Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „екологија“

Хелијумска ћелија

Данас је Дан Биолошког факултета Универзитета у Београду. Надам се да су лепо прославили данашњи дан, а рекао бих да их је време послужило.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Са факултета селимо се у њихов комшилук, у Природњачки музеј. Прекосутра нас тамо очекује једно интересантно предавање о еволутивној стратегији људске врсте.

308768251_5420572548062906_630190892079082242_n

Већ сутра, у Петровцу на Млави, Природњачки музеј организује и изложбу.

308199244_5420539791399515_1761700234462720874_n

И тако дан за даном, а захваљујући Жељку Станимировићу знамо да нас за викенд очекује и једна лепа екскурзија. Више о томе сазнаћете на овом линку

306752418_5358869284162719_3067334626525003579_n

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

У октобру нас очекује и једна обука, која је бесплатна и посебно је интересантна нама биолозима.

ЗУОВ: Позив за пријаву на бесплатну обуку: Подршка остваривању слободних наставних активности у основној школи које се односе на област екологије и одрживог развоја (пријава до 5.10.2022)

Ја бих вам препоручио и оналјн обуку која нам је заиста значајна и за наш посао наставника и за сате стручног усавршавања унутар установе. Дакле, обука је корисна, а лагана, ради се о породичном насиљу и како реаговати. Можете се регистровати на овом линку и одмах приступити курсу, а радите га својим темпом. 

 

bio04 metodikaМетодика

Осим корисних обука, увек нам је корисно оно што дели са нама наш неуморни колега Славољуб Тоскић. Овог пута бавио се ћелијом и верујем да ће вас његов рад инспирисати да направите нешто слично и једнако лепо.

bio04 sa časovaСа часова

Следи још примера добрих рада наших колега. Ћелијама су се бавили и ђаци Живице Ђорђевић, а ђаци Силвије Јовичић су нам показали колико воле биологију кроз ликовне радове. Стрип је радио ученик Лидије Лончар Павловић.

И за крај једно дело нашег иностраног колеге. Не знам како је насликао све ово на табли и колико му је времена требало, али заиста је импресивно. 

facebook_1663781320443_6978404647459841978

Зар не? 🙂

Дрвеће по глави становника

Хајде да данас почнемо распевано.

Забава

Музичка нумера има везе са биологијом, али није Констрактина песма у питању. 🙂

Методика

Следи још један снимак, али овог пута није у питању музички спот. Но, свакако је корисно за нас наставнике биологије, а дело је нашег познатог колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Још мало добре праксе са часова: галерија радова наших ђака. Модели ћелија и њихових делова дело су ђака Оливере Коларић, а модели очију од Видице Штетин. Интересантне шеме правили су ученици Наташе Ранђеловић.

Из штампе

Са еколошким темама сам почео, са њима и завршавам. Италијани су израчунали колико стабала треба да посади свако од нас да би се климатске промене напокон окончале. Ко зна, можда ће нам и пошумљавање једног дана постати обавезан део часова, осим израде модела и лепих цртежа. Препуштам вас чланку који ће вам открити колико је засађених младица потребно. 

Курир: Откривено колико дрвећа мора свако да посади да победимо климатске промене: Италијани направили апликацију која помаже (12.2.2020)

Пчели свака част

Ако сте планирали обележавање неких посебних дана у школи, ето да знате да је 16. септембар Међународни дан очувања озонског омотача.

Са часова

Светски дан пчела је тек 20. маја, али бих ја ипак уранио како бих вам представио сјајан рад колегинице Данице Пушковић и њених колега. У њеној школи је прошле школске године уприличена манифестација „Пчели у част“, која је продукт пројектне наставе три предмета – биологије, музичке и ликовне културе. На том споју уметности и науке ученици су показали шта су све научили о историјату пчеларства, али и грађи, животу и значају пчела. У догађају су учествовали ученици, стручни сарадник, наставници, представници локалне самоуправе и родитељ пчелар, који је био у улози предавача. Програм је садржао излагање ученика 7. и 8. разреда уз презентацију на три теме: „Пчеларство-некад и сад“, „Шта знаш о пчелама?“ и „Мед – храна богова“. Програм су водили ђаци, а било је и хорског певања песама о пчелама ученика млађих и старијих разреда. Гледаћемо да вам у неком наредном чланку пустимо мало и музике, а за сада уживајте у лепим фотографијама са овог значајног школског догађаја.

