Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „економија“

Недеља за новац

3Од данас почиње недеља која је посвећена новцу (Светска недеља новца). Ми ћемо је обележити следећим текстом који носи назив „Колико наставници широм света зарађују“.

TED ed: How much money teachers earn around the world (11.7.2016)

У тексту пише да један млађи наставник у Аустралији заради око 6.144 евра месечно, а у Канади зависи од града у коме раде. У месту Торонто месечна зарада износи око 2.887, а у Маркаму, који је значајније мањи град, зарада је око 2.544,5 евра. У Лондону плата је 3.275 евра, а у Грчкој, у Атини, округло 1.000 евра. Како стоје ствари у Швајцарској? Тамо је ситуација, гледано из нашег угла, напросто нестварна. Наставник зарађује више него новинар и његова плата износи 6.905 евра, са тим да је прима тринаест пута годишње!

b92: Ово су плате у Швајцарској – по занимањима (21.3.2017)

tumblr_o9vv4qf9Ri1rfq0ndo1_250Из Швајцарске селимо се у Финску. Видео на следећем линку приказује нам којих су то пет ствари које они раде добро у свом систему образовања.

Facebook video – The Huffington Post: Finnish schools are doing something right (18.11.2015)

Један од адута финског школства је и што нема домаћих задатака. Ни за ђаке, а богами, ни за родитеље. 🙂

Дневно 24.ком: Писмо маме запалило регион: Сине, никада нисам урадила ниједан домаћи умијесто тебе! Да ли знаш зашто? (април 2016)

_1198240040186496_7374404932615971505_nПорука за родитеље је јасна: немојте радити домаћи наместо своје деце. И још неки савети за родитеље – шта да не раде.

Блог – Панчевљанка: Родитељи, како Вашој деци одмажу приватни часови? (4.5.2014) & Кутак.нет: Др Ранко Рајовић: 5 родитељских грешака које успоравају развој интелигенције код детета (приступљено 25.3.2017)

А што се наше интелигенције тиче, увек је можемо проверити следећим тестом.

Teacher probs.com: Can You Answer These Thoughtful IQ Questions Correctly? (приступљено 25.3.2017)

tumblr_mti5glEzeO1sh9h80o3_250И за крај један лакши тест: коју врсту птице преферишете.

Boombox.com: What bird are you most like? (25.3.2017)

Ово је, у ствари, сјајан начин да се научи о карактеристикама одређених врста. Тест „личности“ је направљен на основу података о врстама и када га ђаци решавају, у ствари откривају које то особине имају заједничке са поменутим врстама, па ће их тако, вероватно, и запамтити.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. father_son_walking_lg_clrОбележили смо Светску недељу новца;
  2. видели смо пример доброг рада у иностранству;
  3. излистали прегршт савета за родитеље;
  4. решавали смо тест интелигенције;
  5. такође смо решавали и тест личности, а успут добили идеју за индивидуализовану наставу.

Наша прича

Једно време су колеге представљале изузетне моделе од пластелина. Сада је по плану завршетак приче о листу у петом разреду и опет је на делу креативност. Слика десно приказује рад ђака из ОШ „Браћа Аксић“, а на слици лево рад својих ђака приказала је колегиница Марица Огњановић.

Листови су прави сами своји соларни мајстори. 🙂 Међутим, то могу постати и средошколци, па и мало старији и то на бесплатној обуци.

Бесплатна дешавања: Позив на обуку „Сам свој соларни мајстор“ (3.12.2016)

_mjnezqsnrr1r3gb3zo1_400То је био позив за њих, а следи позив за нас.

Фејсбук догађај – Народни Музеј Зрењанин: Отварање изложба фотографија „Наша прича о природи“ (за 15.12.2016)

Наша вечита прича је лош положај просветних радника. Судећи према буџету који ће се издвојити, изгледа да ће тај положај бити још лошији. Шта кажу синдикати?

Унија синдиката просветних радника Војводине: Унија синдиката просветних радника незадовољна предложеним буџетом за образовање (9.12.2016)

Ова Унија је објавила нову емисију коју већ дуже време реализује у сопственој режији.

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 42. емисија (9.12.2016)

12196010_1029887600388259_4112280029338633354_n-smallГост емисије је био свима познат професор др Иван Ивић. Још један професор који и те како има шта да каже о образовању:

Зелена учионица: Mиодраг Зец: Ми знање прогонимо на целом Балкану (9.12.2016)

Из једне београдске школе прогнани су мобилни телефони.

Детињарије: Школа у Београду забранила деци мобилне телефоне (7.12.2016)

Но, мобилне никако не треба потценити, с обзиром шта све може да се уради са њима. Погледајте:

Photomath.net: Scan a math problem for an instant result (приступљено 9.12.2016)

swimmerА никако не треба потценити ни бенефит физичког васпитања.

