Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „економија“

Питам се, питам се

boy_filling_sand_bucket_hg_clrИмамо још мало од распуста, а још мање од годишњег одмора. Већина наставника већ од понедељка почиње да ради и то не мало; има ту много припрема, тим пре што нам пети разред креће по новом програму. Но, ако вам све то није довољно рада за полетни почетак, организација „Scientix“ предлаже да се укључите у њихове радионице.

Scientix Србија: Next-Lab/Go-Lab радионице у Нишу и Београду (за 23, 25. и 26. август 2018)

Поменуо сам нови програм (који ће, верујем, бити честа тема) и већ већина биолога зна да је једна од ствари које треба урадити операционализација исхода. Нешто слично томе је тема следећег чланка, па нам можда буде од помоћи.

Математички коучинг: Операционо дефинисање циљева (15.2.2016)

kako da se uciСа новим програмом дошли су и нови платни разреди. Већ смо причали о томе како би то требало да изгледа, али неслагања има. Са једне стране, синдикат се не слаже да наставник са факултетом и више него одговорним послом има мању плату него струке у бројним другим занимањима са навршеном средњом школом, а са друге министар просвете се не слаже да наставник (географије) има плату као лекар. На ове његове речи постоји и врло интересантна реакција блогера под псеудонимом Ахмед Нурудин.

б92 блог: Пита се пита министар (14.8.2018)

tumblr_mmtab6BVjA1rl52wjo1_250И док се ми сви у Србији нешто питамо, питају се и инострани научници. Рецимо, како да проучавају царске пингвине. Иако највећи од свих врста, ови пингвини су и најстидљивији и клоне се људи. Зато су мудри научници осмислили возило које изгледа као младунче пингвина. Ове птице су га лепо прихватиле, па чак и комуницирале са њим. Следи прича о томе.

Phys.org: Cute chick rover: A new way to spy on shy penguins (2.11.2014)

И у свету птица и завршавам једном вешћу која није баш лепа.

Мондо: Мртве роде по Војводини, апел за помоћ! (14.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо лепе радионице;
  2. операционализовали смо циљеве;
  3. мало смо се питали и ми;
  4. разговарали смо са пингвинима;
  5. сазнали смо лошу вест.
Advertisements

Из осмог у девети разред

10387298_10154483483180284_7863010614595864140_nДанас је Светски дан лавова. О овим лепим животињама немам неких занимљивих чланака, али имам о њиховим доместификованим рођацима. Упркос свом не баш најбољем могућем карактеру, студије показују, у Европи полагано постају доминантни кућни љубимци и бројчано побеђује псе, који су пословично приврженији људима. То има везе са модерним начином живота при коме су људи много више заузети него пре и више времена проводе ван куће. Мачке су у том случају захвални кућни љубимци; могу да живе на мањем простору, не захтевају шетње и могу да остају саме без видне узнемирености. Истраживања показују да је то тако и зато што одрасле мачке не повезују осећај сигурности са својим власницима.

IFL Science: Think Your Cat Misses You? It’s Probably Just Pissed Off (приступљено 10.8.2018)

Но, то не значи да мачке нису привржене људима. И да не умеју да уживају у лепој музици. 🙂

Када смо већ код еколошки значајних датума, у недељу је Светски дан слонова. Слонове немилосрдно убијају ловци на слоновачу и при томе користе отровне стреле. Следи прича о томе како су убили једну женку, те тако угрозили и њено младунче које још увек доји.

National geographic: For Orphaned Elephant Calf, Harrowing Rescue Ends in Hope (7.1.2015)

Занимљиво је да ће нека женка из крда често прихватити овакво сироче и дојиће га, али само ако има довољно млека и за њега и за сопствено потомство.

Углавном, то је било то што се тиче еколошки значајних датума, а ево нечега што је пронашла колегиница Јелена Палинкаш у вези са еколошки значајним појмовима – како их објаснити новим, интернет зависним генерацијама.

_jelena palinkas

Јако ми се допада што је популација објашњена преко стикера који се међусобно визуелно разликују, те тако може да се стекне и идеја о варијабилности, али не допада ми се што је биоценоза објашњена само помоћу животињских стикера. И Јелена је ту такође дала примедбу да треба убацити мало и биљака и гљива како би слика била потпуна. Ипак, начин је свакако занимљив и – илустративан.

15741124_1236378959777174_4276509827232708172_nТо ће бити занимљиво за ђаке, а најзанимљивије што се дешава ових дана за нас, наставнике су платни разреди. Најкраће речено, постоји 13 платних група са по неједнаким бројем платних разреда.

Данас: Наставници хоће у девету платну групу (4.8.2018)

Наставници биологије ће бити у осмој и деветој групи. У овој бољој (деветој) биће они који имају звања. Било ми је нејасно да ли се мисли на академска (магистратура, докторат) или струковна (педагошки саветник). Следећи текст то разјашњава.