Наука

У свету пчела у центру пажње научника су бумбари. Према новијем чланку о овим инсектима, изгледа да су они кадри да натерају биљке да процветају брже него што би то иначе чиниле.

Science.org: Hungry bumble bees make plants flower early by cutting holes in their leaves (21.5.2020)

Када матице бумбара изађу из хибернације, треба да сакупе полен и нектар да би започеле своје нове колоније. Ако се пробуде прерано, можда неће бити довољно процветалих биљака. Сада су истраживачи открили да пчеле имају начин да „наруче брзу храну“: грицкају рупе у лишћу, подстичући биљке да процветају недељама пре рока. Остају многа питања о детаљима ове стратегије и како је еволуирала.

„То је свакако изненађујуће“, каже Ларс Читка, бихејвиорални еколог са Универзитета Краљица Мери у Лондону, који није био укључен. „Тек смо на почетку истраживања овог феномена.“

Истраживачи са ЕТХ Цириха случајно су дошли до открића када су приметили необичне трагове угриза на лишћу док су проучавали како пчеле реагују на мирисе биљака. Додали су бумбаре у истраживачки стакленик и посматрали их како секу рупе у облику полумесеца. Шта се дешавало? У почетку су истраживачи мислили да се инсекти можда хране течношћу из лишћа, али инсекти нису остајали довољно дуго да би добили много хране. Нити се чинило да неки део листова враћају у своје колоније.

Кључно запажање – да су бумбари из колонија са мање хране више оштећивали лишће – сугерисало је још један циљ оваквог понашања. Истраживачи су се питали да ли је штета покренула биљке да раније цветају, дајући полен гладним опрашивачима. На крају крајева, неке биљке убрзавају цветање када су под стресом због болести или суше, јер ове претње пружају подстицај да се размножавају раније. Али нико никада није показао да опрашивач може стимулисати цветање. Наравно, сада су то показали и у ту сврху урадили су експеримент о којем можете прочитати у чланку.

Предстојећи догађаји

Прошле године је, дакле, у Даничиној школи уприличена лепа манифестација, а ове године у новембру нас очекује леп фестивал. О томе у писму које вам преносим у целости.

Поштовани,

Овом приликом желим да Вас обавестим да ће се 13. издање највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународни фестивал зелене културе ГРИН ФЕСТ, одржати онлајн, од 21. до 25. новембра, због нестабилне епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Овогодишње издање фестивала има за циљ да покрене радозналост и креативност, размишљање и промишљање о климатским променама, циркуларној економији и одрживом развоју, и оснажи све посетиоце да постану део акције и промене која је овој Планети заиста неопходна.

Сврха фестивала је да приближи питања заштите животне средине, одрживог развоја и климатских промена, кроз мултисекторски приступ, на јасан и занимљив начин свима, без обзира на године и образовање.

Програм фестивала ће ове године обухватити филмски и образовни програм, и биће потпуно бесплатан.

Дугогодишње искуство организатора, Центра за унапређење животне средине, у промоцији, образовању и подизању свести о питањима заштите животне средине, климатских промена и одрживог развоја, има за резултат богат и разноврстан програм фестивала који је претежно намењен школској и омладинској популацији. У претходним годинама, угостили смо ученике из преко 100 школа, из целе Србије, као и ученике неколико школа из БИХ, Хрватске и Словеније.

О квалитету самог Фестивала сведоче и бројна признања и награде које је освојио Фестивал: „Звезде Београда” (2010), „Европа за Фестивале, Фестивали за Европу” (2015/2016, 2017/2018, и 2019/2021), „Зелени лист” (2018) и „Награда града Београда за изузетан допринос заштити животне средине у 2017. години” коју је добила директорка фестивала Ивана Јовчић.

Фестивал су подржале бројне институције, амбасаде и организације, као што су: Град Београд – Секретаријат за заштиту животне средине, Амбасада Француске и Француски институте, и многи други.

