Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „екологија“

Планови за ОШ и СШ

Оно што нас све веома занима је како ће изгледати програм за наредну 2020/2021. школску годину. За основну школу, ЗУОВ је дао детаљну разраду по часовима.

Корисни материјали

ЗУОВ: План реализације наставе у случају непосредне ратне опасности, ратног стања, ванредног стања или других ванредних ситуација и околности за основну школу (24.8.2020)

На овом линку пронаћи ћете за сваки разред и за сваки предмет оно што вам је потребно. Захваљујући љубазности Драгане Петровић Косановић, прослеђујем вам план и за средње школе.

Биологија ОШ за онлајн наставу 2020-2021

Биологија за гимназију 2020-2021. за септембар

Из штампе

Ово је нека помоћ Биолошког блога за предстојећу годину, која, према мишљењу синдиката, баш и није спремна.

Н1: Унија синдиката тражи одлагање почетка школске године за најмање две недеље (24.8.2020) & Недељник: Просветари: „Улази се у хаос ако се почетак школске године не помери…“ (25.8.2020)

Међутим, министар не мисли тако.

Курир: Шарчевић у усијању признао: Поднећу оставку 1. септембра ако се ОВО деси (22.8.2020)

Министар нам се усијао, али ни у свету ситуација није много боља.

Демостат: Свет без јединственог модела за повратак ђака у школске клупе (21.8.2020)

Оно што за сада знамо је да Немачка, која је прва закорачила у школску авантуру, баш и није прошла славно.

021: Корона у школама у Берлину, у карантину стотине ученика и наставника (21.8.2020)

Дакле, свет је остао без идеја, али српски просветари их ипак имају.

Нова: Просветари у 10 тачака: Како бисмо ми решили хаос у настави (15.8.2020)

Нисам сигуран да ће било која од ових тачака бити усвојена, али ево десет ствари које треба да знамо.

Блиц: Недељу дана је преостало до почетка школске године, ђаци и родитељи морају да знају ових 10 СТВАРИ о томе шта их све чека (24.8.2020)

Дакле, просветари десет, Министарство десет – изгледа да је нерешено за сада.

Методика

Ко ће победити у једној другој утакмици – корона или школство? Одговара следећи текст.

Школа без зидова: Да ли је могуће да образовни систем преживи Корону? (9.8.2020)

И оно што никада не бисмо, пре само годину дана, уопште помислили да ће нам бити потребно.

Школски портал: Може ли се квалитетно поучавати с маском на лицу? (17.8.2020)

Црна хроника

Маске ће нам, упркос противљењу многих, изгледа бити неопходне.

Нова.рс: Пулмолог упозорава: Корона опасна и за децу, улази у срце (23.8.2020)

Такође, оно што ће нам бити неопходно је и локална и глобална свест о очувању животне средине.

Директно: Нечувено – Уништено гнездо рода старо 20 година (20.8.2020) & Курир: Планета Земља изгубила 28 трилиона тона леда од 1994. године: Научници запањени, а ево шта нас чека ако се ово настави (23.8.2020)

Са часова

Наш посао наставника биологије је да ђаке освестимо чак и тамо где одрасли нису свесни, и са здравственог и са еколошког аспекта. Многе колеге чуда праве у учионици и постижу и ове циљеве и зато је ова рубрика једна од најредовнијих на овом блогу.

Ђаци Гордане Живковић бавили су се здравом храном, те су направили врло маштовите сластице. Ђаци Драгане Јовановић бавили су се штетним утицајем дуванског дима, а Иване Глувић – киселих киша.

Ђаци Јелене Бабић правили су моделе различитих органа људског тела. Ученици Зоре Миличевић имају врло уредне свеске са лепим порукама, а ученици Милице Марковић израдили су Венове дијаграме са различитим екосистемима.

Заиста импресивно и свака част!

Наставник, па још лидер

Школска 2020/2021. се примиче и неки модел наставе је дефинисан. Ипак нису баш сви детаљи утаначени.

bio04 iz štampeИз штампе

Рецимо, један од нејасних детаља је и шта се дешава ако ђак добије симптоме ковида, али и како да их ми уопште препознамо.

Блиц: У школама од септембра собе за изолацију, али се не зна која је процедура ако ђаци добију симптоме (15.8.2020)

_791145654270528_7535103123566718187_nБорба са ковидом и даље траје и тек ће, очигледно, а оно што нам је ковид урадио је да је ово лето било прилика да се упознају лепоте наше земље пошто је иностранство било тешко доступно. О томе хумористички портал Њуз.нет.

Њуз.нет: Скривеним лепотама Србије жао што су откривене (8.8.2020)

Ово и није толико шаљиво ако се присетимо недавних дешавања са угрожавањем белоглавог супа на Увцу. Међутим, медији тврде да се ситуација поправила.

