Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „еволуција“

Хелијумска ћелија

Данас је Дан Биолошког факултета Универзитета у Београду. Надам се да су лепо прославили данашњи дан, а рекао бих да их је време послужило.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Са факултета селимо се у њихов комшилук, у Природњачки музеј. Прекосутра нас тамо очекује једно интересантно предавање о еволутивној стратегији људске врсте.

308768251_5420572548062906_630190892079082242_n

Већ сутра, у Петровцу на Млави, Природњачки музеј организује и изложбу.

308199244_5420539791399515_1761700234462720874_n

И тако дан за даном, а захваљујући Жељку Станимировићу знамо да нас за викенд очекује и једна лепа екскурзија. Више о томе сазнаћете на овом линку

306752418_5358869284162719_3067334626525003579_n

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

У октобру нас очекује и једна обука, која је бесплатна и посебно је интересантна нама биолозима.

ЗУОВ: Позив за пријаву на бесплатну обуку: Подршка остваривању слободних наставних активности у основној школи које се односе на област екологије и одрживог развоја (пријава до 5.10.2022)

Ја бих вам препоручио и оналјн обуку која нам је заиста значајна и за наш посао наставника и за сате стручног усавршавања унутар установе. Дакле, обука је корисна, а лагана, ради се о породичном насиљу и како реаговати. Можете се регистровати на овом линку и одмах приступити курсу, а радите га својим темпом. 

 

bio04 metodikaМетодика

Осим корисних обука, увек нам је корисно оно што дели са нама наш неуморни колега Славољуб Тоскић. Овог пута бавио се ћелијом и верујем да ће вас његов рад инспирисати да направите нешто слично и једнако лепо.

bio04 sa časovaСа часова

Следи још примера добрих рада наших колега. Ћелијама су се бавили и ђаци Живице Ђорђевић, а ђаци Силвије Јовичић су нам показали колико воле биологију кроз ликовне радове. Стрип је радио ученик Лидије Лончар Павловић.

И за крај једно дело нашег иностраног колеге. Не знам како је насликао све ово на табли и колико му је времена требало, али заиста је импресивно. 

facebook_1663781320443_6978404647459841978

Зар не? 🙂

Пчели свака част

Ако сте планирали обележавање неких посебних дана у школи, ето да знате да је 16. септембар Међународни дан очувања озонског омотача.

Са часова

Светски дан пчела је тек 20. маја, али бих ја ипак уранио како бих вам представио сјајан рад колегинице Данице Пушковић и њених колега. У њеној школи је прошле школске године уприличена манифестација „Пчели у част“, која је продукт пројектне наставе три предмета – биологије, музичке и ликовне културе. На том споју уметности и науке ученици су показали шта су све научили о историјату пчеларства, али и грађи, животу и значају пчела. У догађају су учествовали ученици, стручни сарадник, наставници, представници локалне самоуправе и родитељ пчелар, који је био у улози предавача. Програм је садржао излагање ученика 7. и 8. разреда уз презентацију на три теме: „Пчеларство-некад и сад“, „Шта знаш о пчелама?“ и „Мед – храна богова“. Програм су водили ђаци, а било је и хорског певања песама о пчелама ученика млађих и старијих разреда. Гледаћемо да вам у неком наредном чланку пустимо мало и музике, а за сада уживајте у лепим фотографијама са овог значајног школског догађаја.

Наука

У свету пчела у центру пажње научника су бумбари. Према новијем чланку о овим инсектима, изгледа да су они кадри да натерају биљке да процветају брже него што би то иначе чиниле.

Science.org: Hungry bumble bees make plants flower early by cutting holes in their leaves (21.5.2020)

Када матице бумбара изађу из хибернације, треба да сакупе полен и нектар да би започеле своје нове колоније. Ако се пробуде прерано, можда неће бити довољно процветалих биљака. Сада су истраживачи открили да пчеле имају начин да „наруче брзу храну“: грицкају рупе у лишћу, подстичући биљке да процветају недељама пре рока. Остају многа питања о детаљима ове стратегије и како је еволуирала.