Зелена учионица: Шарчевић: Очекујем да кроз напредовање у звањима плата постепено буде увећана за око 25 одсто просветних радника (8.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо зашто мачке не пате претерано за својим власницима;
  2. уживали смо у лепој музици;
  3. обележили смо Светски дан слонова;
  4. илустративно смо објаснили популацију, биоценозу и екосистем;
  5. радовали смо се што ће нам се повећати плата.

Термити су бубашвабе

cryptocercus-wood-roachТермити су изгубили свој сопствени ред. Научници су их приклонили реду бубашваба и то није изненађујућа вест. Још 1934. неки научници су пријавили да исти они микроорганизми који живе у цревима термита и помажу им да варе дрво, налазе се и у цревима неких бубашваба. Зна се да неке бубашвабе живе животом налик на онај који воде термити. Такав је случај са родом Cryptocercus (слика десно) које настањују Апалачке планине. Ове бубице су моногамне и хране се дрветом. У том дрвету подижу младе који се хране аналним излучевинама својих родитеља, а које им обезбеђују и хранљиве супстанце и почетну дозу микроба – симбионте како би и сами једног дана могли да једући копају свој пут кроз дрво.

Macrotermes_bellicosus_minor_soldierНеке бубашвабе имају неку форму групног живота, али код термита то је доведено до екстрема. Они су суперорганизам сачињен из заиста великог броја јединки. Посебно се издвајају Macrotermes из Аустралије (слика лево) чија гнезда броје и по три милиона чланова са свега једним паром (краљицом и краљем) репродуктивно способних јединки.

Углавном, термити су сада ништа више (или мање) до социјалних бубашваба. Докази, посебно генетички, изгледа да су необориви и сада се само чека да обједињени ред добије назив.

Science News: It’s official: Termites are just cockroaches with a fancy social life (1.3.2018)

10579974_10153796808962692_3505109455651615877_nИ вукови су прилично социјални, а према једној причи у чопору се крећу тако да то звучи заиста фасцинантно. По друштвеним мрежама је често кружила фотографија (слика десно) која је приказивала како су вукови племенити и дивни. Но, следећи сајт спушта лопту и приказује вукове онаквима какви заиста јесу.

Еспресо: Не, она фотографија с чопором вукова коју сви шерују не показује како се понаша прави вођа! (26.8.2017)

Наш вођа, односно министар, најавио је нека повећања плате до краја године.

Зелена учионица: Шарчевић: Најављује се ново повећање плата до краја године (26.2.2018)

И без великих плата наше колеге чуда стварају. Примера добре праксе има свуда, а ево како изгледа када се повежу наука и уметност у учионици. Ментор креативних ђака је колегиница Сања Урошевић Парезановић.

И још једна збирка семена за крај, а коју су правили ђаци Емине Милетић.

Emina Miletić

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сврстали смо термите у бубашвабе;
  2. сазнали смо понешто о обе ове групе (у ствари, сад су једна) инсеката;
  3. почели смо да прихватамо вукове мање романтично;
  4. радовали смо се што ће нам бити већа плата;
  5. видели смо примере добре праксе.

Децембарски београдски Актив наставника биологије

10153289_10206096120943201_6263701284288992356_nДа имам редакцију (као што је немам) написао бих да је у нашу редакцију стигло писмо Марине Дрндарски. Писмо је заиста стигло и позива нас на састанак Стручног актива.

II састанак Актива наставника биологије Београда

одржаће се 6. децембра 2017. године
у ОШ „Дринка Павловић“, с почетком у 18.30.

Дневни ред

1. Презентација међународног пројекта Водени агент, којег проводи Водна агенција из Словеније. Циљ овог пројекта је рационално кориштење воде и успостављање међународне сарадње. Посебни циљеви су праћење и рационализација потрошње воде у школи, чиме се ученици/це потиче да преузму одговорност за потрошњу воде. Пројект укључује уградњу мерача протока воде у школу, размену података, анализу и презентацију резултата (креативне радионице за децу, конференција за новинаре, подела едукативног метеријала…).
10710856_10152407404557688_7443895402383287645_n2. Презентација Омладинског клуба орнитолога. Циљ овог клуба је афирмација орнитологије за основце и средњошколце. Посебни циљеви су зимско пребројавање и праћење појединих врста птица, прављење хранилица и кућица за птице а потом њихово постављање у дворишту или околини школе, радионице о значају птица (значај зелених површина у градовима…).
3. Такмичење из биологије за ученике основних школа у школској 2017/18. години.
4. Разно.

О новом програму из биологије било је речи на прошлом састанку, а ево шта медији преносе о томе.

Данас: Нови уџбеници за први и пети разред од 2018/19. године (1.9.2017)

Шта нас још очекује 2018/2019? Веће плате, кажу, за оне који имају звања.

