Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „екологија“

Записник са децембарског београдског састанка Актива

ЗАПИСНИК СА САСТАНКА АКТИВА НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ БЕОГРАДА

6. децембар 2017. 18:38 Школа „Дринка Павловић“

Председник Актива Xолод Албина је поздравила присутне и прво дала реч гостима из Омладинског клуба орнитолога (ОКО), Слободану Кнежевићу и Маријани Демајо, који су нам приказали презентацију овог пројекта.

20171206_185351 (Small)

ОКО је пројекат Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС). Ова организација, која је основана пре 29 година, и однедавно има и своју канцеларију у Београду (Македонска 4), 2013. је постала придружени члан Birdlife International. У својим многобројним активностима бави се проучавањем, заштитом и пописивањем птица у Србији, а важан аспект је популаризација орнитологије као и биологије и екологије уопште.
Друштво је приметило да деца нису укључена у активну заштиту природе иако су често публика при презентовању заштитарских активности. Зато је направљен пројекат ОКО који као циљну групу има ученике.
Један пример је акција прављења платформи за родина гнезда, где су у неким случајевима укључена и деца из локалне заједнице, која су сама сакупљала грање од кога су волонтери касније направили гнезда постављена на платформама. Деца су при том осетила да могу и сама да помогну некоме и једног дана када буде потребно да се укључе у активности заштите природе моћи ће да се осврну на ово искуство и кажу „ако смо као деца могли да помогнемо природи, сада то можемо и на много вишем нивоу“.
tumblr_njkc81p5Qp1s9rrcgo1_400Активности ОКО са школском децом до сада су укључивале четири облика:
-прављење кућица за птице
-прављење хранилица и појилица за птице
-попис птица (преко пројекта Пролеће уживо)
-предавања, излети итд.
После иницијалних активности на пробном узорку деце (по пет деце из сваке школе у одређеним местима) почели су да израђују стратешки план и одлучено је да је најбоље да се активности фокусирају на ученике од 5. до 8. разреда. Замолили су наставнике да дају своје предлоге и питали како је организован предмет Чувари природе.
Наставници су упознали представнике ОКО са ситуацијом са изборним предметима и слободним активностима, где спадају и Чувари природе, а у краћој дискусији је закључено да је боље да групе које врше активности буду мешовите по узрасту, односно да се одређене активности не везују за одређени разред.
Више о ДЗППС и ОКО можете прочитати на сајту Друштва www.pticesrbije.rs док ОКО има своју фејсбук страницу https://www.facebook.com/omladinskiklubornitologa/ где је могуће више сазнати о досадашњим активностима.
Присутни на састанку Актива добили су и апсолутно фантастичну флајер-књижицу о активностима ДЗППС.

20171206_185621 (Small)