Курир: Белоглави супови поново лете слободно: Директорат цивилног ваздухопловства брани летове хеликоптера изнад Увца! (11.8.2020)

bio04 naukaНаука

Кад већ причамо о заштићеним врстама и подручјима, у Засавици је откривена врста рака Triops cancriformis. Ово је новоткривена врста на овом подручју и занимљиво за њу је да је древна, те је поетично можемо назвати „живим фосилом“. Пронашао сам да је цео род тих ракова (Triops) врло древан и потиче из касног карбона, пре 300 милиона година. Врста о којој говоримо потиче из периода јуре, пре око 180 милиона година и врло мало се променила од тада.

Нешто тако говори и текст са Фејсбук странице поменутог специјалног резервата природе, који вам преносим:

Током теренских истраживања у оквиру Истраживачког кампа „Засавица 2020“, на локалитету Батар, у омањој локви на шумском путу у муљу, нађени су примитивни ракови из класе бранхиопода. Детаљним прегледом констатовано је да се највероватније ради о врсти Triops cancriformis, живом фосилу који потиче из горњег камбријума пре преко 500 милиона година. Живи у плитким повременим воденим стаништима и развили су две карактеристичне особине, способност да за кратко време достигну полну зрелост и произведу потомство и да у периоду без воде на станишту преживе у облику резистентних форми (у виду мирујућих оплођених јајних ћелија, тзв. цисти). Захваљујући фосилима из горњег камбријума, данас се доста зна о еволуцији ове занимљиве и ретке групе ракова. Сматра се да су њихови преци живели у време када је настао највећи број животиња које су насељавале, или данас насељавају Земљу. Тек стотинак милиона година касније на Земљи су се појавиле прве рибе, а чак 200 милиона година касније и први диносауруси. Налаз овог рачића на Засавици је нови за Србију и нова врста за резерват.

117313156_3275656599187581_7307240648102143726_o

Њихове и моје године се не слажу, али и сами знате да је јако тешко одредити прецизну старост и различити извори говоре и овако и онако. Уз то, колика год да је старост, 500, 300 или 180 милиона година, свакако је импресивна. О овоме су известили и медији, мада ми снимак није баш најсигурнији јер мислим да су у причу убацили трилобите који, рекао бих, немају везе са овим.

Курир: Пронађена бића старија од 500 милиона година: Ракови који су живели пре првих риба и диносауруса (14.8.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Ђаци Милице Милосављевић бавили су се управо историјом живог света, али и угроженим врстама птица (дакле свим темама које сам поменуо). Ту је и пирамида здраве исхране ђака колегинице Весне Стојановић, као и слике са „Биофеста“ одржаног прошле године, о чему нас је известила Оливера Коларић.

Више о поменутом Биофесту можете прочитати овде:

Фестивал биологије Биофест

Ђаци Маријане Пауновић користили су једно од Р-правила и то поновну употребу одбачених предмета и имају заиста интересантна решења за то. Ђаци Љиљане Пујић правили су загонетке из биологије и илустровали их, а постер о штетности дувана настао је на часу Еле Цветковић.

bio04 metodikaМетодика

Све ове колегинице заслужују титулу лидера у образовању. О каквом лидеру је реч, можете прочитати у тексту који сам припремио за крај.

Институт за модерно образовање: Да ли се препознајете као наставник лидер? (приступљено 17.8.2020)

 

Јасни критеријуми за почетак

Још увек не знамо како ће се одвијати настава од септембра, али према најавама власти могуће је да ћемо знати чак и идуће недеље.

bio04 iz štampeИз штампе

Дакле, како за сада стоје ствари?

Н1: Брнабић: Даћемо школама јасне критеријуме по којима ће се водити настава (5.8.2020) _2030858120518707_7583766378052426616_n& РТС: Онлајн настава или часови у учионицама – сви расправљају о поласку у школу (5.8.2020)

Има још…

Блиц: Онлајн, маске, скраћени часови… Не зна се ко је нервознији пред 1. септембар ђаци, родитељи или наставници!? (7.8.2020)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Заиста, ко је најнервознији? Анкету која следи можете попунити и ако нисте наставник. Гласате тако што ћете кликнути на наранџасто дугменце (vote), а кликом на линк насловљен са „View Results“ видећете како су други гласали.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Дакле, видећемо како ће се изјаснити сви заинтересовани за ову проблематику, а оно што је било необично је што се Републички завод за заштиту природе не изјашњава гледе угрожавања угрожених врста.

Блиц: Хеликоптери надлећ Увац, птићи белоглавог супа даве се у реци. Директорка резервата о катастрофи: Ван памети је да су овде дозвољени летови (4.8.2020)

У ствари, није баш да се не изјашњава.

