Идеје за планету

Све нам је ближе окружно такмичење, али заиста не треба то да нам буде једина активност. Зато имамо неке лепе најаве.

Конкурси и смотре

До 15. маја можемо учествовати на конкурсу за најбољу методичку иновацију у настави биологије. Све детаље можете видети на линку:

Центар за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије: Конкурс за најбољу методичку иновацију у настави биологије (пријаве до 15. маја)

И за ђаке постоји конкурс истог овог Центра. И они и ви се можете информисати на линку:

Центар за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије: Конкурс „волим биологију“ (2023) (пријаве до 15. маја)

Ако се одлучите за ово, желим вам пуно успеха и лепе пројекте.

Важни датуми

До 15. маја имамо времена и да обележимо један значајан датум – Дан планете Земље. Уколико вам мањкају идеје за експерименте, СТЕМ центар вам нуди неке: идеја 1, идеја 2 и идеја 3. 

Са часова

Ипак, верујем да вам идеја неће мањкати јер радови ученика наших колега говоре сасвим довољно о томе. Ученици Данице Пушковић правили су паное о загађењу, а модели ћелија су настали на часовима Јоване Батес Крстин. Иначе, један модел ћелије је правила и Јованина кћерка, што сведочи о томе да ивер не пада далеко. 🙂 Модели ДНК дело су ђака Марије Медаревић.

Корисни материјали

Осим модела, ученици праве и хербаријуме. Ту нам могу помоћи ђаци Славољуба Тоскића и видео који су нам припремили. Уживајте.

 

Информације за такмичење за средњошколце

Прошли пут смо имали информације за медицинске школе у Београду, а овога пута др Мирослав Живић, председник СБД-а, послао нам је информације за све средњошколце.

Важне информације

Окружно такмичење из биологије за средње школe биће реализовано у сарадњи школа домаћина окружног такмичења и Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Према Календару такмичења ПМФ у Крагујевцу је задужен и за реализацију републичког такмичења. Све информације ће бити доступне на адреси https://www.pmf.kg.ac.rs/

Контакт мејл адреса је takmicenje@pmf.kg.ac.rs

Пројекти

Осим такмичењима и ми и ђаци можемо да се бавимо и лепим пројектима. На један такав позива нас Друштво за заштиту птица, али овог пута птице нису у питању.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Да, бре – прикључи се попису даброва! (2.3.2023)

Наука

Немам баш неких интересантних чланака о дабровима, али имам о птицама, а заправо чак ни о њима. 🙂 Ако вама није познат цртаћ „Пингвини са Мадагаскара“, вашим ђацима вероватно јесте. Чланак се бави тиме у чему је цртаћ погрешио када су се пингвини сукобили са хоботницом, а у чему је погрешио. 

Scientific American: 7 Surprising Things Penguins of Madagascar Gets Right About Octopuses—And 4 It Gets Wrong (18.12.2014)

Хоботница која се у филму зове Дејв се често маскира у другу животињу. У стварном свету, октопод имитатор (Thaumoctopus mimicus) савија своје тело и чак плива као мање укусне биљке и животиње. И многе друге врсте користе разрађену камуфлажу боје и текстуре да би се сакриле од предатора – и плена. Филм, наравно, ово доводи до екстрема и има хоботницу Дејва која се представља као људски научник по имену др Октавијус Брејн.

Са друге стране, филм има и грешке. Ниједан страшни зликовац не би био потпун без његове војске поданика. А хоботница Дејв има своју легију лојалних главоножаца који испуњавају његове налоге. Али хоботнице нису баш способне за сарадњу. Оне су способније за канибализам. Неки сајтови називају војнике главоношце из овог филма „лигње“ (у питању је енглеска игра речима – squid су лигње, а squad је одред, прим.метод). По правилу, лигње су много социјално толерантније од врста хоботница. Али то не значи да они граде борбене снаге.

Свакако занимљив текст, а и занимљива идеја за наставу: да у цртаћима тражимо тачне и погрешне представе о животињама.

Са часова

Цртаћ је понегде био у праву, негде је грешио, али у раду наших колегиница нема грешке. Данас вам представљам моделе делова ћелије (ђаци Оливере Коларић), сјајно дизајниране записе лекција у свескама (ђаци Душице Александров) и фото-хербаријум и ботанички рад (ђаци Љубице Савић).

Уживајте, а ми се видимо следеће недеље. 