„То је свакако изненађујуће“, каже Ларс Читка, бихејвиорални еколог са Универзитета Краљица Мери у Лондону, који није био укључен. „Тек смо на почетку истраживања овог феномена.“

Истраживачи са ЕТХ Цириха случајно су дошли до открића када су приметили необичне трагове угриза на лишћу док су проучавали како пчеле реагују на мирисе биљака. Додали су бумбаре у истраживачки стакленик и посматрали их како секу рупе у облику полумесеца. Шта се дешавало? У почетку су истраживачи мислили да се инсекти можда хране течношћу из лишћа, али инсекти нису остајали довољно дуго да би добили много хране. Нити се чинило да неки део листова враћају у своје колоније.

Кључно запажање – да су бумбари из колонија са мање хране више оштећивали лишће – сугерисало је још један циљ оваквог понашања. Истраживачи су се питали да ли је штета покренула биљке да раније цветају, дајући полен гладним опрашивачима. На крају крајева, неке биљке убрзавају цветање када су под стресом због болести или суше, јер ове претње пружају подстицај да се размножавају раније. Али нико никада није показао да опрашивач може стимулисати цветање. Наравно, сада су то показали и у ту сврху урадили су експеримент о којем можете прочитати у чланку.

Предстојећи догађаји

Прошле године је, дакле, у Даничиној школи уприличена лепа манифестација, а ове године у новембру нас очекује леп фестивал. О томе у писму које вам преносим у целости.

Поштовани,

Овом приликом желим да Вас обавестим да ће се 13. издање највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународни фестивал зелене културе ГРИН ФЕСТ, одржати онлајн, од 21. до 25. новембра, због нестабилне епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Овогодишње издање фестивала има за циљ да покрене радозналост и креативност, размишљање и промишљање о климатским променама, циркуларној економији и одрживом развоју, и оснажи све посетиоце да постану део акције и промене која је овој Планети заиста неопходна.

Сврха фестивала је да приближи питања заштите животне средине, одрживог развоја и климатских промена, кроз мултисекторски приступ, на јасан и занимљив начин свима, без обзира на године и образовање.

Програм фестивала ће ове године обухватити филмски и образовни програм, и биће потпуно бесплатан.

Дугогодишње искуство организатора, Центра за унапређење животне средине, у промоцији, образовању и подизању свести о питањима заштите животне средине, климатских промена и одрживог развоја, има за резултат богат и разноврстан програм фестивала који је претежно намењен школској и омладинској популацији. У претходним годинама, угостили смо ученике из преко 100 школа, из целе Србије, као и ученике неколико школа из БИХ, Хрватске и Словеније.

О квалитету самог Фестивала сведоче и бројна признања и награде које је освојио Фестивал: „Звезде Београда” (2010), „Европа за Фестивале, Фестивали за Европу” (2015/2016, 2017/2018, и 2019/2021), „Зелени лист” (2018) и „Награда града Београда за изузетан допринос заштити животне средине у 2017. години” коју је добила директорка фестивала Ивана Јовчић.

Фестивал су подржале бројне институције, амбасаде и организације, као што су: Град Београд – Секретаријат за заштиту животне средине, Амбасада Француске и Француски институте, и многи други.

Овом приликом Вас позивам да фестивал уврстите у ваш радни план за ову школску годину као допунску наставу у оквиру редовног образовног програма. Такође, будите слободни да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Више информација о фестивалу можете видети на www.greenfest.rs, или www.facebook.com/GreenFest/

Комплетан овогодишњи програм ћемо вам доставити у првој половини новембра.

С поштовањем,

Тамара Живковић

асистент на пројектима Центра за унапређење животне средине

Методика

Тамара је дала предлог да фестивал уврстимо у план ваннаставних активности за ову школску годину, а што се редовних часова тиче, ја вам дајем једну моју презентацију за осмаке која вам можда може помоћи у раду.

8-01 Ћелијски метаболизам

Уз презентацију иде и филмић.

Толико од мене за данас, а ми се видимо идуће недеље.

Џинови прошлости

За почетак најава једног лепог предавања из области еволуције, а треба да пожуримо данас и сутра да се пријавимо.

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Дакле, догађај ће се дешавати 28. априла, а пријаве су до 25. априла. У питању је радионичарски рад тако да верујем да оно што ћемо научити на радионици свакако ћемо моћи да применимо и у учионици. Линк за пријаву и са детаљима је:

Euroscitizen.eu: „Evolution decoded“, Public workshop for educators, science communicators and artists

bio04 naukaНаука

Ево и мог доприноса еволуционим темама. Када причамо о џиновима из минулих периода обично смо захвални што тада нисмо живели јер сви они делују застрашујуће. Следи прича о једном џину из доба камбријума који датира од пре 520 милиона година, који је био права мица. 🙂

IFL Science: The Big Friendly Giants of the Cambrian Ocean (приступљено 24.4.2022)

А ево приче и о нешто млађем џину који већ није био толико безопасан. Уосталом, назвали су га морски ти-рекс.