Н1: Завод негира да хеликоптери имају дозволу да лете изнад гнезда белоглавих супова (5.8.2020)

Заправо, неки медији су поменули и ко је директан кривац.

Глас јавности: Жељко Митровић надлетао хеликоптером Увац: Породично им треба забранити употребу превозних средстава (7.8.2020)

safe_image.phpМожда је ипак дрон био у питању наместо хеликоптера? Углавном, белоглави суп је у ружичастом проблему, али није једини који је угрожен код нас.

Данас: Заштита живог света у резервату биосфере “Мура-Драва-Дунав” (2.8.2020)

Но, свакако нисмо једини који имамо еколошких проблема.

Курир: Катастрофа на Маурицијусу: Насукани брод испушта тоне нафте у кристално бистру воду! Проглашено ванредно стање! (8.8.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Ништа ново нисам рекао тиме да је образовање за здраву животну средину врло, врло значајно. Ђаци Јасне Бранковић правили су играчке од материјала који нису желели да оставе као отпад и на тај начин заштитили своје окружење. Ђаци Гордане Владић нас уче еколошкој култури, а леп постер о томе како треба сачувати Земљу направила је ученица Емине Илић.

Сада мало о три Весне. Ђаци Весне Станисављевић такође су бринули о животној средини, Весне Стојановић су правили новогодишњу рециклажу, а Весне Тошић су правили прелепе слике користећи биљне органе.

И једна презентација за крај, а аутор је ђак Славице Гвоздић.

Зашто рећи НЕ дуванском диму?

Видре пред судом

Хајде да једном кренем и распевано. Музика ће вам зазвучати познато, али је текст написала (и отпевала) учитељица Сања Максимовић.

bio04 zabavaЗабава

 

Верујем да би ђаци много тога мобли да науче кроз овако обрађене хитове. Тако можемо музику употребити за учење, а и друге врсте уметности могу и те како имати везе са биологијом. Шкотски скулптор Енди (Andy Goldsworthy) користио је објекте из природе, попут листова, семена и гранчица да би направио заиста задивљујућу галерију. Можете је видети овде:

Educate inspire change: Man Arranges Leaves, Sticks, And Stones To Create Magical Land Artworks (29.10.2016)

Порука Ендијевог рада, према неким мишљењима, еколошке је природе и подсећа нас да је животна средина врло крхка.

bio04 iz štampeИз штампе

У ствари, природа је много крхкија него што смо мислили, изгледа.

б92: Африка се цепа на два дела, и то много брже него што смо мислили (21.3.2018)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

_nuagubf8Ra1t26my0o1_500 (Small)А цепају се и наставници, вазда су то и радили. И овај пут имамо два табора, а један је за нужно зло (читај онлајн наставу), а други против ње (онлајн наставе, дакако). О томе и о још неким темама, две сјајне блогерке и уједно колегинице.

Клотрфкет: Пуна школа врата, ниоткуда ђака (24.7.2020)

Дневник једне учитељице: Одговор родитељима који не желе он лајн наставу (25.7.2020)

bio04 naukaНаука

Дакле, поставља се питање колико је разумно слати децу у школу у оваквим условима, а није да не очекујемо још лошије од септембра. Ситуацију додатно отежава то што у мору информација ми јако мало знамо о вирусу који нас је напао. Много се и дезинформација може чути, па и та да имунитет након прележане короне нестаје. О томе један изузетно добар текст.

Жељков викс сајт: Ковид-19 и имунитет – размишљање једног обичног српског биолога (22.7.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Тешко да је аутор тек обичан биолог, када тако пише. И тешко да су наставници биологије обични с обзиром на то какав рад можемо да видимо, а видимо га сваке недеље у овој рубрици.

Ученици Весне Милојковић су успели да изолују ДНК и да виде како нити ове супстанце заиста изгледају. Ученици Тамаре Микић правили су дрвеће живота, а Снежане Скендерије Булић моделе плућа.

Постери ђака Бранкице Анђелковић говоре о сиди, а ђаци Андријане Марковић Јанковић бавили су се пирамидама здраве исхране. Ђаци Милене Зетовић направили су модел једног травног екосистема, на свој, дечји начин.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сигуран сам да децу наставници биологије врло квалитетно едукују. Међутим, едукација је изгледа неопходна и старијима, пре свега због већ поменутих дезинформација. Отуда и писмо које стиже из Природњачког музеја у Београду, којим и завршавам за данас.

