Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „економија“

Децембарски београдски Актив наставника биологије

10153289_10206096120943201_6263701284288992356_nДа имам редакцију (као што је немам) написао бих да је у нашу редакцију стигло писмо Марине Дрндарски. Писмо је заиста стигло и позива нас на састанак Стручног актива.

II састанак Актива наставника биологије Београда

одржаће се 6. децембра 2017. године
у ОШ „Дринка Павловић“, с почетком у 18.30.

Дневни ред

1. Презентација међународног пројекта Водени агент, којег проводи Водна агенција из Словеније. Циљ овог пројекта је рационално кориштење воде и успостављање међународне сарадње. Посебни циљеви су праћење и рационализација потрошње воде у школи, чиме се ученици/це потиче да преузму одговорност за потрошњу воде. Пројект укључује уградњу мерача протока воде у школу, размену података, анализу и презентацију резултата (креативне радионице за децу, конференција за новинаре, подела едукативног метеријала…).
10710856_10152407404557688_7443895402383287645_n2. Презентација Омладинског клуба орнитолога. Циљ овог клуба је афирмација орнитологије за основце и средњошколце. Посебни циљеви су зимско пребројавање и праћење појединих врста птица, прављење хранилица и кућица за птице а потом њихово постављање у дворишту или околини школе, радионице о значају птица (значај зелених површина у градовима…).
3. Такмичење из биологије за ученике основних школа у школској 2017/18. години.
4. Разно.

О новом програму из биологије било је речи на прошлом састанку, а ево шта медији преносе о томе.

Данас: Нови уџбеници за први и пети разред од 2018/19. године (1.9.2017)

Шта нас још очекује 2018/2019? Веће плате, кажу, за оне који имају звања.

Данас: Већа плата наставницима са звањем (1.12.2017)

Ја лично мислим да од тог посла нема ништа. Уосталом, звања су и тако прецењена. Рецимо, докторати. 🙂

Вечерње новости: Узбуна на приватним факултетима: Спорно чак 2.000 доктората (4.12.2017)

tumblr_neeq9wVYtK1qfx620o1_500

Кажу, траже им некакав план за докторат који ови немају. И нама траже План стручног усавршавања, па се ми не бунимо. 🙂 А нећемо ни надаље да се бунимо, већ вас поздрављам до сутра или прекосутра.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Позвани смо на састанак Стручног актива;
  2. сазнали смо тачке дневног реда тог састанка;
  3. прочитали смо интервју који појашњава недоумице у вези са новим програмом;
  4. радовали смо се већој плати;
  5. узбунили смо се. Или нисмо. Мало сам збуњен. 🙂
Advertisements

Пушење или плата – одлучите сами

Дани су све хладнији и право је време да се хране веверице…

Facebook video: Nid D’oiseaux (22.6.2016)

…или да се броје сове.

23658465_1460411594008527_2773262828282072486_n (Small)

Још увек смо у свету животиња, али из света птица прелазимо у свет глиста нематода. Ови мали створови када су суочени са избором између хране и парења, одабраће ово друго. Али само мушке јединке, како наводи научни рад у часопису Current Biology. Суптилне промене у нервном систему одређују разлике у понашању мужјака и женки.

IFL Science: Male Worm Brains are Wired to Choose Sex Over Food (21.10.2014)

worm-activities-6Постоји и други начин да откријемо које су мушке, а које женске јединке. Дамо им храну и ако је појео значи да је мужјак, а ако је појела, онда је женка. 🙂 Без све шале, разлике постоје и код људи и то још на малом узрасту.

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? (13.11.2017)

Сада знамо ко и зашто боље учи, а ево ко и зашто боље ради. 🙂

Телеграф: Да ли пушачи раде мање од непушача? Велика дилема, сталне расправе и коначно питање – да ли би због тога требало кориговати плате? (24.10.2017)

Плате ће нам, изгледа бити кориговане. Цитирам:

За десет одсто већа примања имаће и они који раде у установама основног и средњег образовања, ученичког и студентског стандарда, као и у установама социјалне и здравствене заштите и установама културе.

И ово звучи чудно јер Министарство просвете од следеће године добија мањи буџет у односу на ову. Све пише у тексту који сам приредио за крај.

