Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „екологија“

Наука кроз приче

Да ли знате шта је грађанска наука? Ако знате, време је да учествујете у њој, а ако не знате, време је да сазнате и учествујете у њој. 🙂

bio04 naukaНаука

Мирко Ђорђевић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ нам је и прошле године представио пројекат и то се показало као успешна промоција. Најбоље узорке и највећи број њих добијали су управо од наставника биологије и њихових ученика из места у унутрашњости. Примера ради, проф. биологије Тамара Ђурић из Пожаревца је са ученицима послала жишке са више од 30 локалитета из источне Србије, док је проф. биологије Марија Атанасковић из Шапца прикупила са ученицима жишке са скоро 20 локација из западне Србије, што можете испратити на линку: http://www.opasuljise.rs/en/map/

Ове године настављају са пројектом уз подршку ЦПН-а и поново нам пишу са молбом наставницима да се укључе са ученицима у њихов пројекат. Посебно су им интересантни наставници из Војводине, пошто из тих крајева имају најмањи број узорака. Наставници могу сазнати и мејл и контакт телефон за додатне информације на ФБ групи за наставнике биологије.

Неке детаље о пројекту можете прочитати и у тексту „Наука кроз приче“.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Једна кратка прича и уједно смешна, стиже нам из једног музеја у Вашингтону. Погледајте.

У нашем природњачком музеју нема оваквих непријатних изненађења, напротив. Бирају се врло лепе теме и корисне за наше ђаке. Преносим део објаве са ФБ природњачког музеја.

На лак и забаван начин сазнајте како се поједине врсте на врло необичан и јединствен начин прилагођавају условима живота. Тајне о деветопојасном оклопнику, корморану, и рамонди откриће Вам наша колегиница Драгана Вучићевић, кустос.

Дакле, предвиђена је радионица сутра, 30. септембра 2021. у 12 часова у згради Природњачког музеја, Његошева 51. Пријавите се телефоном: 011 3442 265 или мејлом: draganav@nhmbeo.rs

Још један догађај, овај пут за ђаке из Сомбора:

Пошто је наша колегиница Ена Хорват баш вредна, ево још мало догађања у наредном периоду.

Занимљивости

У Сомбору фестивал, а у Европи је Амазон. Како сад то, одговара следећи текст.

Блиц: „Европски Амазон“ Екосистем Мура-Драва-Дунав постаје највеће заштићено речно подручје у Европи (12.9.2021)

Са часова

Екосистемима су се бавили и ђаци Наташе Ранђеловић и правили сјајне моделе. Ђаци њене имењакиње Наташе Јановић правили су моделе од природних материјала, а моделима микросвета бавили су се ђаци Оливере Коларић. Уживајте у овим сјајним радовима, а ми се видимо следеће недеље.

Трећи састанак наставника биологије и друге активности

О епидемији корона вирусом речено је много тога, али нису све приче испричане.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Фондација „Петља“ у сарадњи са Уницефом указала ми је част да будем модератор на панел дискусији о којој ће се говорити о будућности образовања у условима који нам тренутно задају много бриге и мука. Догађај ће се згодити у уторак 16. марта у 19:00, а припреме су већ у току како би све било одлично. Саговорници су ми ауторитети у својим областима: психолог – ванредни професор са Учитељског факултета у Београду, вирусолог – доцент са Медицинског факултета у Београду и епидемиолог и човек који се својевремено борио са застрашујућом вариолом вером. У панел дискусији учествује и публика, а надам се да ћете посетити овај догађај. Пријављивање имате на линку који следи и врло је једноставно.

