Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „екологија“

Плате за најбоље

_drvoinhandsОд 1995. уведен је међународни значајан еколошки дан, а то је Дан озонског омотача. Обележава се 16. септембра, а ево како су то урадили у школи „Петар Лековић“ из Пожеге у оквиру биолошке секције коју води колегиница Сања Парезановић.

Биолошки кутак: И ове године смо обележили Дан заштите озонског омотача (15.9.2017)

Биолошки блог увек подржава и промовише добар рад наставника. Но, није проблем да то ради Биолошки блог; много значајније питање је да ли ће то радити Министарство просвете. Према вестима које стижу, одговор би требало да је потврдан.daily selection012

Унија синдиката просветних радника Војводине: Платни разреди у просвети (7.9.2017) & Блиц: Интервју – Бранко Ружић: Правимо систем у којем најбољи имају веће плате (10.9.2017)

Када говоримо о најбољима…

Бука: Имају најбоље основно образовање на свијету, а штеде 400 милиона еура годишње само зато што не користе папир (6.4.2017)

Богами, добра уштеда, а и еколошки је оправдано, тако да само могу да честитам. Углавном, они решише проблем папира, а изгледа да се у Пакистану налази решење за све већи проблем пластичног отпада. На тамошњем отпаду пронашли су гљивицу врсте Aspergillus tubingensis, која је у стању да једе пластику. То није први организам који то може. Већ су познате бактерије и црви који могу да једу пластичне масе, а о чему сам на Биолошком блогу својевремено писао.

IFL Science: Plastic-Eating Fungus Found At A Landfill Site In Pakistan (15.9.2017)

Добро је да таквих организама има, а има их захваљујући томе што постоји огромна разноврсност. butterflyБиодиверзитетом ћу и завршити за данас и то једним лепим филмом.

Smithsonian.com: Video: Why Should Humans Care About Preserving the Diversity of Life on Earth? (6.1.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо рад једне сјајне секције;
  2. сазнали смо ко ће имати већу плату;
  3. информисали се о иностраним примерима добре праксе;
  4. упознали смо гљиве које једу пластику;
  5. одгледали смо филм који говори зашто је биодиверзитет важан.
Advertisements

Ко је први: јаје или ћелија

За почетак вам преносим писмо Соње Бађуре из организације WWF:

Драги наставници, колеге и пријатељи,

3FUKMq1Природи је хитно потребна ваша помоћ!
WWF је покренуо кампању против изградње 8 хидроелектрана на Мури, једној од три реке у „Европском Амазону“ који је први у свету Резерват биосфере који се простире на територији 5 земаља.

Према плановима словеначке компаније „Дравске електране“, слободни ток Муре биће преграђен и претворен у осам беживотних акумулација. Штавише, планирано уништавање Муре крши словеначке и ЕУ законе о заштити вода и природе те је у великој супротности са обавезом словеначке владе да обезбеди међународну заштиту овог подручја. Извештај о процени утицаја на животну средину прве планиране бране код Храстје-Мота закључује да би брана имала штетан утицај на природу. Међутим, Словенија жели да одобри изградњу бране, иако постоје алтернативна енергетска рјешења која су еколошки прихватљивија.

Ваша помоћ сада је кључна! Помозите нам да проширмо ову вест што већем броју људи како бисмо словеначкој влади могли да упутимо апел и спасили „Европски Амазон“.

Потпишите петицију на: http://www.amazon-of-europe.com/rs/

Проследите ову вест вашим ученицима, ово је прави тренутак да покажу да су активни грађани који се залажу за заштиту природе и за њихово боље сутра.

Проследите је такође колегама, пријатељима и рођацима. Сваки потпис је важан.

Together possible!

Хвала,
Соња и WWF тим

10686828_1590979881138744_991853484451023272_nИ даље смо у води, али из река прелазимо у море. На следећем линку је филмић који приказује порођај морског коњића. Код ових животиња порађају се мужјаци. Научници не знају разлог зашто је то тако, али претпостављају да се разлози крију у репродуктивном циклусу и енергетској ефикасности. Конкретније, у једној емисији сам чуо да на овај начин женка има више времена за сазревање јајне ћелије. У току једног порођаја, мужјак донесе на свет око 2500 младунаца, али преживи око 12 њих.

IFL Science: Watch This Insanely Awesome Footage of a Male Seahorse Giving Birth (14.9.2017)

oh1Морски коњићи се рађају живи, а пилићи се легу из јајета. На следећем линку нећемо видети још једно рађање, али свакако ћемо видети веома необично јаје. Снела га је кокошка Гертруда једног фармера из Тексаса. Он тврди да је јаје и поред своје необичне грађе нормалног укуса, баш као и свако друго.