Стара добра пракса у новој 2023.

Кренуло је друго полугодиште, па тако и Биолошки блог са њим. И баш ми је драго што почињем врло лепим темама и примерима рада колега, наставника биологије, који служе на понос читавој струци.

Пројекти

Колегиница Данијела Кричковић је наставник о којем медији извештавају, а због интересантних и награђених еколошких пројеката које успешно ради у својој школи.

Корисни материјали

Већ смо навикли да нам Славољуб Тоскић несебично пружа практичне материјале за наставу. За оне који се спремају за такмичење и малу матуру из предмета биологије, припремио је збирку за вежбање.

Управо од данас, фондација „Образовање за Србију“ и Министарство просвете Србије званично су именовали Славољуба за националног лидера образовања за Србију. Он ће бити ментор будућим националним еду-лидерима. 

Са часова

На часовима колега такође се дешава један одличан рад. Овог пута видећемо производе вредних ђака Оливере Коларић (модели делова ћелија), Маријане Пауновић (радови о здравој исхрани) и Наташе Грујичић Исаков (ДНК и хромозоми). 

Наука

И још један сјајан рад стиже нам из ОШ „Јајинци“. Наша колегиница Гордана Владић известила нас је да је јесенас заочела сарадња са Заводом за заштиту природе Србије. Наиме, школа поседује драгоцену колекцију фосила (о чему је Биолошки блог већ писао) и сада је урађена детерминација тих фосила. То је урадио Срђан Маринчић, кустос – палеонтолог. На следећем линку видећете импресивну колекцију, односно списак, а ја вас поздрављам до следеће недеље.

Списак фосила ОШ „Јајинци“

Која ли је тајна опстанка?

Увек пишем о неким паметним темама. Хајде једном да пишемо о глупости.

Занимљивости

Глупост може бити толика да се од ње направи наука.

Феномени: Основни закони људске глупости (4.7.2014)

Наука

Људи су посебно глупи када се гледа њихов однос према животној средини. Угрожавамо све, али ајкуле нам некако одолевају. И одолевале су и у прошлости великим изумирањима. Како су опстале?

Национална географија: Иако су старије од диносауруса, ајкуле су преживеле „4 велика изумирања“: У чему је тајна њиховог опстанка? (26.7.2022)

Корисни материјали

На теме које сам начео у претходном чланку (еволуцију и заштиту животне средине), наше колеге имају врло корисне материјале. Славољуб Тоскић је направио нови материјал о еволуцији човека, а Тијана Морић квиз за ђаке.

Ево га и квиз:

Гуглов упитник: Утицај људи на друга жива бића и заштита врста

Са часова

Имамо још вредних и креативних колега. Цегери који су од рециклираних материјала дело су ђака Данијеле Савић. Ученица Снежане Јовановић направила је интерактивни модел мишића руку, а модели ћелија и њихових делова су рад ученика Оливере Коларић. Уживајте у разгледању, а ми се видимо врло брзо.

 

Дан наставника

Јуче је био Дан просветних радника и у складу са тим пристигла је честитка од самог врха.

Важни датуми

Глас јавности: Ружић: Веома нам је важно да запослени у просвети унапређују своја знања и да буду мотивисани (9.11.2022)

Нисам сигуран да разумем како ће Министарство постићи да будемо мотивисани и сведоци смо да је интересовање за наш посао никада мање, али што се тиче унапређивања знања, мислим да може да помогне наш колега Жељко Станимировић који је предложио следећи прилог.

Стручно усавршавање

У питању су три предавања наших стручњака из области екологије и пронаћи ћете их у линковима који воде ка Јутјубу.

Са часова

Наравно, стручно усавршавање мало значи ако нема примене у пракси. Зато сад дајем мало простора управо томе. Ученици Љубице Савић правили су моделе од разних, чак и јестивих материјала, а ученици њене презимењакиње Данијеле Савић правили су еколошке кесе. Лепи цртежи потичу са часа Весне Милојковић.

Корисни материјали

Добар рад нам пристиже и од нашег неуморног генијалног колеге Славољуба Тоскића. Препуштам вас његовим чаролијама, а ја вас за сада напуштам и, уз министра, желим срећан празник. 🙂

 

Хелијумска ћелија

Данас је Дан Биолошког факултета Универзитета у Београду. Надам се да су лепо прославили данашњи дан, а рекао бих да их је време послужило.

