиви што се исхране тиче, па када је, након леденог доба, њихове хране почело да понестаје, нестали су и они. И то се десило пре 20.000 до 10.000 година.

BBC News: ‘Siberian unicorn’ walked Earth with humans (27.11.2018)

Осим за носороге, Европа је забринута и за природу Србије. Један од савета ЕУ нашој Влади је и да се окане мини-хидроелектрана.

Мондо: Европски парламент: Не градите мини-хидроелектране! (7.12.2018)

На часовима биологије се у многим школама и те како граде разна наставна средства. Тако су настали импресивни модели на часовима колегинице Виолете Јововић.

Осим моделима, ђаци имају и друге креативне активности за време часова биологије. То можете видети на следећем сајту, односно блогу.

Разредни пројекат ученика 8. разреда ОШ „Милован Глишић“ Ваљевска Каменица: Мапа биома (приступљено: 9.12.2018)

И за крај да представим још један пројекат, овог пута о здравој храни. Аутор је Никола Арсић и ја преносим оно што је он написао о томе. Након текста можете преузети и акциони план.

10250314_919003898124797_3741586258394771622_nДраге колеге, ево појекта који смо реализовали на нивоу школе.
Ово смо радили у оквиру програма „Школе за 21. век“.
Идеја ми је била да код ученика, њихових родитеља и колега развијемо свест о утицају нездраве исхране и како она утиче на стил живота.
Дошли смо до запањујућих резултатра.
Резултате смо презентовали на Наставничком већу, Савету родитеља, родитељским састанцима од 1. до 8. разреда и могу вам рећи да смо и те како утицали на родитеље. Пошто наша школска кухиња има 90-95% здраве обороке следећег месеца је број ученика који се ту храни порастао за +10 по одељењу!
П.С. Било је напорно, али је вредело!

Пројекат – Акциони план

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Забринули смо се за судбину носорога;
  2. саслушали смо савет Европске уније;
  3. дивили смо се моделима биолошких објеката;
  4. претраживали смо мапу биома;
  5. одушевили смо се пројектом о здравој храни.

Незнање није исто што и оправдање

Колегиница Весна Бурсаћ је била баш племенита и поделила је план додатне наставе за 5. разред.

План додатне наставе за 5. разред

SpinosaurusInfobox (Small)У петом разреду, основношколски наставници се, по први пут, озбиљно сусрећу са еволуцијом. Семинара на ту тему нема, али неког решења има. То је курс који је бесплатан, онлајн и траје три недеље. Процена је да курс захтева три сата рада недељно, а сертификат се не добија. Још једна мана курса је што морате да знате енглески. Ипак, сигуран сам да може да помогне у предавањима.

Future learn: Understanding and Teaching Evolution (од 29.10.2018)

У предавањима помажемо и једни другима. Неке колеге су већ позната и омиљена имена међу наставницима биологије. Такав је случај са Николом Арсићем који је направио презентацију за све нас.

Технологија нам свакако помаже у подучавању. О томе један од многобројних текстова на ту тему, који ће вам представити и неке веб-алатке ако већ нисте чули за њих.

Edutopia: Enhancing Learning Through Differentiated Technology (30.3.2015)

Школе су добиле још један веб-алат: електронски дневник. Изгледа да је проблем настао због тога што уравниловка у Србији није могућа. Нису све школе биле технички довољно опремљене за ову новотарију, а навикнути да све радимо на „о-рук“ није било плана Бе за такве школе. _10156168754750284_3179236874249925549_nШколска година је увелико почела, а није било ни писма, ни разгледнице. Или, да будем прецизнији: ни папирног, ни електронског.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Школе без основног средства за рад: Нема дневника, оцене у свескама (23.9.2018)

Осим на недостатак основног средства за рад (био сам убеђен да ми основно средство за рад уопште није дневник, али човек се учи док је жив), синдикати нас упозоравају и на лоше срочене платне разреде.

Независни синдикат НСПРВ: Све о платним разредима! Прочитајте, незнање није оправдање! (18.9.2018)

tumblr_ojzaxsFXM51qb38ylo1_400Све ове новотарије имају и оштре критичаре. Један од њих свакако је Боба Недић.

