Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „еволуција“

Зачин на лош начин

tumblr_inline_mlhm3taRx11qz4rgpДанас почињемо уметнички. Снимак на првом линку приказује за свега један минут три месеца рада. И то маестралног.

Facebook video – Joe Fenton: This is a short film that was created over a 3 month period documenting the creation process of – Pater (20.5.2015)

Но, оно што нас занима је веза са биологијом. Јапанска уметница прави фантастичне (да не кажем божанствене) љуштуре за ракове самце. Погледајте.

Што се ракова тиче, имам још занимљивих филмића. На следећем линку пронаћи ћете, у дну стране, убрзан снимак пресвлачења џиновског пауколиког морског рака.

IFL Science: Time lapse of molting giant spider crab (23.6.2010)

А следећи видео приказује баш рака самца у борби са џиновским морским пужем (што има љуштуру коју када прислонимо на уво чујемо звук мора 🙂 ).

Док смо у мору, ево једне занимљивости о хоботницама. И оне и сви главоношци могу да мењају своју РНК, показала су најновија истраживања и тако утичу и на адаптације у складу са променама у околини. Код нас је тако да нам се мутације дешавају на нивоу ДНК. Овај молекул производи РНК, а даље овај утиче на стварање протеина, који регулишу малте не све што се дешава у организму. 10922636_493315004142537_8334920248826128963_nГлавоношци су „одлучили“ да ништа не препуштају спорој еволуцији ДНК, већ им се дешавају брже промене у самој производњи протеина. Такође, то би значило да се њихов наследни материјал мало мењао током много година и то указује да су оне присутне на Земљи много дуже него што се мислило.

IFL Science: Octopuses Are Even More Amazing Than We Thought (7.4.2017)

Шта се још, можда, погрешно мислило о еволуцији, преносе дневне новине.

Блиц: Једна од најважнијих теорија о животу на Земљи је управо пала у воду (11.4.2017)

И кад већ листамо новинске чланке, ево још једног, занимљивог, али и забрињавајућег, за крај.

Блиц: Појавила се нова дрога, зове се ЗАЧИН, ево како да препознате корисника (14.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1394334_655602644555537_7791444785711007102_nУживали смо у ликовној уметности;
  2. одгледали филмиће у вези са раковима;
  3. научили смо нешто ново о главоношцима;
  4. унели мало сумње у теорије о постанку живота;
  5. сазнали о новој врсти дроге која прети посрнулој младости.

Права грана

Ако сте се питали колико врста дрвећа има на свету, одговор је веома једноставан и конкретан: тачно 60065 познатих науци.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (6.4.2017)

05_MM8398_150221_00886 (Small)

Што се тиче „дрвета“ које знамо као дрво живота, непрекидно се мења. Рецимо, животиње које су живеле пре 48 милиона година у мочварама на југу Азије, а које наука зна као Anthracobunidae (чита се Антрахобуниде, а слику ћете видети на линку испод), нису преци слонова и ламантина, као што се до сада мислило, већ далеки рођаци модерних носорога и тапира. То је и у складу са претпоставком да слонови воде порекло из Африке, а не Азије.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (8.10.2014)

_mlv6jcAmFH1s5rsdao1_400Палеонтолог Лиза (Lisa Cooper), са Универзитета из Охаја, пожалила се да, код ове конкретне врсте, фосили су пронађени у фрагментима, било их је посвуда и изгледало је као да потичу од разних животиња. То је разлог зашто је било тако тешко пронаћи праву „грану“ за ову животињу.

Наравно, добар део животиња се налази на својим гранама и можете да их истражујете на следећем интерактивном сајту, који помало наликује на Гуглове мапе или презентацију Прези, како желите.

Onezoom.org: Welcome to the OneZoom tree of life explorer (приступљено 9.4.2017)

Следећи сајт је сличан, али је, према мом мишљењу, боље урађен.

Wellcome tree of life.org: Home Interactive (приступљено 9.4.2017)

И ја сам направио једно дрво живота са десетак занимљивости из света биологије и шире.

Знамо да паре не расту на дрвећу… У ствари, технички гледано, оне расту, али их тамо нећемо убрати. Но, за момка из видеа који сам изабрао за крај то није проблем. Он паре, мачке, псе и много тога другог прави – магијом. Погледајте. 🙂

Facebook video: Phi Nguyen (2.2.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. d08ef66d788a4aeb59da38b5644f3ccdПребројали смо сва стабла на планети;
  2. сагледали смо са каквим се проблемима боре палеонтолози;
  3. прегледали смо интерактивне сајтове чија је тема дрво живота;
  4. прелистали смо занимљивости са интералтивне слике;
  5. одгледали смо запањујуће мађионичарске трикове.

