Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „екологија“

Е, е-сертификати

tumblr_oew925JATH1rl04amo1_1280На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

_10156223212390182_3541587945686253603_nЈа тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо сертификат за обуку;
  2. применили смо нека правописна правила;
  3. акцентовали смо реч „шишарка“;
  4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
  5. дивили смо се радовима ђака.
Advertisements

Успаване лепотице

_917038388405125_7827229328455516622_nНа почетку један чланак који ће врло заинтересовати и обрадовати колегинице, што не могу исто да тврдим и за колеге. 🙂 Наиме, истраживачи са Института за истраживање сна у Лафбору тврде да жене морају да спавају дуже него мушкарци јер је њихов мозак – комплекснији. 🙂 У току дана ми користимо више или мање нашег мозга и правило је да што га више користимо, више мора да се опоравља, односно да спава. Жене имају „мултитаскинг“ мозак, односно раде више ствари одједном, па им је потребно да дуже спавају. Мушкарци који раде захтевне послове, при којима доносе много одлука и латерално размишљају (ма шта год то било), спаваће дуже од просека, али опет не колико и жене.

Higher perspectives: New Research Says Women Need More Sleep Than Men Because Their Brains Are More Complex (11.12.2015)

Ако вас занима колико је то више времена за сан, открићу вам и то – 20 минута. Дакле, драге колегинице, ништа шминкање ујутру пред посао, него спавањац. Мора мозак да се одмори. 🙂

tumblr_nm6wgtTZXR1u0n985o1_r1_500Но, без обзира на пол, научници кажу да наш мозак ради тако да лева хемисфера мисли о малим бројевима, а десна о великим. Или ипак обрнуто, због укрштања нервних путева? Како год, научници не могу да се договоре да ли је то због утицаја гена или средине. Ова подела посла међу хемисферама постоји и код неких мајмуна и птица, али ни то није дало разрешење дилеме. Све до једног истраживања које је показало да постоји и код пилића који су сувише мало поживели да би могли да науче од некога. Биће да су гени одговорни, ипак.

У чланку је и видео са преслатким експериментом где ћете видети како пиленце реагује на мале и велике бројеве.

Phys.org: Study shows even newly hatched chicks have a left to right number space map (w/ Video) (30.1.2015)

Тако реагује пиленце на бројеве, а о томе како птице реагују на људску глупост, говори следећи чланак.

Блиц: У овај део Србије птице селице се следеће године неће вратити, а разлог је опасан и за људе (8.11.2018)

_ndhktkgpoR1snlnsio1_500

Заиста је невероватно колико је еколошка свест наших суграђана на ниском нивоу. Треба ли да кривимо нас наставнике јер их, кад је требало, ничему нисмо научили? Не бих рекао, тим пре што се ми заиста трудимо да нам настава буде одлична. Доказ за то су креативни радови које објављујем сваке недеље. Данас су на реду радови шестака из ОШ „Рифат Бурџовић Трсо“ и ОШ „Вук Караџић“ из Тутина. Ментор је наставник Семир Тутић.

И још мало радова ђака, а пошто сам некако данас највише писао о птицама, ево цртежа једног ђака из ОШ „Радоје Домановић“ из Београда. Тако то испадне када се споји таленат ђака и његова приврженост према биологији. Наравно, улога наставника је ту веома значајна и колегиница Тијана Морић само може да буде поносна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наспавали смо се за све паре, а због комплексности нам мозга (више-мање, зависи од пола, у ствари);
  2. нашли смо заједничку карактеристику са пилићима;
  3. упозорили смо на еколошку катастрофу која нам се дешава;
  4. дивили смо се моделима протиста;
  5. одушевили смо се цртежима птица.

Пластика није исхрана, промени навике

У моју малу редакцију пристигло је следеће писмо.