Затим је Мајда Адлешић представила међународни пројекат Дунавске регије „Водни агент“. Овај пројекат је започело Друштво Водна агенција и односи се на образовање деце о трошењу и употреби воде.
Пројекат је започет радом са ученицима у разредној настави а сада се планира ширење обухвата и на ученике у предметној настави, због чега ће у трећој седмици јануара у Београду бити одржан семинар и за наставнике и за разне друге институције заинтересоване за тематику вода, а предавачи су професори факултета али и запослени у разним предузећима. Један семинар је већ организован у Новом Саду и тада је учествовало око 50 учесника.
На почетку активности школа добија мерач протока воде који је прикачен на славину у учионици или некој другој просторији у школи. У првој фази деца нису обавештена о чему се ради и троше воду као и до сада. Ови подаци се касније користе као нулти подаци за поређење са резултатима после неког времена одвијања пројекта. Касније им се објашњава за шта мерач служи и они и сами прате на графику колико су воде уштедели разним активностима.
Други део програма укључује интернет апликацију, преко које је могуће пратити потрошњу воде у изабраној учионици и одређивати законитости по којима се потрошња повећава или смањује. На почетку пројекта вредности стално иду горе-доле јер је деци нпр. занимљиво да стално иду да перу руке и отварају чесму да виде како ће се вредности променити, или намерно одлазе на другу чесму да исперу сунђер како би потрошња била мања, али касније када се навикну на ово као на свакодневни део живота, вредности прате одређене законитости, нпр. у топлим данима је потрошња воде већа јер деца користе чесменску воду за пиће.
Даље активности се односе на активности мобилне водне станице, што укључује комби са цистерном, у коме се налазе различите врсте цеви, шахтова и вентила, тако да деца уче како вода пролази кроз цеви, на који начин може вентилима да се контролише проток воде, а и сами могу да расклапају и склапају цеви, водокотлиће, врше пречишћавање воде, прављење разградивих пасти за зубе итд. На овај начин се постиже и укључивање наставника техничког и међупредметне корелације.
Четврти део програма је едукативни водни пут, што је у ствари излет на изворишта и постројења водопривреде где деца сазнају како производња воде функционише на великој скали.
Циљеви пројекта су едуковање на тему одговорног опхођења према води, промена свести и свакодневних навика (у просеку се потрошња воде у учионици смањује за 15-30 одсто у односу на нулте вредности) и коришћење апликације која омогућава међународну сарадњу.
Позивају се наставници биологије и других предмета да се укључе у овај пројекат и присуствују семинару.

20171206_185641 (Small)

У трећем делу састанка скупу се обратио др Срђан Стаменковић, који је објаснио да још није урађен календар такмичења (иако су предата мишљења Српског биолошког друштва) и да тек треба да се одрже неки састанци, па зато нема никаквих званичних информација о такмичењу, а очекују се после Нове године.

Састанак је завршен у 20:32.

У Београду, 06.12.2017.

Записничар
Жељко Станимировић

Advertisements

Иринино истраживање

Сви знамо шта је изокренута учионица и то понајвише захваљујући Ирини Дамњановић. Задужила нас је својим бројним видео-лекцијама, па је ред да услугу вратимо. Ирина ради једно истраживање и упутиће нас у то, као што нас је научила, видео-прилогом.

Дакле, потребно је да попунимо анкету и ми и наши ђаци.

И организација Гринпис нас моли да попунимо петицију.

Greenpeace: Samsung uses only 1% renewable energy (приступљено 30.11.2017)

_nhxc2te9Ch1rsxqqio1_1280А на крају тромесечја требало би да буду попуњене рубрике са оценама. Но, оно што следи нису савети за ефикасније оцењивање. Ово су савети за родитеље што се оцена тиче. Па, мало и то мора. 🙂

Едукација.рс: Тромесечје је прошло: Какве су оцене вашег детета? (30.11.2017)

Када би се оцењивало знање наставника и знање ђака о наркотицима, у следећем тексту се тврди, ђаци би имали бољи просек!

Политика: Ђаци више од наставника знају о наркоманији (28.11.2017)

А да бисмо довољно знали о глобалним променама, у понедељак можемо да посетимо предавање.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Колико се клима мења (за 4.12.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Послушали смо Ирину;
  2. попунили смо анкету и петицију;
  3. саветовали смо родитеље ђака;
  4. одмерили смо ко више зна о наркоманији;
  5. најавили лепо предавање.

Дрво као ниједно друго

Ђаци колегинице Владиславе Солаковић свакакве лепе ствари праве:

Владислава каже да „тако изгледа када се удруже младост и искуство“. Међутим, није свака младост једнака, а богами ни искуство. 🙂 Према анкети која је приказана у следећем тексту нису све године живота добре за све. Другим речима, неке године су за поједине ствари најбоље. Рецимо, 22. година живота је најбоља да памтите имена. У 23. години девојке су најатрактивније момцима, а и тада је за све задовољство животом – највеће. 🙂 Има и за нас, малко старије. 😀 У 43. години имаћете највећу способност да се фокусирате на посао. Ако сте премашили 40. смањили сте себи шансе да направите откриће вредно Нобелове награде.