Предстојећи догађаји

Са факултета селимо се у њихов комшилук, у Природњачки музеј. Прекосутра нас тамо очекује једно интересантно предавање о еволутивној стратегији људске врсте.

Већ сутра, у Петровцу на Млави, Природњачки музеј организује и изложбу.

И тако дан за даном, а захваљујући Жељку Станимировићу знамо да нас за викенд очекује и једна лепа екскурзија. Више о томе сазнаћете на овом линку. 

Стручно усавршавање

У октобру нас очекује и једна обука, која је бесплатна и посебно је интересантна нама биолозима.

ЗУОВ: Позив за пријаву на бесплатну обуку: Подршка остваривању слободних наставних активности у основној школи које се односе на област екологије и одрживог развоја (пријава до 5.10.2022)

Ја бих вам препоручио и оналјн обуку која нам је заиста значајна и за наш посао наставника и за сате стручног усавршавања унутар установе. Дакле, обука је корисна, а лагана, ради се о породичном насиљу и како реаговати. Можете се регистровати на овом линку и одмах приступити курсу, а радите га својим темпом. 

 

Методика

Осим корисних обука, увек нам је корисно оно што дели са нама наш неуморни колега Славољуб Тоскић. Овог пута бавио се ћелијом и верујем да ће вас његов рад инспирисати да направите нешто слично и једнако лепо.

Са часова

Следи још примера добрих рада наших колега. Ћелијама су се бавили и ђаци Живице Ђорђевић, а ђаци Силвије Јовичић су нам показали колико воле биологију кроз ликовне радове. Стрип је радио ученик Лидије Лончар Павловић.

И за крај једно дело нашег иностраног колеге. Не знам како је насликао све ово на табли и колико му је времена требало, али заиста је импресивно. 

Зар не? 🙂

Дрвеће по глави становника

Хајде да данас почнемо распевано.

Забава

Музичка нумера има везе са биологијом, али није Констрактина песма у питању. 🙂

Методика

Следи још један снимак, али овог пута није у питању музички спот. Но, свакако је корисно за нас наставнике биологије, а дело је нашег познатог колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Још мало добре праксе са часова: галерија радова наших ђака. Модели ћелија и њихових делова дело су ђака Оливере Коларић, а модели очију од Видице Штетин. Интересантне шеме правили су ученици Наташе Ранђеловић.

Из штампе

Са еколошким темама сам почео, са њима и завршавам. Италијани су израчунали колико стабала треба да посади свако од нас да би се климатске промене напокон окончале. Ко зна, можда ће нам и пошумљавање једног дана постати обавезан део часова, осим израде модела и лепих цртежа. Препуштам вас чланку који ће вам открити колико је засађених младица потребно. 

Курир: Откривено колико дрвећа мора свако да посади да победимо климатске промене: Италијани направили апликацију која помаже (12.2.2020)

Пчели свака част

Ако сте планирали обележавање неких посебних дана у школи, ето да знате да је 16. септембар Међународни дан очувања озонског омотача.

Са часова

Светски дан пчела је тек 20. маја, али бих ја ипак уранио како бих вам представио сјајан рад колегинице Данице Пушковић и њених колега. У њеној школи је прошле школске године уприличена манифестација „Пчели у част“, која је продукт пројектне наставе три предмета – биологије, музичке и ликовне културе. На том споју уметности и науке ученици су показали шта су све научили о историјату пчеларства, али и грађи, животу и значају пчела. У догађају су учествовали ученици, стручни сарадник, наставници, представници локалне самоуправе и родитељ пчелар, који је био у улози предавача. Програм је садржао излагање ученика 7. и 8. разреда уз презентацију на три теме: „Пчеларство-некад и сад“, „Шта знаш о пчелама?“ и „Мед – храна богова“. Програм су водили ђаци, а било је и хорског певања песама о пчелама ученика млађих и старијих разреда. Гледаћемо да вам у неком наредном чланку пустимо мало и музике, а за сада уживајте у лепим фотографијама са овог значајног школског догађаја.

Наука

У свету пчела у центру пажње научника су бумбари. Према новијем чланку о овим инсектима, изгледа да су они кадри да натерају биљке да процветају брже него што би то иначе чиниле.