Данас: Физичком ипак три часа у распореду (8.12.2016)

А надам се да сте и ви увидели бенефит од Биолошког блога. 🙂 Видимо се у понедељак.

Шок терапија

porodicapuzzleНа првом линку за данас видећете како родитељи од деце могу да науче значајне животне лекције.

Фејсбук страна – НЛП Институт, Београд, Србија: Одвојимо времена за оне који нам највише значе… (1.12.2016)

А шта деца могу да науче од родитеља? Па, не увек добре ствари.

Кутак.нет: Педагози: Родитељи негују безобразлук своје деце (приступљено 8.12.2016)

А шта деца могу да науче од нас наставника? Па, то ове године нећемо сазнати јер је ПИСА тестирање прошло без учешћа наших ђака. 🙂

Блиц: Србија и ПИСА тест – Поглед на ову мапу доказ је наше велике срамоте (7.12.2016)

cartoon6inyougothumans

Плашим се да сте запатили људе!

Бацили смо поглед на мапу која приказује велику нам срамоту, а сада баците поглед на мапе које ће, каже се у следећем наслову, изменити наш поглед на свет.

IFL Science: 10 Maps That Will Change How You View The World (19.11.2015)

Следећа мапа приказује како смо населили планету (светле тачке означавају милион становника).

И док смо у мапама, ево и таквих које нам презентују све оно што нисмо учили у школи.

Science dump: 10 world maps with facts you didn’t learn at school (21.6.2015)

А шта јесмо учили у школи, говори следећи текст.

Кутак.нет: Да ли смо у клупи учили само погрешне ствари: Зашто успех у школи не значи и успех у животу? (27.11.2016)

_nh7tsgzqlt1rq5h24o1_500-smallА да многе ствари знамо погрешно, потврђује и следећи текст:

Блиц: Лекари рак простате лечили шок терапијом, па остали запањени резултатом (2.12.2016)

Толико о мушким проблемима, а ево га један и женски, али веома, веома редак.

Блиц – Жена: Ова жена рођена је без вагине. И њен живот изгледа овако (2.12.2016)

Она без вагине, а ми без пристојне плате. Нећемо о томе како наш живот изгледа, већ како ће синдикати да се изборе са тим проблемом.

Форум београдских гимназија: Три синдиката просвете у Скупштини Србије (6.12.2016)

Надам се да ће исправно поступити (нада умире последња), а аутор текста који сам оставио за за крај тврди да како год ми поступили – погрешићемо. Ви нећете погрешити ако и сутра отворите Биолошки блог. 🙂

Зелена учионица: Како год да поступите са учеником свакако ћете надрљати. Или од самих ученика или од њихових родитеља (5.12.2016)

_nj7ozzwcga1tvm0uao1_500

Природњаци изнад просека

kung-fu-panda-cool-solid-wall-stickers-3d-street-painting-cool-3d-wall-stickers-bare-3d-smallЈелена Палинкаш нам је показала како треба да изгледа добра презентација за час који биолози држе у четвртом разреду:

Прези: У потрази за благом на острву четвртака (25.11.2016)

Тако треба да изгледа добра презентација, а „Зелена учионица“ нас учи како треба да изгледа добар контролни задатак.

Зелена учионица: Како треба да изгледа добар контролни задатак (29.11.2016)

slika-3-08Када направимо контролни задатак можемо да имамо висока очекивања од наших ђака јер су се на последњем међународном тестирању баш показали. Подсетићу вас да смо увек били лоши, тако да смо се ове године значајно поправили. Једино што се у међувремену променило је увођење комбинованог теста за мале матуранте. Међутим, да ли је заиста тај тест утицао да се озбиљније ради на природним наукама чак и у млађим разредима основне школе, немогуће је рећи без довољно података и на основу тек једног успеха.

Политика: Српски основци изнад светског просека у природним наукама (29.11.2016)

Да ли ће комбиновати тест носити више бодова за упис заиста не знам и то не знају ни медији, али постоји најава да ће бодови са такмичења ипак да се вреднују. Сећате се, ове бодове је укинуо бивши министар просвете.

Данас: Поново бодовање такмичења при упису у средње школе (29.11.2016)

slika-3-12Какве још промене (или враћања на старо, свеједно) можемо да очекујемо од садашњег министарства, прочитајте у следећем тексту.

Данас: Ђацима растерећење, наставницима обуке (29.11.2016)

Пронашао и ја неке обуке за вас (да повучем ногу, што бисмо рекли). 🙂

Schneider-electric.rs: Dobrodošli u Energy University (приступљено 1.12.2016)

Вратићу се енергији, пошто имам још нешто занимљиво на ту тему, али претходно још једна обука. Радионица, у ствари.

