Која ли је тајна опстанка?

Увек пишем о неким паметним темама. Хајде једном да пишемо о глупости.

Занимљивости

Глупост може бити толика да се од ње направи наука.

Феномени: Основни закони људске глупости (4.7.2014)

Наука

Људи су посебно глупи када се гледа њихов однос према животној средини. Угрожавамо све, али ајкуле нам некако одолевају. И одолевале су и у прошлости великим изумирањима. Како су опстале?

Национална географија: Иако су старије од диносауруса, ајкуле су преживеле „4 велика изумирања“: У чему је тајна њиховог опстанка? (26.7.2022)

Корисни материјали

На теме које сам начео у претходном чланку (еволуцију и заштиту животне средине), наше колеге имају врло корисне материјале. Славољуб Тоскић је направио нови материјал о еволуцији човека, а Тијана Морић квиз за ђаке.

Ево га и квиз:

Гуглов упитник: Утицај људи на друга жива бића и заштита врста

Са часова

Имамо још вредних и креативних колега. Цегери који су од рециклираних материјала дело су ђака Данијеле Савић. Ученица Снежане Јовановић направила је интерактивни модел мишића руку, а модели ћелија и њихових делова су рад ученика Оливере Коларић. Уживајте у разгледању, а ми се видимо врло брзо.

 

Холограмска настава

Сви знамо да пластичне кесе загађују. Зато се у свету науке и технологије траже бројна решења која ће санирати ову пошаст и изгледало је да је решење у биоразградивим кесама. Међутим, не лези враже…

Из штампе

Вечерње новости: Велика превара са пластичним кесама: Нови пропис не штити животну средину, али зато извлачи паре из вашег џепа (11.1.2020)

Ако већ прописи не штите животну средину, можда ће то учинити макар биљке.

Наука

Национална географија: Ново оружје за очување околине: Откривена биљка која упија метал (14.5.2014)

Надам се да су научници до сада већ употребили ово „оружје“ јер заиста треба употребити сва оружја која имамо како бисмо заштитили природу. Том задатку су се, иначе, посветили и основци и средњошколци.

Са часова

Ево шта су радили основци.

Тимочка.рс: Тим Основне школе „Љуба Нешић” из Зајечара направио едукативни филм о природи (4.6.2019)

Средњошколци, као старији, бавили су се озбиљнијим послом.

РТС: Српски средњошколци осмислили како боље искористити сунчеву енергију (4.1.2020)

Врло су нам средњошколци технолошки напредни, рећи ћете. Међутим, министар Младен Шарчевић најављује технологију која превазилази све оно што смо до сада имали прилике да видимо. Осим можда у филмовима. 🙂

Институције и организације

Најпре једна најава која није технолошки напредна баш толико (јесте, али није баш, баш толико), али нама биолозима је интересантна.

Н1: Шарчевић: Осмаци ће на крају године полагати завршни испит по новом моделу (11.1.2020)

Као и за све остало, обавештени смо путем медија, али то је, чини ми се, сада мањи проблем. Идемо на главну вест која је буквално запалила друштвене мреже, а о Фејсбук групама које су посвећене размени искустава и мишљења наставника не треба ни да говорим.

Н1: Шарчевић најављује холограмске наставнике и роботе у учионицама (10.1.2020)

Било је очекивано да ће оваква изјава изазвати реакције. И претходне одлуке министра нису наилазиле на стопроцентно одобравање…

Н1: Представници школа и синдиката опречно о најављеном запошљавању професора (11.1.2020)

…али сада већ имамо и врло опречне ставове, најблаже речено. Ево једног.

Noizz: Astralne projekcije ministra prosvete Mladena Šarčevića (10.1.2020)

Забава

Изгледа да су три ствари у Срба напросто незаустављиве: прогрес, технологија и хумор. Овим првим двема већ сам се бавио, а остала је још и трећа. Најпре да видимо како су Њузовци обрадили ову вест о холограмима.

Њуз – инфографика: Које ће све иновације Младен Шарчевић увести у школе (10.1.2020)

Ту је и дневник наше колегинице Бобе Недић.

Блог – Клотфркет: Дневник просветног радника, 2030 – Холограми (12.1.2020)

И за крај, једна лепа песма од мене, а из филма „Џем и холограми“. Уживајте. 🙂

 

Хранимо се здраво и растимо право

Најпре да вам пожелим све најлепше у новој 2020. Верујем да сте све ове празнике провели уз добру клопу, па да почнем од ње.