Independent.co.uk: Here are the ages you peak everything throughout life (6.10.2017)

У том тексту се још каже да најбољу плату жене могу да очекују у 39. години, а мушкарци у 48. 🙂 1926896_10152015204763297_632252261_nКолико ћемо година имати 2040. године? Много, али ће тада бити и много дрвећа.

Национална географија: Министарство за заштиту животне средине: План је да се до 2040. пошуми више од 40 одсто Србије (13.11.2017)

Још једна еколошка акција стиже из организације Гринпис, која се и даље бави Антарктиком.

Greenpeace.org: To: The members of the Antarctic Ocean Commission (6.10.2017)

Но, оставићемо хладни Антарктик јер је и код нас већ довољно хладно и вратићемо се, за крај, пошумљавању, односно дрвећу.

City magazine.rs: Ovo drveće ne liči na druga (23.10.2017)

images_2012_06_01_socotra_icon_dragons_blood_tree_670_651877630

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Дивили смо се сјајним радовима ђака;
  2. схватили смо да смо у најбољим годинама;
  3. прихватили смо план о пошумљавању;
  4. потписали смо петицију Гринписа;
  5. разгледали смо галерију необичног дрвећа.

За 360 степени

Пристигло нам је писмо од Александре Младеновић, националног координатора међународног програма Еко-школе. Она нас позива на конгрес Serbian Visions који ће се одржати 25. и 26. новембра од 10 до 20 часова.

tumblr_inline_mm7ujrbNbu1qz4rgpКада смо већ код екологије, Бојана Молнар пронашла је сајт где виртуелно можете да обиђете 360 биома. Мало ли је? Или, пре ће бити, можете да видите крајолик за 360 степени. Углавном, 360 нечега ту има. 🙂

Aska biologist: Explore Biomes in Virtual Reality (приступљено 20.11.2017)

Много више од 360 евра плаћају родитељи ако им деца бацају петарде. Откуд то сада у новембру? Па, ако већ увелико имамо новогодишњу расвету по Београду, што не бисмо имали и петарде? 🙂

Зелена учионица: Казне за родитеље ако дете баци петарду (20.11.2017)

На неке родитеље ће казне, ваљда, деловати, када већ не делује здрав разум.

b92: Отац силеџије: Мој син дира девојчице? Неће ваљда дечаке (19.11.2017)

429625_316268011770539_1289843836_nХајдемо за крај једну мање осетљиву тему о девојчицама и дечацима. Ко боље учи?

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? Други део (15.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Позвани смо на један конгрес;
  2. виртуелно смо обишли биоме;
  3. сазнали смо колике ће казне бити за бацање петарди;
  4. наново смо се и по ко зна који пут чудили изјавама појединих ђачких родитеља;
  5. схватили смо у које ђаке можемо да се поуздамо. 🙂

Птичји фестивал

Scientix је међународни пројекат који окупља наставнике природних наука, па тако и биологе. Више о њој можете сазнати на промотивним постерима.

Још један промотивни постер за данас – овог пута у питању је најава једне лепе манифестације.

23519237_1459542980762055_4589476826034371661_n

Оно што нам се дешава по школама далеко је од фестивала. Насиље коме смо имали прилике да посведочимо преко друштвених мрежа и даље је актуелна тема. О томе Министарство просвете има шта да каже.

Данас: Лајовић: Важна улога породице у превенцији вршњачког насиља (10.11.2017)

12661980_1198240033519830_7962463373920402931_nНије било тако давно када су стручну службу управо челници министарства десетковали у школама. Изгледа да се потврдило оно што је већина нас у школама и знало: да је то била лоша одлука. Постоје, пак, најаве, да ће се та одлука преиначити.