Задовољство ми је да Вас обавестим да је објављен програм највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународног фестивала зелене културе ГРИН ФЕСТ, који ће се одржати од 13. до 16. новембра у Дому омладине Београда, под слоганом „Пластика није играчка, промени игру!“

_10151932075398444_69444117_nКомплетан програм фестивала можете погледати у документу који Вам достављам у прилогу или на www.greenfest.rs.

Овом приликом Вас позивам да посетите Фестивал као део допунске наставе у оквиру редовног образовног програма.

Улазнице се наплаћују само за филмски програм, док су образовни и изложбени програм потпуно бесплатани али је неопходно да благовремено најавите посету, с обзиром на то да је број места ограничен. Потребно је да своје присуство образовном програму најавите путем линка: https://greenfest.rs/raspored-odrzavanja

За групне ђачке посете, филмском програму, обезбедили смо улазнице по повлашћеној цени од 150 динара. Молим Вас да нас блаоговремено обавестите о броју ученика које ћете довести на филмски програм. Улазнице ће моћи да се купе од 01. новембра искључиво на благајни Евентима која се налази у склопу Дома омладине Београда, улица Дечанска број 1. Уколико се одулчите да улазнице купите на дан пројекције, молим Вас да дођете 15 минута раније. Уколико желите да улазнице платите путем фактуре, молим Вас да нам се јавите и доставите информације за фактурисање. Филмски програм можете погледати на следећем линку: https://greenfest.rs/dugometrazni-filmovi

Молим Вас да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

С поштовањем,

Тихана Дретвић

Још нешто о организацији школских посета можете прочитати овде, а следи и најављени програм.

Програм за школе

_mjxqh251dJ1rkzxuzo1_500Ево да допринесем и ја овој теми. Знамо да пластика често заврши у стомацима морских животиња. И знамо да је то разлог што многе од њих угину. Научници су хтели да израчунају колика количина пластика може бити летална за њих – конкретно за морске корњаче (њих су научници прве запазили да једу пластику). И прво што су закључили је да не постоји правило. Неке су могле да поднесу више, друге мање. Ипак, на основу стотина података из доступних база података и сопственог истраживања, научници су утврдили да ако млада корњача поједе 14 видљивих делова пластике, има 50% шансе да ће угинути.

IFL Science: Study Reveals Just How Little Plastic It Takes To Kill A Sea Turtle (13.9.2018)

Проблеми са пластиком датирају од макар пре пола века, али се не решавају. Чак, постају све гори. Ипак, наде има макар у нашим школама. Наставници раде креативне рециклаже са ђацима, а успут уче и делове ћелије. Такав је случај са наставником Славољубом Тоскићем из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Пошто сунђери за зелену таблу полагано излазе из употребе због белих табли, зашто их не искористити наместо да их бацимо?

Славолјуб Тоскић branko radicevic

У школи „Драган Ковачевић“ за слабовиду децу, као материјал коришћен је чак и популарни „љигавац“. Наставница Марија Ступар нам је пренела врло позитивне утиске њених ђака док су правили разне врсте протиста.

марија ступар драган ковачевић школа - љигавац за цитоплазму

Модели нису једини производ доброг рада. Неки наставници праве сјајне презентације, а један од њих је, без сваке сумње, Никола Арсић. Са малим закашњењем ево једне презентације згодне за седми разред.

То је било за седми разред, а што се нас наставника тиче, разреда бити неће. Макар не оних платних. 🙂 Одложени су за 1. јануар 2030, пардон 2020. 🙂 Ми се свакако читамо и пре тога. 🙂

b92: Влада одлаже платне разреде – нови рок 2020. (2.11.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одлучили смо да посетимо зелени фестивал;
  2. научили смо нешто ново о погубном утицају пластике;
  3. дивили смо се креативним радовима ђака;
  4. додали смо још једну добру презентацију у колекцију презентација;
  5. радовали смо се (или нисмо, нисам сигуран) што неће бити платних разреда.

