Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „еволуција“

Речи као сликовнице

_inline_n33le6Dc5O1s93a6aДобро је имати мишљење, али је добро и преиспитивати га. То је урадила недавно Јелена Братић.

Блог – Како Јеца каже: Критика и ја (6.11.2017)

И ја се преиспитујем када пишем блог. Увек имам сумње у то да ли сам правилно формулисао реченицу или ставио знак интерпункције на одговарајуће место. Другим речима, стало ми је да звучим стручно (биолошки), али и писмено. Данас писменост ипак није на цени као некад.

Зелена учионица: Виолета Бабић: Оне који знају правопис данас исмевају они који га не знају (14.11.2017)

Ми ћемо се трудити да га упознамо и научимо како се поједине речи правилно пишу. Додуше, речи можемо писати и сликовито, а како би их ђаци боље запамтили. Идеју на интернету је пронашла Јелена Палинкаш, па је осликала и један појам:

23584809_10155143517281270_663043128_n

И када причамо о костима… Стручњаци кажу да иако влада мишљење да судимо о некоме на основу израза лица, то баш није истина. Пре ће бити да судимо на основу облика лобање, па тако и изгледа лица. Рецимо, веће поверење ће добити особа која има подигнуте обрве и изражене очи од оне која има спуштене обрве и увучене очи, да тако кажем. tumblr_md109uQmFM1qcgi6no3_400Компетентним ћемо радије сматрати особу са ширим него ону са ужим лицем, на пример.

Scientific American: Your Facial Bone Structure Has a Big Influence on How People See You (18.6.2015)

Једна древна лобања унела је пометњу међу научницима. Стара је 260000 година и припадала је нашој, односно врсти Homo sapiens. Невоља је што је нађена тамо где је нису очекивали – у кинеској покрајини Шенси. Тренутни консензус је да људска врста датира из Африке, тако да сада ово откриће уноси забуну – одакле смо, забога милога, дошли? 🙂

IFL Science: Ancient Skull Found In China Challenges Current Evolutionary Theories (15.11.2017)

Но, одакле год да смо дошли, надам се да ћете и сутра навратити до Биолошког блога. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Били смо критички настројени;
  2. прочитали смо неколико добрих правописних смерница;
  3. добили смо сјајну идеју захваљујући Јелени Палинкаш;
  4. сазнали смо да треба да имамо пожељну лобању;
  5. мало смо се збунили што се наше еволуције тиче.
Advertisements

Балкански праљуди

Сва је прилика да нам једног дана Земља неће више бити довољна.

b92: Бактерије и алге производиће кисеоник за прве људе на Марсу? (17.5.2015)

june2Од ове вести прођоше две године, али првих људи на Марсу још нема. Но, можда их има на неким другим планетама. Научници са Оксфорда тврде да би ванземаљци могли бити много више налик нама него што мислимо. Разлог за то је што и код њих би морала да дејствује природна селекција. Искрено, овим открићем нешто нисам фасциниран с обзиром на то да звучи сасвим логично. 🙂 Некако сам од реномираног Оксфорда очекивао више.

Phys.org: Aliens may be more like us than we think (1.11.2017)

Дакле, Оксфорд нас је изневерио, али Финска никад. 🙂 И даље су најбољи.

Зелена учионица: Сјајан начин на који Финска одржава ниво концентрације деце у школи (1.11.2017)

prehistoric-family-7261732Из Финске враћамо се у Србију. У Ниш, да будемо прецизнији.

Блиц: Тајне прачовека из Ниша – Какви су били Балканци неандерталци? (24.10.2017)

И још један сличан наслов из „Блица“:

Блиц: Ново откриће – Прави „хобити“ били су још старији и мањи него што се мислило (10.6.2016)

Било је десетак тих неких рођака наших предака, а о њима говори филмић за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. imagesЈош увек нисмо пали ни са Марса ни на Марс;
  2. разочарали смо се у оксфордске научнике;
  3. сазнали смо како Финци концентришу децу;
  4. открили смо тајну прачовека из Ниша;
  5. такође смо открили да су хобити заиста постојали.

