Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „екологија“

Птичји фестивал

Scientix је међународни пројекат који окупља наставнике природних наука, па тако и биологе. Више о њој можете сазнати на промотивним постерима.

Још један промотивни постер за данас – овог пута у питању је најава једне лепе манифестације.

23519237_1459542980762055_4589476826034371661_n

Оно што нам се дешава по школама далеко је од фестивала. Насиље коме смо имали прилике да посведочимо преко друштвених мрежа и даље је актуелна тема. О томе Министарство просвете има шта да каже.

Данас: Лајовић: Важна улога породице у превенцији вршњачког насиља (10.11.2017)

12661980_1198240033519830_7962463373920402931_nНије било тако давно када су стручну службу управо челници министарства десетковали у школама. Изгледа да се потврдило оно што је већина нас у школама и знало: да је то била лоша одлука. Постоје, пак, најаве, да ће се та одлука преиначити.

Вечерње новости: Шарчевић: За насиље у школама одговараће и директори, запослићемо више психолога и педагога (13.11.2017)

И познате личности нису остале индиферентне на ову тему.

Family.rs: Mirjana Bobić Mojsilović: Nasilje (14.11.2017)

_347708145406294_6789133546968054548_nНи ми не бисмо смели да останемо индиферентни на догађања на Арктику, сматра организација Гринпис. Они нас моле да будемо потписници петиције против намере норвешке владе да експлоатише нафту у том делу света.

Save the Arctic.org: Help us beat Arctic oil in court (приступљено 14.11.2017)

Но, да се вратимо на тему насиља, односно да шаљиво завршимо са њом за данас – у стилу „Њуз.нета“:

Њуз.нет: Вршњачко насиље уједначеније у униформама (27.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Ближе смо се упознали са познатим међународним пројектом за природњаке;
  2. најавили смо једну лепу манифестацију;
  3. прочитали смо шта све задужени у министарству имају да кажу поводом вршњачког насиља, али и познате личности;
  4. потписали смо петицију да спасемо свет;
  5. мало смо се нашалили на сву ову муку.
Advertisements

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Немачки аустралопитекус

evolution-of-man-cartoon-vert-598x795 (Small)Једно недавно откриће могло би да натера научнике да напишу изнова причу о пореклу људи. Тако тврди Херберт (Herbert Lutz) директор музеја историје природе у Мајнцу. Не чуди што Херберт навија за ово откриће, пошто је пронађено на тлу родне му Немачке. У питању су два зуба чија је старост процењена на 9,7 милиона година. Припадала су сисару који је, можда, био аустралопитекус. Ако би се ово показало тачним, то би променило и време настанка мајмунољуди, као и њихову прапостојбину.

IFL Science: Extremely Unexpected Find Means We May Have To Rewrite The Human Evolution Textbook Again (20.10.2017)

Дакле, научници никако да комплетирају нашу историју, али су макар финиширали „Атлас живота“. Научници са Универзитета у Оксфорду и њихове колеге са Универзитета у Тел Авиву комплетирали су атлас свих гмизаваца и сада имамо атласе свих вертебрата на Земљи. _mk5ao8qY3j1qa6nhao4_250Атласи садрже 10.000 гмизаваца и исто толико птица, 5.000 сисара и 6.000 водоземаца. Богами, поголеми атлас.

IFL Science: Scientists Just Completed An „Atlas Of Life“ For The World (10.10.2017)

Гмизавци за које знамо су гекони. Они имају задивљујућу способност да се веру о потпуно вертикалне објекте, па чак и да висе наопачке захваљујући својим посебно адаптираним ножицама. _mkc9kftzLg1qh3h23o1_500На доњој страни прстију имају ‘сете’, односно милионе врло финих структура попут длака, које повећавају додирну површину и блиски контакт између стопала и површине на којој почива. Детаљније како они то раде, објашњава следећи текст.

Phys.org: What goes up must come down (14.10.2014)

Ми немамо те адаптације на прстима, али то нас не спречава да нам ти исти прсти буду веома вешти. Наставници биологије то доказују веома често јер мотивишу ђаке да праве врло креативне радове. Весна Милојковић је приказала неке заиста изузетне.

 

Веснини ђаци су састављали и песме.

 

Да се разумемо: нисмо ми биолози једини који правимо излете у област рада наставника српског језика. То раде и фолк певачице. Не верујете?

Блиц: Урнебесно – Научите падеже уз Цецу! (25.6.2016)

Ето, једном да завршимо и распевано. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посумњали смо у досадашња сазнања о еволуцији људи;
  2. сазнали смо да постоји заиста гломазан атлас;
  3. обновили смо знања о геконима;
  4. дивили се креативним радовима ђака наше колегинице;
  5. учили смо падеже на један сасвим необичан начин.

