Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „екологија“

Мој љубимац

tigerkingДанас је у САД њихов национални Дан угрожених врста. Но, ни нас то не спречава да погледамо занимљив постер о угроженим врстама, који има линкове за разне занимљиве сајтове који се баве овом проблематиком.

Wiley: Endangered Species Day 19th May (19.5.2017)

Проблематиком еволуције бавиће се трибина коју је заказао Центар за промоцију науке.

Центар за промоцију науке – Елементаријум: Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

Осим овог, добили смо још један позив. Овог пута на конкурс.

Дечји културни центар Београд расписује, 10730991_10203422322538973_8614595295157953659_nПет центар и ЈКП Ветерина Београд  први фото конкурс  за децу и младе „Мој љубимац“ .

Конкурс је отворен до 26.маја .

Фотографије слати на мејл  мojljubimac.dkcb@gmail.com.

Свака фотографија треба да буде послата као један атачмент и да садржи следеће податке : име и презиме учесника, кућну адресу, школу и разред који похађа, број мобилног телефона и мејл  на које треба послати резултате конкурса. Свака фотографија не сме бити мања од 3 мегабајта.

Додела награда и диплома ће се одржати у Дечјем културном центру Београд, Таковска 8. у суботу 10. јуна у 11 часова.

_1619153618322795_2281085203524680602_nПредвиђене су  три такмичарске категорије : деца од 1. до 4.разреда, деца од 5. до 8. разреда и средњошколци, и то у свакој категорији по три награде за најбољу фотографију ( прва, друга и трећа).

Сем награда за најбољу фотографију биће додељене  похвале за фотографије: најчупавији љубимац , најсмешнији, највеселији, најружнији, најтужнији, најбољи  друг, најмањи, највећи,  најспретнији, најгладнији, најзаљубљенији пар, најбоља мама, настарији, љубимац са највећим ушима, љубимац са највећим брковима, са најдужим репом, са најкрећим репом, са најлешим   очима  и са најлепшим  осмехом.Moj ljubimac (Small)

Сви учесници и посетиоци ће имати прилике да добију бесплатне ветеринарске савете.

Награђене фотографије ће бити изложене на сајту и  у Галерији Дечјег културног центра Београд.

У прилогу Вам шаљемо плакат који можете одштампати на обичном папиру и окачити на  Вашој огласној табли (клик на слику лево како бисте добили већу).

Таман на тему конкурса:

Животиње.рс: Дирљиво: Девојчица у неколико фотографија објаснила како је изгледало њено одрастање са мачком! (27.9.2016)

10734143_10152885665244700_1009349254952159467_nОсим мачака, љубав нам узвраћају и пси.

Блог – Тамо и овде: Пси нас воле (11.1.2016)

А ја волим викенд! Верујем и ви, па, зато, уживајте ова два дана. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 60fdc72084901267e3d136259c200aefВидели смо леп интерактивни пано о угроженим врстама;
  2. позвани смо на трибину Центра за промоцију науке;
  3. такође смо позвани да учествујемо у конкурсу;
  4. дирнути смо причом о мачки, али и псима;
  5. пожелели смо једни другима леп викенд.

Паметне боје

BUZOS (24)Данас већ имамо и сатницу активности које ће нас задесити 28. маја, на дан републичког такмичења.

Биолошки факултет у Београду: Републичко такмичење из биологије – почетно обавештење и сатница (унос 15.05.2017)

Свима који одлазе на такмичење желим много среће и још више успеха, а ви остали ако сте мислили да за вас ове године нема теста, љуто сте се преварили. 🙂 Следећи тест наводно ће вам показати који тип интелигенције имате, а према бојама које одаберете. 🙂

Apost: This Color Test Will Determine What Type Of Intelligence You Have (приступљено 15.05.2017)

izlistane bojeЗа интелигенцију не знам, али истина је да боје могу чуда да учине.

Сity magazine: Magične transformacije starih fotografija (12.8.2015)

Да ли су ове фотографије лепше сада или им лепоту даје то што су тако старе, одлучите сами, али сигурно је да отпад увек наружава, ма како обојен био. Острво Хендерсон, део архипелага Питкерн, прекривено је са готово 18 тона пластичног отпада, што је најгушће наталожен нанос људског ђубрета игде насукан на свету. Погледајте видео:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо које нас активности очекују 28. маја;
  2. пожелели смо свима који се такмиче много среће;
  3. радили смо занимљив обојени тест;
  4. видели смо како уметници прерађују фотографије;
  5. погледали смо видео о једној од најупечатљивијих депонија у свету.

