Доба открића

У скорије време научници су открили много тога.

Наука

Ако сте љубитељ фантастике и гледали сте „Господаре прстенова“, биће вам занимљиво да су научници читаву новооткривену групу лептира назвали по главном зликовцу Саурону. Тим међународних истраживача открило је чак девет група лептира и једна од њих има крила на којима као да је насликан симбол овог чаробњака. Изразити спојени наранџасти прстенови окружују црно-беле пеге на задњим крилима овог рода – Saurona. Како ови лептири изгледају видећете на следећем линку:

CNN: A new group of butterflies has been named after the ‘Lord of the Rings’ villain (12.5.2023)

Научници су пронашли још неке животиње, али овог пута у питању је група која је вредно сведочанство историје живог света. Давно, давно у геолошком времену, пре неких 600 милиона или 700 милиона година, прве животиње су еволуирале на Земљи. Њихови најближи рођаци који и данас живе су сунђери, жарњаци и реброноше. Али тачно ко је од њих најближи сродник првих животиња, остало је једно од најспорнијих питања у еволуционој биологији. Са неколико фосила ових раних, меканих животиња, њихова историја је нужно била мутна и било је изазовно реконструисати оно што се догодило.

Научници су то урадили тако што су упоређивали хромозоме ових животиња, али и једноћелијских протиста. И победник је – реброноша!

У часопису „Природа“ пише да је тим је преузео нови, креативан приступ анализи генома ових раних животиња. Током стотина милиона година, секвенце гена су толико мутирале да је сваки сигнал о сродству различитих линија „испран“. „Дакле, потребно вам је нешто што еволуира веома споро што можете пратити“, закључио је Ден Роксар, еволуциони геномичар са Берклија, који је надгледао студију. Уместо да се посматрају промене у нуклеотидима (промене у ДНК од једног слова), метода — коју је развио Роксар, заједно са колегама са Универзитета у Бечу — фокусира се на карактеристике већег обима у геномима: групе гена на хромозомима.

Ова техника се заснива на једноставној идеји: током еволуционог времена, редослед гена на хромозому се мења преко мутација – на пример, преко инверзија које мењају редослед гена унутар хромозома. Иако се њихов редослед може променити, гени на хромозому формирају неку врсту повезане групе и обично се не мешају са генима на другим хромозомима. Али у ретким приликама, хромозоми се могу сломити и спојити, што доводи до мешања тих група веза. Ови догађаји су довољно ретки да их је могуће пратити све до порекла првих животиња.

Scientific American: The Closest Living Relative of the First Animal Has Finally Been Found (17.5.2023)

Све то теоретски делује лагано, али верујем да су се научници доста намучили посебно када раде са тим „микро-стварчицама“. И када смо у микро-свету још једно откриће.

Quantum of Science: Otkrivena nova organela. Provjerite za šta je važna (7.5.2023)

Са часова

Нису се органелама бавили само научници, већ и ђаци колегинице Оливере Коларић. Ученици Наташе Соскић су се бавили дезоксирибонуклеинском киселином, а ученици Бранке Кремић варијабилношћу на примеру лала.

Корисни материјали

Ученици Славољуба Тоскића бавили су се калоријама и имамо још један занимљив филмић за час са петацима.

Забава

И да јелом и пићем завршимо. Истраживачи су пронашли боцу пива која је чамила на дну океана у потопљеном броду целих 170 година. Знамо да је вино све боље што је старије, али да ли то исто важи и за пиво? Заправо, нашао се неко ко је и окусио и омирисао и закључак је да има укус на козу, а мирише на трули купус. 🙂

IFL Science: 170-Year-Old Shipwreck Beer Tastes Like Goat And Smells Of Rotting Cabbage (9.3.2015)

Ја вам желим пријатније освежење и леп викенд који ће ускоро.

 

Лековито биље и човек змај

Градско такмичење је на прагу, ево већ у недељу и некако смо успели (или нисмо успели) да сазнамо где идемо, односно које су нам школе домаћини. Но, као да нам такмичења није довољно, имам једно баш лепо за вас.

Конкурси и смотре

Што кажу, слика говори хиљаду речи, а слика са речима говори милион. Све вам је ту. 