Science.org: Hungry bumble bees make plants flower early by cutting holes in their leaves (21.5.2020)

Када матице бумбара изађу из хибернације, треба да сакупе полен и нектар да би започеле своје нове колоније. Ако се пробуде прерано, можда неће бити довољно процветалих биљака. Сада су истраживачи открили да пчеле имају начин да „наруче брзу храну“: грицкају рупе у лишћу, подстичући биљке да процветају недељама пре рока. Остају многа питања о детаљима ове стратегије и како је еволуирала.

„То је свакако изненађујуће“, каже Ларс Читка, бихејвиорални еколог са Универзитета Краљица Мери у Лондону, који није био укључен. „Тек смо на почетку истраживања овог феномена.“

Истраживачи са ЕТХ Цириха случајно су дошли до открића када су приметили необичне трагове угриза на лишћу док су проучавали како пчеле реагују на мирисе биљака. Додали су бумбаре у истраживачки стакленик и посматрали их како секу рупе у облику полумесеца. Шта се дешавало? У почетку су истраживачи мислили да се инсекти можда хране течношћу из лишћа, али инсекти нису остајали довољно дуго да би добили много хране. Нити се чинило да неки део листова враћају у своје колоније.

Кључно запажање – да су бумбари из колонија са мање хране више оштећивали лишће – сугерисало је још један циљ оваквог понашања. Истраживачи су се питали да ли је штета покренула биљке да раније цветају, дајући полен гладним опрашивачима. На крају крајева, неке биљке убрзавају цветање када су под стресом због болести или суше, јер ове претње пружају подстицај да се размножавају раније. Али нико никада није показао да опрашивач може стимулисати цветање. Наравно, сада су то показали и у ту сврху урадили су експеримент о којем можете прочитати у чланку.

Предстојећи догађаји

Прошле године је, дакле, у Даничиној школи уприличена лепа манифестација, а ове године у новембру нас очекује леп фестивал. О томе у писму које вам преносим у целости.

Поштовани,

Овом приликом желим да Вас обавестим да ће се 13. издање највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународни фестивал зелене културе ГРИН ФЕСТ, одржати онлајн, од 21. до 25. новембра, због нестабилне епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Овогодишње издање фестивала има за циљ да покрене радозналост и креативност, размишљање и промишљање о климатским променама, циркуларној економији и одрживом развоју, и оснажи све посетиоце да постану део акције и промене која је овој Планети заиста неопходна.

Сврха фестивала је да приближи питања заштите животне средине, одрживог развоја и климатских промена, кроз мултисекторски приступ, на јасан и занимљив начин свима, без обзира на године и образовање.

Програм фестивала ће ове године обухватити филмски и образовни програм, и биће потпуно бесплатан.

Дугогодишње искуство организатора, Центра за унапређење животне средине, у промоцији, образовању и подизању свести о питањима заштите животне средине, климатских промена и одрживог развоја, има за резултат богат и разноврстан програм фестивала који је претежно намењен школској и омладинској популацији. У претходним годинама, угостили смо ученике из преко 100 школа, из целе Србије, као и ученике неколико школа из БИХ, Хрватске и Словеније.

О квалитету самог Фестивала сведоче и бројна признања и награде које је освојио Фестивал: „Звезде Београда” (2010), „Европа за Фестивале, Фестивали за Европу” (2015/2016, 2017/2018, и 2019/2021), „Зелени лист” (2018) и „Награда града Београда за изузетан допринос заштити животне средине у 2017. години” коју је добила директорка фестивала Ивана Јовчић.

Фестивал су подржале бројне институције, амбасаде и организације, као што су: Град Београд – Секретаријат за заштиту животне средине, Амбасада Француске и Француски институте, и многи други.

Овом приликом Вас позивам да фестивал уврстите у ваш радни план за ову школску годину као допунску наставу у оквиру редовног образовног програма. Такође, будите слободни да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Више информација о фестивалу можете видети на www.greenfest.rs, или www.facebook.com/GreenFest/

Комплетан овогодишњи програм ћемо вам доставити у првој половини новембра.

С поштовањем,

Тамара Живковић

асистент на пројектима Центра за унапређење животне средине

Методика

Тамара је дала предлог да фестивал уврстимо у план ваннаставних активности за ову школску годину, а што се редовних часова тиче, ја вам дајем једну моју презентацију за осмаке која вам можда може помоћи у раду.

8-01 Ћелијски метаболизам

Уз презентацију иде и филмић.

