Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „екологија“

Птица на длану, а апликација на мобилном

Сећате ли се да сам у једном од скоријих издања писао о раду наставника биологије из Крушевца? Е, па, добар рад у том граду не јењава.

bio04 rad na časuСа часова

Као што знате, 5. март је дан када се обележава један значајан еколошки датум – Дан енергетске ефикасности.

снежана јовановић 1

Ове лепе слике је приредила колегиница Снежана Јовановић.

Ево како је тај дан обележен у поменутом граду.

Град Крушевац: Дани енергетске ефикасности 2019 – „Играј за енергију“ (6.3.2019)

И у Алексинцу је било лепих активности гледе истог догађаја.

AlPress: U Aleksincu obeležen Svetski dan energetske efikasnosti (5.3.2019)

Управо је овај дан био добар повод да се ђацима каже нешто и о обновљивим изворима енергије. Но, оно што је обновљиво не мора увек да значи и да је еколошки оправдано.

bio04 iz štampeИз штампе

tumblr_mjmdg1248g1r3bteso1_r3_500Управо је такав случај са мини хидроелектранама. Следећи текст објашњава и зашто.

Noizz: Kratko i jasno: Sve što nije u redu sa izgradnjom MHE na jednom mestu (26.1.2019)

Ако овај текст није довољан, ево га још један.

Оригинал: Пред нашим очима нестаје 500 река Србије (27.1.2019)

И још један.

Политика: Реке Старе планине морају да наставе да теку! (25.1.2019)

bio04 korelacija sa drugim naukamaТехничка подршка

Реке морају да наставе да теку, а птице да лете. А да бисте уловили птицу у лету, све што вам је потребно је мобилни телефон. И једна посебна апликација.

Фејсбук заједница: Птице на длану (29.12.2018)

Ја вам желим да вам на длану буде све што вас чини срећним, а на интернету имаћете врло ускоро ново издање Биолошког блога.

tumblr_mkayc9hL9N1qat3f1o1_400

Advertisements

Сви смо дело и део природе

Широм Србије, колеге раде заиста сјајне ствари у учионици биологије, али и ван ње. Ево како то изгледа у Крушевцу.

bio04 rad na časuСа часова

Еко камп 2018 „ Откријмо Јастребац“

У организацији ОШ „ Брана Павловић“ Коњух, а под покровитељством Канцеларије за заштиту животне средине Града Крушевца, организован је други по реду Еко камп 2018 „Откријмо Јастребац“ за ученике осамнаест основних школа са територије Града Крушевца у периоду 14.09.-27.10.2018. године на планини Јастребац.

thumb_COLOURBOX4164814Основна идеја пројекта Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је да нашим најмлађима представимо наше богатство, планину Јастребац. Овогодишњи домаћин и реализатор пројекта је ОШ „Брана Павловић“ Коњух на челу са аутором и координатором пројекта професором биологије Оливером Коларић. Циљ пројекта је мотивисање и активно укључивање ученика узраста од 11-15. године крушевачких основних школа у истраживање биодиверзитета Јастребца на терену, интерактивно – едукативне радионице и научно популарна предавања, а све у циљу подизања еколошке свести очувања унапређења животне средине и биодиверзитета Јастребца. Ученици су имали прилике да открију све тајне Јастребца: биљни и животињски свет, планинске слапове, врсте које живе у планинским потоцима, расадник Србија шуме, како се сакупљају плодови и семена за расадник, културни и историјски значај Јастребца, природно добро „Прокоп“, Ловиште, водећи се основним мотом:

…сви смо дело природе
сви смо и део природе…

Програм је обухватио преко 300 ученика и осамнаест наставника екокординатора из крушевачких школа. Ученици су били смештени на Јастребцу у вили Идили – Хотел Трајал и нису сносили никакве материјалне трошкове о којима се побринуо буџетски фонд Града Крушевца – Канцеларије за заштиту животне средине као и спонзори, пријатељи еко кампа. whats_biology_all_aboutЈедан од спонзора и пријатељ Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је издавачка кућа Бигз, која је својим издањима и едукативним паноима обрадовала основце и омогућила ученицима да наставе своја истраживања у својим школама уз поклон – практикум из природних наука.

