Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „екологија“

Записник са првог састанка београдског актива наставника биологије

20. септембар 2018. 19:10

Основна школа „Дринка Павловић“

На почетку састанка, Марина Дрндарски је представила др Марију Смедеревац-Лалић из Института за мултидисциплинарна истраживања, која је причала о пројекту ELEDAN који носи назив „Развој алата за е-учење о животној средини у основним и средњим школама у регији доњег дела Дунава“. Овај пројекат умрежава школе Румуније, Бугарске, Србије и Словеније. Обезбеђују се додатни материјали за наставнике, који могу да се користе у настави екологије у осмом разреду, код петака када се раде водени екосистеми, као и за чуваре природе. Циљ је да се ђацима приближе еколошке теме на научно-популарни начин. Како би одредили који су материјали потребни ком узрасту (јер су циљна група ђаци од 6 до 13 година), у суботу 6.10.2018. биће организован целодневни семинар на коме ће присуствовати по један наставник и један ученик. Семинар ће се одвијати кроз радионичарски рад и трајаће осам сати. На крају дана наставници добиће сертификате, мада сам семинар није акредитован. Како би се знао број учесника, Марина ће сакупити контакт податке заинтересованих и проследити Марији.

20180920_190618 (Small)

Др Марија је објаснила да је број места на скупу ограничен.

Утврђен је следећи дневни ред:
1) Нови програм наставе биологије
2) Такмичење за пети разред
3) Семинари
4) Текућа питања

1) Нови програм наставе биологије

Hazel leaf icon, flat styleДејан је, као један од тренера обука за наставнике, објаснио да је одређено ко је прошао онлајн обуку и да ће они добити сертификате. Услови су били да се направи презентација и уради тест. Није било неопходно да се добије 20 поена на тесту. Биће објављени линк или адреса где се сертификати преузимају.

Hazel leaf icon, flat styleОни који нису позвани на обуку треба да се обрате Заводу за унапређење образовања и васпитања (ЗУОВ), односно њихови директори. Српски језик, математика и биологија су изабрани за предмете за које је била предвиђена обука јер је ту промењен највећи део програма.

Hazel leaf icon, flat styleПостављено је питање како знамо колико да идемо у ширину у једном разреду. Дејан је објаснио да то питање није проблематично јер спирални модел програма омогућава да се све што нисмо урадили у једном разреду обради у наредном (градиво се надовезује једно на друго). Дао је пример животних процеса: у 5. разреду учи се само суштина животних процеса (зашто се крећемо, зашто дишемо); у 6. разреду се повезују органи (плућа, шкрге, на пример) са животним процесима; у 7. разреду се иначе проучава детаљније систематика, па се прави упоредни преглед типова органа; у 8.разреду се изучавају интеграције органа и органских система кроз сложене процесе попут хомеостазе и терморегулације.

Hazel leaf icon, flat styleПоставило се питање како вршити евалуацију. Тестови прате исходе, односно стандарде, исто као у збиркама за крај 8. разреда које је издао Службени гласник. По том узору и наставници могу правити тестове, а Марина је изразила уверење да су сви наставници компетенти за то. Користе се стари стандарди из 2010. јер нови нису званично донети. Ипак, постоје и мишљења да би било добро да постоје годишњи тестови које би правио неки од Завода, баш као што постоје иницијални за српски језик и математику.

2) такмичења за пети разред

Hazel leaf icon, flat styleЈедногласно је одлучено да се Српском биолошком друштву упути предлог да се такмичење за пети разред ове школске године паузира док се не ухода рад са новим планом и програмом, што би било повољно за све учеснике у процесу.

Hazel leaf icon, flat styleДо следећег актива треба размислити о предлозима везаним за такмичење следеће школске године 2019/2020.

Hazel leaf icon, flat styleУ случају преклапања такмичења или екскурзија дешава се да ђаци могу да полажу тест у другом граду. То није спецификовано Правилником и сваке године се дешавају проблеми. Зато треба послати још један предлог Српском биолошком друштву да се ово и званично дефинише. Такође, треба прецизирати ко у том случају даје евентуалне дипломе.

Hazel leaf icon, flat styleТрећи предлог који би се упутио Српском биолошком друштву се односи на идеју да се као код хемичара уведу и прва три места и прве три награде. Ђаци са највећа три броја поена би имале прва три места, а прве три награде би се давале по поенима (нпр. 90, 80, 70 или зависно од тога колико је логично за предмет биологија). Награде би касније биле корисне потенцијалним вуковцима и за локалне ученике генерације.