 

Леопард у облацима

tumblr_mmpb1jKNWL1snyzilo1_400Жељко Станимировић нам је поручио:

„Када будете ишли да посетите Музеј савремене уметности, знајте да се налази у оквиру eBird хотспота „Ушће Парк – central open parkland, Нови Београд“. Своје спискове птица посматраних у шетњи кроз парк слободно унесите у eBird (можете и у реалном времену преко eBird апликације). Као што видите на линку, са ове локације недостају фотографије већег броја врста па је свака добродошла.
Овај хотспот се односи на парк, а птице забележене на рекама унесите у посебне хотспотове.“

1464040_731786793516427_1189739568_nНастављамо са птицама.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Завршен први Извештај о страдању птица (приступљено 21.10.2017)

Не страдају само птице. Тајвански облачасти леопард је нестао са подручја Тајвана негде у току осамдесетих година прошлог века, због тога што су га ловили како би се домогли његовог крзна и уништавања (шумског станишта). Још пре три године стручњаци су закључили да је еколошка свест Тајванђана значајно унапређена и да су се стекли услови да се овај леопард реинтродукује. Но, како реинтродуковани врсту која је изумрла? Решење није тако компликовано; облачасти тајвански леопард (lat. Neofelis nebulosa brachyura) је подврста облачастог леопарда (лат. Neofelis nebulosa) који ће бити достојна замена. Да ли су у међувремену извршили ову реинтродукцију, те обогатили Тајван за нову/стару врсту, не знам.

Scientific American: Could Extinct Clouded Leopards Be Reintroduced in Taiwan? (19.12.2014)

tumblr_nkpj3fImc91qb972xo1_500Ово је био пример реинтродукције изумрле (под)врсте. Да ли је то заиста реинтродукција, како је ми већ дефинишемо, тешко је рећи. Сигурно би била када би успели да реинкарнирају тог леопарда. Верујете ли ви у реинкарнацију? Веровали или не, тек можете се забавити тако што ће вам Фејсбук рећи ко вам је био породица у прошлом животу.

Nametests.com: Who was your family in a past life? (приступљено 21.10.2017)

А ко су најбољи едукатори у овом животу, пардон овој години?

Удружење Живојин Мишић: Најбољи едукатори Србије 2017 (приступљено 21.10.2017)

_noq82ipCht1u71urdo1_500 (Small)Свим награђенима честитам и надам се да ће се следеће године ту наћи и неки биолог. Додуше, ове године дијапазон струка је значајно усмерен. Ту су наставници енглеског језика, информатике и технике, музичке културе и учитељи. Изгледа да су то струке које боље раде него све остале. Да бисмо макар мало били квалитетни као награђени наставници енглеског логично је да најпре научимо тај језик. 🙂 Пронашао сам тест који можете радити онлајн и добити сертификат, мада само за А1 ниво бесплатно. За остало се плаћа.

Tracktest.eu: English proficiency test online (приступљено 21.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10525786_404088483079746_3300684611709068121_n (Small)Прелистали смо извештај о страдању птица;
  2. сазнали смо како се реинтродукује изумрла врста;
  3. забавили се уз Фејсбук апликацију;
  4. честитали најбољима међу нама;
  5. урадили тест из енглеског језика.

Гостовање на Активу нишких наставника биологије

Јуче није било чланка, а разлог је што сам био у Нишу. Гостовао сам на Стручном активу наставника биологије из Ниша, а по позиву Јелене Анђелковић, самосталног стручног сарадника из Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању у Нишу. Надам се да колегама није било досадно да ме слушају, а моји утисци су сјајни. Сви су били предусретљиви и колегијални. Има и линк, али мора мало да се скролује.

Регионални центар Ниш: Састанак Актива наставника биологије (19.10.2017)

То је било у Нишу, а у Србобрану Адријана Вереш је известила да је спроведна акција сакупљања старе хартије „Папирко“ у тамошњој Основној школи „Јован Јовановић Змај“. Сакупљено је чак 8374.4 килограма. Папир је продат рециклажном центру, а од добијеног новца се купују наставна средста за школу и слаткиши за све учеснике. Једна фотографија ће вам дочарати колико је то била велика акција.

адријана вереш

Када зборимо о рециклажи, највеће проблеме нам праве пластичне флаше. Према неким подацима време потребно да се разгради пластична флаша за воду износи око 1.000 година. Ако узмемо у обзир колико пластичних флаша се баци током једне године, можемо очекивати да ће ускоро доћи дан када ћемо сви живети на огромној лопти смећа. Ово је поприлично суморан податак, али захваљујући људима попут Арија Јонсона, дизајнера са Исланда, овакав апокалиптични сценарио могао би се избећи само ако бисмо применили неке иновативне идеје. Флаша за воду коју можете видети на следећем линку направљена је од алги и 100 одсто је природна и биоразградива. Она задржава свој облик све док се не испразни и тек тада почиње да се разграђује. Надам се да се ове флаше већ негде користе.