ФБ догађај: Знањем против епидемије — панел о образовању као кључу за превенцију епидемије (за 16.2.2021)

Следећи догађај ће се згодити два дана након тога и то је трећи по реду скуп наставника биологије из целе Србије. Преносим позив Оливере Коларић:

Драге колеге,
160433785_1464702143860991_1236815999979258589_nПозивам вас на трећи онлајн састанак Актива биолога Србије у четвртак 18. марта са почетком у 19 часова путем платформе Гугл мит.
Дневни ред :
1. Наставни материјал и реализација будућих такмичења из биологије
2. Стручно предавање „Хибридни модел наставе и учења – изазов и прилика“, Светлана Алексић
3. Разно
Позвала бих вас да ако нисте стигли да пошаљете мејл са предлогом о будућим такмичењима, то урадите до понедељка увече на мејл:
bioblog2021@gmail.com
Линк за састанак биће доступан дан раније (на наставничкој ФБ групи).
Водитељи састанка су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а домаћин састанка је Удружење биолога Крушевац.
Добродошли 🍀🐞!

bio04 naukaНаука

Тиме догађањима није крај. Пошто прелазимо на онлајн наставу, ни онлајн стручни скупови нам нису потешкоћа, али верујем да ће се јавити потреба и за активностима ван куће. Зато вам преносим писмо Маје Лазаревић са Биолошког факултета у Београду.

Шаљем вам линк једног интересантног ситизен сајанс пројекта који води симпатични женски тим из Естоније.

Наиме, моја колегиница Tsipe Aavik је прво на нивоу Естоније пратила фреквенцију јављања два морфолошка облика јагорчевине Primula verris на нивоу Естоније. Сада ту причу шире на целу Европу. Пошто је врло лако разликовати та два облика, у пројекту могу да учествују све особе добре воље, од деце из вртића и школа, преко научника, до пензионера.

flowers2Сва упутства и објашњења о разликовању ова два облика, као и о томе како разликовати ову врсту јагорчевине од других сличних врста, можете наћи на линку:

https://nurmenukk.ee/about-cowslip

Како јагорчевина управо цвета, било би лепо, ако вам се укаже прилика, да учествујете слањем података из Србије и да проследите овај линк свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Хвала свима који су вољни да учествују!

bio04 aktivizamАктивизам

Ситизен сајанс (грађанска наука) је нови вид науке где сви можемо да помогнемо научницима, а не треба занемарити ни помоћ коју можемо да пружимо природи у Србији. Отуда и следеће две петиције.

Петиције „Крени-промени“: СТОП руднику литијума! Рио Тинто – Марш са Дрине!

Петиције „Крени-промени“: Референдум за Макиш и Кошутњак

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Надам се да ће се сачувати природна добра која имамо, а ми наставници имамо и додатни задатак да промовишемо заштиту животне средине међу својим ђацима. Рецимо, када се угрожавају поједине врсте, угрожавају се и све остале због ланаца исхране и зато је и важно обрадити ту тему. Ђаци Славољуба Тоскића су то урадили кроз интересантан стрип. Стрип је уједно и метода коју препоручује овај сјајан наставник.

bio04 sa časovaСа часова

Још мало дечјих радова: на часу Иване Бране ђаци су се бавили моделима ћелије, а Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић обележавали су делове цвета на врло оригиналан начин.

Остављам вас да листате презентацију ђака Гордане Владић коју сам одабрао за крај.

Болест зависности

Знањем против последица

Живот увек нађе и начин и место, о чему говори први чланак који сам одабрао за данас.

bio04 naukaНаука

_mt7kmwOjlb1qkfpxgo1_500На Антарктику, испод километра дебелог леда, пронађен је живот у мору. Научници су трагали за нечим другим, а на једној повећој стени на дну пронашли чак два различита облика (врсте?) вишећелијског живота. Још увек је нејасно шта је у питању, како је доспело тамо и чиме се храни, али један облик има дугачке дршке (подсећа на печурке), а други има више облик некаквог сунђера. Све можете видети на филмићу у следећем чланку:

Insider: Scientists accidentally found life under 3,000 feet of ice in Antarctica. ‘Never in a million years’ would they have expected it, the lead scientist said. (15.2.2021)

Вечити снег Антарктика чува своје тајне, али можда ћемо их открити брже него што намеравамо. Снег на половима се топи, управо нашом кривицом.