3) семинари

Hazel leaf icon, flat styleСви су се сложили да је избор званично прихваћених семинара ове године екстремно слаб и да неки семинари које су раније оставили за ову годину уопште нису ни понуђени.

Hazel leaf icon, flat styleТакође је примећено да нема семинара које би организовали запослени на Биолошком факултету у Београду, што би значајно повећало рејтинг факултета и олакшало похађање семинара наставницима из Београда.

Hazel leaf icon, flat styleМарина и председница градског Актива Албина Холод свим присутнима поделиле су потврде за два сата стручног усавршавања унутар установе. Потписивало се и печатирало да све пршти (фотке доказују).

4) текућа питања

Hazel leaf icon, flat styleСветлана Конта је дала предлог да се направе скупови (трибине) на којима би наставници размењивали искуства о раду у петом разреду. Овакве скупове је могуће акредитовати у ЗУОВ-у.

Састанак актива је завршен у 20:15.

Записничар
Жељко Станимировић

Advertisements

На коју страну иде глава

officeПочетак је школске године и сви смо у плановима: годишњим, оперативним, за допунску, припремну… Захваљујући сјајној колегиници Нади Јовановић из Новог Бечеја, наставницима који предају чуваре природе у шестом ће од вечерас живот бити лакши за план за тај предмет. 🙂

Чувари природе за 6. разред – глобални план

Још један љубазан колега је Никола Арсић. Он је поделио са нама презентацију коју је направио за петаке.

И још једна презентација истог аутора, али је овај пут разред седми.

Видео сам да је Никола у овој потоњој презентацији отпочео и причу о људским прецима, па и ја да допринесем једним податком. Испоставило се да су Европљани много старији него што се раније мислило. Наиме, пронађен је човек стар 36.000 година, у Костенки у Русији, близу границе са Украјином. Најинтересантније о овом човеку је да његов геном сугерише да је био мешовитог порекла, показујући трагове различитих група које су живеле у Европи, укључујући блискоисточну, Западну Азију и Неандертал. Заправо, његова ДНК у доброј мери изгледа као савремена европска. Овај детаљ је важан јер су друга истраживања предложила да европске групе нису имале такво мешовито генетско наслеђе до отприлике 5.000 година. Овај наш предак имао је тамну кожу и очи.

io9.gizmodo: 36,000-year-old Human DNA Reveals Europe’s Deep Past (11.7.2014)

6_668728276576307_2254532417400935593_nКорњаче су значајно старије од нас (нису ли сви, уосталом?). Један њихов предак (назван Pappochelys rosinae, што би значило „деда корњача“) живео је пре 240 милиона година и није имао оклоп.

IFL Science: 240-Million-Year-Old „Grandfather Turtle“ Was Just Starting to Have a Shell (26.6.2015)

Још даље у прошлости живела је халуциногенија. Ово биће је од почетка збуњивало научнике. Најпре су је поставили наопачке пошто има пипке на леђима, а и ножице личе на сличне пипке, а онда нису могли ни главу да јој нађу… Ипак, године 2015. преломили су и одлучили на којој страни тела је ипак била глава.

National geographic: Scientists Finally Decide Which Bit of This Weird Animal is the Head (24.6.2015)

worm.0

То нас некако враћа на почетак наше приче од данас. Од писања планова и којечега, можда смо и ми попут халуциногеније и, ако вам је као мени, верујем да ни ви не знате где вам је глава… Но, треба некако да нађемо време и за неке креативне и лепе ствари, а то је овог пута наградни конкурс за најлепши цртеж и фотографију.

Дани гљива: Наградни конкурс основним и средњим школама (до 25.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10577000_825078484239145_1950211568980512856_nДобили смо на готово план за изборни предмет захваљујући дивној колегиници;
  2. обогатили смо своју колекцију презентација са још две сјајне;
  3. схватили смо да смо старији него што смо мислили;
  4. сазнали смо да корњаче нису одувек имале оклоп;
  5. одлучили смо да учествујемо на наградном конкурсу, па таман и главу изгубили као халуциногенија.

Еколошке заповести

_ns3yfycMgn1u9j5mto1_1280Још ове недеље се припремамо и од следеће крећемо у нову школску годину. Од ове школске године почињу и нови семинари, а које можете да пронађете у каталогу.

ЗУОВ: Каталог програма стручног усавршавања за школску 2018/2019, 2019/2020. и 2020/2021. годину (приступљено 29.8.2018)

То је новина, а оно што сад већ није новина је да „Чувари природе“ више нису изборни предмет у старијем разреду (макар не у петом и шестом), већ обавезна активност. Но, и ту активност треба припремити, да не кажем планирати. Како би нам то планирање олакшала колегиница Нада Јовановић из Новог Бечеја је поделила са нама своје планове за пети разред.