Наука

Најчешће не пазимо или макар мање пазимо на то шта ћемо јести када празници стигну. Празнична је атмосфера, ваља се малко и опустити. Тада једемо и оно што није баш здраво. О шећерима и мастима не бих овај пут, пошто нам је свима познато шта нам раде те супстанце. Неке студије показују да права опасност вреба од – адитива. Да, неки уобичајени адитиви подстичу гојазност, а богами и упалне болести црева.

IFL Science: Study Finds Common Food Additive Promotes Inflammatory Bowel Disease And Obesity (приступљено 8.1.2020)

Техничка подршка

Дакле, за добру линију треба избегавати шећере, масти и (сада знамо и) адитиве. О свему томе се можемо информисати гледајући етикете намирница, али зашто ту стати? Следећи видео-снимак представља напредни апарат, некакав мини-скенер и апликацију који нам спочитавају састав било које намирнице, чак и воћке и поврћке.

Facebook video: This Star Trek-like ‘tricorder’ can help you understand what things are made of. (приступљено 8.1.2020)

Са часова

Наши ђаци немају напредну технологију попут горепоменуте, али имају креативност и сјајне наставнике. Ученици Андријане Марковић-Јанковић бавили су се храном на врло интересантан начин и уз паролу „Једимо здраво – растимо право“.

Нешто слично и једнако занимљиво радили су и ђаци Сање Урошевић Парезановић.

Из штампе

Мање симпатична страна исхране је да би се обезбедила, мора и да се плати. Наше плате су такве какве су, а вечита су тема синдиката. Међутим, синдикат се бавио и још неким проблемима у нашем послу, а које имају људи које већ можемо назвати вечито запосленим на одређено време.

Унија синдиката просветних радника Србије: За кога се расписују конкурси? (5.1.2020)

Са овим је сагласан и министар Младен Шарчевић и обећава да ће се ствари променити.

Зелена учионица: Шарчевић најавио: Запошљавање просветних радника који на стални посао чекају од 2014. (8.1.2020)

Дакле, министар је најавио запошљавања, а мени је остало још да најавим догађања које организује Природњачки музеј у Београду. Иначе је крајем децембра, овај музеј прославио 124. године постојања и ево закаснеле честитке и од Биолошког блога.

Институције и организације

Преносим текст са Фејсбук стране Природњачког музеја који ће бити интересантан колегама из Неготина и околине:

У четвртак, 26. децембра 2019, у 13 часова, у Музеју Крајине у Неготину, отворена је гостујућа изложба „Суживот са великим зверима – изазов и могућност“, аутора др Милана Пауновића, музејског саветника и директора Природњачког музеја. Уједно, у оквиру пројекта истраживања јавног мњења у погледу информисаности, мишљења и ставова становништва о дивљим зверима у Србији, урађена је анкета становника Неготина. У анкети су учествовали ученици основних школа „Вук Караџић“, „Вера Радосављевић“ и „Бранко Радичевић“, као и ученика Неготинске гимназије. Захваљујемо се директору Музеја Крајине Ивици Трајковићу, као и колегама Музеја, на изузетној сарадњи и гостопримству. Изложба ће у Неготину гостовати до 25. јануара 2020, а улаз је бесплатан.

Пластика није исхрана, промени навике

У моју малу редакцију пристигло је следеће писмо.

Задовољство ми је да Вас обавестим да је објављен програм највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународног фестивала зелене културе ГРИН ФЕСТ, који ће се одржати од 13. до 16. новембра у Дому омладине Београда, под слоганом „Пластика није играчка, промени игру!“

Комплетан програм фестивала можете погледати у документу који Вам достављам у прилогу или на www.greenfest.rs.

Овом приликом Вас позивам да посетите Фестивал као део допунске наставе у оквиру редовног образовног програма.