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Ecology concept

Топљење вечитог леда је тек једна у ланцу последица и глобално загревање прети да нам направи озбиљне проблеме. Баш зато, организација WWF је припремила обуке за наставнике баш на ову тему.

WWF Адрија Србија: Знање потражи, климатске промене ублажи! (рок за пријаву до 28.2.2021)

Методологија рада у области заштите животне средине је неоспорно значајна и свака обука добро дође. А добро ће нам доћи и следећа публикација.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Електронска публикација: Одрживи развој у образовању (приступљено 21.2.20211)

Када смо код корисних материјала за наставу, ево још пар које је израдила Оливера Коларић.

Wakelet: Увод у биологију (приступљено 21.2.20211) & Worldwall: Биологија – наука о животу

bio04 sa časovaСа часова

То је било о материјалу који је настао за часове, а ево и материјала који је настао на часовима. Конкретно, модели ћелија и креације од здраве хране настали су на часовима Љубице Савић, а прелепи цртежи на часовима Славице Поповић Бубујук. Ђаци Наташе Ранћеловић бавили су се моделима система органа код људи.

Ђаци Јоване Думић направили су модел Увца и то су урадили заиста маестрално. За сада ћете видети тек половину тог рада, како бих сачувао нешто лепо и за неки наредни чланак. Ђаци Марије Шапоњић бавили су се митозом, док су ђаци Снежане Јовановић уприличили један практичан рад из ботанике.

Верујем да сте уживали у разгледању минијатурног Увца, као и свих других сјајних ђачких радова. Очекујте их и у следећем издању.

Извештај са другог онлајн састанка Стручног актива наставника биологије Србије

UntitledДана 11.02.2021.године одржан је други онлајн састанак Стручног актива наставника биологије Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевац. Водитељи састанка били су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а техничка подршка је била Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало 100 наставника. 

У уводној речи Оливера Коларић је поздравила све присутне и упознала их са тачкама дневног реда.

Дневни ред састанка:

  1. Такмичење у текућој години
  2. Предстојећа такмичења по новом Плану и програму наставе биологије
  3. Разно

Ток састанка:

  1. _mdhz5w5PNY1rska6xo1_1280 (Small)У оквиру прве тачке разговарало се о томе да ли и на који начин приступити проблему такмичења из биологије у овој школској години. Дејан Бошковић је представио укратко извештај са састанка Стручног актива биолога Општине Раковица. На том састанку је констатовано да нема услова да се такмичење одржи, а у складу са одлуком СБД. Записник са тог састанка, као и саопштења Комитета за образовање СБД-а послали су директору школе домаћину такмичења. Оливера Коларић је позвала председнике актива из других градова и наставнике да изнесу своје ставове. Драгана Станишић је потврдила да је и у Општини Лазаревац такође одржан сличан састанак са истим ставовима, а то је рекла и Маја Младеновић за Актив Ваљева. Милева Рогић је додала и да су наставници у Ужицу против прошлогодишњих пропозиција, а Мирјана Георгијев је у лично име изнела суд да су такмичења у овом облику већ обисмишљена. Преко порука су још неки представници Стручних актива известили да су наставници једногласно против организовања такмичења: Нови Београд, Оџаци, Краљево, Палилула, Вождовац, Свилајнац, Горњи Милановац…

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове и још једном потврдили и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа, односно да нема услова да се такво такмичење одржи. 

  1. У другој тачки дневног реда разговарало се о неким будућим такмичењима, а у претходних пар година искристалисала су се два значајна проблема.

– Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и вратити старе пропозиције у циљу мотивације ученика и промоције биологије као науке.

– Услед примене новог НПП у основним школама и због велике различитости наставних јединица у уџбеницима различитих издавача за основне школе потребно је јасније дефинисати материјал за такмичење ученика основних школа почев од следеће школске године.