Овавештење у вези са обољењем COVID-19
Током претходних неколико дана у многим домаћим медијима, на порталима и друштвеним мрежама појавила се застрашујућа вест о 93.000 јединки „видре“ на фарми у Шпанији, у једном селу у покрајини Арагон, од којих је већина заражена SARS-CoV-2 вирусом. Пошто тако представљају потенцијалне векторе болести COVID-19, наложено је њихово уништавање. Ова вест је у медијима потпуно погрешно интерпретирана и недовољно објашњена, због погрешног превода изворног текста. У том контексту Природњачки музеј у Београду има обавезу да разјасни ситуацију и спречи ширење погрешних стручних информација.
Приликом преузимања и превода изворног текста, преводиоцу се поткрала кључна грешка у преводу са енглеског језика имена заражене животињске врсте, јер се уопште не ради о видри (лат. Lutra lutra), већ о тзв. америчкој видрици, познатијој код нас као нерц или визон (лат. Neovison vison), а на енглеском језику American Mink. Име видре на енглеском језику је Eurasian Otter или само Otter.
Нерц је врста мале звери из породице куна (лат. Mustelidae) која је аутохтона у Северној Америци. Она се због цењеног крзна широм света одгаја на фармама животиња ради размножавања и коришћења њиховог крзна. Заједно са другим животињама које се фармски одгајају ради коришћења крзна, нерчеви се сврставају у тзв. „крзнашице“. Статус аутохтоних популација ове врсте у дивљини је повољaн и стабилан, а врста је ван својег аутохтоног ареала проглашена изразито инвазивном врстом, чија појава није добродошла с аспекта заштите природе. У Европи је нерц успео да се насели и устали своје присуство најпре у земљама Феноскандије и балтичким земљама, а у осталом делу Европе се среће ређе и у мањем броју. Код нас је први и последњи пут званично забележена једна јединка 1974. године у околини Панчева. Претпоставља се да је одбегла с фарме која је некада постојала у Панчевачком риту, а тај једини доказни примерак се чува у нашем музеју. Нерчеви у заробљеништву представљају полудоместификоване јединке које су подвргнуте вештачкој селекцији ради добијања различите боје и богатијег крзна и оне се гаје на фармама управо ради коришћења њиховог крзна у индустрији одеће и одевних предмета.
Евроазијска видра (Lutra lutra), која је у домаћим медијима апострофирана уместо америчког нерца, не гаји се на таквим фармама. Њен статус у природи није повољан, већ је популација у опадању, а врста је на глобалном нивоу сврстана у категорију скоро угрожених, чије се стање оцењује као погоршавајуће, јер им опада бројност и смањује се величина ареала. У Србији је проглашена за строго заштићену врсту, а иако је популациони тренд већ извесно време стабилан, сврстана је у категорију рањивих и осетљивих врста.
С друге стране, а што није разјашњено ни у преводу нити у пренесеном тексту из других медија, је да су се нерчеви у Шпанији (које комерцијално узгајају на фармама, у тесним кавезима, и жртвују ради коришћења крзна), као и раније неки примерци нерчева на фармама у Данској и Холандији, вероватно заразили вирусом који изазива COVID-19, управо од људи који су радили на фармама и манипулисали њима. Епидемиолошкиња Светске здравствене организације Марија ван Керков изјавила је да се сматра да је дошло до узајамног заражавања људи и нерчева, те да се истражује какву улогу нерчеви могу имати у преношењу вируса.
Иако је изворни текст био илустрован фотографијом нерчева у кавезима која описује о којој се врсти ради и у којим условима живе, српски медији су овај преведени, пренесени и битно модификовани текст илустровали фотографијама наше евроазијске видре у природним условима, које су биле доступне на интернету. Тим путем је наша јавност нехотице обманута, а видрама из слободне природе је нанета штета, јер су означене као потенцијална опасност по здравље људи, што није истина.

110227165_3095119387274912_2934275879913196357_n
Дивље животиње које живе слободно у природи, за разлику од оних потпуно или делимично доместификованих, имају веома мале могућности да буду заражене вирусом који хара људском популацијом, а такође, постоје веома мале шансе да, уколико су ипак некако постале носиоци вируса, да њега и пренесу на људе.
Природњачки музеј апелује на медије, новинаре и преводиоце да савесно раде свој посао и да не доводе у заблуду јавност која је постала посебно осетљива на сваку нову вест о узроцима, току и последицама актуелне пандемије. Такође, као што важи и за човека, стављање сваке друге органске јединке, популације, врсте или групе врста на „оптуженичку клупу“, а без проверених и научно заснованих података, може бити погубно по њен статус заштите и опстанак у природи.
Један од изворних текстова који садржи праве информације и илустрацију: https://www.bbc.com/news/world-europe-53439263.
Природњачки музеј очекује да медији који су нехотице објавили и пренели неистините информације, објаве овај деманти.