 

Немачки аустралопитекус

evolution-of-man-cartoon-vert-598x795 (Small)Једно недавно откриће могло би да натера научнике да напишу изнова причу о пореклу људи. Тако тврди Херберт (Herbert Lutz) директор музеја историје природе у Мајнцу. Не чуди што Херберт навија за ово откриће, пошто је пронађено на тлу родне му Немачке. У питању су два зуба чија је старост процењена на 9,7 милиона година. Припадала су сисару који је, можда, био аустралопитекус. Ако би се ово показало тачним, то би променило и време настанка мајмунољуди, као и њихову прапостојбину.

IFL Science: Extremely Unexpected Find Means We May Have To Rewrite The Human Evolution Textbook Again (20.10.2017)

Дакле, научници никако да комплетирају нашу историју, али су макар финиширали „Атлас живота“. Научници са Универзитета у Оксфорду и њихове колеге са Универзитета у Тел Авиву комплетирали су атлас свих гмизаваца и сада имамо атласе свих вертебрата на Земљи. _mk5ao8qY3j1qa6nhao4_250Атласи садрже 10.000 гмизаваца и исто толико птица, 5.000 сисара и 6.000 водоземаца. Богами, поголеми атлас.

IFL Science: Scientists Just Completed An „Atlas Of Life“ For The World (10.10.2017)

Гмизавци за које знамо су гекони. Они имају задивљујућу способност да се веру о потпуно вертикалне објекте, па чак и да висе наопачке захваљујући својим посебно адаптираним ножицама. _mkc9kftzLg1qh3h23o1_500На доњој страни прстију имају ‘сете’, односно милионе врло финих структура попут длака, које повећавају додирну површину и блиски контакт између стопала и површине на којој почива. Детаљније како они то раде, објашњава следећи текст.

Phys.org: What goes up must come down (14.10.2014)

Ми немамо те адаптације на прстима, али то нас не спречава да нам ти исти прсти буду веома вешти. Наставници биологије то доказују веома често јер мотивишу ђаке да праве врло креативне радове. Весна Милојковић је приказала неке заиста изузетне.

 

Веснини ђаци су састављали и песме.

 

Да се разумемо: нисмо ми биолози једини који правимо излете у област рада наставника српског језика. То раде и фолк певачице. Не верујете?

Блиц: Урнебесно – Научите падеже уз Цецу! (25.6.2016)

Ето, једном да завршимо и распевано. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посумњали смо у досадашња сазнања о еволуцији људи;
  2. сазнали смо да постоји заиста гломазан атлас;
  3. обновили смо знања о геконима;
  4. дивили се креативним радовима ђака наше колегинице;
  5. учили смо падеже на један сасвим необичан начин.

 

Истина која неистинито звучи

Колегиница Сања Урошевић Парезановић из ОШ „Петар Лековић“ (Пожега) бавила се ћелијом на један креативан начин.

Све нас је задивила ћелија коју је направила ђак петак наставнице Виолете Јововић.

виолета јовovић

Када говоримо о ћелијама, можда ће вас изненадити да је икс хромозом велики исто колико и глава сперматозоида. Ова тврдња уопште не изгледа логично јер у глави сперматозоида се налази и икс хромозом и још 22 хромозома приде! Ипак, истина је, тврди се у следећем тексту.

Learn.genetics.utah.edu: Cell Size and Scale (приступљено 18.10.2017)

У сперматозоиду ДНК је суперкондензована и сакупљена у веома густу форму (што бисмо жаргонски рекли – зипована је). И треба имати на уму да главу сперматозоида испуњава готово искључиво једро. Цитоплазма је готово у потпуности истиснута напоље, а како би се сперматозоид начинио микроскопском „машином за пливање“ налик на торпедо.tumblr_mmc0hjCGql1qzcf71o1_500 (Small)

Сада, када смо објаснили, више не изгледа немогуће, али је на почетку тврдња изгледала управо тако. Има још таквих тврдњи које су истините, али таквима не делују. На пример, има много више дрвећа на Земљи него звезда у галаксији.