Вечерње новости: Шарчевић: За насиље у школама одговараће и директори, запослићемо више психолога и педагога (13.11.2017)

И познате личности нису остале индиферентне на ову тему.

Family.rs: Mirjana Bobić Mojsilović: Nasilje (14.11.2017)

_347708145406294_6789133546968054548_nНи ми не бисмо смели да останемо индиферентни на догађања на Арктику, сматра организација Гринпис. Они нас моле да будемо потписници петиције против намере норвешке владе да експлоатише нафту у том делу света.

Save the Arctic.org: Help us beat Arctic oil in court (приступљено 14.11.2017)

Но, да се вратимо на тему насиља, односно да шаљиво завршимо са њом за данас – у стилу „Њуз.нета“:

Њуз.нет: Вршњачко насиље уједначеније у униформама (27.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Ближе смо се упознали са познатим међународним пројектом за природњаке;
  2. најавили смо једну лепу манифестацију;
  3. прочитали смо шта све задужени у министарству имају да кажу поводом вршњачког насиља, али и познате личности;
  4. потписали смо петицију да спасемо свет;
  5. мало смо се нашалили на сву ову муку.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Немачки аустралопитекус

evolution-of-man-cartoon-vert-598x795 (Small)Једно недавно откриће могло би да натера научнике да напишу изнова причу о пореклу људи. Тако тврди Херберт (Herbert Lutz) директор музеја историје природе у Мајнцу. Не чуди што Херберт навија за ово откриће, пошто је пронађено на тлу родне му Немачке. У питању су два зуба чија је старост процењена на 9,7 милиона година. Припадала су сисару који је, можда, био аустралопитекус. Ако би се ово показало тачним, то би променило и време настанка мајмунољуди, као и њихову прапостојбину.

IFL Science: Extremely Unexpected Find Means We May Have To Rewrite The Human Evolution Textbook Again (20.10.2017)

Дакле, научници никако да комплетирају нашу историју, али су макар финиширали „Атлас живота“. Научници са Универзитета у Оксфорду и њихове колеге са Универзитета у Тел Авиву комплетирали су атлас свих гмизаваца и сада имамо атласе свих вертебрата на Земљи. _mk5ao8qY3j1qa6nhao4_250Атласи садрже 10.000 гмизаваца и исто толико птица, 5.000 сисара и 6.000 водоземаца. Богами, поголеми атлас.

IFL Science: Scientists Just Completed An „Atlas Of Life“ For The World (10.10.2017)

Гмизавци за које знамо су гекони. Они имају задивљујућу способност да се веру о потпуно вертикалне објекте, па чак и да висе наопачке захваљујући својим посебно адаптираним ножицама. _mkc9kftzLg1qh3h23o1_500На доњој страни прстију имају ‘сете’, односно милионе врло финих структура попут длака, које повећавају додирну површину и блиски контакт између стопала и површине на којој почива. Детаљније како они то раде, објашњава следећи текст.

Phys.org: What goes up must come down (14.10.2014)

Ми немамо те адаптације на прстима, али то нас не спречава да нам ти исти прсти буду веома вешти. Наставници биологије то доказују веома често јер мотивишу ђаке да праве врло креативне радове. Весна Милојковић је приказала неке заиста изузетне.

 

Веснини ђаци су састављали и песме.

 

Да се разумемо: нисмо ми биолози једини који правимо излете у област рада наставника српског језика. То раде и фолк певачице. Не верујете?

Блиц: Урнебесно – Научите падеже уз Цецу! (25.6.2016)

Ето, једном да завршимо и распевано. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посумњали смо у досадашња сазнања о еволуцији људи;
  2. сазнали смо да постоји заиста гломазан атлас;
  3. обновили смо знања о геконима;
  4. дивили се креативним радовима ђака наше колегинице;
  5. учили смо падеже на један сасвим необичан начин.

 

Облак ознака