Овом приликом Вас позивам да фестивал уврстите у ваш радни план за ову школску годину као допунску наставу у оквиру редовног образовног програма. Такође, будите слободни да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Више информација о фестивалу можете видети на www.greenfest.rs, или www.facebook.com/GreenFest/

Комплетан овогодишњи програм ћемо вам доставити у првој половини новембра.

С поштовањем,

Тамара Живковић

асистент на пројектима Центра за унапређење животне средине

Методика

Тамара је дала предлог да фестивал уврстимо у план ваннаставних активности за ову школску годину, а што се редовних часова тиче, ја вам дајем једну моју презентацију за осмаке која вам можда може помоћи у раду.

8-01 Ћелијски метаболизам

Уз презентацију иде и филмић.

Толико од мене за данас, а ми се видимо идуће недеље.

Још једна година са Биолошким блогом

Ове недеље полазимо у школу, па ред налаже две ствари. Прва је да и Биолошки блог почиње са радом, а друга је да ђацима и колегама пожелим успешну нову школску годину. Да би таква и била, надам се да ће помоћи и сваконедељно издање Биолошког блога, званичног блога Српског биолошког друштва.

Стручно усавршавање

Управо од овог Друштва имамо један леп позив и ја вам га прослеђујем у оригиналу:

Поштоване колегинице и колеге, професори основних и средњих скола,

Српско биолошко друштво вас позива на III Конгрес биолога Србије (21-25. септембар 2022, хотел Палисад, Златибор).

У склопу Конгреса биће презентоване различите биолоске теме/области биолошке науке.

Посебно вас позивамо да присуствујете и излагањима у оквиру методичке секције (24. и 25. септембра), на којима ће се презентовати савремене наставне технологије и дидактички модели у наставном процесу биологије.

Према важећем Правилнику о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника, (Службени гласник РС, бр 109, 19. новембар 2021), сви професори учесници и слушаоци Конгреса добиће Уверење о тој делатности, које се вреднује у складу са члановима 4, 7. и 14. овог Правилника.

С колегијалним поздравом,
Организациони одбор СБД

Методика

Не знам да ли ће колегиница Наташа Ранђеловић имати излагање на конференцији, али је већ на Фејсбук групи поделила са колегама прегршт корисног дидактичког материјала. Свакако бих издвојио десет радионица са темом одрживог развоја које су настале као производ пројекта „Боље је ОдРживо“ који је реализовало Друштво младих истраживача Бор у партнерству са три образовне институције из Бора. Пројекат су подржале владе Швајцарске и Немачке, а имплементирао ГИЗ. Наташа је испробала радионице са ђацима и каже да су одличне.

Линк за радионице о одрживом развоју

Наташа нам је препоручила и један филмић који је такође настао у оквиру поменутог пројекта.

Са часова

Осим Наташиног, примера доброг рада увек има на часовима биологије. Лепе паное правили су ђаци Силвије Јовичић, а модели система органа за излучивање радови су ђака Оливере Коларић. Школски пројекат однос површине и запремине радили су ђаци Тамаре Микић.

Пројекти

Ђачки пројекти су увек сјајни, а за крај један озбиљан пројекат организације WWF. Пројекат има необичан назив, а сазнаћете и зашто ако кликнете на линк.

WWF: Најскупља столица на свету (приступљено 29.8.2022)

Што се Биолошког блога тиче, он је за вас још увек бесплатан, баш као и мој рад. 🙂 Видимо се следеће недеље.

 

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије

Пристигла је информација од председника СБД-а др Мирослава Живића, али овај пут не о такмичењу.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије на српском језику можете преузети овде, а на енглеском језику овде. За додатне информације погледајте део сајта СБД посвећен Конгресу.

Биолошки блог ће пропратити ову конференцију, тако да очекујте вести у вези са њом, а оно што посебно занима нас наставнике, осим стручних тема из свих области је и округли сто који носи назив: „Настава биологије у Србији – Шта нам је донела трећа реформа планова и програма?“ 

bio04 metodikaМетодика

На ову тему којом ће се округли сто бавити желео бих да вам прикажем један интересантан текст.