IFL Science: Bizarre Video Shows Chicken Egg With Something Very Odd Inside (14.9.2017)

Када год говоримо о кокошијем јајету, имамо дилему да ли је у питању једна ћелија или више њих. tumblr_nhvzvtawE51rsxqqio1_250Извори на интернету указују да је у питању једна ћелија, наравно, када је јаје неоплођено (то би и било оно које једемо). Тачно је да постоји само један сет хаплоидних хромозома, а самим тим и само једна ћелија, која се налази у кокошјем јајету. Остатак су протеини, липиди и калцијум-карбонат. Актуелна ДНК (и органеле) ограничена је на мали простор који је везан за жуманце – овде се оплодња дешава и оно што се коначно развија у ембрион, тако да бисмо то могли назвати „јајном ћелијом“. Остатак јајета служи само за храњење или заштиту ембриона након оплодње. Међутим, код неких животиња, жуманце је инкорпорирано у цитоплазму јајне ћелије, тако да се цео тај део може сматрати једном ћелијом.

О ћелијама и другим нивоима организације, наш колега Никола Арсић направио је презентацију.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Потписали смо петицију да спасемо „Европски Амазон“;
  2. гледали смо како се рађају морски коњићи;
  3. видели смо једно крајње необично кокошје јаје;
  4. објаснили смо да ли је јаје исто што и јајна ћелија;
  5. додали смо још једну презентацију у нашу богату збирку.

Мој љубимац

tigerkingДанас је у САД њихов национални Дан угрожених врста. Но, ни нас то не спречава да погледамо занимљив постер о угроженим врстама, који има линкове за разне занимљиве сајтове који се баве овом проблематиком.

Wiley: Endangered Species Day 19th May (19.5.2017)

Проблематиком еволуције бавиће се трибина коју је заказао Центар за промоцију науке.

Центар за промоцију науке – Елементаријум: Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

Осим овог, добили смо још један позив. Овог пута на конкурс.

Дечји културни центар Београд расписује, 10730991_10203422322538973_8614595295157953659_nПет центар и ЈКП Ветерина Београд  први фото конкурс  за децу и младе „Мој љубимац“ .

Конкурс је отворен до 26.маја .

Фотографије слати на мејл  мojljubimac.dkcb@gmail.com.

Свака фотографија треба да буде послата као један атачмент и да садржи следеће податке : име и презиме учесника, кућну адресу, школу и разред који похађа, број мобилног телефона и мејл  на које треба послати резултате конкурса. Свака фотографија не сме бити мања од 3 мегабајта.

Додела награда и диплома ће се одржати у Дечјем културном центру Београд, Таковска 8. у суботу 10. јуна у 11 часова.

_1619153618322795_2281085203524680602_nПредвиђене су  три такмичарске категорије : деца од 1. до 4.разреда, деца од 5. до 8. разреда и средњошколци, и то у свакој категорији по три награде за најбољу фотографију ( прва, друга и трећа).

Сем награда за најбољу фотографију биће додељене  похвале за фотографије: најчупавији љубимац , најсмешнији, највеселији, најружнији, најтужнији, најбољи  друг, најмањи, највећи,  најспретнији, најгладнији, најзаљубљенији пар, најбоља мама, настарији, љубимац са највећим ушима, љубимац са највећим брковима, са најдужим репом, са најкрећим репом, са најлешим   очима  и са најлепшим  осмехом.Moj ljubimac (Small)

Сви учесници и посетиоци ће имати прилике да добију бесплатне ветеринарске савете.

Награђене фотографије ће бити изложене на сајту и  у Галерији Дечјег културног центра Београд.

У прилогу Вам шаљемо плакат који можете одштампати на обичном папиру и окачити на  Вашој огласној табли (клик на слику лево како бисте добили већу).

Таман на тему конкурса:

Животиње.рс: Дирљиво: Девојчица у неколико фотографија објаснила како је изгледало њено одрастање са мачком! (27.9.2016)

10734143_10152885665244700_1009349254952159467_nОсим мачака, љубав нам узвраћају и пси.

Блог – Тамо и овде: Пси нас воле (11.1.2016)

А ја волим викенд! Верујем и ви, па, зато, уживајте ова два дана. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 60fdc72084901267e3d136259c200aefВидели смо леп интерактивни пано о угроженим врстама;
  2. позвани смо на трибину Центра за промоцију науке;
  3. такође смо позвани да учествујемо у конкурсу;
  4. дирнути смо причом о мачки, али и псима;
  5. пожелели смо једни другима леп викенд.