Једна од идеја за овај предмет би био и направити пано са еколошким заповестима. Њих ћете наћи на следећем линку:

Облак знања за учитеље: 12 еколошких заповести и дечје еколошке заповести (12.3.2016)

То је било дванаест заповести, а када смо већ код бројки, следи пет начина како хемикалије могу спасити свет од климатских промена.

IFL Science: Five Ways Chemicals Can Save The World From Climate Change (приступљено 29.8.2018)

_2030858127185373_4779525610580216512_nМи баш не можемо спасити свет, али можемо да будемо предавачи на једном дивном фестивалу.

Центар Планета: Отворен позив за предаваче Физи Бизи Фест 8 (рок 23.10.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прелистали смо нови каталог семинара;
  2. добили смо на готово планове за чуваре природе захваљујући сјајној колегиници;
  3. сазнали смо којих су то 12 еколошких заповести;
  4. упутили смо се у то како хемикалије спасавају свет;
  5. позвани смо да будемо предавачи.

Књига за сваког човека на свету

_931314860357103_8080139105168265913_nЗа данас имам неколико лепих најава, неких скоријих, других нешто даљих, али једнако згодних да се унесу у Годишњи план рада школе. Да почнемо од најблискијег.

ТВ Нови Бечеј: Учествујте у екобиолошком кампу на Сланом копову (рок за пријаву 25.8.2018)

Следећа два догађаја су у новембру.

Green fest: Školske posete (од 13. до 16. новембра 2018)

_1530309133917962_5946607839803990197_nУ питању је фестивал који има и филмиће и радионице и изложбу. Још један фестивал, верујем већини познат:

Фејсбук догађај: ФИЗИ БИЗИ ФЕСТ 8 – до ∞ и иза тога! (17.11.2018)

На неки начин фестивал науке ћемо имати и на часовима јер по новој методологији рада, која креће од петог разреда, биће неопходно да се рад учини практичнијим, проблемским и пројектним. Постоји сајт који нам све то може олакшати (чак има и припреме часова) и једини је проблем што је на енглеском.

Stem.org.uk: Primary science resource packages (приступљено 23.8.2018)

Са петог прелазимо на шести разред. Када су музичара Антонија Пушића (познатијег под псеудонимом Рамбо Амадеус) питали коју књигу би препоручио, ево шта је одговорио…

38276296_1791159760969051_4550686985924116480_n

Кад смо веч кренули из разреда у разред, ево нешто и за седмаке. Следећи чланак одговара на питање зашто већина људи удише ваздух кроз само једну ноздрву.

Curiosity.com: Why Most People Only Breathe Out of One Nostril at a Time (приступљено 23.8.2018)

tumblr_mpuspivRgN1qdfwiso1_500И, напокон, нешто за осмаке. У питању је интерактивни сајт који приказује речни екосистем без хидроелектране и са лоше и добро постављеном. Погледајте.

Dam effects.org: Hydropower reform coalition (приступљено 23.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо лепа догађања;
  2. нашли смо извор за планирање часова у петом разреду;
  3. добили смо препоруку за читање;
  4. сазнали смо зашто удишемо ваздух на само једну ноздрву;
  5. видели смо како хидроелектране утичу на речни екосистем.

Питам се, питам се

boy_filling_sand_bucket_hg_clrИмамо још мало од распуста, а још мање од годишњег одмора. Већина наставника већ од понедељка почиње да ради и то не мало; има ту много припрема, тим пре што нам пети разред креће по новом програму. Но, ако вам све то није довољно рада за полетни почетак, организација „Scientix“ предлаже да се укључите у њихове радионице.

Scientix Србија: Next-Lab/Go-Lab радионице у Нишу и Београду (за 23, 25. и 26. август 2018)

Поменуо сам нови програм (који ће, верујем, бити честа тема) и већ већина биолога зна да је једна од ствари које треба урадити операционализација исхода. Нешто слично томе је тема следећег чланка, па нам можда буде од помоћи.

Математички коучинг: Операционо дефинисање циљева (15.2.2016)

kako da se uciСа новим програмом дошли су и нови платни разреди. Већ смо причали о томе како би то требало да изгледа, али неслагања има. Са једне стране, синдикат се не слаже да наставник са факултетом и више него одговорним послом има мању плату него струке у бројним другим занимањима са навршеном средњом школом, а са друге министар просвете се не слаже да наставник (географије) има плату као лекар. На ове његове речи постоји и врло интересантна реакција блогера под псеудонимом Ахмед Нурудин.