Одисеја: Реформа образовања, некад и сад (30.1.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

То је био текст о реформи некад и сад, а некада су Фрушком гором одили бизони. Сада, па, поново оде. 🙂

Бизони поново шетају Фрушком гором након двеста година (31.3.2022)

bio04 nauka_mb25ohR4pB1rbf7p0o1_500Наука

Следећи чланак бави се једним другим сисаром који такође настањује и наше крајеве – слепим мишом. Чланак даје пет разлога зашто су слепи мишеви застрашујући, али и један (али вредан) зашто нису.

IFL Science: Five Reasons Bats Really Are Scary, and One Why They Aren’t (31.10.2014)

bio04 sa časovaСа часова

Небројено је разлога зашто су наставници биологије сјајни, али ћу вам ја данас дати свега три. Први је због онога што се дешава на часовима Весне Милојковић која се бавила темом добробит животиња. Други разлог су креативни цегери настали на часовима Данијеле Савић, а трећи кућице за птице које су дело ђака Јоване Думић.

Уживајте у креативним радовима, а ми се читамо и даље.

Измењене пропозиције такмичења из биологије

Добили смо мејл од председника СБД-а др Мирослава Живића са измењеним правилницима, а то је уједно и одговор СБД-а на писмо које су упутили наставници.

bio04 važne informacijeВажне информације

У складу са иницијативом наставника биологије Српско биолошко друштво је усвојило измењене правилнике за такмичење из биологије за средње и основне школе. Правилнике можете наћи на овде:

Средња школа

Основна школа

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Такмичење није једини догађај који нам предстоји. Један занимљив ће бити чак пре општинског такмичења, а то су Отворена врата едукације, можемо рећи сада већ редовна.

За детаље овог лепог стручног скупа распитајте се код Оливере Коларић, а ја вам за сада могу рећи да је бесплатан, онлајн и да се добијају бодови стручног усавршавања унутар установе.

bio04 iz štampeИз штампе

Унутар установе се дешава стручно усавршавање, а ван установе – хорор. У ствари, хорор се дешава на Антарктику, како драматично најављује „Курир“.

Курир: На Антарктику призор као из хорор филмова: Лед потпуно крвав, а то је знак једне опасне појаве (27.2.2022)

Са ледене површине идемо испод, под земљу.

б92: Научници под земљом открили „чудо еволуције“ – има 1.306 ногу (17.12.2021)

bio04 sa časovaСа часова

Еволуција има своја чуда, али право је чудо шта све изводе наставници биологије у учионицама.

Макета коју су направили ђаци Александре Пајић напросто оставља без даха. Сјајни су и креативни постери ученика Весне Милојковић, али и модели људских органа које су правили ђаци Наташе Ранђеловић.

Уживајте у овим дивним фотографијама, а ја се ускоро јављам са новим информацијама и занимљивостима.

Наука кроз приче

Да ли знате шта је грађанска наука? Ако знате, време је да учествујете у њој, а ако не знате, време је да сазнате и учествујете у њој. 🙂

bio04 naukaНаука

Мирко Ђорђевић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ нам је и прошле године представио пројекат и то се показало као успешна промоција. Најбоље узорке и највећи број њих добијали су управо од наставника биологије и њихових ученика из места у унутрашњости. Примера ради, проф. биологије Тамара Ђурић из Пожаревца је са ученицима послала жишке са више од 30 локалитета из источне Србије, док је проф. биологије Марија Атанасковић из Шапца прикупила са ученицима жишке са скоро 20 локација из западне Србије, што можете испратити на линку: http://www.opasuljise.rs/en/map/

Ове године настављају са пројектом уз подршку ЦПН-а и поново нам пишу са молбом наставницима да се укључе са ученицима у њихов пројекат. Посебно су им интересантни наставници из Војводине, пошто из тих крајева имају најмањи број узорака. Наставници могу сазнати и мејл и контакт телефон за додатне информације на ФБ групи за наставнике биологије.

Неке детаље о пројекту можете прочитати и у тексту „Наука кроз приче“.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Једна кратка прича и уједно смешна, стиже нам из једног музеја у Вашингтону. Погледајте.

У нашем природњачком музеју нема оваквих непријатних изненађења, напротив. Бирају се врло лепе теме и корисне за наше ђаке. Преносим део објаве са ФБ природњачког музеја.