Корисни материјали

Када смо код биља, петаци често праве хербаријуме. Да бисмо им олакшали овај посао, ту су ђаци колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Лепе хербаријуме, али и експерименте са биљкама и паное о заштити животне средине правили су ђаци Силвије Јовичић. Ученици Милијане Муратовић су приказивали циклусе развића, а ученици Жељке Симић су представљали делове људског скелета. 

Наука

Жељкини ђаци бавили су се скелетом човека, а то су прошле године радили и научници. Додуше, врста којом су се бавили није баш наша, али је сродна. Ради се о врсти Homo longi. 

Bigthink.com: Homo longi, the dragon man: Researchers identify our closest relative (29.6.2021)

Још 1933. откривена је мистериозна фосилна лобања у близини града Харбин у провинцији Хејлунгђанг у североисточној Кини. Лобања је била скоро савршено очувана, са четвртастим очним дупљама, дебелим избочинама обрва и великим зубима, али тада нико није могао тачно да објасни коме је припадала. Лобања је много већа од оне коју има Homo sapiens и друге сродне врсте, а сама величина мозга је била слична оној коју имамо ми. Све до данашњих дана место настанка и период настанка је остао неразјашњен.

Сада је тим кинеских, аустралијских и британских истраживача коначно решио загонетку. Лобања представља до сада непознату изумрлу људску врсту. Истраживање, објављено као три студије у часопису „Иновације“, сугерише да је ово наш најближи рођак у људском породичном стаблу.

Назван Homo longi, што се може превести као „Змајева река“, добио је име по провинцији у којој је пронађен. Идентификација лобање, за коју се сматра да потиче од педесетогодишњег мушкарца, делимично је заснована на хемијској анализи седимената заробљених у њој. Научници су га „сместили“ у средњи плеистоцен, пре 125.000 до 800.000 година. 

Предвиђа се да је заједнички предак лонгија и сапиенса живео пре отприлике 950.000 година. Штавише, то сугерише да су обе врсте делиле заједничког претка са неандерталцима пре нешто више од милион година, што значи да смо се можда одвојили од неандерталаца 400.000 раније него што се раније мислило (мислили смо да је то било пре 600.000 година).

До сада су неандерталци сматрани нашим најближим рођацима (према студији, одвојили смо се од Homo heidelbergensis пре неких 1,3 милиона година). Дебате о еволуцији модерних људи и о томе шта је то што нас чини „људима“ стога су се у великој мери ослањале на поређења са неандерталцима. Али ново откриће гура неандерталце један корак даље од нас самих и чини једноставна поређења између ове две врсте много мање важним за разумевање онога што нас на крају чини оним што јесмо. Ипак, треба и рећи да их не „гурају“ сви научници и да ово мишљење ипак није прихваћено у целој научној заједници и колико сам разумео, спорне су методе датирања. 

Иако ће облик породичног стабла представљеног овде вероватно издржати тест времена, још је прерано прихватити ове предвиђене датуме дивергенције као дефинитивне. Уз то, истраживање такође баца важно светло на то како су се људске врсте појавиле и шириле кроз средњи плеистоцен у све области наше планете. Најважније је да су се многе од ових врста можда укрштале.

Оно што свакако можемо закључити је да прича о драматичној људској еволуцији очигледно није потпуно испричана. 

Ни прича о овогодишњем такмичењу није још испричана, а наставља се у недељу. Желим вам свима много успеха. 

Стручно мишљење Биолошког друштва

У вези са изменама у уџбеницима осмог разреда, имамо и саопштење Срског биолошког друштва.

Институције и организације

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе можете преузети овде. Такође, можете преузети и текст стручног стручног мишљења СБД о делу програма наставе и учења за осми разред.

Методика

Још неке теме које се раде (осим спорне, која није спорна) у осмом разреду је и нервни систем. Ту нам у помоћ прискаче наш незаменљиви колега Славољуб Тоскић.