Без изговора

Корњаче заиста немају среће са људима. Таман је прошао немио догађај из августа крај јужне мексичке обале када је стотине угинулих корњача плутало по мору…

…и ево опет нови проблеми.

Мондо: Украли бебе џинова: Нестале корњаче с Галапагоса (6.10.2018)

Људи заиста краду свашта, па зашто и ми не бисмо украли идеје сјајних колега, посебно ако су у питању пројекти у 5. разреду? Ђаци Ане Давидовић из ОШ „Милица Павловић“ из Чачка направили су заиста занимљиво дрво.

ана давидовић - os milica pavlovic cacak

Ученици Виолете Апостоловски Дупор из ОШ „Ђура Даничић“ из Београда такође су били креативни и правили су моделе микроскопских објеката.

Мало сам „шпијунирао“ и шта се ради у гимназијама и нисам изненађен да и велики ђаци умеју да буду и креативни и вешти и да праве велике ствари. Погледајте радове ученика 13. београдске гимназије чији је ментор Татјана Миловановић.

Конкурс који сам приредио за крај ипак је само за основце.

СББ фондација: Расписан је први Не прљај. Немаш изговор! – Изазов (до 20.10.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Осетили смо емпатију према корњачама;
  2. видели смо феноменално дрво;
  3. дивили смо се радовима малих ђака;
  4. завирили смо у то шта раде гимназијалци;
  5. одлучили смо да учествујемо на конкурсу.

Записник са првог састанка београдског актива наставника биологије

20. септембар 2018. 19:10

Основна школа „Дринка Павловић“

На почетку састанка, Марина Дрндарски је представила др Марију Смедеревац-Лалић из Института за мултидисциплинарна истраживања, која је причала о пројекту ELEDAN који носи назив „Развој алата за е-учење о животној средини у основним и средњим школама у регији доњег дела Дунава“. Овај пројекат умрежава школе Румуније, Бугарске, Србије и Словеније. Обезбеђују се додатни материјали за наставнике, који могу да се користе у настави екологије у осмом разреду, код петака када се раде водени екосистеми, као и за чуваре природе. Циљ је да се ђацима приближе еколошке теме на научно-популарни начин. Како би одредили који су материјали потребни ком узрасту (јер су циљна група ђаци од 6 до 13 година), у суботу 6.10.2018. биће организован целодневни семинар на коме ће присуствовати по један наставник и један ученик. Семинар ће се одвијати кроз радионичарски рад и трајаће осам сати. На крају дана наставници добиће сертификате, мада сам семинар није акредитован. Како би се знао број учесника, Марина ће сакупити контакт податке заинтересованих и проследити Марији.

20180920_190618 (Small)

Др Марија је објаснила да је број места на скупу ограничен.

Утврђен је следећи дневни ред:
1) Нови програм наставе биологије
2) Такмичење за пети разред
3) Семинари
4) Текућа питања

1) Нови програм наставе биологије

Hazel leaf icon, flat styleДејан је, као један од тренера обука за наставнике, објаснио да је одређено ко је прошао онлајн обуку и да ће они добити сертификате. Услови су били да се направи презентација и уради тест. Није било неопходно да се добије 20 поена на тесту. Биће објављени линк или адреса где се сертификати преузимају.

Hazel leaf icon, flat styleОни који нису позвани на обуку треба да се обрате Заводу за унапређење образовања и васпитања (ЗУОВ), односно њихови директори. Српски језик, математика и биологија су изабрани за предмете за које је била предвиђена обука јер је ту промењен највећи део програма.

Hazel leaf icon, flat styleПостављено је питање како знамо колико да идемо у ширину у једном разреду. Дејан је објаснио да то питање није проблематично јер спирални модел програма омогућава да се све што нисмо урадили у једном разреду обради у наредном (градиво се надовезује једно на друго). Дао је пример животних процеса: у 5. разреду учи се само суштина животних процеса (зашто се крећемо, зашто дишемо); у 6. разреду се повезују органи (плућа, шкрге, на пример) са животним процесима; у 7. разреду се иначе проучава детаљније систематика, па се прави упоредни преглед типова органа; у 8.разреду се изучавају интеграције органа и органских система кроз сложене процесе попут хомеостазе и терморегулације.