Успаване пчеле

Битка за Кошутњак и даље траје.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Све информације о овој борби за природу можете прочитати овде:

Фејсбук страна: Битка за Кошутњак (приступљено 18.7.2020)

_1286202264832230_4955096269298700938_nТреба нагласити и да су: Институт за биолошка истраживања, Биолошки факултет, Шумарски факултет и Факултет спорта и физичког васпитања послали допис Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове са негативним мишљењем за предложену пренамену. Свака част за наше факултетске професоре и научне раднике, а надамо се да ће све то допринети да се Кошутњак очува онакав какав јесте. Свакако у овим временима није лако сачувати природне пределе, али помака има – макар када је Ђердап у питању.

Недељник: УНЕСКО уписао Ђердап на Светску листу геопаркова (13.7.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

И док у Србији постоји намера да се зелени делови претворе у бетонске урбане, у Бечу је сасвим обрнут случај – бетонски делови се озелењавају.

Курир: Фасаде као природни клима уређаји: Беч издвојио милион евра за озелењавање зграда до 2023. године! (16.7.2020)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

У зеленилу које покрива фасаде могу се наћи и ситнији примерци животиња, посебно инсеката. Видећемо колико ће мештанима Беча ове нове комшије бити занимљиве, али мени су фасцинантни. Посебно две врсте које су ме забезекнуле, а о којима сам научио на овој Фејсбук страни.

109564743_4166010236772614_3444707327171394455_n

Ово што видите на слици нису три инсекта. То је један инсект врсте Goniurellia tridens која има шаре на крилима у облику инсеката!

108203734_977146022737191_8482820422600112747_n

Пчеле врсте Diadasia diminuta воле да спавају у цвету и то у пару и то изгледа овако. 🙂 Цео текст о томе имате на:

Bored Panda: Turns Out, There’s A Bee Species That Sleep In Flowers And It’s As Cute As It Sounds (пре годину дана)

bio04 sa časovaСа часова

И док пчеле спавају, наше колеге су неуморне у осмишљавају креативних идеја, а њихови ђаци у маштовитој реализацији тих идеја.

Ђак Весне Јуришић Тодоровић бавио се израдом Веновог дијаграма са различитим екосистемима, Александре Лукић је био у поетском расположењу, а ђаци из Добановаца Јасне Бранковић уочавали су варијабилност у својој околини.

Ђаци Бранкице Анђелковић послали су нам неколико еколошких порука, а ђаци Жаклине Ђурић правили су пирамиде здраве исхране. Ученици Жељке Симић су на цртежима стрип јунака направили разлику између урођених и стечених особина.

И за крај, презентација ђака Гордане Владић. Разгледајте и уживајте.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Битка за Кошутњак

Поред свих лоших ствари које су нас задесиле, једна од њих је и најновија одлука да се парк Кошутњак урбанизује.

bio04 iz štampeИз штампе

16800_10152836156531983_1682170779563922484_n (Small)Да би било јасно шта се спрема Кошутњаку, најпре треба да се информишемо.

Политика: Протест због планиране сече у Кошутњаку (10.7.2020)

Људи су се организовали и решили да не дају овај део природе. О томе све информације имате на следећој Фејсбук страни:

Фејсбук страна: Битка за Кошутњак (приступљено 12.7.2020)

bio04 metodikaМетодика

На овај начин се бије битка за Кошутњак и навијам да буде добијена, а ево како се бије битка за знање.

Студентски живот: Учити мање, али учити боље (приступљено 12.7.2020)

Некад је мање више, рекао бих. А ево шта би рекла колегиница Рита (има титл).

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Кад смо већ код гледања филмића, ево једног из морских дубина.

Јесте риба у питању, али море ипак није… Нема везе, сад идемо у море (виртуелно, кад већ не можемо реално).

Курир: Океан и даље препун тајни: На самом дну откривене многе нове врсте, никада нисте видели ништа слично (6.7.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Никаква тајна није да наставници биологије и њихови ђаци праве фантастичне радове.

Ученици Јасне Бранковић правили су загонетке где је потребно пронаћи погрешно слово или слова. Ђак Биљане Антоковић упозорава на штетност дувана, а ученици Весне Миленовић правили су пирамиде исхране.

Ђаци Маријане Пауновић бавили су се здравом исхраном (и не само бавили, већ применили), а Бранке Настасијевић су одлучили да не одбацују истрошене предмете и повећају ђубре него да их искористе на нове и оригиналне начине.

Следе још две презентације за крај. Једна приказује фото-хербаријум ђака Зоре Миличевић, а друга је презентација ђака Душице Александров. Уживајте у разгледању, а ми се видимо следеће недеље.