Политика: Највише пара Вујовићу, најмање Јоксимовићевој (9.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. cigaretteРазмишљали смо о зимским активностима у вези са животињама;
  2. сазнали смо која је разлика између женских и мушких глиста;
  3. открили смо зашто дечаци лошије уче од девојчица;
  4. критиковали смо пушаче;
  5. радовали смо се што ће нам бити веће плате.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Позитивно и негативно

_1531108323637568_3023646576923530387_nУ првом тексту који сам одабрао за данас, између осталог се каже: Образовање је важно да би разумели свет у којем живимо, схватили што се у нама и око нас збива. То је разлог што се институционално образовање најчешће види као „позитивна појава“ и „велика цивилизацијска тековина“.

Да ли је, заиста, образовање позитивна појава?

Милан Миленковић.ком: Ненад Ћурковић: Институционални систем образовања (22.10.2017)

После позитивног мора мало и негативног. 🙂

Пешчаник: Негативни клипинг (18.10.2017)

high-school-science-teacher-teacher_and_studentУ тексту се каже, односно позива на извор (и то научни) да „постоји мноштво фактора од којих зависи ниво знања који ученик успева да достигне. Истраживања показују да се мање од 20% варијација у успеху ученика може објаснити разликом у квалитету школа“. Ако истраживања тако кажу (а кажу – проверио сам) и још кажу да свега 15% зависи од наставника, ко сам ја да сумњам. 🙂 Но, са истраживањима или без њих, тек, врх Министарства просвете у нас високо вреднује рад школа, а тек ће да вреднује, како најављује министар.

Зелена учионица: „Рангирање школа ићи ће и кроз финансије. Екстерно вредновање ћемо појачати” (22.10.2017)

source (Small)У тексту је појашњено да ће наставници у оним школама које раде најбоље, имати и најбоље плате. У следећем тексту кажу: „Ако увек будеш радио оно што си и до сада радио, увек ћеш добијати оно што си и до сада добијао“.

Психолошко саветовалиште „Јерина“: Да ли се успех планира, или се случајно деси? (8.9.2015)

Случајно или планирано, тек образовни систем у Србији је врло неуспешан.

Форум београдских гимназија: Србија на 99. месту по образовном систему (22.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. smart_guy_teaching_hbПроверили смо да ли је систем образовања позитивна ствар;
  2. схватили смо да је наш утицај на квалитет знања ђака тек 15%;
  3. сазнали смо како ће се школе рангирати, а и ми са њима;
  4. испланирали смо да будемо успешни;
  5. постигли смо 99. место у свету. 🙂

Гостовање на Активу нишких наставника биологије

Јуче није било чланка, а разлог је што сам био у Нишу. Гостовао сам на Стручном активу наставника биологије из Ниша, а по позиву Јелене Анђелковић, самосталног стручног сарадника из Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању у Нишу. Надам се да колегама није било досадно да ме слушају, а моји утисци су сјајни. Сви су били предусретљиви и колегијални. Има и линк, али мора мало да се скролује.

Регионални центар Ниш: Састанак Актива наставника биологије (19.10.2017)

То је било у Нишу, а у Србобрану Адријана Вереш је известила да је спроведна акција сакупљања старе хартије „Папирко“ у тамошњој Основној школи „Јован Јовановић Змај“. Сакупљено је чак 8374.4 килограма. Папир је продат рециклажном центру, а од добијеног новца се купују наставна средста за школу и слаткиши за све учеснике. Једна фотографија ће вам дочарати колико је то била велика акција.

адријана вереш

Када зборимо о рециклажи, највеће проблеме нам праве пластичне флаше. Према неким подацима време потребно да се разгради пластична флаша за воду износи око 1.000 година. Ако узмемо у обзир колико пластичних флаша се баци током једне године, можемо очекивати да ће ускоро доћи дан када ћемо сви живети на огромној лопти смећа. Ово је поприлично суморан податак, али захваљујући људима попут Арија Јонсона, дизајнера са Исланда, овакав апокалиптични сценарио могао би се избећи само ако бисмо применили неке иновативне идеје. Флаша за воду коју можете видети на следећем линку направљена је од алги и 100 одсто је природна и биоразградива. Она задржава свој облик све док се не испразни и тек тада почиње да се разграђује. Надам се да се ове флаше већ негде користе.