Кожа им је сува, док их крљушт чува

Данас бих почео распевано, а песму су смислиле ученице наше Снежане Трифуновић.

ALB (Small)Ко је први кичмењак био,
Што се животу на копну прилагодио?
Одговор је познат од давнина,
Пре више од сто милиона година,
То су гмизавци различите врсте и рода,
Што им копно постаде живот и слобода.

На ваздуху живе,
Плућни мехур шире.
Кожа им је сува,
Док их крљушт чува.

thorny-dragon (Small)Некада их много више беше,
Али једанаест група изумреше.
Ко би данас гмизавце да погледа,
Сврстани су у четири реда.

Један ред је прича за баладу,
Хатерија живи на Новом Зеланду,
Али их много мало има,
И страх је да не оду прецима.

Друга врста позната је свима,
Јер на себи оклоп има.
Поред копна и тропских мора,
Корњача је понос наших бара и гора.

Трећу групу чине најкрупније дасе,
То су крокодил и алигатор зна се.
Велика глава, много зуба и снажне вилице,
Крокодили су велике и опасне грабљивице.

tumblr_nunw098SNv1s2gntso1_500Стигли смо и до четврте групе најброније,
Коју чине гуштери и змије.
Код нас су они много добро звани,
Зидни и ливадски гуштерска су браћа,
Да не заборавимо слепића и зелембаћа.
На пиринејима нико не мења боју коже као он,
Претпостављате то је камелеон.

По питању змија опасност је широка,
Од отровног уједа шарке и поскока.
Код нас се још у барама крије,
Белоушка која отровна није.
Ако у шуми наиђете на смука,
Од уједа вам неће задрхтати рука.
Светски познате су још из змијског рода,
Удов, питон, кобра и анаконда!

unnamed12И даље смо у свету гмизаваца, а шта се дешава када тај свет стане на пут једном коњу, видећете у филмићу на следећем линку.

IFL Sceince: Check Out What This Horse Does To A Floridian Alligator (13.4.2017)

И док се алигатор бори са коњем, или коњ са алигатором, свеједно, један инвертебрат се бори са климатским променама. У питању је Bathochordaeus који се може наћи у површинском слоју океана. Утврђено је да ова животиња значајно уклања концентрацију угљен-диоксида из тог дела морске воде.

IFL Sceince: This Sightless Invertebrate Is Probably Doing More To Fight Climate Change Than You (3.5.2017)

evolutionИ док се по белом свету боре са климатским променама, код нас се боримо да се наука предаје у школама.

Пешчаник: Напад креациониста – опет! (9.5.2017)

Да ли ћемо одолети овом новом нападу, видећемо. А да ли ће природа одолети нашим глупостима, приказује видео за крај.

Фејсбук видео – Победник: Човјек vs. Земља (24.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. cdde32b16cf10f7d87cfdcb695afafa7Били смо песнички расположени;
  2. сведочили сукобу алигатора и коња;
  3. борили смо се са климатским променама (у ствари, нисмо ми);
  4. такође смо се борили да се наука предаје у школама;
  5. одгледали смо видео који говори о заштити животне средине.

Коме треба кисеоник?

Поводом срамне петиције која је доспела до самог државног врха, у наредном периоду одржаће се стручна трибина.

Фејсбук догађај – Центар за промоцију науке: ЦПН трибина – Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

4188973

Сигуран сам да ће макар неки од следећих стручњака за ову област говорити на трибини.

Блиц: Пет стручњака за „Блиц“ разбија петицију против Дарвина у парампарчад (6.5.2017)

12399349_1674271692790221_1980459828_n

Са прозора кабинета наставника биологије: „Ви сте резултат еволуције која траје већ 3,8 милијарде година. Понашајте се тако!“

Огласила се и Српска академија наука и уметности, чији су поједини чланови против те исте науке. У ствари, колико сам схватио, САНУ ће се тек огласити. 🙂

 

Н1: САНУ о петицији за ревизију Дарвинове теорије (8.5.2017)

И док чекамо да се Српска академија наука и уметности аргументовано изјасни по питању науке (извините ако неке речи понављам, просто није до стила, него до околности), можемо да прочитамо како се Министарство изјаснило по питању наших плата.