  1. Фото-хербаријум
  2. Значај животиња за човекa

Појурите пчелу и посадите дрво

Какво је време дошло, мораћемо да прибегавамо новим видовима наставе.

bio04 metodikaМетодика

Наиме, од септембра нас очекује слична настава као у другом полугодишту ове школске године.

РТВ: Ђаци од септембра поново пред екраном? (30.6.2020)

_nyyfkrI6OW1qblqseo1_500Помиње се и комбиновани модел учења. Шта је то заправо, открива нам следећи новински наслов.

Курир: Ђаке у Србији чека школска година на какву нису навикли: Шта подразумева и како ће изгледати комбиновани модел учење? (5.7.2020)

Можда је ипак боље да уведемо интегративну наставу? Аутор следећег текста тврди да је буквално савршена.

Зелена учионица: Зашто је интегративна настава један од најсавршенијих облика наставе (29.6.2020)

Некоме ће се учинити да је ово вид мултидисциплинарне наставе. Но, да не брзам са терминима, пошто мулти није исто што и интер, а то опет није исто што и интра. И да не стојите добро са енглеским, довољно је да погледате кружиће који илуструју сваки од ових приступа.

Alexander Refsum Jensenius: Disciplinarities: intra, cross, multi, inter, trans (12.3.2012)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Каква год настава била, јасно је да ће се добрим делом (ако не и у потпуности) одвијати онлајн. Зато су нам значајни материјали које на тај начин можемо користити. Одличан материјал вазда прави сјајни Никола Арсић.

bio04 sa časovaСа часова

Не сумњам ја да ће се наставници биологије снаћи ма каква год да је врста наставе у питању, а о томе сведочи стална рубрика која промовише добру праксу.

Ученици Теодоре Ристановић правили су дрвеће живота (једно личи на хоботницу и заиста је маштовито), а ученици Снежане Мицковић Петруновић моделе ћелија. Ђаци Славице Јовановић приказали су све ситуације у којима треба прати руке.

Ђаци Сање Томашевић правили су пирамиду правилне исхране, а њене имењакиње Сање Милошевић фотохербаријум. Остали радови у галерији су од ученика Маријане Марковић.

И за крај овог блока две презентације ђака Мирјане Георгијев чија је тема настанак живота на Земљи.

bio04 naukaНаука

Живот је, дакле, настао и сада, много милиона година касније, има проблем са којим се сви боримо. Корона не јењава и научници траже решења како да је победимо. Један од њих су и најновији тестови о којима говори следећи инфографик који нам је уступила Александра Равас. Кликом на слику постаће већа.

testovinanatitela

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Није баш ни да је живот стао, тако да имамо неколико догађаја у којима можемо учествовати. Преносим вам објаву Природњачког музеја.

106442092_3039646789488839_8659393737077998541_oДраги пријатељи, најављујемо скорашње отварање наше нове изложбе „Зов даљине – сеобе у царству животиња“
аутора др Далиборке Станковић, у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану.
Изложба „Зов даљине – сеобе у царству животиња“ објашњава феномен сеоба (миграција) животиња на Планети. Посетиоци ће имати прилику да сазнају какву улогу имају сеобе у животном циклусу, не само птица, као најпокретљивијих организама, већ и других животиња као што су: инсекти, слепи мишеви, гмизавци, рибе и неки копнени сисари за које је мало познато да имају селидбене активности. Да ли је сеоба подухват вредан дивљења и које све опасности вребају на том путу? Где зимују наше роде, а куда све лете слепи мишеви?
На фотографији: јато ждралова, фото: Милан Пауновић.

bio04 projektiПројекти

Дакле, можемо обићи изложбу, али и посматрати пчеле…

Центар за биологију пчела, Биолошки факултет у Београду: Грађани у акцији! Азијска пчела смоларица у Србији (приступљено 5.7.2020)

…или да посадимо дрво.

Засади своје Дрво: Пријава за јесењу садницу која ти бесплатно стиже на кућну адресу у Новембру (приступљено 5.7.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

И док једни саде дрвеће, градске власти се баш труде да их све посеку. Сада је на удару ни мање ни више него 30 хектара градске шуме у Кошутњаку зарад изградње нових комерцијалних и стамбених објеката. 1003915_465117146929762_318008882_nСве можете видети овде:

Београд.рс: Рани јавни увид поводом израде плана детаљне регулације за комплекс „Авала филма”, Градска општина Чукарица (29.6.2020)

Министарство простора је понудило онлине темплејт за примедбу коју можемо да поднесемо до 13. јула Секретаријату за урбанизам у Краљице Марије: http://vodic.iup.org.rs/formular/

Дакле, списак тога шта можемо урадити је: обићи изложбу, јурити пчеле, посадити дрво и писати Министарству простора. И читати Биолошки блог већ следеће недеље.