Са часова

Ђаци Душице Александров су се бавили више здрављем нервног система јер су обрађивали болести зависности. Ученици Маријане Пауновић бавили су се анатомијом људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков су правили слатке хромозоме и већину свог рада су након фоткања – појели. 🙂

Наука

Кад већ зборимо о слатким хромозомима, основци уче само ДНК, не и РНК, али текст који сам одабрао за крај је више о овом другом молекулу. РНК се може спонтано формирати када се компонентни молекули филтрирају кроз базалтно стакло (вулканског порекла), а то би могло објаснити порекло живота на Земљи – и рећи нам где да је тражимо на другим световима, према новом истраживању. Истраживачи тврде да ово откриће (уз оно да је у метеорима такође нађен градивни материјал за РНК) пружа јасан и изненађујуће једноставан одговор на једно од највећих питања науке. Тај одговор, дакле, имате у следећем тексту:

IFL Science: Spontaneous Formation Of RNA On Volcanic Glass Could Explain Life’s Origins (6.6.2022)

Препуштам вас читању, а ми се видимо следеће недеље.

 

 

Хелијумска ћелија

Данас је Дан Биолошког факултета Универзитета у Београду. Надам се да су лепо прославили данашњи дан, а рекао бих да их је време послужило.

Предстојећи догађаји

Са факултета селимо се у њихов комшилук, у Природњачки музеј. Прекосутра нас тамо очекује једно интересантно предавање о еволутивној стратегији људске врсте.

Већ сутра, у Петровцу на Млави, Природњачки музеј организује и изложбу.

И тако дан за даном, а захваљујући Жељку Станимировићу знамо да нас за викенд очекује и једна лепа екскурзија. Више о томе сазнаћете на овом линку. 

Стручно усавршавање

У октобру нас очекује и једна обука, која је бесплатна и посебно је интересантна нама биолозима.

ЗУОВ: Позив за пријаву на бесплатну обуку: Подршка остваривању слободних наставних активности у основној школи које се односе на област екологије и одрживог развоја (пријава до 5.10.2022)

Ја бих вам препоручио и оналјн обуку која нам је заиста значајна и за наш посао наставника и за сате стручног усавршавања унутар установе. Дакле, обука је корисна, а лагана, ради се о породичном насиљу и како реаговати. Можете се регистровати на овом линку и одмах приступити курсу, а радите га својим темпом. 

 

Методика

Осим корисних обука, увек нам је корисно оно што дели са нама наш неуморни колега Славољуб Тоскић. Овог пута бавио се ћелијом и верујем да ће вас његов рад инспирисати да направите нешто слично и једнако лепо.

Са часова

Следи још примера добрих рада наших колега. Ћелијама су се бавили и ђаци Живице Ђорђевић, а ђаци Силвије Јовичић су нам показали колико воле биологију кроз ликовне радове. Стрип је радио ученик Лидије Лончар Павловић.

И за крај једно дело нашег иностраног колеге. Не знам како је насликао све ово на табли и колико му је времена требало, али заиста је импресивно. 

Зар не? 🙂

Пчели свака част

Ако сте планирали обележавање неких посебних дана у школи, ето да знате да је 16. септембар Међународни дан очувања озонског омотача.

Са часова

Светски дан пчела је тек 20. маја, али бих ја ипак уранио како бих вам представио сјајан рад колегинице Данице Пушковић и њених колега. У њеној школи је прошле школске године уприличена манифестација „Пчели у част“, која је продукт пројектне наставе три предмета – биологије, музичке и ликовне културе. На том споју уметности и науке ученици су показали шта су све научили о историјату пчеларства, али и грађи, животу и значају пчела. У догађају су учествовали ученици, стручни сарадник, наставници, представници локалне самоуправе и родитељ пчелар, који је био у улози предавача. Програм је садржао излагање ученика 7. и 8. разреда уз презентацију на три теме: „Пчеларство-некад и сад“, „Шта знаш о пчелама?“ и „Мед – храна богова“. Програм су водили ђаци, а било је и хорског певања песама о пчелама ученика млађих и старијих разреда. Гледаћемо да вам у неком наредном чланку пустимо мало и музике, а за сада уживајте у лепим фотографијама са овог значајног школског догађаја.

Наука

У свету пчела у центру пажње научника су бумбари. Према новијем чланку о овим инсектима, изгледа да су они кадри да натерају биљке да процветају брже него што би то иначе чиниле.