Дејан Бошковић је представио предлог за будући изглед и обухват градива за тестове за такмичење:направити појмовник/скрупту са најбитнијим кључним речима које ће бити на такмичењу из свих наставних тема. Такође за практични део могуће је направити практикум са изабраним вежбама које су у уџбеницима различитих издавача које ће ученици да спреме. Да би се ово урадило ефикасно потребно је направити одабир наставника по активима и градовима за сваку наставну тему и разред. Јасна Бранковић је предложила да се за свако такмичење одабере једна наставна тема коју ће ђаци спремити за такмичење. Свако такмичење обухватило би другу наставну тему. Наташа Аћимовић се сагласила са Јаснином идејом и дала предлог да се из разреда у разред теме додају.

_565377823566158_2555208206433863737_nЗа реч се јавила Марина Дрндарски, председник Стручног актива наставника биологије Београда, која је дала предлог да се направи мејл на који ће наставници слати конкретне предлоге за такмичење. Такође је подсетила на претходни састанак у Београду (још пре пандемије) где су се наставници договорили да оформе делегацију која ће разговарати са представницима СБД-а. Она је предложила да састанку уживо присуствују представници из Београда, а да преко онлајн платформе састанак прате и укључују се председници Стручних актива других градова. Идеја је да такав састанак буде крајем марта, почетком априла са артикулисаним предлозима.

Наставници ће моћи своје предлоге о организацији и начину такмичења да пошаљу на мејл bioblog2021@gmail.com до 28. фебруара. Договорено је да на следећем састанку се усвоји предлог и да се представи Комитету за образовање СБД. 

  1. Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Даница Стојановић је предложила да се састанци одржавају у тачно одређеним терминима, одређени дан у месецу. Следећи састанак биће у марту.

Марина Дрндарски је најавила обуке за наставнике основних и средњих школа (око 150 колега) које би организовала WWF Adria у оквиру пројекта „Да нам клима штима“, уз подршку шведске Владе. Више о овоме, како је обећала, знаће се и на Биолошком блогу.

Оливера Коларић је најавила „Отворена врата едукације“, односно сет предавања које организује Удружење биолога Крушевац и Центар за стручно усавршавање из тог града. Ово ће се дешавати 28. фебруара.

Овим је састанак закључен.

Записник саставили: Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Школе као чувари животне средине

Нажалост, данашњи чланак започињем тужном вешћу.

За нас, који смо били студенти професора др Слободана Јовановића, свакако ће остати упамћен као одличан професор, чија су предавања била врло интересантна и као професор који је дао огроман допринос заштити животне средине. Најмање што можемо да учинимо је да његов рад валидирамо кроз сопствене активности и да даље преносимо на нове генерације бригу о природном окружењу.

Наука

Младе генерације свакако показују бригу о природном окружењу, па и више од тога – дају практична решења како да се развијамо одрживо.

24 седам: Српски тим направио биоразградиви стиропор: када га баците на земљу постане минерално ђубриво (3.2.2021)

Активизам

Но, да би школство било активније у овој теми, постоје разни предлози, а богами и петиције. Тако се појавила и ова:

Петиције крени-промени: Улога школства у очувању животне средине (приступљено 7.2.2021)

У вези са овом вечитом темом захтевања да се нешто промени у програму биологије, имам два чланка који ће вам бити занимљиви. Један је баш у вези са самим програмом, а други у вези са тим колико очување животне средине постаје значајно за квалитет нашег живота. Хајдемо редом…

Центар за логопедију и рану интервенцију: Програми у школи су као да мрзимо децу (приступљено 7.2.2021)

Из штампе

Ево га и други чланак који се конкретније односи баш на наш предмет и зашто заштита животне средине постаје и те како значајна.

Панпрес: Нема неправилности, али зашто грађани и даље удишу отрове? (27.1.2021)

То је други проблем са којим се суочавамо. Први је, наравно, још увек корона. Ево једне вести из медија која је изазвала прилично много реакција.

Дневник: Кинески научници: Корона прети да уништи плодност мушкараца и човечанство (3.2.2021)

Но, да се вратимо удисању отрова. Обично то доводимо у везу са цигаретама, па није згорег да одгледамо едукативни филм на ту тему.

Са часова

Управо тему лоших последица пушења обрађивали су ђаци Славољуба Тоскића и тако је настао овај едукативни филмић.