Улазнице се наплаћују само за филмски програм, док су образовни и изложбени програм потпуно бесплатани али је неопходно да благовремено најавите посету, с обзиром на то да је број места ограничен. Потребно је да своје присуство образовном програму најавите путем линка: https://greenfest.rs/raspored-odrzavanja

За групне ђачке посете, филмском програму, обезбедили смо улазнице по повлашћеној цени од 150 динара. Молим Вас да нас блаоговремено обавестите о броју ученика које ћете довести на филмски програм. Улазнице ће моћи да се купе од 01. новембра искључиво на благајни Евентима која се налази у склопу Дома омладине Београда, улица Дечанска број 1. Уколико се одулчите да улазнице купите на дан пројекције, молим Вас да дођете 15 минута раније. Уколико желите да улазнице платите путем фактуре, молим Вас да нам се јавите и доставите информације за фактурисање. Филмски програм можете погледати на следећем линку: https://greenfest.rs/dugometrazni-filmovi

Молим Вас да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

С поштовањем,

Тихана Дретвић

Још нешто о организацији школских посета можете прочитати овде, а следи и најављени програм.

Програм за школе

Ево да допринесем и ја овој теми. Знамо да пластика често заврши у стомацима морских животиња. И знамо да је то разлог што многе од њих угину. Научници су хтели да израчунају колика количина пластика може бити летална за њих – конкретно за морске корњаче (њих су научници прве запазили да једу пластику). И прво што су закључили је да не постоји правило. Неке су могле да поднесу више, друге мање. Ипак, на основу стотина података из доступних база података и сопственог истраживања, научници су утврдили да ако млада корњача поједе 14 видљивих делова пластике, има 50% шансе да ће угинути.

IFL Science: Study Reveals Just How Little Plastic It Takes To Kill A Sea Turtle (13.9.2018)

Проблеми са пластиком датирају од макар пре пола века, али се не решавају. Чак, постају све гори. Ипак, наде има макар у нашим школама. Наставници раде креативне рециклаже са ђацима, а успут уче и делове ћелије. Такав је случај са наставником Славољубом Тоскићем из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Пошто сунђери за зелену таблу полагано излазе из употребе због белих табли, зашто их не искористити наместо да их бацимо?

У школи „Драган Ковачевић“ за слабовиду децу, као материјал коришћен је чак и популарни „љигавац“. Наставница Марија Ступар нам је пренела врло позитивне утиске њених ђака док су правили разне врсте протиста.

Модели нису једини производ доброг рада. Неки наставници праве сјајне презентације, а један од њих је, без сваке сумње, Никола Арсић. Са малим закашњењем ево једне презентације згодне за седми разред.

То је било за седми разред, а што се нас наставника тиче, разреда бити неће. Макар не оних платних. 🙂 Одложени су за 1. јануар 2030, пардон 2020. 🙂 Ми се свакако читамо и пре тога. 🙂

b92: Влада одлаже платне разреде – нови рок 2020. (2.11.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одлучили смо да посетимо зелени фестивал;
2. научили смо нешто ново о погубном утицају пластике;
3. дивили смо се креативним радовима ђака;
4. додали смо још једну добру презентацију у колекцију презентација;
5. радовали смо се (или нисмо, нисам сигуран) што неће бити платних разреда.

Незнање није исто што и оправдање

Колегиница Весна Бурсаћ је била баш племенита и поделила је план додатне наставе за 5. разред.

План додатне наставе за 5. разред

У петом разреду, основношколски наставници се, по први пут, озбиљно сусрећу са еволуцијом. Семинара на ту тему нема, али неког решења има. То је курс који је бесплатан, онлајн и траје три недеље. Процена је да курс захтева три сата рада недељно, а сертификат се не добија. Још једна мана курса је што морате да знате енглески. Ипак, сигуран сам да може да помогне у предавањима.

Future learn: Understanding and Teaching Evolution (од 29.10.2018)

У предавањима помажемо и једни другима. Неке колеге су већ позната и омиљена имена међу наставницима биологије. Такав је случај са Николом Арсићем који је направио презентацију за све нас.

Технологија нам свакако помаже у подучавању. О томе један од многобројних текстова на ту тему, који ће вам представити и неке веб-алатке ако већ нисте чули за њих.

Edutopia: Enhancing Learning Through Differentiated Technology (30.3.2015)

Школе су добиле још један веб-алат: електронски дневник. Изгледа да је проблем настао због тога што уравниловка у Србији није могућа. Нису све школе биле технички довољно опремљене за ову новотарију, а навикнути да све радимо на „о-рук“ није било плана Бе за такве школе. Школска година је увелико почела, а није било ни писма, ни разгледнице. Или, да будем прецизнији: ни папирног, ни електронског.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Школе без основног средства за рад: Нема дневника, оцене у свескама (23.9.2018)

Осим на недостатак основног средства за рад (био сам убеђен да ми основно средство за рад уопште није дневник, али човек се учи док је жив), синдикати нас упозоравају и на лоше срочене платне разреде.