Најмањи диносаурус на свету

Данашњи чланак бих почео вестима из света. Пољска је прва држава која је у свој курикулум (школски програм, како га ми зовемо) унела видео-игре.

bio04 metodikaМетодика

Да ли је то добро или лоше, процените сами, а некакво објашњење Пољака прочитаћете у следећем чланку._inline_n8679vn8Rn1sozg3h

Talkesport.com: Poland becomes world’s first Govt. to add videogames in schools as curriculum (23.6.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Из Пољске селимо се у несрећну Италију. Зашто несрећну?

Курир: После короне, Италију погодила нова пошаст: Највећа најезда скакаваца још од Другог светског рата! (26.6.2020)

Но, није баш да смо ми у Србији у срећним временима, а посебно не наши ђаци, иако је школска година званично завршена.

Зелена учионица: Корона ушла у школе и Студентски град: Заражено 7 студената, 4 осмака, неколико директора и наставника (27.6.2020) & Др Кон: Организовати прославе матуре је неодговорно, млади једноставно не желе да чују за препоруке о понашању (26.6.2020)

Са друге стране, организовање утакмица (где је такође највећи број младих и то дословно највећи) је одговорно. Изгледа да је лакше одредити када је живео најмањи диносаурус на свету него шта је одговорно и пре свега нормално у Србији.

bio04 naukaНаука

Научници су урадили управо то; одредили су старост најмањег диносауруса на свету.

Н1: Лобања најмањег диносауруса пронађена у 99 милиона година старом ћилибару (12.3.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Ђак Снежане Милановић бавио се периодом много пре диносауруса; када су митохондрија и хлоропласт тек постајале органеле у ћелији и то илустровао духовитим цртежом. Ученици Оливере Коларић су се бавили лепим и ружним утицајем човека на природу.

Ђаци Видице Штетин направили су модел бебе у стомаку, а то су успели захваљујући посебној техници која се користи када желимо поклон да ставимо у балон. Еколошке поруке су поставили ђаци Виолете Јововић, а занимљива поставка је из кабинета Гордане Владић.

Следи видео са сликама радова ђака Александре Милосављевић.

Гугле фото: Радови ђака (22.4.2020)

И за крај фотографије кућних љубимаца ђака, али постављене као у каквом музеју. Поставку обезбедила Ана Марковић. Препуштам вас разгледању.

Артстепс: Изложба кућних љубимаца (пре два месеца)

 

Питање за доларе

Да ли је први талас пандемије завршен и да ли ће другог таласа бити? Тешко питање, баш као што је тешко рећи на шта ће нам школа изгледати од септембра. Неке припреме ипак постоје, а за сваки случај.

bio04 iz štampeИз штампе

Дакле, ево шта каже министар.

Зелена учионица: Почело снимање онлајн наставе за септембар (13.6.2020)

Овога пута заиста сумњам да ћу се упустити у ову авантуру, али врло је могуће да нам овај вид наставе неће заменити обичну наставу. Зоран Милојевић каже да како ће нам изгледати настава тада, питање је „од милион долара“.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Образовно креативни центар: Како би могла да изгледа настава од следећег септембра? (приступљено 14.6.2020)

До септембра ипак има још времена, а у међувремену они који припадају београдској општини Вождовац могу учествовати на једном лепом конкурсу.

bio04 konkursi i smotreКонкурси и смотре

Преносим вам вест са Фејсбук странице Пријатеља деце Вождовац:

Позивамо ученике основних и средњих школа Вождовца да, са својим учитељима, родитељима, наставницима биологије и осталих предмета, учествују на наградном конкурсу у оквиру манифестације Дани европске баштине:

БИРАМО НАЈБОЉИ ХЕРБАРИЈУМ

plodocvetХербаријум се ради на специјалном хербарском папиру са корицама које се везују пантљиком (купује се у књижари). Избор биљака је ствар личног афинитета и наравно поднебља које ће се одабрати. Хербаријум може да буде тематски или општи нпр: лековито биље, пољско цвеће, украсне кућне биљке или по географском пореклу (Копаоник, Дивчибаре, Бањичка шума, Ада Циганлија, парк, двориште…)

Биљке се сакупљају по сувом и сунчаном времену (од 11 до 16 часова). Суше се и пресују између два листа папира који добро упија влагу (новине или кухињски убрус) притиснуте нечим тешким (књиге или …)

Поред сваке биљке треба написати њен назив, место и датум када је убрана.

На другом листу истог формата треба урадити и ботанички прецизан цртеж (може се обојити) са обележеним деловима биљке (корен, лист, цвет…) Неке биљке је немогуће пресовати у свакој фази развоја. Нпр. јагода- можемо пресовати лист и цвет, а пошто је немогуће пресовати плод – њега ћемо нацртати и осликати ту поред испресованог листа и цвета. Неке од примера имате у овом посту.