б92 блог: Пита се пита министар (14.8.2018)

tumblr_mmtab6BVjA1rl52wjo1_250И док се ми сви у Србији нешто питамо, питају се и инострани научници. Рецимо, како да проучавају царске пингвине. Иако највећи од свих врста, ови пингвини су и најстидљивији и клоне се људи. Зато су мудри научници осмислили возило које изгледа као младунче пингвина. Ове птице су га лепо прихватиле, па чак и комуницирале са њим. Следи прича о томе.

Phys.org: Cute chick rover: A new way to spy on shy penguins (2.11.2014)

И у свету птица и завршавам једном вешћу која није баш лепа.

Мондо: Мртве роде по Војводини, апел за помоћ! (14.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо лепе радионице;
  2. операционализовали смо циљеве;
  3. мало смо се питали и ми;
  4. разговарали смо са пингвинима;
  5. сазнали смо лошу вест.

Из осмог у девети разред

10387298_10154483483180284_7863010614595864140_nДанас је Светски дан лавова. О овим лепим животињама немам неких занимљивих чланака, али имам о њиховим доместификованим рођацима. Упркос свом не баш најбољем могућем карактеру, студије показују, у Европи полагано постају доминантни кућни љубимци и бројчано побеђује псе, који су пословично приврженији људима. То има везе са модерним начином живота при коме су људи много више заузети него пре и више времена проводе ван куће. Мачке су у том случају захвални кућни љубимци; могу да живе на мањем простору, не захтевају шетње и могу да остају саме без видне узнемирености. Истраживања показују да је то тако и зато што одрасле мачке не повезују осећај сигурности са својим власницима.

IFL Science: Think Your Cat Misses You? It’s Probably Just Pissed Off (приступљено 10.8.2018)

Но, то не значи да мачке нису привржене људима. И да не умеју да уживају у лепој музици. 🙂

Када смо већ код еколошки значајних датума, у недељу је Светски дан слонова. Слонове немилосрдно убијају ловци на слоновачу и при томе користе отровне стреле. Следи прича о томе како су убили једну женку, те тако угрозили и њено младунче које још увек доји.

National geographic: For Orphaned Elephant Calf, Harrowing Rescue Ends in Hope (7.1.2015)

Занимљиво је да ће нека женка из крда често прихватити овакво сироче и дојиће га, али само ако има довољно млека и за њега и за сопствено потомство.

Углавном, то је било то што се тиче еколошки значајних датума, а ево нечега што је пронашла колегиница Јелена Палинкаш у вези са еколошки значајним појмовима – како их објаснити новим, интернет зависним генерацијама.

_jelena palinkas

Јако ми се допада што је популација објашњена преко стикера који се међусобно визуелно разликују, те тако може да се стекне и идеја о варијабилности, али не допада ми се што је биоценоза објашњена само помоћу животињских стикера. И Јелена је ту такође дала примедбу да треба убацити мало и биљака и гљива како би слика била потпуна. Ипак, начин је свакако занимљив и – илустративан.

15741124_1236378959777174_4276509827232708172_nТо ће бити занимљиво за ђаке, а најзанимљивије што се дешава ових дана за нас, наставнике су платни разреди. Најкраће речено, постоји 13 платних група са по неједнаким бројем платних разреда.

Данас: Наставници хоће у девету платну групу (4.8.2018)

Наставници биологије ће бити у осмој и деветој групи. У овој бољој (деветој) биће они који имају звања. Било ми је нејасно да ли се мисли на академска (магистратура, докторат) или струковна (педагошки саветник). Следећи текст то разјашњава.

Зелена учионица: Шарчевић: Очекујем да кроз напредовање у звањима плата постепено буде увећана за око 25 одсто просветних радника (8.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо зашто мачке не пате претерано за својим власницима;
  2. уживали смо у лепој музици;
  3. обележили смо Светски дан слонова;
  4. илустративно смо објаснили популацију, биоценозу и екосистем;
  5. радовали смо се што ће нам се повећати плата.

Претрага која сади дрвеће

Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.

Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.

nk6aihmzep1rylzllo1_540И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.

IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)

Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. _nlq9f17L5P1sycx5ho1_500На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.

City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)

Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.

https://www.ecosia.org/

10350506_1004839849556596_8449387762054072306_nНије ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂

А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.

Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
  2. научили смо детаљније о оплођењу;
  3. сазнали смо које су особине генетички предодређене;
  4. претраживали смо интернет путем Екозије;
  5. одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.

Облак ознака