Паметне боје

BUZOS (24)Данас већ имамо и сатницу активности које ће нас задесити 28. маја, на дан републичког такмичења.

Биолошки факултет у Београду: Републичко такмичење из биологије – почетно обавештење и сатница (унос 15.05.2017)

Свима који одлазе на такмичење желим много среће и још више успеха, а ви остали ако сте мислили да за вас ове године нема теста, љуто сте се преварили. 🙂 Следећи тест наводно ће вам показати који тип интелигенције имате, а према бојама које одаберете. 🙂

Apost: This Color Test Will Determine What Type Of Intelligence You Have (приступљено 15.05.2017)

izlistane bojeЗа интелигенцију не знам, али истина је да боје могу чуда да учине.

Сity magazine: Magične transformacije starih fotografija (12.8.2015)

Да ли су ове фотографије лепше сада или им лепоту даје то што су тако старе, одлучите сами, али сигурно је да отпад увек наружава, ма како обојен био. Острво Хендерсон, део архипелага Питкерн, прекривено је са готово 18 тона пластичног отпада, што је најгушће наталожен нанос људског ђубрета игде насукан на свету. Погледајте видео:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо које нас активности очекују 28. маја;
  2. пожелели смо свима који се такмиче много среће;
  3. радили смо занимљив обојени тест;
  4. видели смо како уметници прерађују фотографије;
  5. погледали смо видео о једној од најупечатљивијих депонија у свету.

Кожа им је сува, док их крљушт чува

Данас бих почео распевано, а песму су смислиле ученице наше Снежане Трифуновић.

ALB (Small)Ко је први кичмењак био,
Што се животу на копну прилагодио?
Одговор је познат од давнина,
Пре више од сто милиона година,
То су гмизавци различите врсте и рода,
Што им копно постаде живот и слобода.

На ваздуху живе,
Плућни мехур шире.
Кожа им је сува,
Док их крљушт чува.

thorny-dragon (Small)Некада их много више беше,
Али једанаест група изумреше.
Ко би данас гмизавце да погледа,
Сврстани су у четири реда.

Један ред је прича за баладу,
Хатерија живи на Новом Зеланду,
Али их много мало има,
И страх је да не оду прецима.

Друга врста позната је свима,
Јер на себи оклоп има.
Поред копна и тропских мора,
Корњача је понос наших бара и гора.

Трећу групу чине најкрупније дасе,
То су крокодил и алигатор зна се.
Велика глава, много зуба и снажне вилице,
Крокодили су велике и опасне грабљивице.

tumblr_nunw098SNv1s2gntso1_500Стигли смо и до четврте групе најброније,
Коју чине гуштери и змије.
Код нас су они много добро звани,
Зидни и ливадски гуштерска су браћа,
Да не заборавимо слепића и зелембаћа.
На пиринејима нико не мења боју коже као он,
Претпостављате то је камелеон.

По питању змија опасност је широка,
Од отровног уједа шарке и поскока.
Код нас се још у барама крије,
Белоушка која отровна није.
Ако у шуми наиђете на смука,
Од уједа вам неће задрхтати рука.
Светски познате су још из змијског рода,
Удов, питон, кобра и анаконда!

unnamed12И даље смо у свету гмизаваца, а шта се дешава када тај свет стане на пут једном коњу, видећете у филмићу на следећем линку.

IFL Sceince: Check Out What This Horse Does To A Floridian Alligator (13.4.2017)

И док се алигатор бори са коњем, или коњ са алигатором, свеједно, један инвертебрат се бори са климатским променама. У питању је Bathochordaeus који се може наћи у површинском слоју океана. Утврђено је да ова животиња значајно уклања концентрацију угљен-диоксида из тог дела морске воде.

IFL Sceince: This Sightless Invertebrate Is Probably Doing More To Fight Climate Change Than You (3.5.2017)

evolutionИ док се по белом свету боре са климатским променама, код нас се боримо да се наука предаје у школама.

Пешчаник: Напад креациониста – опет! (9.5.2017)

Да ли ћемо одолети овом новом нападу, видећемо. А да ли ће природа одолети нашим глупостима, приказује видео за крај.

Фејсбук видео – Победник: Човјек vs. Земља (24.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. cdde32b16cf10f7d87cfdcb695afafa7Били смо песнички расположени;
  2. сведочили сукобу алигатора и коња;
  3. борили смо се са климатским променама (у ствари, нисмо ми);
  4. такође смо се борили да се наука предаје у школама;
  5. одгледали смо видео који говори о заштити животне средине.