IFL Science: „T-Rex Of The Sea“ Gave Birth In The Open Ocean (приступљено 24.4.2022)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Ево и за часове корисна презентација о еволуцији чији је аутор Ивана Дамњановић.

bio04 sa časovaСа часова

То су били докази еволуције, а следе докази доброг рада у учионицама. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе ћелија, а ђаци Јоване Думић кућице за птице. Ученици Сање Урошевић Парезановић направили су сјајан стрип. Уживајте у лепим радовима.

Измењене пропозиције такмичења из биологије

Добили смо мејл од председника СБД-а др Мирослава Живића са измењеним правилницима, а то је уједно и одговор СБД-а на писмо које су упутили наставници.

bio04 važne informacijeВажне информације

У складу са иницијативом наставника биологије Српско биолошко друштво је усвојило измењене правилнике за такмичење из биологије за средње и основне школе. Правилнике можете наћи на овде:

Средња школа

Основна школа

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Такмичење није једини догађај који нам предстоји. Један занимљив ће бити чак пре општинског такмичења, а то су Отворена врата едукације, можемо рећи сада већ редовна.

За детаље овог лепог стручног скупа распитајте се код Оливере Коларић, а ја вам за сада могу рећи да је бесплатан, онлајн и да се добијају бодови стручног усавршавања унутар установе.

bio04 iz štampeИз штампе

Унутар установе се дешава стручно усавршавање, а ван установе – хорор. У ствари, хорор се дешава на Антарктику, како драматично најављује „Курир“.

Курир: На Антарктику призор као из хорор филмова: Лед потпуно крвав, а то је знак једне опасне појаве (27.2.2022)

Са ледене површине идемо испод, под земљу.

б92: Научници под земљом открили „чудо еволуције“ – има 1.306 ногу (17.12.2021)

bio04 sa časovaСа часова

Еволуција има своја чуда, али право је чудо шта све изводе наставници биологије у учионицама.

Макета коју су направили ђаци Александре Пајић напросто оставља без даха. Сјајни су и креативни постери ученика Весне Милојковић, али и модели људских органа које су правили ђаци Наташе Ранђеловић.

Уживајте у овим дивним фотографијама, а ја се ускоро јављам са новим информацијама и занимљивостима.

Најава за четврти републички Актив наставника биологије

Дуго се нисмо састајали, па ево да уприличемо окупљање наставника биологије, додуше у оналјн окружењу.

bio04 važne informacijeВажне информације

facebook_1616769005900_6781220708523066297Оливера Коларић и ја ћемо организовати још један републички Актив наставника биологије и (горућа) тема ће бити предстојеће такмичење. Гост Актива ће бити председник СБД-а др Мирослав Живић. Састанак ће бити онлајн, а Оливера ће послати линк на ФБ групи наставника биологије.

bio04 metodikaМетодика

У разговору ћемо видети и какви ће задаци бити за ђаке који се такмиче, а задатак који је Светлана Конта задала својим ђацима је проблемске природе. Светлана је објаснила како задатак изгледа:

Ученици 8. разреда, Весна и Зоран, су имали сексуалне односе без контрацепције и она је у другом стању (имена изабрана јер нема таквих у генерацији). Ученици су имали задатак да истраже проблеме са којима би се актери срели:
1. здравствене – и у случају задржавања трудноће и у случају прекида трудноће;
2. социјалне – како родитељи и околина гледају на то, да ли могу да наставе школовање ако задрже бебу, да ли су у стању да је васпитавају;
3. финансијске – ако задрже бебу како ће се издржавати;
4. какав је став њихове породице;
Увек нагласим да изостављамо морални и верски аспект.

И ево неких радова ђака:

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

bio04 sa časovaСа часова

Још неке колеге могу да се подиче добрим радом. Ђаци Емине Илић су се бавили развијањем свести о солидарности и помоћи оболелима, а преко промоције акције давања крви. Ђаци Тихане Дретвић су правили моделе ћелија, а ученици Сање Урошевић Парезановић су правили фосиле.

bio04 praktični savetiИз штампе

Са уметничких фосила из Сањине учионице прелазимо на праве фосиле у Грчкој.