Science.org: Hungry bumble bees make plants flower early by cutting holes in their leaves (21.5.2020)

Када матице бумбара изађу из хибернације, треба да сакупе полен и нектар да би започеле своје нове колоније. Ако се пробуде прерано, можда неће бити довољно процветалих биљака. Сада су истраживачи открили да пчеле имају начин да „наруче брзу храну“: грицкају рупе у лишћу, подстичући биљке да процветају недељама пре рока. Остају многа питања о детаљима ове стратегије и како је еволуирала.

„То је свакако изненађујуће“, каже Ларс Читка, бихејвиорални еколог са Универзитета Краљица Мери у Лондону, који није био укључен. „Тек смо на почетку истраживања овог феномена.“

Истраживачи са ЕТХ Цириха случајно су дошли до открића када су приметили необичне трагове угриза на лишћу док су проучавали како пчеле реагују на мирисе биљака. Додали су бумбаре у истраживачки стакленик и посматрали их како секу рупе у облику полумесеца. Шта се дешавало? У почетку су истраживачи мислили да се инсекти можда хране течношћу из лишћа, али инсекти нису остајали довољно дуго да би добили много хране. Нити се чинило да неки део листова враћају у своје колоније.

Кључно запажање – да су бумбари из колонија са мање хране више оштећивали лишће – сугерисало је још један циљ оваквог понашања. Истраживачи су се питали да ли је штета покренула биљке да раније цветају, дајући полен гладним опрашивачима. На крају крајева, неке биљке убрзавају цветање када су под стресом због болести или суше, јер ове претње пружају подстицај да се размножавају раније. Али нико никада није показао да опрашивач може стимулисати цветање. Наравно, сада су то показали и у ту сврху урадили су експеримент о којем можете прочитати у чланку.

Предстојећи догађаји

Прошле године је, дакле, у Даничиној школи уприличена лепа манифестација, а ове године у новембру нас очекује леп фестивал. О томе у писму које вам преносим у целости.

Поштовани,

Овом приликом желим да Вас обавестим да ће се 13. издање највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународни фестивал зелене културе ГРИН ФЕСТ, одржати онлајн, од 21. до 25. новембра, због нестабилне епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Овогодишње издање фестивала има за циљ да покрене радозналост и креативност, размишљање и промишљање о климатским променама, циркуларној економији и одрживом развоју, и оснажи све посетиоце да постану део акције и промене која је овој Планети заиста неопходна.

Сврха фестивала је да приближи питања заштите животне средине, одрживог развоја и климатских промена, кроз мултисекторски приступ, на јасан и занимљив начин свима, без обзира на године и образовање.

Програм фестивала ће ове године обухватити филмски и образовни програм, и биће потпуно бесплатан.

Дугогодишње искуство организатора, Центра за унапређење животне средине, у промоцији, образовању и подизању свести о питањима заштите животне средине, климатских промена и одрживог развоја, има за резултат богат и разноврстан програм фестивала који је претежно намењен школској и омладинској популацији. У претходним годинама, угостили смо ученике из преко 100 школа, из целе Србије, као и ученике неколико школа из БИХ, Хрватске и Словеније.

О квалитету самог Фестивала сведоче и бројна признања и награде које је освојио Фестивал: „Звезде Београда” (2010), „Европа за Фестивале, Фестивали за Европу” (2015/2016, 2017/2018, и 2019/2021), „Зелени лист” (2018) и „Награда града Београда за изузетан допринос заштити животне средине у 2017. години” коју је добила директорка фестивала Ивана Јовчић.

Фестивал су подржале бројне институције, амбасаде и организације, као што су: Град Београд – Секретаријат за заштиту животне средине, Амбасада Француске и Француски институте, и многи други.

Овом приликом Вас позивам да фестивал уврстите у ваш радни план за ову школску годину као допунску наставу у оквиру редовног образовног програма. Такође, будите слободни да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Више информација о фестивалу можете видети на www.greenfest.rs, или www.facebook.com/GreenFest/

Комплетан овогодишњи програм ћемо вам доставити у првој половини новембра.

С поштовањем,

Тамара Живковић

асистент на пројектима Центра за унапређење животне средине

Методика

Тамара је дала предлог да фестивал уврстимо у план ваннаставних активности за ову школску годину, а што се редовних часова тиче, ја вам дајем једну моју презентацију за осмаке која вам можда може помоћи у раду.