Независни синдикат НСПРВ: Све о платним разредима! Прочитајте, незнање није оправдање! (18.9.2018)

Све ове новотарије имају и оштре критичаре. Један од њих свакако је Боба Недић.

Blog – Klotfrket: Ministarstvo prosvete – Ministry of Silly Walks (20.9.2018)

Кад смо већ код луцкастог хода (јер то енглески део у наслову и значи), ево једног чланка који кроз едукативни видео показује кретање и, наравно, мишиће.

Interactive biology: Video: Muscles for Locomotion (приступљено 27.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Уписали смо се на курс како бисмо боље предавали еволуцију;
2. добили смо материјале за наставу од дивних колега;
3. поделили смо неке проблеме који су актуелни;
4. нисмо се радовали што ће нам бити већа плата јер изгледа да и неће бити;
5. одгледали смо лекцију о мишићима и кретању.

Питам се, питам се

Имамо још мало од распуста, а још мање од годишњег одмора. Већина наставника већ од понедељка почиње да ради и то не мало; има ту много припрема, тим пре што нам пети разред креће по новом програму. Но, ако вам све то није довољно рада за полетни почетак, организација „Scientix“ предлаже да се укључите у њихове радионице.

Scientix Србија: Next-Lab/Go-Lab радионице у Нишу и Београду (за 23, 25. и 26. август 2018)

Поменуо сам нови програм (који ће, верујем, бити честа тема) и већ већина биолога зна да је једна од ствари које треба урадити операционализација исхода. Нешто слично томе је тема следећег чланка, па нам можда буде од помоћи.

Математички коучинг: Операционо дефинисање циљева (15.2.2016)

Са новим програмом дошли су и нови платни разреди. Већ смо причали о томе како би то требало да изгледа, али неслагања има. Са једне стране, синдикат се не слаже да наставник са факултетом и више него одговорним послом има мању плату него струке у бројним другим занимањима са навршеном средњом школом, а са друге министар просвете се не слаже да наставник (географије) има плату као лекар. На ове његове речи постоји и врло интересантна реакција блогера под псеудонимом Ахмед Нурудин.

б92 блог: Пита се пита министар (14.8.2018)

И док се ми сви у Србији нешто питамо, питају се и инострани научници. Рецимо, како да проучавају царске пингвине. Иако највећи од свих врста, ови пингвини су и најстидљивији и клоне се људи. Зато су мудри научници осмислили возило које изгледа као младунче пингвина. Ове птице су га лепо прихватиле, па чак и комуницирале са њим. Следи прича о томе.

Phys.org: Cute chick rover: A new way to spy on shy penguins (2.11.2014)

И у свету птица и завршавам једном вешћу која није баш лепа.

Мондо: Мртве роде по Војводини, апел за помоћ! (14.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо лепе радионице;
2. операционализовали смо циљеве;
3. мало смо се питали и ми;
4. разговарали смо са пингвинима;
5. сазнали смо лошу вест.

Из осмог у девети разред

Данас је Светски дан лавова. О овим лепим животињама немам неких занимљивих чланака, али имам о њиховим доместификованим рођацима. Упркос свом не баш најбољем могућем карактеру, студије показују, у Европи полагано постају доминантни кућни љубимци и бројчано побеђује псе, који су пословично приврженији људима. То има везе са модерним начином живота при коме су људи много више заузети него пре и више времена проводе ван куће. Мачке су у том случају захвални кућни љубимци; могу да живе на мањем простору, не захтевају шетње и могу да остају саме без видне узнемирености. Истраживања показују да је то тако и зато што одрасле мачке не повезују осећај сигурности са својим власницима.

IFL Science: Think Your Cat Misses You? It’s Probably Just Pissed Off (приступљено 10.8.2018)

Но, то не значи да мачке нису привржене људима. И да не умеју да уживају у лепој музици. 🙂

Када смо већ код еколошки значајних датума, у недељу је Светски дан слонова. Слонове немилосрдно убијају ловци на слоновачу и при томе користе отровне стреле. Следи прича о томе како су убили једну женку, те тако угрозили и њено младунче које још увек доји.