Добрих примера са наставе увек има. Ђаци Ане Давидовић направили су леп модел, али и пано где су митозу упоредили са женским фризурама. Слично, али различито: ђаци Весне Миленовић направили су игру са митозом. Наиме, кругови од стиропора нису фиксирани. Померањем кругова утврђује се редослед ћелијске деобе. Ђаци Љубице Савић правили су бравуре са здравом храном.

Ученици Гордане Киковић бавили су се такође здравом храном, а ђаци Гордане Владић цртали су ситуације у којима морамо прати руке. Ђаци Марте Мајорски правили су моделе ћелија и када се деле и када се не деле.

Овим лепим галеријама и завршавамо за данас.

Такмичења из биологије неће бити

Распуст полагано пролази и време је да се интензивније размишља о школи. Једно од питања о којем нећемо размишљати је такмичење јер се Биолошки блог потрудио да вам пронађе одговор на то питање.

bio04 važne informacijeВажне информације

Колеге је затекла вест коју је објавило Министарство да ће такмичења бити.

МПНТР РС: Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2020/2021. годину (14.1.2021)

Контактирао сам проф. др Мирослава Живића са Биолошког факултета који је председник СБД-а и он је одмах одговорио да такмичења ипак неће бити. Он ће се обратити Министарству како би се ова информација у Календару променила, а послао је и одлуку СБД-а.

Одлука Српског биолошког друштва (5.1.2021)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

_1690169604527956_5629283854599845261_oДакле, Календар такмичења нама биолозима неће значити, али један други календар који је израдио Центар за промоцију науке и те како хоће. Можете га преузети и штампати јер је заиста лепо урађен.

ЦПН: Календар за 2021. годину (приступљено 17.1.2021)

bio04 iz štampeИз штампе

Календар није све што ћемо добити. Наиме, како пишу медији, прилично ћемо се опарити.

Данас: Просветарима дебљи новчаници за 2.000 динара (4.1.2021)

Уколико имате идеју како да потрошимо оволике новце, свакако се јавите у коментару овог чланка. А ако нисте инспирисани за идеје, природа је вечита инспирација, па није лоше да вас мало инспиришем.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Заправо, инспирисаће вас текст који је објавио Природњачки музеј, а поводом јубилеја који прославља (125 година постојања).

bio04 hronikaЦрна хроника

Нажалост, колико год да је природа дивна и да очарава и инспирише, људи се ревносно труде да је уништавају. Следећа вест заиста звучи шокантно.

Курир: Снимили заштићену морску краву и шокирали се: На леђима јој био урезан натпис ТРАМП, а за тај потез следи озбиљна казна (12.1.2021)

Вести из света су шокантне, али вести код нас су врло забрињавајуће. Како преноси „Еуроњуз“, власт у Србији се труди да прикрије податке о загађењу које је тешко прикрити; загађени ваздух већ може да се види, намирише, па чак и окуси. Овај инострани медиј пише како је у децембру 2019. imagesСрбија достигла рекордан број мртвих у свету због последица загађивања (175 на 100.000 људи). Загађење код нас упоређују са оним у Енглеској током Индустријске револуције, са том разликом што код нас индустрије има веома мало, те су главни извор загађења топлане и кућна ложишта, те саобраћај. Према њиховој процени, у питању је лош угаљ који се користи и пуни ваздух честицама које превазилазе стандарде. Наиме, према Светској здравственој организацији, ситне честице у ваздуху (промера један до два микрона) не би требало да прелазе 10 микрограма на кубном метру. У Београду та вредност је 29. Стручњаци кажу да би смањење од само 5 микрограма на ту вредност спасила стотине живота.

Euronews.com: Is Serbia manipulating data to cover up its air pollution problem (7.1.2021)

Ево како су Тајланђани решили проблем загађења.