2Tout2Rien: Une bouteille biodégradable à base d’algues par Ari Jónsson (23.3.2016)

_nbazwz2v7C1txeruoo1_r1_500Ђубрета, можда, можемо да се решимо тако што бисмо га испаљивали огромним топовима ка Сунцу, које би га, нормално, спржило. Међутим, професор Ендрју Понцен у популарној Би-Би-Сијевој емисији „Бућућност“ (енг. Future) је рекао да од те идеје нема ништа због трошкова који би били абнормални. Наиме, да би се нека ракета лансирала у орбиту с циљем путовања дубље у свемир, потребно је 200 милиона долара. Ако је носивост ракете 7000 килограма, онда би то значило да сваки килограм који шаљемо у свемир кошта око 41.000 долара.

А колико долара, пардон динара ће нам бити плате, сазнаћете у чланку који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Износи примања од 01. јанауара 2018. (17.10.2017)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Похвалили смо се лепим гостовањем;
  2. посведочили смо сјајној акцији у Србобрану;
  3. препоручили смо флашу од алги;
  4. сазнали смо зашто не можемо ђубре да шаљемо у свемир;
  5. радовали смо се већој плати идуће године.

Истина која неистинито звучи

Колегиница Сања Урошевић Парезановић из ОШ „Петар Лековић“ (Пожега) бавила се ћелијом на један креативан начин.

Све нас је задивила ћелија коју је направила ђак петак наставнице Виолете Јововић.

виолета јовovић

Када говоримо о ћелијама, можда ће вас изненадити да је икс хромозом велики исто колико и глава сперматозоида. Ова тврдња уопште не изгледа логично јер у глави сперматозоида се налази и икс хромозом и још 22 хромозома приде! Ипак, истина је, тврди се у следећем тексту.

Learn.genetics.utah.edu: Cell Size and Scale (приступљено 18.10.2017)

У сперматозоиду ДНК је суперкондензована и сакупљена у веома густу форму (што бисмо жаргонски рекли – зипована је). И треба имати на уму да главу сперматозоида испуњава готово искључиво једро. Цитоплазма је готово у потпуности истиснута напоље, а како би се сперматозоид начинио микроскопском „машином за пливање“ налик на торпедо.tumblr_mmc0hjCGql1qzcf71o1_500 (Small)

Сада, када смо објаснили, више не изгледа немогуће, али је на почетку тврдња изгледала управо тако. Има још таквих тврдњи које су истините, али таквима не делују. На пример, има много више дрвећа на Земљи него звезда у галаксији.

Еду.ТВ: Истините чињенице које делују лажно (4.8.2017)

Чињенице које ће, сигуран сам, деловати занимљиво, можете да чујете на предавању у Новом Саду.

22489742_1433566573359696_3862944301235324004_n

И за крај филмић о још једном ендемиту, али са подручја Аустралије. Скроз је забаван. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо задивљујуће моделе ћелије;
  2. упоредили смо величине икс хромозома и главе сперматозоида;
  3. сазнали смо неке чињенице које само делују лажно;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. одгледали смо занимљив филмић.

Дан за храну

На почетку одмах оштро – два текста Бобе Недић: један о синдикатима, а други о политичком врху.

Блог – Клотфркет: Просветним синдикатима (3.10.2017) & Премијери, министри и остале незналице (16.10.2017)

Кад смо код премијерке коју Боба помену, она се залаже за то да наставници који више раде – више новца и примају.

Мислим да ми, наставници биологије, сигурно припадамо оним радишама, без обзира на више него јадну плату. Томе у прилог говоре радови наших ђака, али и разне манифестације које се организују у школама. Рецимо, у школи Сање Парезановић Урошевић (ОШ „Петар Лековић“, Пожега), обележен је 16. октобар – Дан здраве хране. Три фотке су ми баш привукле пажњу.

И у школи колегинице Терезе Катоне уприличен је сличан догађај. Било је свега на трпези.

тереѕа катона

Манифестација која треба да се уприличи, биће у Сомбору и више ће имати везе са науком, но са храном. Дакле, неће бити укусно, али ће бити занимљиво. 🙂

22448145_1931930780465587_2849156322888403655_n

У Сомбору је започео и конкурс.

Центар Планета: Отворен ликовни и литерарни конкурс „Сомбор – мој зелени град“ (до 23.10.2017)

planet-pollution-overdevelopment-overpopulation-overshoot-13 (Small)Још један конкурс организује ЈКП „Градска чистоћа“. Све о томе у пропратним документима које је послао Горан Васић из службе за еколошку едукацију.

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобиних пар текстова;
  2. саслушали смо премијерку;
  3. видели смо како се обележио Дан здраве хране у појединим школама;
  4. најавили смо фестивал у Сомбору;
  5. добили смо две понуде да учествујемо на конкурсима.

Облак ознака