Застрашујући љубимци

20140506_wbsb150_baby_soda_bottle_15_pack_03_1 (Small)Још пре неколико година, научници су направили ензим за који верују да је био кључан молекул у настанку живота. Модерна наука верује да је развоју ћелије претходио развој молекула ДНК, а пре њега је постојао тзв. РНК-свет. У ствари, тај РНК са ензиматским карактером требало би да је први молекул који је могао себе да реплицира. Ензим који су научници направили и назвали га рибозим има управо то својство да омогућава репликацију РНК. Но, он не копира РНК тако да се добије идентична копија, већ да се добије структура „у огледалу“. Рецимо, када би могао да копира нас, не би нам ископирао десну руку, већ наместо ње – леву. Ово је занимљиво и због тога што се веровало да таква промена готово да није могућа. То би било као када бисте покушали да се прописно рукујете са неким, а да обоје користите различите руке (ви десну, а тај неко леву или обрнуто).

Phys.org: Scientists make enzyme that could help explain origins of life (29.10.2014)

13612389_1021226464635612_7064945527292215737_nИ даље смо у нашој прошлости, али овог пута шетамо међу диносаурусима. Њихово породично стабло, изгледа, треба да се мења из корена. До сада смо их сврставали у две велике групе: птицолике орнитихије (попут хадросаура и стегосаура) и гмазолике саурихије, који укључују тероподе (познатији представник је тираносаурус) и сауроподе (дугорепи и дуговрати биљоједни џинови). Изгледа да таква подела ипак није добра и тероподи и орнитихија су много сроднији него што се мислило, те заједно сврстани у групу орнитосцелида.

Live science: The Dinosaur Family Tree Has Been Uprooted (22.3.2017)

Кад смо већ код диносауруса, колега Владан Нешић има презентацију за нас.

Корњаче јесу гмизавци, али нису изумрли. Међутим, корњача у следећем видеу не види себе као корњачу. Више види себе као, рецимо, пса. 🙂

Facebook video – Unilad: My pet tortoise thinks he’s a dog (23.3.2017)

И док корњача изиграва пса, пас изиграва мужа. У ствари, још боље од отга, тврди се у наслову следећег текста._mkqqqz3t4v1ritg6ro1_1280

Блиц: Бољи од сваког мужа – Куца Барон не бежи од кућних обавеза (4.4.2015)

Међутим, оно што је добро увек има и своје лоше стране.

Животиње.рс: 10 најопаснијих раса паса на основу смртоносних уједа људи (20.2.2016)

Још једна „опака“ раса:

Мушки магазин: Кавкаски овчар – пас којег се и медвед плаши (22.1.2016)

И кад смо код плашења, односно застрашивања, ево још једног текста за крај.

Национална географија: Жестоки ритуал застрашивања код хијена (17.3.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. prvadremkaСазнали неке нове научне теорије из области еволуције;
  2. обогатили збирку презентација за једну нову;
  3. одгледали симпатичан видео о разиграној корњачи;
  4. научили нешто ново о расама паса;
  5. прочитали смо занимљив текст о хијенама.

Гуштер са маневром

1512685_948218488532977_3716681077743263699_nБлог колегинице Јеце дефинитивно је женски, свакако је розе, а тема је и те како занимљива нежнијем полу. Ипак, ако сте мислиле да ћете добити практичне савете како да имате лепу, неговану кожу, превариле сте се. Неке савете ћете, ипак, добити. 🙂

Како Јеца каже: Хидратантна или хидрантна крема?! (21.1.2017)

Није све у лепоти, има нечег и у правопису. 🙂 Но, ипак ћемо о лепоти. Створ који је живео пре 540 милиона година није баш најлепши, али је наш – макар тако тврде научници.

Н1: Погледајте како је изгледао човјеков најстарији предак (31.1.2017)

То је било из древне историје, а ево нешто и из новије:

Народна библиотека Србије: Представљање књиге: Историја ботанике (за 17.3.2017)

_mnsv85f5zg1rlg57bo1_500 (Small)Кад смо код ботанике, вреди погледати следећи интерактивни сајт који приказује транспирацију.

KScience: Transpiration (приступљено 15.3.2017)

А на следећем сајту можете да урадите и виртуелну вежбу у вези са транспирацијом.

Virtual lab: Plant Transpiration (приступљено 15.3.2017)

Још мало о вежбама за петаке: Наша Ена Хорват је пронашла сличицу која занимљиво, а једноставно илуструје како може да се ради вежба о клијању семена.