Невероватно! Ово дрвеће очувано лежи већ 18 милиона година: Код Окамењене шуме на Лезбосу откривено 14 чудесних стабала! (14.11.2020)

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

tumblr_o0nyz3nRoE1qza1qzo1_540И да еволуцијом и њеним доказима и завршим за данас. У Природњачком музеју у Београду до јуна траје изложба о еволуцији. Све детаље имате на линку овде и ја вас остављам да се информишете, а ми се видимо у понедељак. 

Еволуција мозга и друге приче

Иако је распуст, активности неће мањкати ни у наредном периоду.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У суботу 10. јула, сада већ традиционално, одржаће се манифестација Дан науке у Ботаничкој башти у периоду од 10 до 18 (уз поштовање свих пандемијских мера). Овај Дан науке организује Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према мојим сазнањима, можемо посетити догађај, баш као и сваке године.

CherryBombPVZAТакође, можемо посетити изложбу „Старо и нестало воће Србије“ у Природњачком музеју, а која је отворена данас. Више о томе:

Naissus.info: Izložba „Staro i nestalo voće Srbije” u Galeriji Sinagoga (до 31.7.2021)

bio04 naukaНаука

Када већ помињемо нестале, следећи чланак се бави давно несталим организмима који су чинили фауну периода едијакаре. Постојали су пре негде између 635 и 541 милиона година и нису били налик ичему живом данас. Рецимо, неки од њих су били дуги два метра, а изгледа да су се хранили тако што су хранљиве супстанце из океана упијали целим телом. Ниједна данашња врста животиња то не би могла да изведе, тврде научници.

Рhys.org: Reconstructions show how some of the earliest animals lived—and died (11.8.2014)

Да се у историји живота вратимо у неко нама ближе, али тако далеко време, када су живели наши преци; професорка др Биљана Стојковић уприличила је сјајно предавање на ту тему.

bio04 sa časovaСа часова

Ово је био први видео за данас, а други видео нам стиже из ОШ „22. август“ из Буковца од колегинице Данице Пушковић. Видео можете погледати кликом овде.

У галерији која следи можете погледати још неке лепе ученичке радове са часова наших колега. Овога пута су све сами модели у питању: ђаци Љубице Савић правили су облике од здраве хране, воћа пре свега (у складу са најављеном изложбом), ученици Марије Шапоњић правили су моделе митозе, а ученици Наташе Ранђеловић екосистема.

bio04 metodikaМетодика

Наши ђаци праве моделе од разних материјала, па зашто не и од лего коцки? Чланак који сам одабрао за крај говори управо о томе и колико ова играчка може да буде едукативна.

The Irish times: Brick by brick: the Lego approach to learning (26.4.2016)

Опасуљимо се!

Знам, дуго времена ме није било на овом блогу. Нећемо сада о разлозима зашто ме није било; битно је да сам сада ту и спреман да вам пренесем значајне догађаје и проследим лепе материјале.

bio04 projektiПројекти

Најпре, за све наставнике имам један позив за учешће у пројекту. Позив је пристигао од др Тање Аднађевић. Наиме, у овогодишњем Јавном позиву, ЦПН је одобрио пројекат који реализује Српско еволуционо друштво, већински научници са Одељења за еволуциону биологију ИБИСС. У питању је одличан пројекат који се заснива на (у слободном преводу) грађанској науци (citizen science). Истраживачи су осмислили сјајан пројекат који укључује грађане, пре свега ученике, у део прикупљања материјала. Ово је само почетни део у истраживачком процесу, али је одличан из перспективе укључивања што већег броја људи и ширења свести и знања о научној методологији. Преносим позив:

Ове године Центар за промоцију науке је финансијски подржао пројекат грађанске науке „Опасуљи се“ који има за циљ да уз помоћ грађана сакупи јединке пасуљевог жишка са што више различитих локација у Србији. Овај подухват је важан зарад утврђивања распрострањености ове штетне врсте и анализе генетичке варијабилности њених популација.

opasulji se_obtecus finders logo

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља активно укључивање јавности у прикупљање података, њихову анализу и интерпретацију у сарадњи са научницима, које резултира одговором на неко истраживачко питање. Ангажовањем у научном истраживању грађани се упознају са методологијом научног рада чиме се подиже ниво научне писмености и остварује двосмерна размена информација и потреба између јавности и академске заједнице.