Данас: Већа плата наставницима са звањем (1.12.2017)

Ја лично мислим да од тог посла нема ништа. Уосталом, звања су и тако прецењена. Рецимо, докторати. 🙂

Вечерње новости: Узбуна на приватним факултетима: Спорно чак 2.000 доктората (4.12.2017)

tumblr_neeq9wVYtK1qfx620o1_500

Кажу, траже им некакав план за докторат који ови немају. И нама траже План стручног усавршавања, па се ми не бунимо. 🙂 А нећемо ни надаље да се бунимо, већ вас поздрављам до сутра или прекосутра.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Позвани смо на састанак Стручног актива;
  2. сазнали смо тачке дневног реда тог састанка;
  3. прочитали смо интервју који појашњава недоумице у вези са новим програмом;
  4. радовали смо се већој плати;
  5. узбунили смо се. Или нисмо. Мало сам збуњен. 🙂

Пушење или плата – одлучите сами

Дани су све хладнији и право је време да се хране веверице…

Facebook video: Nid D’oiseaux (22.6.2016)

…или да се броје сове.

23658465_1460411594008527_2773262828282072486_n (Small)

Још увек смо у свету животиња, али из света птица прелазимо у свет глиста нематода. Ови мали створови када су суочени са избором између хране и парења, одабраће ово друго. Али само мушке јединке, како наводи научни рад у часопису Current Biology. Суптилне промене у нервном систему одређују разлике у понашању мужјака и женки.

IFL Science: Male Worm Brains are Wired to Choose Sex Over Food (21.10.2014)

worm-activities-6Постоји и други начин да откријемо које су мушке, а које женске јединке. Дамо им храну и ако је појео значи да је мужјак, а ако је појела, онда је женка. 🙂 Без све шале, разлике постоје и код људи и то још на малом узрасту.

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? (13.11.2017)

Сада знамо ко и зашто боље учи, а ево ко и зашто боље ради. 🙂

Телеграф: Да ли пушачи раде мање од непушача? Велика дилема, сталне расправе и коначно питање – да ли би због тога требало кориговати плате? (24.10.2017)

Плате ће нам, изгледа бити кориговане. Цитирам:

За десет одсто већа примања имаће и они који раде у установама основног и средњег образовања, ученичког и студентског стандарда, као и у установама социјалне и здравствене заштите и установама културе.

И ово звучи чудно јер Министарство просвете од следеће године добија мањи буџет у односу на ову. Све пише у тексту који сам приредио за крај.

Политика: Највише пара Вујовићу, најмање Јоксимовићевој (9.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. cigaretteРазмишљали смо о зимским активностима у вези са животињама;
  2. сазнали смо која је разлика између женских и мушких глиста;
  3. открили смо зашто дечаци лошије уче од девојчица;
  4. критиковали смо пушаче;
  5. радовали смо се што ће нам бити веће плате.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Позитивно и негативно

_1531108323637568_3023646576923530387_nУ првом тексту који сам одабрао за данас, између осталог се каже: Образовање је важно да би разумели свет у којем живимо, схватили што се у нама и око нас збива. То је разлог што се институционално образовање најчешће види као „позитивна појава“ и „велика цивилизацијска тековина“.

Да ли је, заиста, образовање позитивна појава?

Милан Миленковић.ком: Ненад Ћурковић: Институционални систем образовања (22.10.2017)

После позитивног мора мало и негативног. 🙂

Пешчаник: Негативни клипинг (18.10.2017)

high-school-science-teacher-teacher_and_studentУ тексту се каже, односно позива на извор (и то научни) да „постоји мноштво фактора од којих зависи ниво знања који ученик успева да достигне. Истраживања показују да се мање од 20% варијација у успеху ученика може објаснити разликом у квалитету школа“. Ако истраживања тако кажу (а кажу – проверио сам) и још кажу да свега 15% зависи од наставника, ко сам ја да сумњам. 🙂 Но, са истраживањима или без њих, тек, врх Министарства просвете у нас високо вреднује рад школа, а тек ће да вреднује, како најављује министар.

Зелена учионица: „Рангирање школа ићи ће и кроз финансије. Екстерно вредновање ћемо појачати” (22.10.2017)

source (Small)У тексту је појашњено да ће наставници у оним школама које раде најбоље, имати и најбоље плате. У следећем тексту кажу: „Ако увек будеш радио оно што си и до сада радио, увек ћеш добијати оно што си и до сада добијао“.

Психолошко саветовалиште „Јерина“: Да ли се успех планира, или се случајно деси? (8.9.2015)

Случајно или планирано, тек образовни систем у Србији је врло неуспешан.

Форум београдских гимназија: Србија на 99. месту по образовном систему (22.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. smart_guy_teaching_hbПроверили смо да ли је систем образовања позитивна ствар;
  2. схватили смо да је наш утицај на квалитет знања ђака тек 15%;
  3. сазнали смо како ће се школе рангирати, а и ми са њима;
  4. испланирали смо да будемо успешни;
  5. постигли смо 99. место у свету. 🙂

Облак ознака