Амерички кутак: Људска права за све у школама (за 9. и 12.12.2016)

e09325884a55b2e1b1d9f6e89efd422bИма мишљења да смо у очувању људских права помало и претерали. Посебно када су ти људи – деца. 🙂

Недељник: Др Зоран Миливојевић пише за Недељник.рс: Индустрија дечјих права (30.11.2016)

А што се тиче људских права у школи, у Аргентини су отишли најдаље. Запослили су учитељицу (заправо – васпитачицу према нашој класификацији позива) која има Даунов синдром.

Daily mail.co.uk: Woman with Down syndrome rejected in primary school as a ‘monster’ becomes a teacher… and her boss says she’s a natural at it (28.10.2016)

У основној школи Ноелију, како се зове, друга деца називала су монструмом. Упркос томе, она има много љубави према деци и имала је сан да постане то што јесте. Њена шефица је пуна хвале за њу, а ја имам само речи хвале за шефицу. Браво. Иначе, Даунов синдром, што знамо, прати ментална заосталост, али очигледно је могуће победити многа природна ограничења да би се постигао циљ. Ментална ретардација не припада болестима нервног система, иако је у неоспорној вези са њим. А шта јесте болест нервног система, показаће презентација Иване Дамњановић.

Нисам заборавио да сам вам обећао нешто лепо у вези са енергијом. На овим линковима можете пронаћи пар веома лепих приручника за едукацију о енергији и храни.

Рука у тесту: Енергија & Храна

И да храном и завршим. И то дезертом.

Наставник под микроскопом

10978705_825078680905792_8546929820560575459_nМиц по миц и систематике на биолошким факултетима изгубиће поенту. Разлог није тај да се систематике не развијају као науке, напротив. Разлог је што се и технологија развија, такође. Зашто бисмо памтили било који латински назив и како да га повежемо са одговарајућом врстом, када имамо софтвере који то раде брже и са мање грешака?

Живети са природом: Најбоље апликације за препознавање гљива у природи (8.11.2016)

То су најбоље апликације, а ко су најбољи наставници? Па, ваљда знате – Финци, брате мили. 🙂 Међутим, ни најбољи не могу да раде како могу у систему који их не подржава (иако ћемо често чути флоскулу да и у најлошијем систему наставници могу да ураде добар посао.

The Atlantic: When Finnish Teachers Work in America’s Public Schools (28.11.2016)

_mn0nbkianp1s3ve0mo1_500У овом тексту једна финска наставница, а која је удадбом постала држављанка канаде, те се запослила у Тенесију, прича своја искуства у тамошњој настави. И већ након пар година могла је да каже да је разлика огромна. „Била сам веома уморна — много уморнија и збуњена него што сам икад била у животу. Заправо, радила сам посао који волим, али нисам препознала исту професију у коју сам се заљубила у Финској.“ Шта је, у ствари, ову наставницу уморило? Па, имала је осећај као да је „под микроскопом“. Чак неке три надлежне особе обишле су јој наставу ненајављено и имала је осећај да јој не верују као професионалцу. Такође, у САД могућности да градиво прилагоди свом стилу учења и интересовањима, уопште нису једнаке оним у Финској, иако и сами Амери имају статистике које показују да је слобода наставника у креирању наставног процеса витална за мотивацију (на пример).

_nik2leloal1tdzu14o1_500А што се тиче нас у Србији, ни нас баш нешто претерано систем не подржава, а посебно не што се плата тиче. И ту на сцену ступају синдикати.

Синдикат радника у просвети Србије: Допис три репрезентативна синдиката просвете генералном секретару Народне скупштине Републике Србије (28.11.2016)

Да ли ће се Скупштина бавити нашим синдикатима, видећемо, а оно што је извесно је да ће се бавити буџетима. За просвету и науку биће запањујуће мањи.

Зелена учионица: У 2017. просвети из буџета 27 милијарди мање (30.11.2016)

Дакле, имаћемо мањак, а ево прича и о вишку, који то заправо није. 🙂

Политика: Школски полицајац – члан колектива, никако вишак (27.11.2016)

Никако није вишак, а ни нама никад није вишак да имамо још понеку презентацију за час. За крај чак две. Аутор једне је Ивана Дамњановић, а друге Јелена Палинкаш.

Прези: Стабло (25.11.2016)

Један неоправдани

_mti5glezeo1sh9h80o4_250Љубитељи птица за пројекте намењене заштити ових крилатих створења могу да очекују грантове организације „Cornell Lab of Ornithology“. Грантови су од 100 до 750 долара (што је нешто више од 700 евра), што за наше школе и није тако лоше. 🙂 Нигде не пише да ли ми из Србије можемо да учествујемо или не, али вреди пробати. Времена да се осмисли пројекат је довољно.