Курир: Овај национални парк се досетио како да врати бахатим туристима: Поштом им послали ђубре које су оставили за собом! (18.9.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Што се тиче нас наставника биологије, ми увек имамо креативне идеје како да инспиришемо ђаке да не бацају ђубре. Рецимо, како би се смањила потрошња пластичних кеса, ученици Марте Мајорски су правили платнене торбице и украшавали их. Наставница Јована Думић је организовала интересантна дешавања за Дан заштите животиња, а кроз креативну рециклажу ђаци Марије Буздумовић направили су сјајна наставна средства – систем органа за излучивање.

Предивне моделе ћелија су правили ђаци ђаци Тамаре Микић, а збирку гранчица ученици Зоке Станковић. Ђаци Марине Нешић су направили скулптуру од здраве хране, те повезали уметност и здравље.

Осим природе, надам се да су вас инспирисали и радови ђака сјајних колегиница, а Биолошки блог ће се трудити да, ако вас већ не инспирише, а онда макар правовремено извести.

Светска, а наша – природа

Занимљиво је да се данас неке ствари затварају, а друге отварају. О чему је реч, видећете у последњем чланку за ову 2020. годину.

bio04 projektiПројекти

Затворен је, односно успешно приведен крају један леп, теренски пројекат. Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) већ другу годину реализује пројекат под називом „Наша природа – наша одговорност“ који подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Циљ пројекта је био подизање свести о неповољном утицају инвазивних биљних врста на биодиверзитет нашег краја.
Рад се састојао из предавања и обука за теренски рад, самог теренског рада и самосталног мапирања присуства инвазивних врста биљака у подручју које су обишли и срединама у којима учесници живе.

Како је све то изгледало, можемо погледати у следећем филмићу.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Оно што је тек отварено данас је изложба у Природњачког музеју.

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Прича о нама“ (траје до 15.4.2021)

Због пандемије отварању је могао да присуствује мањи број људи и сва је прилика да ће и многи други догађаји бити организовани или на овај начин или искључиво онлајн.

bio04 iz štampeИз штампе

Право питање је када ћемо моћи као некада да присуствујемо и учествујемо у догађајима. Одговор је јасан: када крене масовна вакцинација. Неки медији извештавају да ћемо ми наставници бити високо позиционирани на списку приоритета.

Курир: Кризни штаб на Куриру: Лончар: Сви који мисле да ће да организују дочек, кажем им да неће и нека људима врате новац (29.12.2020)

tumblr_no71jtKEVw1qz6f9yo4_540Иначе, један од знакова короне је губитак чула мириса и укуса. Него, да ли сте знали да некада и сензационалистички и претерано драматични новински наслови попут „Ваш њух би могао да предвиди када ћете УМРЕТИ“ нису скроз без врага. Произашли су као резултат студије која је открила да колико добро функционише олфакторни систем старије особе може се у доброј мери предвидети вероватноћа смрти у року од пет година. Јасно ми је шта сте сада помислили, али иза лудог наслова заиста стоји наука: ово чуло је заправо повезано са широким спектром физиолошких процеса у телу. И сада, изгледа да постоје додатни докази који подржавају ову идеју, јер је велика релативно нова студија управо поткрепила ове налазе. Да ли то значи да ћемо моћи да предвиђамо време смрти? Не баш, пошто знамо да се увек у оваквим истраживањима пре свега ради о вероватноћи.

IFL: Sense Of Smell Linked With Mortality Risk (29.4.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Са чула мириса прелазимо на чула вида и верујем да ћете уживати у разгледању сјајних дечјих радова насталих на часовима наших колегиница.

Ђаци колегинице Љубице Савић бавили су се здравом храном, али и укусним аранжирањем. Ђаци Љиљане Малић Илић бавили су се ћелијском деобом, а ученици Марине Нешић били су креативни уметници, а користили су хербарски материјал.

Лепе паное и експеримент са нарцисом радили су ђаци Марте Мајорски, а ученици Зоке Станковић правили су паметне фасцикле о крвном систему. И ту је рад о штетности дувана ђака Маријане Стојичић.

Остаје ми још само да вам пожелим лепе предстојеће празнике и да уживате на заслуженом предаху. Ми се видимо чим крене друго полугодиште.