National geographic: For Orphaned Elephant Calf, Harrowing Rescue Ends in Hope (7.1.2015)

Занимљиво је да ће нека женка из крда често прихватити овакво сироче и дојиће га, али само ако има довољно млека и за њега и за сопствено потомство.

Углавном, то је било то што се тиче еколошки значајних датума, а ево нечега што је пронашла колегиница Јелена Палинкаш у вези са еколошки значајним појмовима – како их објаснити новим, интернет зависним генерацијама.

Јако ми се допада што је популација објашњена преко стикера који се међусобно визуелно разликују, те тако може да се стекне и идеја о варијабилности, али не допада ми се што је биоценоза објашњена само помоћу животињских стикера. И Јелена је ту такође дала примедбу да треба убацити мало и биљака и гљива како би слика била потпуна. Ипак, начин је свакако занимљив и – илустративан.

То ће бити занимљиво за ђаке, а најзанимљивије што се дешава ових дана за нас, наставнике су платни разреди. Најкраће речено, постоји 13 платних група са по неједнаким бројем платних разреда.

Данас: Наставници хоће у девету платну групу (4.8.2018)

Наставници биологије ће бити у осмој и деветој групи. У овој бољој (деветој) биће они који имају звања. Било ми је нејасно да ли се мисли на академска (магистратура, докторат) или струковна (педагошки саветник). Следећи текст то разјашњава.

Зелена учионица: Шарчевић: Очекујем да кроз напредовање у звањима плата постепено буде увећана за око 25 одсто просветних радника (8.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо зашто мачке не пате претерано за својим власницима;
2. уживали смо у лепој музици;
3. обележили смо Светски дан слонова;
4. илустративно смо објаснили популацију, биоценозу и екосистем;
5. радовали смо се што ће нам се повећати плата.

Термити су бубашвабе

Термити су изгубили свој сопствени ред. Научници су их приклонили реду бубашваба и то није изненађујућа вест. Још 1934. неки научници су пријавили да исти они микроорганизми који живе у цревима термита и помажу им да варе дрво, налазе се и у цревима неких бубашваба. Зна се да неке бубашвабе живе животом налик на онај који воде термити. Такав је случај са родом Cryptocercus (слика десно) које настањују Апалачке планине. Ове бубице су моногамне и хране се дрветом. У том дрвету подижу младе који се хране аналним излучевинама својих родитеља, а које им обезбеђују и хранљиве супстанце и почетну дозу микроба – симбионте како би и сами једног дана могли да једући копају свој пут кроз дрво.

Неке бубашвабе имају неку форму групног живота, али код термита то је доведено до екстрема. Они су суперорганизам сачињен из заиста великог броја јединки. Посебно се издвајају Macrotermes из Аустралије (слика лево) чија гнезда броје и по три милиона чланова са свега једним паром (краљицом и краљем) репродуктивно способних јединки.

Углавном, термити су сада ништа више (или мање) до социјалних бубашваба. Докази, посебно генетички, изгледа да су необориви и сада се само чека да обједињени ред добије назив.

Science News: It’s official: Termites are just cockroaches with a fancy social life (1.3.2018)

И вукови су прилично социјални, а према једној причи у чопору се крећу тако да то звучи заиста фасцинантно. По друштвеним мрежама је често кружила фотографија (слика десно) која је приказивала како су вукови племенити и дивни. Но, следећи сајт спушта лопту и приказује вукове онаквима какви заиста јесу.

Еспресо: Не, она фотографија с чопором вукова коју сви шерују не показује како се понаша прави вођа! (26.8.2017)

Наш вођа, односно министар, најавио је нека повећања плате до краја године.

Зелена учионица: Шарчевић: Најављује се ново повећање плата до краја године (26.2.2018)

И без великих плата наше колеге чуда стварају. Примера добре праксе има свуда, а ево како изгледа када се повежу наука и уметност у учионици. Ментор креативних ђака је колегиница Сања Урошевић Парезановић.

И још једна збирка семена за крај, а коју су правили ђаци Емине Милетић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сврстали смо термите у бубашвабе;
2. сазнали смо понешто о обе ове групе (у ствари, сад су једна) инсеката;
3. почели смо да прихватамо вукове мање романтично;
4. радовали смо се што ће нам бити већа плата;
5. видели смо примере добре праксе.