Ebird.org: Mini-Grants to Support Community Bird Events (до 31.12.2016)

hylomantis_lemur_smИ даље смо у животињском царству. 🙂 Слика на првом линку за данас приказује колико ови водоземци умеју да буду неустрашиви.

Mirror.co.uk: These incredible pictures capture the moment a family of frogs ride on the back of a crocodile (4.11.2016)

Погледајте филмић на следећем линку да видите како је жабици дозлогрдило.

Imgur: poke…. poke… poke.. (11.1.2016)

Жабици дозлогрдило, а нама… Па, нама је, ваљда, добро. Уосталом, највеће повећање плате управо добија просвета. 🙂

Блиц: Ексклузивно – Коначна рачуница Владе Србије о повећању плата (17.11.2016)

14993431_10209259777224958_6190272259425589817_nДодуше, има неваљалих наставника којима је и ово мало, па су одрадили штрајк упозорења. Обично после тог штрајка којим смо упозорили већ кога треба, следи питање – шта даље? Судећи према Унији синдиката, даље је протест и то испред министарства и владе.

Политика: Штрајк на распореду часова у око 500 школа (18.11.2016)

А ту је и саопштење:

Унија синдиката просветних радника Србије: Конференција за новинаре – видео (18.11.2016)

Међутим, све је узалуд, јер министар каже да свему овоме оправдања нема.

Зелена учионица: Министар просвете: Захтев просветних радника сада није оправдан (17.11.2016)5c19948e2ca8d7260f22c7af1f07ce64

И за крај, још мало простора дајемо министру, а ви искористите ваш простор за коментаре. Видимо се после викенда. 🙂

Блиц: Све министрове идеје – Реформа за реформом – шта се све мења у српском образовању и када (18.11.2016)

Финиш трке за петицом

Када год се згоди неки штрајк, имамо проблем коме да верујемо. 🙂 Цифре, које нам се презентују, значајно се разликују.

Политика: Министарство: У штрајку упозорења 133 средње и 312 основних школа (17.11.2016) & Унија синдиката просветних радника Војводине: Унија синдиката: Штрајк у 512 школа, скраћени часови за 15 минута (17.11.2016)

_nlc4rkuefd1s1vn29o1_400Мрско ми је да кажем, али… неко лаже. 🙂 Како оно кажу, ако коза лаже рог не лаже (или беше обрнуто)? Углавном, козе на југозападу Марока воле да се пењу на дрвеће. И то на висину од више од девет метара! Врста дрвета коју походе је Argania spinosa, иначе ендемит у долини на југозападу Марока и у области града Тиндуфа у Алжиру. Оно што је важније, ово дрво плодоноси, а плодови су омиљена сластица коза, па им није проблем ни да се пењу на поменуте висине.

Science dump: Why are there goats up trees? (23.9.2015)

Занимљиво дрвеће се може наћи у Африци (макар козама). Имамо и ми занимљиво дрвеће, али га баш и не чувамо.

РТС: Шта се догодило са остацима старог храста? (8.11.2016)

Да не заборавимо козе. Следећи видео приказује једну неодољиву.

И даље смо у свету животиња, али овај пут бескичмењака. Аутор презентације је колега Владан Нешић.

И даље смо у свету бескичмењака, али овог пута инсеката. Знате, неки од њих једу децу. 🙂

Блог – Клотфркет: Да нам децу не би јели скакавци – држава и друштво (6.11.2016)

_10152714463909188_1873729230224561924_nА ко је појео контролне задатке, одговара следећи текст.

Данас: Школе крију контролне задатке од родитеља (15.11.2016)

Зато се у нашем министарству ништа не крије, па тако ни да је недавно тамо одржан састанак.

Тањуг: У Министарству просвете састанак о техолошким вишковима (15.11.2016)

Кажу да двадесетак школа није упослило технолошке вишкове и то ће инспекција да реши. Колико видех, инспекција ће имати пуне руке посла и у вези са посетама наставе.

РТС: Шарчевић: Предметни надзор за вредновање школа (17.11.2016)

_nvx9oresvi1u4nbmvo1_500Осим предметног надзора, увешће се и дуго најављивано дуално образовање. Још једно мишљење о томе.

Црвена критика: Дуално образовање – двоструко израбљивање (12.11.2016)

А треба чути и другу страну, односно прву, пошто је она та која уводи нов систем образовања.

Вечерње новости: Школовање више неће бити трка за петицом (13.11.2016)

Драго ми је ако се поменута трка заиста заврши. А ја такође завршавам за данас текстом чији је наслов у стиху. 🙂

Зелена учионица: Зашто власти воле стандардизацију школе? (14.11.2016)

Облак ознака