8-01 Ћелијски метаболизам

Уз презентацију иде и филмић.

Толико од мене за данас, а ми се видимо идуће недеље.

Џинови прошлости

За почетак најава једног лепог предавања из области еволуције, а треба да пожуримо данас и сутра да се пријавимо.

Стручно усавршавање

Дакле, догађај ће се дешавати 28. априла, а пријаве су до 25. априла. У питању је радионичарски рад тако да верујем да оно што ћемо научити на радионици свакако ћемо моћи да применимо и у учионици. Линк за пријаву и са детаљима је:

Euroscitizen.eu: „Evolution decoded“, Public workshop for educators, science communicators and artists

Наука

Ево и мог доприноса еволуционим темама. Када причамо о џиновима из минулих периода обично смо захвални што тада нисмо живели јер сви они делују застрашујуће. Следи прича о једном џину из доба камбријума који датира од пре 520 милиона година, који је био права мица. 🙂

IFL Science: The Big Friendly Giants of the Cambrian Ocean (приступљено 24.4.2022)

А ево приче и о нешто млађем џину који већ није био толико безопасан. Уосталом, назвали су га морски ти-рекс.

IFL Science: „T-Rex Of The Sea“ Gave Birth In The Open Ocean (приступљено 24.4.2022)

Корисни материјали

Ево и за часове корисна презентација о еволуцији чији је аутор Ивана Дамњановић.

Са часова

То су били докази еволуције, а следе докази доброг рада у учионицама. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе ћелија, а ђаци Јоване Думић кућице за птице. Ученици Сање Урошевић Парезановић направили су сјајан стрип. Уживајте у лепим радовима.

Измењене пропозиције такмичења из биологије

Добили смо мејл од председника СБД-а др Мирослава Живића са измењеним правилницима, а то је уједно и одговор СБД-а на писмо које су упутили наставници.

Важне информације

У складу са иницијативом наставника биологије Српско биолошко друштво је усвојило измењене правилнике за такмичење из биологије за средње и основне школе. Правилнике можете наћи на овде:

Средња школа

Основна школа

Предстојећи догађаји

Такмичење није једини догађај који нам предстоји. Један занимљив ће бити чак пре општинског такмичења, а то су Отворена врата едукације, можемо рећи сада већ редовна.

За детаље овог лепог стручног скупа распитајте се код Оливере Коларић, а ја вам за сада могу рећи да је бесплатан, онлајн и да се добијају бодови стручног усавршавања унутар установе.

Из штампе

Унутар установе се дешава стручно усавршавање, а ван установе – хорор. У ствари, хорор се дешава на Антарктику, како драматично најављује „Курир“.

Курир: На Антарктику призор као из хорор филмова: Лед потпуно крвав, а то је знак једне опасне појаве (27.2.2022)

Са ледене површине идемо испод, под земљу.

б92: Научници под земљом открили „чудо еволуције“ – има 1.306 ногу (17.12.2021)

Са часова

Еволуција има своја чуда, али право је чудо шта све изводе наставници биологије у учионицама.

Макета коју су направили ђаци Александре Пајић напросто оставља без даха. Сјајни су и креативни постери ученика Весне Милојковић, али и модели људских органа које су правили ђаци Наташе Ранђеловић.

Уживајте у овим дивним фотографијама, а ја се ускоро јављам са новим информацијама и занимљивостима.

Најава за четврти републички Актив наставника биологије

Дуго се нисмо састајали, па ево да уприличемо окупљање наставника биологије, додуше у оналјн окружењу.

Важне информације

Оливера Коларић и ја ћемо организовати још један републички Актив наставника биологије и (горућа) тема ће бити предстојеће такмичење. Гост Актива ће бити председник СБД-а др Мирослав Живић. Састанак ће бити онлајн, а Оливера ће послати линк на ФБ групи наставника биологије.