Свакодневна пракса показује да је заједнички боравак деце у природи важан у процесу социјализације и развоја личности детета јер деца својим чулима могу да осете природу, упознају флору и фауну, вежбају сналажење у природи, перманентно учећи, тако да овакав начин учења представља најбољу методу за рад. Оваквом пројектном активношћу код ученика се развија истраживачки и тимски дух, међупредметне компетенције, дигитална писменост, логичко и стваралачко мишљење као и мотивација да дају свој допринос заштити животне средине. Током Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ ученици су пратили појаве и процесе у планинском екосистему јер временски период еко кампа (септембар и октобар) обухвата смену вегетације и све промене у биодиверзитету које су ученици забележили и приказали кроз мултимедијалне садржаје, паное, литерарне радове, ликовне радове. Радови ученика су били изложени на изложби и приказани на манифестацији Дан климатских промена 05.11.2018. године у Народном позоришту Крушевац и то пред бројном публиком.

Аутор текста: Оливера Коларић, професор биологије

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Дакле, у Крушевцу је била приређена дивна изложба, а ево мале изложбе и на Биолошком блогу која ће вам се, верујем, веома допасти.

Национална географија: Силуете сутона: Нестварне фотографије животиња које ће вас оставити без даха (приступљено 5.3.2019)

Још једна лепа галерија истог часописа:

Национална географија: Зимске радости: Снежна чаролија на животињски начин (приступљено 5.3.2019)

12540525_884142495034883_8752361550290389624_n

Зима је прошла (надам се), па тако и зимске радости. На улицама више нема снега, али има шта за очистити.

bio04 iz štampeИз штампе

Тако се показало у Новом Саду прошлог месеца.

Мондо: Оволико прљамо: За сат времена 100 џакова ђубрета! (10.2.2019)

Ето разлога више зашто морамо да радимо активности попут ових које су реализовале колеге из Крушевца. Свака част за колеге, а свима нама желим да нам предстојеће активности на такмичењу у суботу прођу што успешније. Срећно, колеге!

Човек – рођен да буде дивљи и увежбан

Данас ће нам главна тема бити спорт и физичко васпитање у школи. Није баш да нам није битно јер сетите се да здравствени аспект повезује наша два предмета. Но, почињемо најпре еколошким темама.

bio04 iz štampeИз штампе

Навикли смо већ да нас таблоиди засипају апокалиптичним вестима и, према њиховом писанију судећи, увек смо негде на ивици истребљења и као људи и као нација. Ипак, неке од тих вести могу се узети за озбиљно, посебно ако се ради о угрожавању животне средине.

Курир: Сви објављују фотографије од пре 10 година, али ове ће вас шокирати: Језиви призори над којима сви морамо да се замислимо (20.1.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Заиста, за само десет година направили смо огромну разлику због свог немара и егоцентризма. Некада животиње имају више осећаја од нас, а то показује и следећи снимак.

NS TV – Facebook video: O vídeo que fez o mundo chorar! (пре око годину дана)

imagessoccer-football-ball-in-goal-net-oИпак, наде има да и људи могу да имају обзира. Добрим примером су се истакли спортисти, тачније фудбалери.

Видеотека – Фејсбук видео: Видео који ће вам променити живот: Није тешко бити човек! (пре око три године)

bio04 korelacijaКорелација

Верујем да вам се овај спортски снимак допао, а ако вам се спорт не допада, треба да кривите своје наставнике физичког (што је и разумљиво јер ваљда смо сви сада ваљда апсолвирали да су наставници искључиво криви за све лоше у друштву).