На лак и забаван начин сазнајте како се поједине врсте на врло необичан и јединствен начин прилагођавају условима живота. Тајне о деветопојасном оклопнику, корморану, и рамонди откриће Вам наша колегиница Драгана Вучићевић, кустос.

Дакле, предвиђена је радионица сутра, 30. септембра 2021. у 12 часова у згради Природњачког музеја, Његошева 51. Пријавите се телефоном: 011 3442 265 или мејлом: draganav@nhmbeo.rs

Још један догађај, овај пут за ђаке из Сомбора:

Пошто је наша колегиница Ена Хорват баш вредна, ево још мало догађања у наредном периоду.

Занимљивости

У Сомбору фестивал, а у Европи је Амазон. Како сад то, одговара следећи текст.

Блиц: „Европски Амазон“ Екосистем Мура-Драва-Дунав постаје највеће заштићено речно подручје у Европи (12.9.2021)

Са часова

Екосистемима су се бавили и ђаци Наташе Ранђеловић и правили сјајне моделе. Ђаци њене имењакиње Наташе Јановић правили су моделе од природних материјала, а моделима микросвета бавили су се ђаци Оливере Коларић. Уживајте у овим сјајним радовима, а ми се видимо следеће недеље.

Трећи састанак наставника биологије и друге активности

О епидемији корона вирусом речено је много тога, али нису све приче испричане.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Фондација „Петља“ у сарадњи са Уницефом указала ми је част да будем модератор на панел дискусији о којој ће се говорити о будућности образовања у условима који нам тренутно задају много бриге и мука. Догађај ће се згодити у уторак 16. марта у 19:00, а припреме су већ у току како би све било одлично. Саговорници су ми ауторитети у својим областима: психолог – ванредни професор са Учитељског факултета у Београду, вирусолог – доцент са Медицинског факултета у Београду и епидемиолог и човек који се својевремено борио са застрашујућом вариолом вером. У панел дискусији учествује и публика, а надам се да ћете посетити овај догађај. Пријављивање имате на линку који следи и врло је једноставно.

ФБ догађај: Знањем против епидемије — панел о образовању као кључу за превенцију епидемије (за 16.2.2021)

Следећи догађај ће се згодити два дана након тога и то је трећи по реду скуп наставника биологије из целе Србије. Преносим позив Оливере Коларић:

Драге колеге,
160433785_1464702143860991_1236815999979258589_nПозивам вас на трећи онлајн састанак Актива биолога Србије у четвртак 18. марта са почетком у 19 часова путем платформе Гугл мит.
Дневни ред :
1. Наставни материјал и реализација будућих такмичења из биологије
2. Стручно предавање „Хибридни модел наставе и учења – изазов и прилика“, Светлана Алексић
3. Разно
Позвала бих вас да ако нисте стигли да пошаљете мејл са предлогом о будућим такмичењима, то урадите до понедељка увече на мејл:
bioblog2021@gmail.com
Линк за састанак биће доступан дан раније (на наставничкој ФБ групи).
Водитељи састанка су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а домаћин састанка је Удружење биолога Крушевац.
Добродошли 🍀🐞!

bio04 naukaНаука

Тиме догађањима није крај. Пошто прелазимо на онлајн наставу, ни онлајн стручни скупови нам нису потешкоћа, али верујем да ће се јавити потреба и за активностима ван куће. Зато вам преносим писмо Маје Лазаревић са Биолошког факултета у Београду.

Шаљем вам линк једног интересантног ситизен сајанс пројекта који води симпатични женски тим из Естоније.

Наиме, моја колегиница Tsipe Aavik је прво на нивоу Естоније пратила фреквенцију јављања два морфолошка облика јагорчевине Primula verris на нивоу Естоније. Сада ту причу шире на целу Европу. Пошто је врло лако разликовати та два облика, у пројекту могу да учествују све особе добре воље, од деце из вртића и школа, преко научника, до пензионера.

flowers2Сва упутства и објашњења о разликовању ова два облика, као и о томе како разликовати ову врсту јагорчевине од других сличних врста, можете наћи на линку:

https://nurmenukk.ee/about-cowslip

Како јагорчевина управо цвета, било би лепо, ако вам се укаже прилика, да учествујете слањем података из Србије и да проследите овај линк свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Хвала свима који су вољни да учествују!

bio04 aktivizamАктивизам

Ситизен сајанс (грађанска наука) је нови вид науке где сви можемо да помогнемо научницима, а не треба занемарити ни помоћ коју можемо да пружимо природи у Србији. Отуда и следеће две петиције.