Еду.ТВ: Истините чињенице које делују лажно (4.8.2017)

Чињенице које ће, сигуран сам, деловати занимљиво, можете да чујете на предавању у Новом Саду.

22489742_1433566573359696_3862944301235324004_n

И за крај филмић о још једном ендемиту, али са подручја Аустралије. Скроз је забаван. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо задивљујуће моделе ћелије;
  2. упоредили смо величине икс хромозома и главе сперматозоида;
  3. сазнали смо неке чињенице које само делују лажно;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. одгледали смо занимљив филмић.

Није исток, већ је југ

original (Small)Протест је јуче био и некаква саопштења у медијима постоје.

Блиц: Завршен протест испред Владе – Просветари траже заштиту од масовних отказа, саобраћај нормализован (28.9.2017)

Вероватно вас занима колико је школа било укључено. Некакав податак постоји на сајту Министарства просвете.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: У 70 одсто школа настава се нормално одвија (28.9.2017)

Саопштење је кратко, али ни сам протест није био дуг. Утисци колега, које су поделили путем друштвених мрежа, говоре да је био и блед и неупечатљив, а, углавном, критикују синдикате, односно њихове вође због разних пропуста. Ја нисам никакав вођа, а камоли синдиката, али нећу пропустити да вам представим једно од новијих открића из области еволуције.

science_rocks

Дикинсонија је изумрла врста чији је фосил углавном налажен на тлу јужног дела Аустралије. Веома је древна јер је живела у доба знаном као едијакаријум, од пре 580 до 540 милиона година. Научници дуго година нису знали којем царству припада – да ли је гљива (лишај, можда?) или животиња. Сада, научници са Кембриџа, Оксфорда, Бристола и Британског геолошког истраживачког центра тврде да имају јаке доказе да је у питању била животиња. То би значило да су се животиње развиле значајно пре познате камбријумске експлозије.

IFL Science: Bizarre Fossil That Has Baffled Scientists Was An Animal After All, According To A New Study (18.9.2017)

4e4b3fee4400f7daa9b6989e0aec51176d836188Што се људи тиче, наша еволуција је увек била подложна корекцијама. Према следећем тексту, објављеном у престижном научном часопису „Наука“ (Science), Homo sapiens се појавио пре 300000 година (што помера садашња сазнања за 100000 година у прошлост) и то на подручју југа Африке (а не истока, као што је до сада било речи). У ствари, научници сматрају да је потекао са више места у Африци и да су се те популације међусобно мешале.

IFL Science: Ancient African DNA Suggests Humans Evolved At Least 350,000 Years Ago (29.9.2017)

Направих дигресију, па да се вратим на прву тему. Дакле, протест је био у вези са новим законом. О томе, Боба Недић.

Блог – Клотфркет: ЗОСОВ је мртав, живео ЗОСОВ (27.9.2017)

12196198_1650481031856720_5794861727694055084_n (Small)Променио се ЗОСОВ, али тиме промене у образовању нису завршене.

Н1: Србија добила 27,5 милиона евра од ЕУ за реформу образовања (27.9.2017)

Једино што је завршено то је ова радна недеља. Лепо се одморите током викенда.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Информисали се о протесту;
  2. установили смо да је дикинсонија животиња;
  3. кориговали смо сазнања о нашој еволуцији;
  4. прочитали смо мишљење колегинице о новом закону;
  5. сазнали смо да нам предстоји реформа.

Еколошке и друге шетње

top-science-teacher-clipartВећ смо почели школску годину и приче о почетку сада већ изгледају депласирано. Другим речима, колико нам треба времена да почнемо? 😀 Ипак, и даље ми се чинило прикладним да пренесем један линк који говори о успешном почетку. У питању је линк са сајта Мајкрософта који се бави образовањем и који предлаже наставницима да почну школску годину са неким лепим активностима.