Blog – Klotfrket: Ministarstvo prosvete – Ministry of Silly Walks (20.9.2018)

Кад смо већ код луцкастог хода (јер то енглески део у наслову и значи), ево једног чланка који кроз едукативни видео показује кретање и, наравно, мишиће.

Interactive biology: Video: Muscles for Locomotion (приступљено 27.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уписали смо се на курс како бисмо боље предавали еволуцију;
  2. добили смо материјале за наставу од дивних колега;
  3. поделили смо неке проблеме који су актуелни;
  4. нисмо се радовали што ће нам бити већа плата јер изгледа да и неће бити;
  5. одгледали смо лекцију о мишићима и кретању.

На коју страну иде глава

officeПочетак је школске године и сви смо у плановима: годишњим, оперативним, за допунску, припремну… Захваљујући сјајној колегиници Нади Јовановић из Новог Бечеја, наставницима који предају чуваре природе у шестом ће од вечерас живот бити лакши за план за тај предмет. 🙂

Чувари природе за 6. разред – глобални план

Још један љубазан колега је Никола Арсић. Он је поделио са нама презентацију коју је направио за петаке.

И још једна презентација истог аутора, али је овај пут разред седми.

Видео сам да је Никола у овој потоњој презентацији отпочео и причу о људским прецима, па и ја да допринесем једним податком. Испоставило се да су Европљани много старији него што се раније мислило. Наиме, пронађен је човек стар 36.000 година, у Костенки у Русији, близу границе са Украјином. Најинтересантније о овом човеку је да његов геном сугерише да је био мешовитог порекла, показујући трагове различитих група које су живеле у Европи, укључујући блискоисточну, Западну Азију и Неандертал. Заправо, његова ДНК у доброј мери изгледа као савремена европска. Овај детаљ је важан јер су друга истраживања предложила да европске групе нису имале такво мешовито генетско наслеђе до отприлике 5.000 година. Овај наш предак имао је тамну кожу и очи.

io9.gizmodo: 36,000-year-old Human DNA Reveals Europe’s Deep Past (11.7.2014)

6_668728276576307_2254532417400935593_nКорњаче су значајно старије од нас (нису ли сви, уосталом?). Један њихов предак (назван Pappochelys rosinae, што би значило „деда корњача“) живео је пре 240 милиона година и није имао оклоп.

IFL Science: 240-Million-Year-Old „Grandfather Turtle“ Was Just Starting to Have a Shell (26.6.2015)

Још даље у прошлости живела је халуциногенија. Ово биће је од почетка збуњивало научнике. Најпре су је поставили наопачке пошто има пипке на леђима, а и ножице личе на сличне пипке, а онда нису могли ни главу да јој нађу… Ипак, године 2015. преломили су и одлучили на којој страни тела је ипак била глава.

National geographic: Scientists Finally Decide Which Bit of This Weird Animal is the Head (24.6.2015)

worm.0

То нас некако враћа на почетак наше приче од данас. Од писања планова и којечега, можда смо и ми попут халуциногеније и, ако вам је као мени, верујем да ни ви не знате где вам је глава… Но, треба некако да нађемо време и за неке креативне и лепе ствари, а то је овог пута наградни конкурс за најлепши цртеж и фотографију.

Дани гљива: Наградни конкурс основним и средњим школама (до 25.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10577000_825078484239145_1950211568980512856_nДобили смо на готово план за изборни предмет захваљујући дивној колегиници;
  2. обогатили смо своју колекцију презентација са још две сјајне;
  3. схватили смо да смо старији него што смо мислили;
  4. сазнали смо да корњаче нису одувек имале оклоп;
  5. одлучили смо да учествујемо на наградном конкурсу, па таман и главу изгубили као халуциногенија.

Претрага која сади дрвеће

Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.

Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.

nk6aihmzep1rylzllo1_540И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.

IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)

Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. _nlq9f17L5P1sycx5ho1_500На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.

City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)

Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.

https://www.ecosia.org/

10350506_1004839849556596_8449387762054072306_nНије ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂

А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.

Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
  2. научили смо детаљније о оплођењу;
  3. сазнали смо које су особине генетички предодређене;
  4. претраживали смо интернет путем Екозије;
  5. одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.

Облак ознака