Петиције „Крени-промени“: СТОП руднику литијума! Рио Тинто – Марш са Дрине!

Петиције „Крени-промени“: Референдум за Макиш и Кошутњак

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Надам се да ће се сачувати природна добра која имамо, а ми наставници имамо и додатни задатак да промовишемо заштиту животне средине међу својим ђацима. Рецимо, када се угрожавају поједине врсте, угрожавају се и све остале због ланаца исхране и зато је и важно обрадити ту тему. Ђаци Славољуба Тоскића су то урадили кроз интересантан стрип. Стрип је уједно и метода коју препоручује овај сјајан наставник.

bio04 sa časovaСа часова

Још мало дечјих радова: на часу Иване Бране ђаци су се бавили моделима ћелије, а Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић обележавали су делове цвета на врло оригиналан начин.

Остављам вас да листате презентацију ђака Гордане Владић коју сам одабрао за крај.

Болест зависности

Знањем против последица

Живот увек нађе и начин и место, о чему говори први чланак који сам одабрао за данас.

bio04 naukaНаука

_mt7kmwOjlb1qkfpxgo1_500На Антарктику, испод километра дебелог леда, пронађен је живот у мору. Научници су трагали за нечим другим, а на једној повећој стени на дну пронашли чак два различита облика (врсте?) вишећелијског живота. Још увек је нејасно шта је у питању, како је доспело тамо и чиме се храни, али један облик има дугачке дршке (подсећа на печурке), а други има више облик некаквог сунђера. Све можете видети на филмићу у следећем чланку:

Insider: Scientists accidentally found life under 3,000 feet of ice in Antarctica. ‘Never in a million years’ would they have expected it, the lead scientist said. (15.2.2021)

Вечити снег Антарктика чува своје тајне, али можда ћемо их открити брже него што намеравамо. Снег на половима се топи, управо нашом кривицом.

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Ecology concept

Топљење вечитог леда је тек једна у ланцу последица и глобално загревање прети да нам направи озбиљне проблеме. Баш зато, организација WWF је припремила обуке за наставнике баш на ову тему.

WWF Адрија Србија: Знање потражи, климатске промене ублажи! (рок за пријаву до 28.2.2021)

Методологија рада у области заштите животне средине је неоспорно значајна и свака обука добро дође. А добро ће нам доћи и следећа публикација.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Електронска публикација: Одрживи развој у образовању (приступљено 21.2.20211)

Када смо код корисних материјала за наставу, ево још пар које је израдила Оливера Коларић.

Wakelet: Увод у биологију (приступљено 21.2.20211) & Worldwall: Биологија – наука о животу

bio04 sa časovaСа часова

То је било о материјалу који је настао за часове, а ево и материјала који је настао на часовима. Конкретно, модели ћелија и креације од здраве хране настали су на часовима Љубице Савић, а прелепи цртежи на часовима Славице Поповић Бубујук. Ђаци Наташе Ранћеловић бавили су се моделима система органа код људи.

Ђаци Јоване Думић направили су модел Увца и то су урадили заиста маестрално. За сада ћете видети тек половину тог рада, како бих сачувао нешто лепо и за неки наредни чланак. Ђаци Марије Шапоњић бавили су се митозом, док су ђаци Снежане Јовановић уприличили један практичан рад из ботанике.

Верујем да сте уживали у разгледању минијатурног Увца, као и свих других сјајних ђачких радова. Очекујте их и у следећем издању.

Извештај са другог онлајн састанка Стручног актива наставника биологије Србије

UntitledДана 11.02.2021.године одржан је други онлајн састанак Стручног актива наставника биологије Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевац. Водитељи састанка били су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а техничка подршка је била Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало 100 наставника. 

У уводној речи Оливера Коларић је поздравила све присутне и упознала их са тачкама дневног реда.