Hazel leaf icon, flat styleПоставило се питање како вршити евалуацију. Тестови прате исходе, односно стандарде, исто као у збиркама за крај 8. разреда које је издао Службени гласник. По том узору и наставници могу правити тестове, а Марина је изразила уверење да су сви наставници компетенти за то. Користе се стари стандарди из 2010. јер нови нису званично донети. Ипак, постоје и мишљења да би било добро да постоје годишњи тестови које би правио неки од Завода, баш као што постоје иницијални за српски језик и математику.

2) такмичења за пети разред

Hazel leaf icon, flat styleЈедногласно је одлучено да се Српском биолошком друштву упути предлог да се такмичење за пети разред ове школске године паузира док се не ухода рад са новим планом и програмом, што би било повољно за све учеснике у процесу.

Hazel leaf icon, flat styleДо следећег актива треба размислити о предлозима везаним за такмичење следеће школске године 2019/2020.

Hazel leaf icon, flat styleУ случају преклапања такмичења или екскурзија дешава се да ђаци могу да полажу тест у другом граду. То није спецификовано Правилником и сваке године се дешавају проблеми. Зато треба послати још један предлог Српском биолошком друштву да се ово и званично дефинише. Такође, треба прецизирати ко у том случају даје евентуалне дипломе.

Hazel leaf icon, flat styleТрећи предлог који би се упутио Српском биолошком друштву се односи на идеју да се као код хемичара уведу и прва три места и прве три награде. Ђаци са највећа три броја поена би имале прва три места, а прве три награде би се давале по поенима (нпр. 90, 80, 70 или зависно од тога колико је логично за предмет биологија). Награде би касније биле корисне потенцијалним вуковцима и за локалне ученике генерације.

3) семинари

Hazel leaf icon, flat styleСви су се сложили да је избор званично прихваћених семинара ове године екстремно слаб и да неки семинари које су раније оставили за ову годину уопште нису ни понуђени.

Hazel leaf icon, flat styleТакође је примећено да нема семинара које би организовали запослени на Биолошком факултету у Београду, што би значајно повећало рејтинг факултета и олакшало похађање семинара наставницима из Београда.

Hazel leaf icon, flat styleМарина и председница градског Актива Албина Холод свим присутнима поделиле су потврде за два сата стручног усавршавања унутар установе. Потписивало се и печатирало да све пршти (фотке доказују).

4) текућа питања

Hazel leaf icon, flat styleСветлана Конта је дала предлог да се направе скупови (трибине) на којима би наставници размењивали искуства о раду у петом разреду. Овакве скупове је могуће акредитовати у ЗУОВ-у.

Састанак актива је завршен у 20:15.

Записничар
Жељко Станимировић

На коју страну иде глава

officeПочетак је школске године и сви смо у плановима: годишњим, оперативним, за допунску, припремну… Захваљујући сјајној колегиници Нади Јовановић из Новог Бечеја, наставницима који предају чуваре природе у шестом ће од вечерас живот бити лакши за план за тај предмет. 🙂

Чувари природе за 6. разред – глобални план

Још један љубазан колега је Никола Арсић. Он је поделио са нама презентацију коју је направио за петаке.

И још једна презентација истог аутора, али је овај пут разред седми.