Знанствени нет: „Трауме од тјелесног криве су што људи не вјежбају“ (5.9.2018)

1И штета је да не вежбемо јер наука каже да за разлику од нама сродних мајмуна, људи су заиста еволуирали тако да су нам телесне вежбе неопходне.

Scientific American: Humans Evolved to Exercise (јануар 2019)

Ако вас је овај текст убедио, знате шта вам је чинити, а ми се видимо за који дан са, надам се, значајним информацијама.

Божићни чланак

Кажу да је добро да се на Божић нешто ради, па ето да ја урадим овонедељно издање Биолошког блога.

bio04 rad na časuСа часова

За Божић се не кити јелка, а бадњак не можемо да рачунамо у дрвеће. Ипак, неко дрво за данашњи чланак имамо. Ђаци Славољуба Тоскића из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора направили су модел дрвета живота.

slavoljub

Колико видим, има ту места да се додају врсте како их ђаци буду упознавали.

bio04 naukaНаука

Новим научним сазнањима дрво живота се све више увећава и разгранава. Представника које можемо придодати појединим гранама је све више, како научници откривају нове врсте. Новоткривена врста жабе Hyloscirtus hillisi живи на дрвећу Јужне и Средње Америке и била је скривена од очију истраживача пре свега јер јој је боја тела у складу са гранама где се може наћи. Осим занимљиве бронзане боје, ова жаба има још једну изванредну особину: увећану куку налик канџи која се пробија из базе палца. Функција абнормалног привеска је непозната, али истраживачи сумњају да га жаба користи или за одбрану од предатора или у борбама мужјака око женке. Фотографије како ова занимљива жаба изгледа видећете на следећем линку.

IFL Science: Newly Described Tree Frog Has Some Really Freaky Features (3.1.2019)

Док откривамо нове врсте, неке „старе“ смо истребили. То не значи да су сви примерци нестали са лица Земље, али их има толико мало да је њихов нестанак само питање времена. На пример, од северне подврсте белих носорога преостале су само још две женке. Ево галерије неких од врста које су дефинитивно изгубљене током претходне године. Ту су плава ара из Бразила, источни кугуар и вакита, најмањи кит на свету (одрасла јединка достиже до 1,5 метар у дужину).

Више о овој теми можете пронаћи на линку:

IFL Science: In Memoriam: The Species We Lost To Extinction In 2018 (31.12.2018)

bio04 praktični savetiПрактични савети

Оно где ми наставници можемо да допринесемо очувању врста је да образујемо и освестимо ђаке о том проблему. Часопис „Национална географија“ нам помаже и то тако што објављује готове и креативне припреме за часове екологије и заштите животне средине. За данас сам одабрао једну са темом абиотичких фактора у океану.

National geographic: Ocean Abiotic Factors (приступљено 7.1.2018)

Десно и испод ове припреме имате још неколико, па вас препуштам истраживању погодних материјала за час и поздрављам вас најкасније до идуће недеље.

Састанак градског актива гледе такмичења

_no5w1tTPWZ1qblqseo1_500На самом почетку бих најавио састанак Стручног актива наставника биологије града Београда у среду 26.12.2018. у 19:00 у ОШ „Дринка Павловић“. Тема ће бити предстојећа такмичења, а (ако је судећи према претходним састанцима) сви учесници добиће и потврду за сате стручног усавршавања унутар установе.

Ево и мало вежбања за будуће такмичаре, а које је направила Ена Хорват. Додуше, она је то правила за петаке, али питања су таква да ће добро доћи свима.

Кahoot.it: Polugodišnji kviz znanja (приступљено 23.12.2018)

За петаке, једнако као и тестови, значајна је и пројектна настава. С обзиром на то да је ускоро Нова година (таман да искористим прилику да вам свима честитам), ево једног лепог пројектног задатка. Ученици ОШ „Димитрије Давидовић“ правили су новогодишњу јелку и успут рециклирали. Ментор је била наставница Оливера Пешић.