Толико од мене за данас, а ми се видимо идуће недеље.

Још једна година са Биолошким блогом

Ове недеље полазимо у школу, па ред налаже две ствари. Прва је да и Биолошки блог почиње са радом, а друга је да ђацима и колегама пожелим успешну нову школску годину. Да би таква и била, надам се да ће помоћи и сваконедељно издање Биолошког блога, званичног блога Српског биолошког друштва.

Стручно усавршавање

Управо од овог Друштва имамо један леп позив и ја вам га прослеђујем у оригиналу:

Поштоване колегинице и колеге, професори основних и средњих скола,

Српско биолошко друштво вас позива на III Конгрес биолога Србије (21-25. септембар 2022, хотел Палисад, Златибор).

У склопу Конгреса биће презентоване различите биолоске теме/области биолошке науке.

Посебно вас позивамо да присуствујете и излагањима у оквиру методичке секције (24. и 25. септембра), на којима ће се презентовати савремене наставне технологије и дидактички модели у наставном процесу биологије.

Према важећем Правилнику о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника, (Службени гласник РС, бр 109, 19. новембар 2021), сви професори учесници и слушаоци Конгреса добиће Уверење о тој делатности, које се вреднује у складу са члановима 4, 7. и 14. овог Правилника.

С колегијалним поздравом,
Организациони одбор СБД

Методика

Не знам да ли ће колегиница Наташа Ранђеловић имати излагање на конференцији, али је већ на Фејсбук групи поделила са колегама прегршт корисног дидактичког материјала. Свакако бих издвојио десет радионица са темом одрживог развоја које су настале као производ пројекта „Боље је ОдРживо“ који је реализовало Друштво младих истраживача Бор у партнерству са три образовне институције из Бора. Пројекат су подржале владе Швајцарске и Немачке, а имплементирао ГИЗ. Наташа је испробала радионице са ђацима и каже да су одличне.

Линк за радионице о одрживом развоју

Наташа нам је препоручила и један филмић који је такође настао у оквиру поменутог пројекта.

Са часова

Осим Наташиног, примера доброг рада увек има на часовима биологије. Лепе паное правили су ђаци Силвије Јовичић, а модели система органа за излучивање радови су ђака Оливере Коларић. Школски пројекат однос површине и запремине радили су ђаци Тамаре Микић.

Пројекти

Ђачки пројекти су увек сјајни, а за крај један озбиљан пројекат организације WWF. Пројекат има необичан назив, а сазнаћете и зашто ако кликнете на линк.

WWF: Најскупља столица на свету (приступљено 29.8.2022)

Што се Биолошког блога тиче, он је за вас још увек бесплатан, баш као и мој рад. 🙂 Видимо се следеће недеље.

 

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије

Пристигла је информација од председника СБД-а др Мирослава Живића, али овај пут не о такмичењу.

Предстојећи догађаји

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије на српском језику можете преузети овде, а на енглеском језику овде. За додатне информације погледајте део сајта СБД посвећен Конгресу.

Биолошки блог ће пропратити ову конференцију, тако да очекујте вести у вези са њом, а оно што посебно занима нас наставнике, осим стручних тема из свих области је и округли сто који носи назив: „Настава биологије у Србији – Шта нам је донела трећа реформа планова и програма?“ 

Методика

На ову тему којом ће се округли сто бавити желео бих да вам прикажем један интересантан текст.

Одисеја: Реформа образовања, некад и сад (30.1.2020)

Из штампе

То је био текст о реформи некад и сад, а некада су Фрушком гором одили бизони. Сада, па, поново оде. 🙂

Бизони поново шетају Фрушком гором након двеста година (31.3.2022)

Наука

Следећи чланак бави се једним другим сисаром који такође настањује и наше крајеве – слепим мишом. Чланак даје пет разлога зашто су слепи мишеви застрашујући, али и један (али вредан) зашто нису.

IFL Science: Five Reasons Bats Really Are Scary, and One Why They Aren’t (31.10.2014)

Са часова

Небројено је разлога зашто су наставници биологије сјајни, али ћу вам ја данас дати свега три. Први је због онога што се дешава на часовима Весне Милојковић која се бавила темом добробит животиња. Други разлог су креативни цегери настали на часовима Данијеле Савић, а трећи кућице за птице које су дело ђака Јоване Думић.

Уживајте у креативним радовима, а ми се читамо и даље.