ена хорват

Тегле можете искористити за овакве вежбе, а можете и за креативну рециклажу. То се радило у Обреновцу у учионици Сање Лазић. Следи галерија ђачких радова.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

А сада прелазимо на нешто друго. Конкретније, прелазимо на копнени начин живота. Колега Владан Нешић је направио презентацију о томе.

Након водоземаца иду гмизавци.

Блиц: Ухвати ме ако можеш – Откривена нова врста гуштера чији невероватан маневар је запањио биологе (9.2.2017)

За разлику од овог гуштера, ја неухватљив нисам. Наћи ћете ме и сутра на истом месту. 🙂

Другачије питање

ш

Почињемо једном презентацијом. Аутор је Ивана Дамњановић.

И даље смо у свету људи, али овај пут бавимо се еволуцијом. Увек нам је некако та тема непознаница, а због увек нових открића која померају (временске) границе и уводе још неке карике (које недостају) у наше родословно стабло. Можда следећи интерактивни сајт Националног музеја историје природе Смитсонијан (у Вашингтону):

Smithsonian Institution National Museum of Natural History: Human Family Tree (приступљено 24.1.2017)

1622224_10152358599916305_8888114601244448923_nЉуди, наравно, нису једини који еволуирају. То се дешавало и дешава се и делфинима. До скоро научници нису могли да доведу у везу речне и маринске делфине, али је једно откриће фосила из миоцена на подручју Перуа разоткрило неке узајамне везе. Фосил припада реткој групи марински делфина (на енглеском говорном подручју назвали су их сквалоделфинидама – енг. squalodelphinids) који су, изгледа, преци данашњих угрожених врста из река Ганг и Инд. Дакле, речни делфини имају морске претке.

Phys.org: New species of extinct dolphin sheds light on river dolphin history (9.9.2014)

Еволуирају и људи и делфини, а да ли еволуира и наше школство? Па, еволуцију сачињавају промене, а није да их нема.

Вечерње новости: Промене у кабинету министра просвете: Пајић нови помоћник (24.1.2017)

Министар је изабрао свог помоћника јер има „ширу слику и већу енергију“.

10257927_10153928201558307_6768720735354733494_n

То нису једини квалитети господина Пајића, па тако, између осталог има и – чланску карту СНС-а. Према мишљењу наставника, које се може прочитати на Фејсбук групи намењеној нама, овај потез министра није уједно и једини такве (политичке) природе. Још један је политизација школског одбора и о томе пише синдикат.

Форум београдских гимназија: Шарчевићев закон (22.1.2017)

untitledahapoziv1234circle-smallИ то није све. Покренута је и петиција.

Петиције 24.ком: Петиција против убрзане политизације школства (приступљено 24.1.2017)

Најављен је и Светосавски протест, како кажу, сада већ традиционалан, али из другог разлога. У питању је лош статус просветних радника и просвете уопште.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Светосавски протест просвете (24.1.2017)

Дакле, прослава Савиндана биће и свечана и пркосна, а каква ће бити мала матура, прочитајте у тексту за крај.

Средње школе-едукација: Мала матура: Другачија питања и још један матерњи језик на листи! (16.1.2017)

И име и презиме

_mrd77zegtc1spu9r00Вест недеље, а можда и месеца и године, свакако је изјава премијера да су наше плате 50.000 динара. Кад кажем вест, мислим и на нас наставнике, пошто је ово информација коју ни ми нисмо знали, иако би требало да знамо колике су нам плате. Синдикати сматрају да ова изјава није дата из незнања, већ са намером.

Форум београдских гимназија: Како се зове и презива наставник у Србији који има плату 50.000 динара? (9.11.2016)

Уз протеству ноту, поједини синдикати певају ону нашу стару, познату песму. 🙂

Зелена учионица: Штрајк упозорења у четвртак 17. новембра! (8.11.2016) & b92: Просветари огорчени: Мало 7%, изгубили 90.000 РСД (8.11.2016)

_mg2fwhevmj1r4zr2vo1_r1_500И док ми новца немамо, има их и који имају сасвим довољно да праве изузетно скупе пројекте. Да будем прецизнији, најскупље. Би-Би-Си је снимио најскупљи документарац о живом свету икад. Погледајте трејлер на следећем линку.

Bright side: Watch the Trailer for the Most Expensive Wildlife Documentary Ever Made (2.11.2016)

Филм који није најскупљи, али који вреди погледати, уприличио је Природњачки музеј у Београду, поводом годишњице.

Блиц: Музеј слави јубилеј – Мамутица Кика и филм о праисторијским џиновима бесплатно за Кикинђане (7.11.2016)

То траје до суботе, а у следећу суботу (19.11.2016) почиње и Физи Бизи фестивал. Још један филм, овај пут промотивни. Приказује како је било прошле године. Ове године биће још лепше.