Microsoft: Be ready for the new school year in 3 simple steps (приступљено 14.9.2017)

  1. корак је да похађате неки њихов курс. Ти курсеви су веома кратки – трају до сат времена и бесплатни су.
  2. корак је да прегледате неке од најбољих припрема за часове које ова компанија има у својој збирци.
  3. корак је да се укључите у активност у којој ваши ђаци разговарају са светским експертима у различитим областима.

Но, то нису све активности које се предлажу. Уколико сте више спортски тип, следећа активност је права ствар за вас.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију Србије: Пешачка еко-тура дунавским насипом Земун – Ковилово (за 23.9.2017)

aaman

И док Београђане очекује шетња са птицама, Новосађани ће имати прилике да прошетају до једне лепе изложбе.

21740021_670865583119911_8217226041458769784_n

И док ми шетамо, слепи мишеви лете. Шта још раде, сазнаћемо на следећој манифестацији:

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: 21. Међународна Ноћ слепих мишева (за 16.9.2017)

bat-grapes-001gifДа и ја дам свој прилог најављеној ноћи. Текст из „Националне географије“ одговара на питање како то да се слепи мишеви роје, а при томе се не сударају. Нова студија је утврдила да ноћна створења прате неколико једноставних „саобраћајних правила“ како би избегла сударања у ваздуху. Слепи мишеви најпре долазе на положај других слепих мишева користећи њихов уграђени сонар, а затим прате путање лета шишмиша лидера.

National geographic: How Do Swarming Bats Avoid Crashing Into Each Other? (26.3.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одабрали смо активност(и) које нуди Мајкрософт у којој ћемо учествовати;
  2. најавили смо пешачку еко-туру;
  3. проследили смо позив за изложбу;
  4. сазнали да је прекосутра Међународна ноћ слепих мишева;
  5. научили смо нешто ново о слепим мишевима.

Балкан – и буре и колевка

tumblr_n6il5v0j3M1qiu1coo1_500 (Small)За почетак једна галерија и то фотографија које приказују део историје.

Viralnova: These 15 Rare Historical Photos Will Make You Yearn For The Days Of Yore (28.11.2014)

Простор за који се везује богата историја свакако је наш Балкан. Ко зна, можда је управо ово место са кога је све и почело. 🙂 Ако је судећи према научницима са Универзитета у Тибингену, у директној предачкој линији човека био је и Graecopithecus freybergi. Сматра се да је живео пре 7,2 милиона година и да представља последњег заједничког претка људи и шимпанзи. Невоља је што је, изгледа, живео у Европи. То би значило да су се наши преци одвојили од мајмуна на подручју Европе, а не Африке, како се до сада сматрало.

б92: Да ли је Балкан колевка човечанства? (23.5.2017)

10489731_10152270870692979_3821424933333855385_nЕто га још један атак на креационисте. 🙂 Кад смо већ код њих…

Блог – Од књиге до душе: Доба шарлатана: Како су сулуде идеје добиле простор у медијима? (21.5.2017)

А некакав простор на интернету добиће и збирка стара сто година. На тај начин постаће доступна широј публици. Збирка је значајна са становишта обе науке којима сам се бавио данас – и биологије и историје.

021.рс: Новосађанима после 100 година доступан најстарији хербаријум у региону (24.5.2017)

_n3dq8r8OZO1ronehbo1_500 (Small)Збирка у Новом Саду, а такмичење из биологије у Београду. Свим учесницима желим много среће и успеха, те се свакако видимо на београдском факултету.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Погледали смо галерију ретких историјских фотографија;
  2. размотрили смо још једну теорију о могућој еволуцији човека;
  3. прочитали смо квалитетан текст који се бави научном неписменошћу;
  4. сазнали смо да ће се лепе ствари десити у Новом Саду;
  5. пожелели смо срећу свима на предстојећем републичком такмичењу.

Облак ознака