Дневни ред састанка:

  1. Такмичење у текућој години
  2. Предстојећа такмичења по новом Плану и програму наставе биологије
  3. Разно

Ток састанка:

  1. _mdhz5w5PNY1rska6xo1_1280 (Small)У оквиру прве тачке разговарало се о томе да ли и на који начин приступити проблему такмичења из биологије у овој школској години. Дејан Бошковић је представио укратко извештај са састанка Стручног актива биолога Општине Раковица. На том састанку је констатовано да нема услова да се такмичење одржи, а у складу са одлуком СБД. Записник са тог састанка, као и саопштења Комитета за образовање СБД-а послали су директору школе домаћину такмичења. Оливера Коларић је позвала председнике актива из других градова и наставнике да изнесу своје ставове. Драгана Станишић је потврдила да је и у Општини Лазаревац такође одржан сличан састанак са истим ставовима, а то је рекла и Маја Младеновић за Актив Ваљева. Милева Рогић је додала и да су наставници у Ужицу против прошлогодишњих пропозиција, а Мирјана Георгијев је у лично име изнела суд да су такмичења у овом облику већ обисмишљена. Преко порука су још неки представници Стручних актива известили да су наставници једногласно против организовања такмичења: Нови Београд, Оџаци, Краљево, Палилула, Вождовац, Свилајнац, Горњи Милановац…

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове и још једном потврдили и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа, односно да нема услова да се такво такмичење одржи. 

  1. У другој тачки дневног реда разговарало се о неким будућим такмичењима, а у претходних пар година искристалисала су се два значајна проблема.

– Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и вратити старе пропозиције у циљу мотивације ученика и промоције биологије као науке.

– Услед примене новог НПП у основним школама и због велике различитости наставних јединица у уџбеницима различитих издавача за основне школе потребно је јасније дефинисати материјал за такмичење ученика основних школа почев од следеће школске године.

Дејан Бошковић је представио предлог за будући изглед и обухват градива за тестове за такмичење:направити појмовник/скрупту са најбитнијим кључним речима које ће бити на такмичењу из свих наставних тема. Такође за практични део могуће је направити практикум са изабраним вежбама које су у уџбеницима различитих издавача које ће ученици да спреме. Да би се ово урадило ефикасно потребно је направити одабир наставника по активима и градовима за сваку наставну тему и разред. Јасна Бранковић је предложила да се за свако такмичење одабере једна наставна тема коју ће ђаци спремити за такмичење. Свако такмичење обухватило би другу наставну тему. Наташа Аћимовић се сагласила са Јаснином идејом и дала предлог да се из разреда у разред теме додају.

_565377823566158_2555208206433863737_nЗа реч се јавила Марина Дрндарски, председник Стручног актива наставника биологије Београда, која је дала предлог да се направи мејл на који ће наставници слати конкретне предлоге за такмичење. Такође је подсетила на претходни састанак у Београду (још пре пандемије) где су се наставници договорили да оформе делегацију која ће разговарати са представницима СБД-а. Она је предложила да састанку уживо присуствују представници из Београда, а да преко онлајн платформе састанак прате и укључују се председници Стручних актива других градова. Идеја је да такав састанак буде крајем марта, почетком априла са артикулисаним предлозима.

Наставници ће моћи своје предлоге о организацији и начину такмичења да пошаљу на мејл bioblog2021@gmail.com до 28. фебруара. Договорено је да на следећем састанку се усвоји предлог и да се представи Комитету за образовање СБД. 

  1. Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Даница Стојановић је предложила да се састанци одржавају у тачно одређеним терминима, одређени дан у месецу. Следећи састанак биће у марту.

Марина Дрндарски је најавила обуке за наставнике основних и средњих школа (око 150 колега) које би организовала WWF Adria у оквиру пројекта „Да нам клима штима“, уз подршку шведске Владе. Више о овоме, како је обећала, знаће се и на Биолошком блогу.

Оливера Коларић је најавила „Отворена врата едукације“, односно сет предавања које организује Удружење биолога Крушевац и Центар за стручно усавршавање из тог града. Ово ће се дешавати 28. фебруара.

Овим је састанак закључен.

Записник саставили: Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Облак ознака