Овим путем желимо да вас позовемо да се прикључите нашем пројекту. У њему могу учествовати сви заљубљеници у биологију без обзира на узраст. Додатно, желимо да вас замолимо да нам помогнете у популаризацији нашег пројекта тако што ћете проследити информацију заинтересованим групама (стручним друштвима, Фејсбук групама, блоговима итд).

opasulji se_obtecus finders logoИмајући у виду ситуацију узроковану пандемијом ковид-19 желимо да укажемо и на предност пројекта да функционише у условима неповољне епидемиолошке ситуације збот тога што грађани могу да учествују у њему из својих домова (узорци се могу сакупљати и слати од куће, док ће резултати анализа бити објављивани на веб порталу), а узорци у алкохолу се могу дугорочно чувати за ДНК анализе у замрзивачу док епидемиолошка ситуација не дозволи молекуларно-биолошке анализе.

Више информација о пројекту могу се прочитати на интернет страници пројекта: http://www.opasuljise.rs/

Срдачно у име тима „Опасуљи се“,

Мирко Ђорђевић

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Када већ помињемо институције вољне за сарадњу са наставницима, никако не можемо да прескочимо Природњачки музеј. Жељко Станимировић нас је подсетио да овај музеј слави јубилеј. Жељко нам каже да у склопу обележавања 125 година од оснивања, Природњачки музеј нам представља своје актуелне активности, као и серију вредних експоната и фотографија из својих збирки. Једна од редовних активности је проучавање крупних карнивора, односно вука, риса и мрког медведа, у сарадњи са колегама из других институција. На овом линку сазнаћете много тога о вуку.

_nijnwadHIa1tm0lv8o1_500

bio04 metodikaМетодика

Наравно, поставља се питање како да ова лепа биолошка знања упакујемо у један сврсисходан онлајн час и да додамо неоптерећујући домаћи приде. Верујем да ће вам овде бити од помоћи један текст и један видео туторијал.

ОКЦ: Како да домаћи задатак не буде додатно оптерећење (приступљено 12.12.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Када смо све то урадили, треба и оценити ђаке. Још једна од непознаница и једна од актуелнијих тема је закључивање оцена у најкраћем полугодишту икад и информишемо се, а како другачије, него из медија.

Данас: Закључна оцена – обавезна или не? (9.12.2020)

Ми ћемо некако и оценити ђаке, али поставља се питање како би се оценио рад Министарства у овом тешком и ванредном периоду.

Истиномер: Министарство на поправном; како просвета преживљава епидемију? (6.12.2020)

Надам се да ће просвета преживети и да ће ово зло од пандемије проћи. Мудри људи кажу да у сваком злу има и нечег доброг. Има ли?

Истиномер: Пандемија и животна средина; има ли ичега доброг у овом злу? (29.11.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Оно што је увек добро и највредније на овом блогу свакако су радови маших ђака. Модели ДНК су настали на часовима Ане Давидовић, модел ћелије на часу Биљане Горјановић, а постере о здравим стиловима живота радили су ученици Весне Милојковић.

На часу Иване Дамњановић ђак је био поетски надахнут, а на часу Катарине Ацић упутио је озбиљну поруку пушачима. Ђаци Јелене Вабић бавили су се рециклажом.

Завршио бих дешавањима на секцији прве помоћи коју држи Марта Мајорски и које можете погледате овде.

План за средњошколце

Драгана Петровић Косановић ми је послала план за средњошколске колеге.