Децембарски београдски Актив наставника биологије

Да имам редакцију (као што је немам) написао бих да је у нашу редакцију стигло писмо Марине Дрндарски. Писмо је заиста стигло и позива нас на састанак Стручног актива.

II састанак Актива наставника биологије Београда

одржаће се 6. децембра 2017. године
у ОШ „Дринка Павловић“, с почетком у 18.30.

Дневни ред

1. Презентација међународног пројекта Водени агент, којег проводи Водна агенција из Словеније. Циљ овог пројекта је рационално кориштење воде и успостављање међународне сарадње. Посебни циљеви су праћење и рационализација потрошње воде у школи, чиме се ученици/це потиче да преузму одговорност за потрошњу воде. Пројект укључује уградњу мерача протока воде у школу, размену података, анализу и презентацију резултата (креативне радионице за децу, конференција за новинаре, подела едукативног метеријала…).
2. Презентација Омладинског клуба орнитолога. Циљ овог клуба је афирмација орнитологије за основце и средњошколце. Посебни циљеви су зимско пребројавање и праћење појединих врста птица, прављење хранилица и кућица за птице а потом њихово постављање у дворишту или околини школе, радионице о значају птица (значај зелених површина у градовима…).
3. Такмичење из биологије за ученике основних школа у школској 2017/18. години.
4. Разно.

О новом програму из биологије било је речи на прошлом састанку, а ево шта медији преносе о томе.

Данас: Нови уџбеници за први и пети разред од 2018/19. године (1.9.2017)

Шта нас још очекује 2018/2019? Веће плате, кажу, за оне који имају звања.

Данас: Већа плата наставницима са звањем (1.12.2017)

Ја лично мислим да од тог посла нема ништа. Уосталом, звања су и тако прецењена. Рецимо, докторати. 🙂

Вечерње новости: Узбуна на приватним факултетима: Спорно чак 2.000 доктората (4.12.2017)

Кажу, траже им некакав план за докторат који ови немају. И нама траже План стручног усавршавања, па се ми не бунимо. 🙂 А нећемо ни надаље да се бунимо, већ вас поздрављам до сутра или прекосутра.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Позвани смо на састанак Стручног актива;
2. сазнали смо тачке дневног реда тог састанка;
3. прочитали смо интервју који појашњава недоумице у вези са новим програмом;
4. радовали смо се већој плати;
5. узбунили смо се. Или нисмо. Мало сам збуњен. 🙂

Пушење или плата – одлучите сами

Дани су све хладнији и право је време да се хране веверице…

Facebook video: Nid D’oiseaux (22.6.2016)

…или да се броје сове.

Још увек смо у свету животиња, али из света птица прелазимо у свет глиста нематода. Ови мали створови када су суочени са избором између хране и парења, одабраће ово друго. Али само мушке јединке, како наводи научни рад у часопису Current Biology. Суптилне промене у нервном систему одређују разлике у понашању мужјака и женки.

IFL Science: Male Worm Brains are Wired to Choose Sex Over Food (21.10.2014)

Постоји и други начин да откријемо које су мушке, а које женске јединке. Дамо им храну и ако је појео значи да је мужјак, а ако је појела, онда је женка. 🙂 Без све шале, разлике постоје и код људи и то још на малом узрасту.

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? (13.11.2017)

Сада знамо ко и зашто боље учи, а ево ко и зашто боље ради. 🙂

Телеграф: Да ли пушачи раде мање од непушача? Велика дилема, сталне расправе и коначно питање – да ли би због тога требало кориговати плате? (24.10.2017)

Плате ће нам, изгледа бити кориговане. Цитирам:

За десет одсто већа примања имаће и они који раде у установама основног и средњег образовања, ученичког и студентског стандарда, као и у установама социјалне и здравствене заштите и установама културе.

И ово звучи чудно јер Министарство просвете од следеће године добија мањи буџет у односу на ову. Све пише у тексту који сам приредио за крај.

Политика: Највише пара Вујовићу, најмање Јоксимовићевој (9.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Размишљали смо о зимским активностима у вези са животињама;
2. сазнали смо која је разлика између женских и мушких глиста;
3. открили смо зашто дечаци лошије уче од девојчица;
4. критиковали смо пушаче;
5. радовали смо се што ће нам бити веће плате.