Методика

У разговору ћемо видети и какви ће задаци бити за ђаке који се такмиче, а задатак који је Светлана Конта задала својим ђацима је проблемске природе. Светлана је објаснила како задатак изгледа:

Ученици 8. разреда, Весна и Зоран, су имали сексуалне односе без контрацепције и она је у другом стању (имена изабрана јер нема таквих у генерацији). Ученици су имали задатак да истраже проблеме са којима би се актери срели:
1. здравствене – и у случају задржавања трудноће и у случају прекида трудноће;
2. социјалне – како родитељи и околина гледају на то, да ли могу да наставе школовање ако задрже бебу, да ли су у стању да је васпитавају;
3. финансијске – ако задрже бебу како ће се издржавати;
4. какав је став њихове породице;
Увек нагласим да изостављамо морални и верски аспект.

И ево неких радова ђака:

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Са часова

Још неке колеге могу да се подиче добрим радом. Ђаци Емине Илић су се бавили развијањем свести о солидарности и помоћи оболелима, а преко промоције акције давања крви. Ђаци Тихане Дретвић су правили моделе ћелија, а ученици Сање Урошевић Парезановић су правили фосиле.

Из штампе

Са уметничких фосила из Сањине учионице прелазимо на праве фосиле у Грчкој.

Невероватно! Ово дрвеће очувано лежи већ 18 милиона година: Код Окамењене шуме на Лезбосу откривено 14 чудесних стабала! (14.11.2020)

Институције и организације

И да еволуцијом и њеним доказима и завршим за данас. У Природњачком музеју у Београду до јуна траје изложба о еволуцији. Све детаље имате на линку овде и ја вас остављам да се информишете, а ми се видимо у понедељак. 

Еволуција мозга и друге приче

Иако је распуст, активности неће мањкати ни у наредном периоду.

Предстојећи догађаји

У суботу 10. јула, сада већ традиционално, одржаће се манифестација Дан науке у Ботаничкој башти у периоду од 10 до 18 (уз поштовање свих пандемијских мера). Овај Дан науке организује Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према мојим сазнањима, можемо посетити догађај, баш као и сваке године.

Такође, можемо посетити изложбу „Старо и нестало воће Србије“ у Природњачком музеју, а која је отворена данас. Више о томе:

Naissus.info: Izložba „Staro i nestalo voće Srbije” u Galeriji Sinagoga (до 31.7.2021)

Наука

Када већ помињемо нестале, следећи чланак се бави давно несталим организмима који су чинили фауну периода едијакаре. Постојали су пре негде између 635 и 541 милиона година и нису били налик ичему живом данас. Рецимо, неки од њих су били дуги два метра, а изгледа да су се хранили тако што су хранљиве супстанце из океана упијали целим телом. Ниједна данашња врста животиња то не би могла да изведе, тврде научници.

Рhys.org: Reconstructions show how some of the earliest animals lived—and died (11.8.2014)

Да се у историји живота вратимо у неко нама ближе, али тако далеко време, када су живели наши преци; професорка др Биљана Стојковић уприличила је сјајно предавање на ту тему.

Са часова

Ово је био први видео за данас, а други видео нам стиже из ОШ „22. август“ из Буковца од колегинице Данице Пушковић. Видео можете погледати кликом овде.

У галерији која следи можете погледати још неке лепе ученичке радове са часова наших колега. Овога пута су све сами модели у питању: ђаци Љубице Савић правили су облике од здраве хране, воћа пре свега (у складу са најављеном изложбом), ученици Марије Шапоњић правили су моделе митозе, а ученици Наташе Ранђеловић екосистема.

Методика

Наши ђаци праве моделе од разних материјала, па зашто не и од лего коцки? Чланак који сам одабрао за крај говори управо о томе и колико ова играчка може да буде едукативна.

The Irish times: Brick by brick: the Lego approach to learning (26.4.2016)

Опасуљимо се!

Знам, дуго времена ме није било на овом блогу. Нећемо сада о разлозима зашто ме није било; битно је да сам сада ту и спреман да вам пренесем значајне догађаје и проследим лепе материјале.