Зелена учионица: Шарчевић: Неће бити отпуштања у просвети, повећаћемо плате (29.4.2017)

Не знам за вас, али ја се већ радујем. 🙂 Но, то је тек следеће године, а оно што се дешава сада су пријаве за „Академију за природу“ организације WWF. Ово је, заиста, последњи позив јер рок за пријаву истиче прекосутра.

WWF: Академија за природу – позив за школе (до 10.5.2017)

10383986_666405996808535_8588948976312487667_nОсим позива за школе, дефинитивно треба позвати људе и на здрав разум. Уништавање природе све је жешће и драматичније. Орка Лулу, коју су шкотски рибари извадили мртву из мора, угинула је од тровања. У телу је имала сто пута више токсичних полихлорованих бифенила од вредности која се сматра минимумом токсичности за морске сисаре. При обалама Велике Британије остало је свега осам јединки ове врсте. Иначе, поменути бифенили сакупљају се у ланцу исхране и могу угрозити и здравље човека; оштећују имуни систем, повећавају шансе за добијање рака и могу узроковати стерилност.

IFL Science: Orca Killed In Scotland Found With Some Of The Highest Toxic Chemicals Levels Ever Seen (4.5.2017)

Орка, иначе, може да одбаци фоку невероватних 24,5 метара у ваздух! Ако не верујете мени, погледајте једноминутни видео.

И за крај, још један видео, овај пут о ракунима. Видео носи назив: „Коме је, уосталом, потребан кисеоник?“

Facebook video – Viral Thread: Who needs oxygen anyway? (21.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. _984427924918978_6918946702501525406_n

    Опрез: забрањено пецање! Водена површина садржи велику количину ДХМО (дихидроген-моноксида).

    Борили се за опстанак Чарлса Дарвина;

  2. сазнали да ће нам се стандард повећати;
  3. ухватили последњи тренутак да се пријавимо за „Академију за природу“;
  4. прочитали драматичну причу о оркама;
  5. одгледали занимљиве видео снимке.

Прелиминарне листе са окружног такмичења

tumblr_o69eajRtiV1smqdb1o1_400И ево и листа са окружног такмичења, које смо данас и очекивали.

Биолошки факултет: Такмичења (27.4.2017)

За 7. разред граница је 92, а за осми 87 бода. Међутим, подаци још увек (тачније, до 3. маја у 14 часова) могу да се коригују, а евентуалне корекције треба да пошаљу школе домаћини. Остало ми је још да честитам свим учесницима и пожелим пуно среће и успеха надаље.

Да ли ће бити среће и за Миљаковачку шуму у Београду, зависи и од успеха следеће петиције. Да будем прецизнији, зависи од нашег ангажовања, без обзира да ли смо из тог краја или не.

Петиције 24.ком: Зауставимо сечу Миљаковачке шуме (од 14.4.2017)

А није баш да у тој шуми нема птица, напротив. Листа, која следи за крај (не баш бодовна попут претходне), може да се допуњава, а ажурирао ју је наш колега Жељко Станимировић.

ebird.org: Miljakovačka Šuma (Miljakovac Forest), Rakovica (приступљено 27.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. верујми јасам биологПрегледали смо прелиминарне листе како бисмо видели да ли су наши ђаци на њима;
  2. сазнали смо када ће бити коначне ранг листе;
  3. честитали смо свим учесницима на успеху;
  4. потписали петицију да нам се очува Миљаковачка шума;
  5. упознали се са птичјим светом те шуме.

Доручак поједи сам, а природу подели са пријатељем

Сигурно већ знате да је данас Дан заштите природе. То је разлог зашто сам баш следећи текст одабрао као први.