Важне информације

План је потпун за трећи разред, а за остале недостаје план снимања за април, мај и јун. Но, далеко је април, па смо за сада мирни. 🙂

Биологија за снимање од 1. до 4. године закључно са мартом

Корисни материјали

За сада смо средњошколце решили, али основци тренутно муку муче са генетиком. Због тога ће бити од помоћи материјал који је израдила Оливера Коларић.

wakelet: Pravila nasleđivanja (приступљено 29.9.2020)

Наука

Прича о хомологим хромозомима, генским локусима и алелима свакако није лака, а богами је тешко схватити и шта се са свим тим хромозомима дешавало током еволуције наше врсте. Ми знамо да су неандерталци трпели у компетицији са нашим прецима и на крају битку и изгубили и нестали, али нашим хомо сапијенсима није ни то било довољно већ су се парили са неандерталским женама пре око 100.000 година. Иако неандерталци јесу једни од наших директних предака, њихов Y хромозом научници не могу да пронађу међу модерним људима, али ни међу фосилним остацима неандерталаца. Чак су почели да се питају да ли су уопште прави неандерталци и постојали… Ради се о томе да је мушки хромозом хомо сапијенса природна селекција фаворизовала у односу на исти такав код неандерталаца јер је овај други имао много више алела који за последицу имају наследне болести. Када се тачно десио тај трансфер Y хромозома неандерталца са Y хромозомом нашег претка, још увек нису сигурни.

science: How Neanderthals lost their Y chromosome (24.9.2020)

Са часова

И док смо у генетици, ево и пригодних радова наших ђака. Моделе ДНК су радили ученици Љубице Савић, а деобу ћелије Лидије Лончар Павловић. Сјајни цртежи делова ћелија и скелета настали су на часу Марице Огњановић. Уживајте у разгледању.

Наставник, па још лидер

Школска 2020/2021. се примиче и неки модел наставе је дефинисан. Ипак нису баш сви детаљи утаначени.

bio04 iz štampeИз штампе

Рецимо, један од нејасних детаља је и шта се дешава ако ђак добије симптоме ковида, али и како да их ми уопште препознамо.

Блиц: У школама од септембра собе за изолацију, али се не зна која је процедура ако ђаци добију симптоме (15.8.2020)

_791145654270528_7535103123566718187_nБорба са ковидом и даље траје и тек ће, очигледно, а оно што нам је ковид урадио је да је ово лето било прилика да се упознају лепоте наше земље пошто је иностранство било тешко доступно. О томе хумористички портал Њуз.нет.

Њуз.нет: Скривеним лепотама Србије жао што су откривене (8.8.2020)

Ово и није толико шаљиво ако се присетимо недавних дешавања са угрожавањем белоглавог супа на Увцу. Међутим, медији тврде да се ситуација поправила.

Курир: Белоглави супови поново лете слободно: Директорат цивилног ваздухопловства брани летове хеликоптера изнад Увца! (11.8.2020)

bio04 naukaНаука

Кад већ причамо о заштићеним врстама и подручјима, у Засавици је откривена врста рака Triops cancriformis. Ово је новоткривена врста на овом подручју и занимљиво за њу је да је древна, те је поетично можемо назвати „живим фосилом“. Пронашао сам да је цео род тих ракова (Triops) врло древан и потиче из касног карбона, пре 300 милиона година. Врста о којој говоримо потиче из периода јуре, пре око 180 милиона година и врло мало се променила од тада.

Нешто тако говори и текст са Фејсбук странице поменутог специјалног резервата природе, који вам преносим:

Током теренских истраживања у оквиру Истраживачког кампа „Засавица 2020“, на локалитету Батар, у омањој локви на шумском путу у муљу, нађени су примитивни ракови из класе бранхиопода. Детаљним прегледом констатовано је да се највероватније ради о врсти Triops cancriformis, живом фосилу који потиче из горњег камбријума пре преко 500 милиона година. Живи у плитким повременим воденим стаништима и развили су две карактеристичне особине, способност да за кратко време достигну полну зрелост и произведу потомство и да у периоду без воде на станишту преживе у облику резистентних форми (у виду мирујућих оплођених јајних ћелија, тзв. цисти). Захваљујући фосилима из горњег камбријума, данас се доста зна о еволуцији ове занимљиве и ретке групе ракова. Сматра се да су њихови преци живели у време када је настао највећи број животиња које су насељавале, или данас насељавају Земљу. Тек стотинак милиона година касније на Земљи су се појавиле прве рибе, а чак 200 милиона година касније и први диносауруси. Налаз овог рачића на Засавици је нови за Србију и нова врста за резерват.

117313156_3275656599187581_7307240648102143726_o

Њихове и моје године се не слажу, али и сами знате да је јако тешко одредити прецизну старост и различити извори говоре и овако и онако. Уз то, колика год да је старост, 500, 300 или 180 милиона година, свакако је импресивна. О овоме су известили и медији, мада ми снимак није баш најсигурнији јер мислим да су у причу убацили трилобите који, рекао бих, немају везе са овим.