То су догађаји који су у току или нас очекују, а што се тиче (успешно) завршених догађаја, имамо извештај. 🙂

Блог – Зрењанинска група НПН: Завршна презентација пројекта „Мала школа природе – Помозимо да преживе“ (3.11.2016)

_1196326451_n

Прекобројна је, каже Неда, ова лево.

Позната глумица Неда Арнерић би радо помогла да преживе, али су некако те животиње… прекобројне. 🙂

Булевар b92: Неда Арнерић објаснила зашто носи право крзно: „Ове животиње што их је вишак могу да се носе“ (4.11.2016)

Да ли је следећи Недин корак – корак на модној писти, а са све бундом, заиста не знам. Знам само да за манекенство никад касно није. 🙂

Ало: Баш згодан даса – Има 80 година и бави се манекенством (30.8.2016)

993627_590687197621382_881033141_nМора се признати да је декица у бољој форми од великог броја нас млађанијих, али, колеге, немојмо бити љубоморни. То би била порука за крај. 🙂

Блог Жарка Илића: Данас нисам завидан (27.10.2016)

То је данас. А сутра, па, читамо се поново. 🙂

Отпадна одећа

_nb4tcayowp1twsfxlo2_500-smallСви знате за причу о три прасета. Прва прича за данас је слична, али са различитим актерима. Наместо прасића имамо даброве, а наместо злог вука који куће руши, имамо комуналце.

Телеграф: Даброви 10 година правили кућицу, а онда су дошли српски комуналци и – срушили је! (28.10.2016)

Следећи радови нису трајали десет година, нити ће их ико срушити. Пластелиноманија и даље опседа учионице биологије диљем школства Србије. 🙂 Овог пута дивио сам се радовима ђака које су приложиле колегинице Виолета Милосављевић (морско дно) и Јелена Филиповић (митоза).

Баш је шарено ово морско дно. Тамо има заиста свачега нечега, па и животиња које припадају роду Pyrosoma. То су колонијални туникати, сачињени од хиљада јединки, зооида, уроњених у желатинозну тубу, да је тако назовем. Ово колонијално чудо још и светли и са величином која може да достигне 12 метара, заиста је фасцинантан призор. Погледајте видео на следећем линку:

IFL Science: Giant, Tubular Creature Caught On Camera Under The Sea (4.3.2015)

Без обзира што је морско дно толико дражесно занимљиво, не морамо баш да се нађемо тамо. А то ће, можда, бити судбина многих приморских градова ако се настави глобално загревање. Холивудски глумац Леонардо Дикаприо у свом новом документарцу тражи решење за овај глобални проблем. Славни глумац разговара са неким од најутицајнијих људи данашњице, трудећи се да свет учини бољим местом. Филм траје 95 минута и може бесплатно да се погледа од 30. октобра до 6. новембра на разним платформама. Сада и на Биолошком блогу:

Још једну кампању за бољи свет направио је Роб Гринфилд (Rob Greenfield) и то на веома креативан начин. Он је одлучио да буквално обуче смеће које направи током тридесет дана. Дакле, уместо у канту, смеће одлази у његову (назовимо је) одећу. 🙂 _m65icpnxzw1rw59xto1_r1_500-smallПогледајте како то изгледа:

Zero waste week: Blimey! For 30 days, I’m going to wear every single piece of trash that I create… (25.9.2016)

Роб каже да када једном бацимо ђубре, ми не размишљамо више о њему. Можда је истина, а што се животне средине тиче, да не размишљамо уопште. Следећи чланак бави се тиме како наш мозак (прецизније меморија) функционише:

Science dump: This is how your memory works (and why it mostly doesn’t) (1.10.2015)

Кажу да су диносауруси имали мозак величине ораха. Следећи текст нам нити потврђује, нити демантује то уврежено веровање, али открива да је откривен први фосилни мозак поменутих створова:

Н1: Откривен први фосил мозга диносауруса (28.10.2016)

skullpuzzle3Најстарији људски мозак пронађен је 2008. на подручју Британије и процењује се да је припадао човеку из гвозденог доба, негде пре 2600 година. Припадао је мушкарцу старом између 26 и 45 година и према остацима лобање, научници сматрају да је задобио јак ударац у врат, а након тога обезглављен малим оштрим ножем.

IFL Science: Britain’s Oldest Surviving Human Brain Was Preserved In Mud For 2,600 Years (3.6.2015)

Ето страшне приче за лаку ноћ или само довиђења, ако још не идете на спавање. Ја вас свеједно поздрављам до сутра. 🙂

Облак ознака