Грађанин.рс: Природу чувамо као да припада непријатељу (11.4.2017)

9_75201474143pm867Природа, истина, уме да се понаша непријатељски. Рецимо, „пуна“ је отровних животиња. Отровне жабе из породице Дендробатиде (Dendrobatidae), чије су боје прелепе, и те како могу да буду отровне. Пет центиметара дуга златна жаба има довољно отрова да може да убије десет одраслих мушкараца. Научници нису сигурни како ове жабице производе отров, али озбиљно сумњају да га, заправо, преузимају од свог плена – мрава, термита и других инсеката, а који су га, такође, преузели од биљака. У прилог овој претпоставци говоре и истраживања жаба у заробљеништву, изолованих од плена у свом природном станишту, а које никад не развију отров.

National geographic: Poison Dart Frogs (приступљено 11.4.2017)

_n4aiurpQ9k1qmid2vo1_500 (Small)Ове отровне жабе ипак су далеко, чак у Јужној Америци, те нам неће покварити боравак у природи. За младе из Сомбора организује се и посебан програм који ће трајати од 13. маја до 22. јула.

Центар планета: Боравак у природи (еколошке, креативне, спортске активности, игре без граница, тимске и друштвене игре итд.) – позив за децу! (11.4.2017)

И следећи видео дешава се у природи и мада није у питању радионица, верујем да ће вам се веома допасти. Наиме, сасвим мали зека пронашао је пријатеља – сасвим великог пса. 🙂

Facebook video – Diply Video: Baby bunny makes a new friend! (11.4.2017)

559134_4064950218672_1610971030_n.jpgИ да са псима и завршимо – како са оним великим, тако и са малим.

Мушки магазин: Како да научите пса да седне, легне и устане за пар минута (9.5.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

  1. LEO001-300x300Обележили смо Дан заштите природе;
  2. научили понешто о отровним жабама из Јужне Америке;
  3. сазнали о амбијенталној настави у Сомбору;
  4. одгледали дражестан видео о пријатељству међу животињама;
  5. прочитали смо савете за дресуру паса.

 

Аутотрофни лењивци

1902071_10203178905093689_6338768794245440063_nДанас су будући мали матуранти радили пробу завршног. Колико сам успео да причам са њима, тест им није изгледао тежак, мада су се прилично двоумили како да одговоре на последње, пето питање. Колико сам ја видео, тест је оптималне тежине; ни превише лак, ни превише тежак. Остаје ми да видим какви су резултати кад сутра будем прегледао. Ви, наравно, можете исказати ваше импресије у коментарима.

Тест који нас, такође, очекује је тест за градско такмичење. Председница Стручног актива наставника биологије Албина Холод послала је информацију које ће школе бити домаћини у Београду. Рекла ми је да је о овоме разговарала са начелником Школске управе.

greenhouse-effect

Ја сам направио један тест који ће помоћи и такмичарима и свим матурантима. Тест је тематски, па сам га назвао:

Биолошки блог: Осунчани тест (8.4.2017)

_mdm55fsnPo1r312weo1_500 (Small)Све у тесту има везе са Сунцем, а има и следећи текст. Тема којом се он бави је зашто људи нису аутотрофи. Разлога је више, а најубедљивији је тај да коришћење сунчеве енергије за прављење хране није претерано ефикасно. Биљке успевају да искористе тек пар процената свеукупног зрачења и једном просечном дрвету је успех ако направи 200 калорија дневно. Дрво може себи да приушти тако ригорозну дијету јер води прилично непокретан живот, што код нас није случај. Чак и ако бисмо били зелени од хлорофила и цео дан лежали непомично на сунцу, не би смео ни мозак да нам буде активан јер троши исувише много енергије. Што бисмо рекли, морали бисмо да пустимо мозак на отаву. Е, и то ћемо моћи за који дан када крене мини распут. Таман да се одморимо и од овог радног викенда.

Gizmodo: Why Humans Will Never Live Off Sunlight (31.8.2016)

10403575_1539377566300401_7996916155045361511_nДакле, људи нису аутотрофи, а нису ни пси. За крај, један видео који то прилично шармантно презентује.

Facebook video – 9gag: When you want something but you’re too proud to beg. ( ͡° ͜ ʖ ͡°) (1.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Коментарисали данашњи комбиновани пробни тест;
  2. информисали се које ће школе бити домаћини градског такмичења из биологије у Београду;
  3. добили смо тест за вежбање осмака;
  4. сазнали зашто људи не могу да буду аутотрофи;
  5. одгледали веома симпатичан видео.

Облак ознака