Рок за предају радова је 15. септембар 2020.

Предају се три најуспешнија листа из вашег хербаријума у дигиталној форми на мејл:

moj.herbarijum@gmail.com

bio04 sa časovaСа часова

Верујем да ће вождовачки ђаци показати сјајан рад, а у сталној рубрици овог блога сјајан рад приказују ђаци и наставници из свих делова Србије.

Ђаци Драгане Адамовић бавили су се врло разноврсним темама у својим презентацијама (првих четири), а ђаци Весне Милојковић болешћу зависности, а ту је и једна песма (последњих три).

  1. Житарице
  2. Физичка активност и здравље
  3. Заштита врста
  4. Пушење – болест зависности
  5. Ко пуши здравље руши (1)
  6. Ко пуши здравље руши (2)
  7. Песма

Ђаци Весне Јуришић Тодоровић пописивали су садржај ормарића за прву помоћ, Дарка Мијаиловића цртали су дрво живота, а Виолете Милосављевић правили су постере са еколошким порукама.

Ђак Тамаре Микић правио је интересантне стрипове, а Гордане Владић истраживачке радове о варијабилности маслачка. Ту су и радови ђака Верице Павић који су дизајнирали конзерве енергетских пића тако да упозоре на њихово штетно дејство на дечје здравље.

Ђаци Владиславе Солаковић направили су природњачко-уметничку инсталацију у својој учионици, а Јоване Думић су обележели еколошки значајан датум.

bio04 vazni datumiВажни датуми

Тако су ђаци наше колегинице обележили Светски дан пчела, а ево зашто је за Србију ове године био значајан и 5. јуни.

Агро ТВ: Србија богатија за три нова заштићена подручја (6.6.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Србија је богатија за три нова заштићена подручја, а Биолошки блог за нове онлајн материјале које можемо користити у настави. Најпре, ту је интерактивни сајт, дело Николе Арсића.

И за крај, ту је филмић Мирослава Вулића. Уживајте, а ми се видимо ускоро.

Потцењени и прецењени просветни радници

Видели сте управо како можете направити своју кућну башту. А о самим биљкама можете много научити из анимираног филмића који је руку дело колеге Мирослава Вулића.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Ево како то изгледа.

Заиста је изузетно, нема шта. Када смо већ код филмића, ево једног који препоручујем. Он је из серије емисија са Дизнијевог канала под називом „Art attack“ (у преводу „Напад креативности“).

У овом филмићу видели смо како можемо да искористимо једно од она три Р-правила (reuse, односно поново употреби).

bio04 sa časovaСа часова

Наше колеге и те како користе ово правило како би обогатили своју наставу. На часовима колегинице Терезе Катоне настало је тако мноштво предивних модела из биологије.

Прилагођено ситуацији, ђаци Радета Перуничића радили су сличну ствар и то је приказано у јутарњем програму РТС-а. Нисам могао да увезем снимак на блог (сувише је много мегабајтова), али сам макар снимио екран да видите како је то изгледало.

Овакви примери у најбољем светлу презентују рад нас наставника. Светлих примера има још. Ученици Јадранке Милосављевић бавили су се штетним утицајем дувана, а Оливере Коларић кућним љубимцима.

Ево и неких презентација. Прве три су правили ђаци Александре Арсенијевић, а друге три Весне Милојковић.

  1. Зачинско биље
  2. Живот у екосистему
  3. Фото-хербаријум
  4. Кампања против пушења 1
  5. Кампања против пушења 2
  6. Кампања против пушења 3

Дакле, завршили смо здравственим аспектом овај блок, а да је здравље ипак најважније опоменуо нас је и период који није баш сасвим иза нас.

bio04 metodikaМетодика

Дакле, у време пандемије настава се одвијала и мишљења о њој су различита. Ево једног.

Просвета у доба короне – јел смо ли потценили или преценили просветаре? (23.5.2020)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

У доба короне једна наша иноземна колегиница је патила за својим одељењем и нашла је начин да јој деца ипак увек буду пред очима и у тим лошим временима. Направила је (заправо сашила) лутке које личе на сваког од њих. 1526438_754682374601785_7567565043364638885_nЕво како је то изгледало.

Boredpanda.com: This Teacher Missed Her Students So Much, She Knitted Tiny Dolls Of All 23 Kids In Her Class (пре све недеље)

Ето можда и идеје за неки наредни час када можемо да повежено и екологију са креативним радом са материјалима које ваља наново употребити. До тада, на овом блогу видећемо још много лепих примера из наставе. Видимо се ускоро.

Облак ознака