2Tout2Rien: Une bouteille biodégradable à base d’algues par Ari Jónsson (23.3.2016)

_nbazwz2v7C1txeruoo1_r1_500Ђубрета, можда, можемо да се решимо тако што бисмо га испаљивали огромним топовима ка Сунцу, које би га, нормално, спржило. Међутим, професор Ендрју Понцен у популарној Би-Би-Сијевој емисији „Бућућност“ (енг. Future) је рекао да од те идеје нема ништа због трошкова који би били абнормални. Наиме, да би се нека ракета лансирала у орбиту с циљем путовања дубље у свемир, потребно је 200 милиона долара. Ако је носивост ракете 7000 килограма, онда би то значило да сваки килограм који шаљемо у свемир кошта око 41.000 долара.

А колико долара, пардон динара ће нам бити плате, сазнаћете у чланку који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Износи примања од 01. јанауара 2018. (17.10.2017)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Похвалили смо се лепим гостовањем;
  2. посведочили смо сјајној акцији у Србобрану;
  3. препоручили смо флашу од алги;
  4. сазнали смо зашто не можемо ђубре да шаљемо у свемир;
  5. радовали смо се већој плати идуће године.

Дан за храну

На почетку одмах оштро – два текста Бобе Недић: један о синдикатима, а други о политичком врху.

Блог – Клотфркет: Просветним синдикатима (3.10.2017) & Премијери, министри и остале незналице (16.10.2017)

Кад смо код премијерке коју Боба помену, она се залаже за то да наставници који више раде – више новца и примају.

Мислим да ми, наставници биологије, сигурно припадамо оним радишама, без обзира на више него јадну плату. Томе у прилог говоре радови наших ђака, али и разне манифестације које се организују у школама. Рецимо, у школи Сање Парезановић Урошевић (ОШ „Петар Лековић“, Пожега), обележен је 16. октобар – Дан здраве хране. Три фотке су ми баш привукле пажњу.

И у школи колегинице Терезе Катоне уприличен је сличан догађај. Било је свега на трпези.

тереѕа катона

Манифестација која треба да се уприличи, биће у Сомбору и више ће имати везе са науком, но са храном. Дакле, неће бити укусно, али ће бити занимљиво. 🙂

22448145_1931930780465587_2849156322888403655_n

У Сомбору је започео и конкурс.

Центар Планета: Отворен ликовни и литерарни конкурс „Сомбор – мој зелени град“ (до 23.10.2017)

planet-pollution-overdevelopment-overpopulation-overshoot-13 (Small)Још један конкурс организује ЈКП „Градска чистоћа“. Све о томе у пропратним документима које је послао Горан Васић из службе за еколошку едукацију.

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобиних пар текстова;
  2. саслушали смо премијерку;
  3. видели смо како се обележио Дан здраве хране у појединим школама;
  4. најавили смо фестивал у Сомбору;
  5. добили смо две понуде да учествујемо на конкурсима.

Сад је много боље

funny_gifs_falling_asleep_in_class_by_scintilly-d8a0qqjНа почетку, допустићу себи луксуз да будем носталгичан. 🙂

Дневно.рс: Хит писмо на интернету: школе су некада биле апсолутно грозне, деци је сада много боље (2.9.2017)

Данас ђаци више не могу ни да беже са часова, као некад. 🙂

Телеграф: Ако дете побегне са часа, родитељи плаћају казну 100.000: Стижу драконске мере у школе! (29.9.2017)

Са неких часова се не бежи, па и да се казне не плаћају и сигуран сам да су ти часови – часови биологије јер колеге раде сјајне и занимљиве ствари. У ОШ „Радоје Домановић“ на Новом Београду, код наставнице Тијане Морић часови су песма, те настају и песме о протистима.

Кад већ зборимо о протистима, ево га један филм који је идеалан за увод у тему која се њима бави.

И даље гледамо под микроскоп, али овог пута како ћелије ван контроле формирају тумор.

И таман да са овом темом и завршимо, најавом једног занимљивог предавања.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике, Београд: Предавач проф.др Зоран Радовановић: Прави и умишљени узроци рака (за 16.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уверили смо се да је некад било грозно;
  2. упознали смо се са једном ставком закона;
  3. промовисали смо добру праксу колегинице;
  4. одгледали смо филмиће у вези са протистима и канцером;
  5. најавили смо занимљиво предавање.

 

Облак ознака