Коме треба кисеоник?

Поводом срамне петиције која је доспела до самог државног врха, у наредном периоду одржаће се стручна трибина.

Фејсбук догађај – Центар за промоцију науке: ЦПН трибина – Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

4188973

Сигуран сам да ће макар неки од следећих стручњака за ову област говорити на трибини.

Блиц: Пет стручњака за „Блиц“ разбија петицију против Дарвина у парампарчад (6.5.2017)

12399349_1674271692790221_1980459828_n

Са прозора кабинета наставника биологије: „Ви сте резултат еволуције која траје већ 3,8 милијарде година. Понашајте се тако!“

Огласила се и Српска академија наука и уметности, чији су поједини чланови против те исте науке. У ствари, колико сам схватио, САНУ ће се тек огласити. 🙂

 

Н1: САНУ о петицији за ревизију Дарвинове теорије (8.5.2017)

И док чекамо да се Српска академија наука и уметности аргументовано изјасни по питању науке (извините ако неке речи понављам, просто није до стила, него до околности), можемо да прочитамо како се Министарство изјаснило по питању наших плата.

Зелена учионица: Шарчевић: Неће бити отпуштања у просвети, повећаћемо плате (29.4.2017)

Не знам за вас, али ја се већ радујем. 🙂 Но, то је тек следеће године, а оно што се дешава сада су пријаве за „Академију за природу“ организације WWF. Ово је, заиста, последњи позив јер рок за пријаву истиче прекосутра.

WWF: Академија за природу – позив за школе (до 10.5.2017)

10383986_666405996808535_8588948976312487667_nОсим позива за школе, дефинитивно треба позвати људе и на здрав разум. Уништавање природе све је жешће и драматичније. Орка Лулу, коју су шкотски рибари извадили мртву из мора, угинула је од тровања. У телу је имала сто пута више токсичних полихлорованих бифенила од вредности која се сматра минимумом токсичности за морске сисаре. При обалама Велике Британије остало је свега осам јединки ове врсте. Иначе, поменути бифенили сакупљају се у ланцу исхране и могу угрозити и здравље човека; оштећују имуни систем, повећавају шансе за добијање рака и могу узроковати стерилност.

IFL Science: Orca Killed In Scotland Found With Some Of The Highest Toxic Chemicals Levels Ever Seen (4.5.2017)

Орка, иначе, може да одбаци фоку невероватних 24,5 метара у ваздух! Ако не верујете мени, погледајте једноминутни видео.

И за крај, још један видео, овај пут о ракунима. Видео носи назив: „Коме је, уосталом, потребан кисеоник?“

Facebook video – Viral Thread: Who needs oxygen anyway? (21.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. _984427924918978_6918946702501525406_n

    Опрез: забрањено пецање! Водена површина садржи велику количину ДХМО (дихидроген-моноксида).

    Борили се за опстанак Чарлса Дарвина;

  2. сазнали да ће нам се стандард повећати;
  3. ухватили последњи тренутак да се пријавимо за „Академију за природу“;
  4. прочитали драматичну причу о оркама;
  5. одгледали занимљиве видео снимке.

Прелиминарне листе са окружног такмичења

tumblr_o69eajRtiV1smqdb1o1_400И ево и листа са окружног такмичења, које смо данас и очекивали.

Биолошки факултет: Такмичења (27.4.2017)

За 7. разред граница је 92, а за осми 87 бода. Међутим, подаци још увек (тачније, до 3. маја у 14 часова) могу да се коригују, а евентуалне корекције треба да пошаљу школе домаћини. Остало ми је још да честитам свим учесницима и пожелим пуно среће и успеха надаље.

Да ли ће бити среће и за Миљаковачку шуму у Београду, зависи и од успеха следеће петиције. Да будем прецизнији, зависи од нашег ангажовања, без обзира да ли смо из тог краја или не.

Петиције 24.ком: Зауставимо сечу Миљаковачке шуме (од 14.4.2017)

А није баш да у тој шуми нема птица, напротив. Листа, која следи за крај (не баш бодовна попут претходне), може да се допуњава, а ажурирао ју је наш колега Жељко Станимировић.

ebird.org: Miljakovačka Šuma (Miljakovac Forest), Rakovica (приступљено 27.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. верујми јасам биологПрегледали смо прелиминарне листе како бисмо видели да ли су наши ђаци на њима;
  2. сазнали смо када ће бити коначне ранг листе;
  3. честитали смо свим учесницима на успеху;
  4. потписали петицију да нам се очува Миљаковачка шума;
  5. упознали се са птичјим светом те шуме.

Облак ознака