ЕУ каже да рециклажа, посебно пластике, ипак није довољна и предузела је неке конкретније мере против коришћења пластичних предмета.

Национална географија: Збогом сламчицама и тањирићима: ЕУ постигла договор о забрани коришћења пластике за једнократну употребу (19.12.2018)

_mu7jg6Ldsj1rq5y8bo1_500Осим сламчица, забрањене су још неке ствари.

РТС: Забрањен риболов кечиге (18.12.2018)

Биолошки блог још увек није забрањен, па након извештаја са најављеног састанка, очекујте нове текстове и у новој години. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо састанак градског актива;
  2. вежбали смо задатке;
  3. добили смо идеју за пројектну наставу;
  4. избацили смо сламчице из употребе (оћемо да држимо корак са Јевропом);
  5. спашавали смо кечиге.

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

imagesНама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

_640809229368212_2522056823993202456_nУвек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

_1175284312500004_337121384301499997_nНаравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Анита Сарка Пауновић

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посетили смо један интерактивни сајт;
  2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
  3. гледали смо гладно маче у акцији;
  4. дивили смо се радовима ђака;
  5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.

Напорно, али када вреди

_ncbdmrwssb1s05o54o1_1280Носорози су врло угрожене врсте и то је одавно познато сазнање. Научници покушавају да на све начине заштите и оно мало што их је преостало, а ту могу помоћи и сазнања о њиховим прецима и изумрлим рођацима. Новооткривени фосил указује да је древни и џиновски рођак носорога (сибирски једнорог) живео на травнатим равницама Евроазије пре најмање 39.000 година и да је и на његов нестанак утицао наш предак јер га је ловио. Ипак, није само он крив. Ови дивови су изгледа били пробирљиви што се исхране тиче, па када је, након леденог доба, њихове хране почело да понестаје, нестали су и они. И то се десило пре 20.000 до 10.000 година.

BBC News: ‘Siberian unicorn’ walked Earth with humans (27.11.2018)

Осим за носороге, Европа је забринута и за природу Србије. Један од савета ЕУ нашој Влади је и да се окане мини-хидроелектрана.

Мондо: Европски парламент: Не градите мини-хидроелектране! (7.12.2018)

На часовима биологије се у многим школама и те како граде разна наставна средства. Тако су настали импресивни модели на часовима колегинице Виолете Јововић.

Осим моделима, ђаци имају и друге креативне активности за време часова биологије. То можете видети на следећем сајту, односно блогу.

Разредни пројекат ученика 8. разреда ОШ „Милован Глишић“ Ваљевска Каменица: Мапа биома (приступљено: 9.12.2018)

И за крај да представим још један пројекат, овог пута о здравој храни. Аутор је Никола Арсић и ја преносим оно што је он написао о томе. Након текста можете преузети и акциони план.

10250314_919003898124797_3741586258394771622_nДраге колеге, ево појекта који смо реализовали на нивоу школе.
Ово смо радили у оквиру програма „Школе за 21. век“.
Идеја ми је била да код ученика, њихових родитеља и колега развијемо свест о утицају нездраве исхране и како она утиче на стил живота.
Дошли смо до запањујућих резултатра.
Резултате смо презентовали на Наставничком већу, Савету родитеља, родитељским састанцима од 1. до 8. разреда и могу вам рећи да смо и те како утицали на родитеље. Пошто наша школска кухиња има 90-95% здраве обороке следећег месеца је број ученика који се ту храни порастао за +10 по одељењу!
П.С. Било је напорно, али је вредело!

Пројекат – Акциони план

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Забринули смо се за судбину носорога;
  2. саслушали смо савет Европске уније;
  3. дивили смо се моделима биолошких објеката;
  4. претраживали смо мапу биома;
  5. одушевили смо се пројектом о здравој храни.

Облак ознака