Видео сам да је Никола у овој потоњој презентацији отпочео и причу о људским прецима, па и ја да допринесем једним податком. Испоставило се да су Европљани много старији него што се раније мислило. Наиме, пронађен је човек стар 36.000 година, у Костенки у Русији, близу границе са Украјином. Најинтересантније о овом човеку је да његов геном сугерише да је био мешовитог порекла, показујући трагове различитих група које су живеле у Европи, укључујући блискоисточну, Западну Азију и Неандертал. Заправо, његова ДНК у доброј мери изгледа као савремена европска. Овај детаљ је важан јер су друга истраживања предложила да европске групе нису имале такво мешовито генетско наслеђе до отприлике 5.000 година. Овај наш предак имао је тамну кожу и очи.

io9.gizmodo: 36,000-year-old Human DNA Reveals Europe’s Deep Past (11.7.2014)

6_668728276576307_2254532417400935593_nКорњаче су значајно старије од нас (нису ли сви, уосталом?). Један њихов предак (назван Pappochelys rosinae, што би значило „деда корњача“) живео је пре 240 милиона година и није имао оклоп.

IFL Science: 240-Million-Year-Old „Grandfather Turtle“ Was Just Starting to Have a Shell (26.6.2015)

Још даље у прошлости живела је халуциногенија. Ово биће је од почетка збуњивало научнике. Најпре су је поставили наопачке пошто има пипке на леђима, а и ножице личе на сличне пипке, а онда нису могли ни главу да јој нађу… Ипак, године 2015. преломили су и одлучили на којој страни тела је ипак била глава.

National geographic: Scientists Finally Decide Which Bit of This Weird Animal is the Head (24.6.2015)

worm.0

То нас некако враћа на почетак наше приче од данас. Од писања планова и којечега, можда смо и ми попут халуциногеније и, ако вам је као мени, верујем да ни ви не знате где вам је глава… Но, треба некако да нађемо време и за неке креативне и лепе ствари, а то је овог пута наградни конкурс за најлепши цртеж и фотографију.

Дани гљива: Наградни конкурс основним и средњим школама (до 25.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10577000_825078484239145_1950211568980512856_nДобили смо на готово план за изборни предмет захваљујући дивној колегиници;
  2. обогатили смо своју колекцију презентација са још две сјајне;
  3. схватили смо да смо старији него што смо мислили;
  4. сазнали смо да корњаче нису одувек имале оклоп;
  5. одлучили смо да учествујемо на наградном конкурсу, па таман и главу изгубили као халуциногенија.

Еколошке заповести

_ns3yfycMgn1u9j5mto1_1280Још ове недеље се припремамо и од следеће крећемо у нову школску годину. Од ове школске године почињу и нови семинари, а које можете да пронађете у каталогу.

ЗУОВ: Каталог програма стручног усавршавања за школску 2018/2019, 2019/2020. и 2020/2021. годину (приступљено 29.8.2018)

То је новина, а оно што сад већ није новина је да „Чувари природе“ више нису изборни предмет у старијем разреду (макар не у петом и шестом), већ обавезна активност. Но, и ту активност треба припремити, да не кажем планирати. Како би нам то планирање олакшала колегиница Нада Јовановић из Новог Бечеја је поделила са нама своје планове за пети разред.

Једна од идеја за овај предмет би био и направити пано са еколошким заповестима. Њих ћете наћи на следећем линку:

Облак знања за учитеље: 12 еколошких заповести и дечје еколошке заповести (12.3.2016)

То је било дванаест заповести, а када смо већ код бројки, следи пет начина како хемикалије могу спасити свет од климатских промена.

IFL Science: Five Ways Chemicals Can Save The World From Climate Change (приступљено 29.8.2018)

_2030858127185373_4779525610580216512_nМи баш не можемо спасити свет, али можемо да будемо предавачи на једном дивном фестивалу.

Центар Планета: Отворен позив за предаваче Физи Бизи Фест 8 (рок 23.10.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прелистали смо нови каталог семинара;
  2. добили смо на готово планове за чуваре природе захваљујући сјајној колегиници;
  3. сазнали смо којих су то 12 еколошких заповести;
  4. упутили смо се у то како хемикалије спасавају свет;
  5. позвани смо да будемо предавачи.

Облак ознака