Курир: Пронађена бића старија од 500 милиона година: Ракови који су живели пре првих риба и диносауруса (14.8.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Ђаци Милице Милосављевић бавили су се управо историјом живог света, али и угроженим врстама птица (дакле свим темама које сам поменуо). Ту је и пирамида здраве исхране ђака колегинице Весне Стојановић, као и слике са „Биофеста“ одржаног прошле године, о чему нас је известила Оливера Коларић.

Више о поменутом Биофесту можете прочитати овде:

Фестивал биологије Биофест

Ђаци Маријане Пауновић користили су једно од Р-правила и то поновну употребу одбачених предмета и имају заиста интересантна решења за то. Ђаци Љиљане Пујић правили су загонетке из биологије и илустровали их, а постер о штетности дувана настао је на часу Еле Цветковић.

bio04 metodikaМетодика

Све ове колегинице заслужују титулу лидера у образовању. О каквом лидеру је реч, можете прочитати у тексту који сам припремио за крај.

Институт за модерно образовање: Да ли се препознајете као наставник лидер? (приступљено 17.8.2020)

 

Може, ако баш мора

Мала матура је прошла, а са њом и комбиновани тест. Утисци су разнолики, али колико сам успео да пропратим углавном ђаци кажу да задаци са овог теста (па тако и из биологије) нису били тешки.

bio04 iz štampeИз штампе

Вечерње новости: Завршено полагање мале матуре: Комбиновани тест био лак, тврде ђаци (19.6.2020)

Мала матура није баш прошла без проблема, иако је уложено много труда да се све то уради. Уосталом, сам политички врх био је укључен.

Политика: Премијерка се лично укључила у пројекат мале матуре (14.6.2020)

maxresdefaultУглавном, све је прошло и обично након оваквих ствари (пре свега пандемије) кажемо – било и не поновило се. Да ли?

Нова.рс: Родитељи о наставку онлајн наставе: Само ако баш мора (14.6.2020)

Ево још мало о родитељима.

Политика: Кад родитељи заводе ред у школи (15.6.2020)

bio04 metodikaМетодика

Да бисмо родитеље забавили неким другим стварима и одвукли им пажњу од завођења реда, ево пар текстова са корисним саветима стручњака.

Детињарије: Немојте живети за децу (12.5.2015) & Family.rs: Dr Kevin Leman – 5 konkretnih saveta roditeljima skolaraca (14.6.2020)

_lxvha9wREp1qj0lg5o1_400Из овог другог текста издвојио сам трећи савет:

Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут „Ооо, то је баш добро за тебе!“ Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.

bio04 sa časovaСа часова

Ја просто морам да хвалим своје колеге и њихове ђаке, без обзира на овај мудри савет, јер раде заиста сјајне ствари.

Ђак Маријане Пауновић направио је друштвену игру која промовише заштиту животне средине, а ђаци Андријане Марковић Јанковић правили су животиње од отпадних материјала како би обележили Међународни дан биодиверзитета. Ту је и живописан пано о рециклажи настао на часовима Барбаре Јовчић.

Следе изузетни цртежи ђака Анђеле Васојевић, песма настала на часу Ирене Николић и модели ДНК које су правили ученици Марте Мајорски.

И представљам вам фото-хербаријум ђака Славице Поповић Бубујук (прва ставка) и презентације које су урадили ученици Славице Гвоздић.

  1. Фото-хербаријум
  2. Житарице
  3. Глобалне последице загађивања животне средине
  4. Здрава исхрана
  5. Прва помоћ

Прегршт одличних радова ђака наћи ћете на следећем блогу који води колегиница Биљана Ускоковић Брковић.

Биолошке теме: Мапирање и још понешто (27.4.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Биљана је уз мапирање додала још понешто, па ћу уз данашње писаније додати и ја још понеке корисне материјале. Ево једне презентације колеге Николе Арсића.

Ево и интерактивне слике Маријане Трифуновић Димитријевић.

И за крај, сигурно корисно – календар рада за следећу годину. Додуше, ова још није прошла, али следећа се свакако ближи. Ипак, ближи је наш сусрет следеће недеље и до тада, па покушајте да се одморите.

104006484_1238684039796137_914399231060790875_o

Облак ознака