Прича о нама

Природњачки музеј има једну причу за нас, а богами и лепо предавање.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Најпре прича…

Изложбом „Прича о нама“ Природњачки музеј у Београду обележава 125 година рада (14.12.2020)

…а онда и предавање.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Када већ говоримо о водоземцима, ево једног гифа који лепо описује метаморфозу жаба.

Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.

bio04 aktivizamАктивитам

И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.

Крени – промени: Решење за загађење (приступљено: 20.12.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.

Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.

Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.

Прекрасним дечјим радовима и завршавам за данас.

Лазарева жаба и мистериозна Венера

Много тога нам још увек није јасно и што се ковида и школе тиче, те када нас притисну проблеми, добро је окренути на шалу. Зато за почетак једна шаљива слика.

Из штампе

Оно што се прошле недеље дешавало у Крњачи нимало није смешно, ипак.

Телеграф: Помор лабудова и рибе у Крњачи: Нико не зна зашто, али умиру и младунчад и одрасле јединке (16.9.2020)

Предстојећи догађаји

Ако се овако настави, тешко да ћемо имати шта да пребројавамо, али Друштво за заштиту и проучавање птица Србије свакако улаже велики напор да сазнамо какво је стање са бројношћу птица на нашим просторима.

Преносим њихово писмо свима нама:

🐦 Први викенд октобра резервишите за одлазак у природу и посматрање чудесне сеобе птица! 👀

👉🏻 Пратите друштвене мреже и веб страницу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и до краја седмице сазнајте којим излетима се можете прикључити или како сами организовати свој излет посматрања птица.

Овде можете попунити пријаву за излет организован овим поводом:

Линк за пријаву

Наука

И док нам лабудови и друге врсте нестају, научници покушавају да пронађу живот на другим планетама. И неки мисле да су га пронашли и то на најближој нам од свих – Венери. Наиме, пронашли су фосфине, једињења која имају општу формулу PR3 где се словом R обележава органски део молекула. Ми знамо да оваква једињења настају на Земљи активношћу анаеробних организама, а на Венери, где кисеоника нема, хипотетички би само такви организми могли да живе. Венера је врло изазовна средина за живот било које врсте због своје превисоке температуре и практично отровне атмосфере, али су научници лоцирали део планете, 48 до 60 километара изнад камените површине, где би живот могао да опстане. Температуре тамо се крећу од око нуле до 93 степени целзијуса и у тој зони су облаци. И баш тамо је пронађен фосфин.

Mit news: Astronomers may have found a signature of life on Venus (14.9.2020)

Фосфини могу настати и абиотички, али је нејасно како би то могло да се деси у условима које пружа Венера (на Јупитеру је могуће због невероватног притиска, на пример). Ово још увек не значи да је потврђен живот, али значи да наука још мора да ради како би се овај феномен објаснио.

Оно на чему наука ради и тиче се теме коју сам започео, а то је нестанак врста, васкрсавање је оних врста које су нестале. Помаци постоје и један такав Лазаров пројекат (добио је назив по библијској личности Лазару кога је Христ васкрсао) је имао за циљ да наново оживи жабу врсте која је насељавала тропске шуме Квинсленда (макар негде до 1983). Занимљиво код ове врсте је што је младунце чувала у устима, тако да је њихово рођење и било такво да их мама жаба напросто испљуне. Научници су искористили ткиво те врсте и ћелије сродних врста како би је клонирали. И успех је потрајао неколико дана, те ембриони нису преживели, али и то је било довољно научницима да их увери да су на добром путу.

Earthly mission: Scientists Resurrecting Extinct Frog Could Be First Step to Jurassic Park Coming True (јул 2020)

Корисни материјали

Ми не можемо са ђацима баш да радимо клонирање, али можемо макар да изолујемо ДНК. У филмићу вежбу објашњава ученица нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један видео о ДНК ће помоћи можда мало више средњошколцима.