Пројекти

Најпре, за све наставнике имам један позив за учешће у пројекту. Позив је пристигао од др Тање Аднађевић. Наиме, у овогодишњем Јавном позиву, ЦПН је одобрио пројекат који реализује Српско еволуционо друштво, већински научници са Одељења за еволуциону биологију ИБИСС. У питању је одличан пројекат који се заснива на (у слободном преводу) грађанској науци (citizen science). Истраживачи су осмислили сјајан пројекат који укључује грађане, пре свега ученике, у део прикупљања материјала. Ово је само почетни део у истраживачком процесу, али је одличан из перспективе укључивања што већег броја људи и ширења свести и знања о научној методологији. Преносим позив:

Ове године Центар за промоцију науке је финансијски подржао пројекат грађанске науке „Опасуљи се“ који има за циљ да уз помоћ грађана сакупи јединке пасуљевог жишка са што више различитих локација у Србији. Овај подухват је важан зарад утврђивања распрострањености ове штетне врсте и анализе генетичке варијабилности њених популација.

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља активно укључивање јавности у прикупљање података, њихову анализу и интерпретацију у сарадњи са научницима, које резултира одговором на неко истраживачко питање. Ангажовањем у научном истраживању грађани се упознају са методологијом научног рада чиме се подиже ниво научне писмености и остварује двосмерна размена информација и потреба између јавности и академске заједнице.

Овим путем желимо да вас позовемо да се прикључите нашем пројекту. У њему могу учествовати сви заљубљеници у биологију без обзира на узраст. Додатно, желимо да вас замолимо да нам помогнете у популаризацији нашег пројекта тако што ћете проследити информацију заинтересованим групама (стручним друштвима, Фејсбук групама, блоговима итд).

Имајући у виду ситуацију узроковану пандемијом ковид-19 желимо да укажемо и на предност пројекта да функционише у условима неповољне епидемиолошке ситуације збот тога што грађани могу да учествују у њему из својих домова (узорци се могу сакупљати и слати од куће, док ће резултати анализа бити објављивани на веб порталу), а узорци у алкохолу се могу дугорочно чувати за ДНК анализе у замрзивачу док епидемиолошка ситуација не дозволи молекуларно-биолошке анализе.

Више информација о пројекту могу се прочитати на интернет страници пројекта: http://www.opasuljise.rs/

Срдачно у име тима „Опасуљи се“,

Мирко Ђорђевић

Институције и организације

Када већ помињемо институције вољне за сарадњу са наставницима, никако не можемо да прескочимо Природњачки музеј. Жељко Станимировић нас је подсетио да овај музеј слави јубилеј. Жељко нам каже да у склопу обележавања 125 година од оснивања, Природњачки музеј нам представља своје актуелне активности, као и серију вредних експоната и фотографија из својих збирки. Једна од редовних активности је проучавање крупних карнивора, односно вука, риса и мрког медведа, у сарадњи са колегама из других институција. На овом линку сазнаћете много тога о вуку.

Методика

Наравно, поставља се питање како да ова лепа биолошка знања упакујемо у један сврсисходан онлајн час и да додамо неоптерећујући домаћи приде. Верујем да ће вам овде бити од помоћи један текст и један видео туторијал.

ОКЦ: Како да домаћи задатак не буде додатно оптерећење (приступљено 12.12.2020)

Из штампе

Када смо све то урадили, треба и оценити ђаке. Још једна од непознаница и једна од актуелнијих тема је закључивање оцена у најкраћем полугодишту икад и информишемо се, а како другачије, него из медија.

Данас: Закључна оцена – обавезна или не? (9.12.2020)

Ми ћемо некако и оценити ђаке, али поставља се питање како би се оценио рад Министарства у овом тешком и ванредном периоду.

Истиномер: Министарство на поправном; како просвета преживљава епидемију? (6.12.2020)

Надам се да ће просвета преживети и да ће ово зло од пандемије проћи. Мудри људи кажу да у сваком злу има и нечег доброг. Има ли?

Истиномер: Пандемија и животна средина; има ли ичега доброг у овом злу? (29.11.2020)

Са часова

Оно што је увек добро и највредније на овом блогу свакако су радови маших ђака. Модели ДНК су настали на часовима Ане Давидовић, модел ћелије на часу Биљане Горјановић, а постере о здравим стиловима живота радили су ученици Весне Милојковић.

На часу Иване Дамњановић ђак је био поетски надахнут, а на часу Катарине Ацић упутио је озбиљну поруку пушачима. Ђаци Јелене Вабић бавили су се рециклажом.

Завршио бих дешавањима на секцији прве помоћи коју држи Марта Мајорски и које можете погледате овде.