Са часова

Моделе ДНК су правили ђаци Виолете Јововић. Слике свески показују рад на часовима Марте Мајорски, а дрвеће живота је израсло на часовима Суки Станисављевић.

Надам се да сте уживали у данашњем издању, а ми се видимо убрзо. 🙂

Планови за ОШ и СШ

Оно што нас све веома занима је како ће изгледати програм за наредну 2020/2021. школску годину. За основну школу, ЗУОВ је дао детаљну разраду по часовима.

Корисни материјали

ЗУОВ: План реализације наставе у случају непосредне ратне опасности, ратног стања, ванредног стања или других ванредних ситуација и околности за основну школу (24.8.2020)

На овом линку пронаћи ћете за сваки разред и за сваки предмет оно што вам је потребно. Захваљујући љубазности Драгане Петровић Косановић, прослеђујем вам план и за средње школе.

Биологија ОШ за онлајн наставу 2020-2021

Биологија за гимназију 2020-2021. за септембар

Из штампе

Ово је нека помоћ Биолошког блога за предстојећу годину, која, према мишљењу синдиката, баш и није спремна.

Н1: Унија синдиката тражи одлагање почетка школске године за најмање две недеље (24.8.2020) & Недељник: Просветари: „Улази се у хаос ако се почетак школске године не помери…“ (25.8.2020)

Међутим, министар не мисли тако.

Курир: Шарчевић у усијању признао: Поднећу оставку 1. септембра ако се ОВО деси (22.8.2020)

Министар нам се усијао, али ни у свету ситуација није много боља.

Демостат: Свет без јединственог модела за повратак ђака у школске клупе (21.8.2020)

Оно што за сада знамо је да Немачка, која је прва закорачила у школску авантуру, баш и није прошла славно.

021: Корона у школама у Берлину, у карантину стотине ученика и наставника (21.8.2020)

Дакле, свет је остао без идеја, али српски просветари их ипак имају.

Нова: Просветари у 10 тачака: Како бисмо ми решили хаос у настави (15.8.2020)

Нисам сигуран да ће било која од ових тачака бити усвојена, али ево десет ствари које треба да знамо.

Блиц: Недељу дана је преостало до почетка школске године, ђаци и родитељи морају да знају ових 10 СТВАРИ о томе шта их све чека (24.8.2020)

Дакле, просветари десет, Министарство десет – изгледа да је нерешено за сада.

Методика

Ко ће победити у једној другој утакмици – корона или школство? Одговара следећи текст.

Школа без зидова: Да ли је могуће да образовни систем преживи Корону? (9.8.2020)

И оно што никада не бисмо, пре само годину дана, уопште помислили да ће нам бити потребно.

Школски портал: Може ли се квалитетно поучавати с маском на лицу? (17.8.2020)

Црна хроника

Маске ће нам, упркос противљењу многих, изгледа бити неопходне.

Нова.рс: Пулмолог упозорава: Корона опасна и за децу, улази у срце (23.8.2020)

Такође, оно што ће нам бити неопходно је и локална и глобална свест о очувању животне средине.

Директно: Нечувено – Уништено гнездо рода старо 20 година (20.8.2020) & Курир: Планета Земља изгубила 28 трилиона тона леда од 1994. године: Научници запањени, а ево шта нас чека ако се ово настави (23.8.2020)

Са часова

Наш посао наставника биологије је да ђаке освестимо чак и тамо где одрасли нису свесни, и са здравственог и са еколошког аспекта. Многе колеге чуда праве у учионици и постижу и ове циљеве и зато је ова рубрика једна од најредовнијих на овом блогу.

Ђаци Гордане Живковић бавили су се здравом храном, те су направили врло маштовите сластице. Ђаци Драгане Јовановић бавили су се штетним утицајем дуванског дима, а Иване Глувић – киселих киша.

Ђаци Јелене Бабић правили су моделе различитих органа људског тела. Ученици Зоре Миличевић имају врло уредне свеске са лепим порукама, а ученици Милице Марковић израдили су Венове дијаграме са различитим екосистемима.

Заиста импресивно и свака част!

Облак ознака